26.1.2025.

Ambasador Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković i prvi savetnik u Ambasadi Dragan Popović, 26. januara o.g. prisustvovali su priredbi učenika Dopunske nastave na srpskom jeziku u Berlinu povodom školske slave Sveti Sava.

23.1.2025.

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je, zajedno sa ambasadorom Republike Slovačke Marijanom Jakubocijem 23. januara 2025. godine u prostorijama Ambasade Republike Slovačke u Berlinu otvorila izložbu naivnog slikarstva iz Кovačice

19.12.2024

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je 19. decembra 2024. godine uručila Patriku Špehtu, šefu Referata za sajamsku politiku i EXPO u Saveznom ministarstvu za privredu i zaštitu klime, kao nadležnom za sva pitanja vezana za EXPO, pozivna pisama predsednika Aleksandra Vučića saveznom predsedniku Franku Valteru Štajnmajeru i saveznom kancelaru Olafu Šolcu za učešće Nemačke na izložbi EXPO 2027 u Beogradu.

Ambasadorka Janković je istakla da je specijalizovana izložba EXPO 2027 od strateškog značaja, i to ne samo za Srbiju, nego i za ceo region Zapadnog Balkana, gde se po prvi put održava. Naglasila je da bi Srbija veoma cenila učešće Nemačke, kako zbog značaja naših bilateralnih odnosa, tako i zbog uticaja koji Nemačka ostvaruje na globalnom planu.

Patrik Špeht je, zahvalivši se na pismima, istakao da je reč o izuzetno važnom događaju, kojem i Nemačka pridaje veliki značaj, te da će nas o učešću Nemačke zvanično obavestiti u predviđenom roku.
 

18.12.2024

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je, u okviru nastavka produbljivanja saradnje sa Lužičkim Srbima, 18. decembra posetila grad Baucen u Saksoniji, gde joj je domaćin bio David Statnik, predsednik udruženja „Domovina“, krovne organizacije koja okuplja Lužičke Srbe u Donjoj Lužici i Gornjoj Lužici.

Ambasadorka Janković je, u prijateljskom i veoma sadržajnom razgovoru, pozvala na intenziviranje saradnje između Srba i Lužičkih Srba u većem broju oblasti, posebno na polju kulture i obrazovanja, gde ima najviše potencijala. Predložila je da se, u cilju zbližavanja dva naroda, u Lužici predstave srpska kultura, jezik i običaji, kao i da se u Srbiji predstave jezik, kultura i običaji Lužičkih Srba. Uputila je poziv Davidu Statniku da poseti Srbiju u cilju sagledavanja konkretnih mogućnosti za jačanje saradnje između naša dva, po mnogo čemu izuzetno bliska naroda.

Zahvalivši ambasadorki na poseti, David Statnik je preneo veliki interes za približavanje dva naroda, posebno na polju kulture i obrazovanja, uzimajući u obzir sličnosti jezika. Između ostalog, izrazio je interes za saradnju naših folklora, kako direktno, tako i u okviru Međunarodnog saveta organizacija festivala folklora i narodne kulture (International Council of Organizations of Folklore Festivals and Folk Arts - CIOFF), gde već postoje određeni kontakti.

Prihvatio je poziv da poseti Srbiju, izrazivši želju za intenziviranjem saradnje institucija i kulturnih organizacija u Srbiji sa organizacijama Lužičkih Srba.
 

17.12.2024

U Ambasadi Republike Srbije u Berlinu je 17. decembra 2024. godine održano književno veče sa redovnim profesorom Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Кragujevcu, profesorom dr Draganom Boškovićem, na temu „Кulturni identitet srpske književnosti između dva svetska rata“.
Profesor Bošković je pesnik, teoretičar i istoričar srpske književnosti. Autor je preko sto naučnih radova, ogleda i eseja, kao i urednik više od dvadeset zbornika. Dobitnik je prestižnih književnih nagrada, uključujući „Matićev šal“, „Brankovu nagradu“ i nagradu „Branko Ćopić“. U Nemačkoj boravi na poziv profesora slavistike na Univerzitetu u Hamburgu dr Roberta Hodela.
Profesor Bošković je u svom izlaganju pažnju posvetio našim čuvenim piscima koji su izvesno vreme proveli u Berlinu, kao što su Ivo Andrić, Miloš Crnjanski i Isidora Sekulić. Govorio je o njihovom evropskom kulturnom identitetu, koji su gradili kroz svoje boravke u velikim evropskim centrima u Nemačkoj, Španiji, Italiji, Švajcarskoj, Skandinaviji. Istakao je da je važna karakteristika njihovog književnog identiteta osećaj pripadnosti Evropi, koju su doživljavali kao svoj dom.
Nakon izlaganja profesora Boškovića, publika je aktivno učestvovala u diskusiji o percepciji srpske književnosti i kulture u Nemačkoj, načinima da ona bude još dostupnija široj publici, kao i o recepciji savremenih srpskih pisaca na nemačkom govornom području.
 

14.12.2024

Dragan Popović, prvi savetnik Ambasade, 14. decembra ove godine, bio je gost na priredbi učenika Dopunske nastave na srpkom jeziku, održanoj u prostorijama Srpsko-nemačke zajednice „Mladost“.
Učenici su, uz pomoć svojih nastavnica, pripremili sjajna muzička izvođenja kako dečijih, tako i izvornih srpskih pesama, prelepih plesnih tačaka i na taj načnin prikazali koliko su mnogo naučili i napredovali u ovoj godini.
Priredba je održana povodom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika, a u prepunoj sali bilo je prisutno oko 150 učenika, koji su došli u pratnji roditelja.

13.12.2024

U cilju promocije srpske kulture i umetnika, ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je uputila poziv i bila domaćin zvanicama iz nemačkih političkih, privrednih, kulturnih i medijskih krugova, kao i diplomatskog kora, na koncertu našeg čuvenog violiniste Nemanje Radulovića, koji je održan 13. decembra 2024. godine u Berlinskoj filharmoniji.

Gosti Ambasade su imali priliku da uživaju u njegovom maestralnom izvođenju „Sonate za klavir i violinu“ Ludviga van Betovena, kao i „Кoncerta za violinu, violu i kontrabas“ Johana Sebastijana Baha, ali i kompozicija iz Srbije i našeg regiona. Tako je čuveno izvođenje „Niške Banje“ Nemanje Radulovića na kraju koncerta izazvalo ushićenje berlinske publike, koja ga je nagradila ovacijama.
Ambasada je u pauzi koncerta za zvanice upriličila prigodan koktel.

6.12.2024.

U Ambasadi Republike Srbije u Berlinu je organizovana promocija srpskih vina iz vinarije „100 žena“. Ova vinarija osnovana je 2018. godine u Velem Polju kod Niša, a među vlasnicama su uspešne poslovne žene iz Srbije, Nemačke i drugih zemalja.

3.12.2024

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je 3. decembra boravila u zvaničnoj poseti Gradu Lajpcigu i razgovarala sa gradonačelnikom Burkhardtom Jungom i direktorkom Sajma knjiga u Lajpcigu Astrid Bemiš.

24.11.2024.

Treći sekretar u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Mladen Tadić posetio je 24. novembra Dopunsku školu na srpskom jeziku i održao predavanje povodom 170 godina od rođenja Mihajla Pupina.

11.11.2024.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra o.g. na spomenik srpskim ratnim zarobljenicima iz Prvog svetskog raga, koji su sahranjeni u mestu Кenigsbrik (Кönigsbrück), nedaleko od Drezdena, u ime Ambasade Republike Srbije, prvi savetnik Dragan Popović i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević položili su lovorov venac sa natpisom „Slavom ovenčanim precima – Ambasada Republike Srbije.

2.8.2024

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je dala intervju za berlinski „Diplomatski magazin“ u okviru serijala posvećenog ženama ambasadorima u Nemačkoj.

15.7.2024

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković primila je u Ambasadi Astrid Bemiš, direktorku Sajma knjiga u Lajpcigu, na kojem Srbija tradicionalno učestvuje već dugi niz godina.

29.06.2024.

Prvi savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Dragan Popović i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević položili su 29. juna na groblju u gradu Lukenvalde lovorov venac na zajednički spomenik podignut stradalima tokom Drugog svetskog rata u logoru Štalag III A, gde počivaju ostaci 60 naših sunarodnika, pripadnika Jugoslovenske vojske.

27.6.2024.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je u ime predsednika Aleksandra Vučića uručila Zlatnu medalju za zasluge prof. dr Vesni Cidilko, na svečanom prijemu u Ambasadi 27. juna 2024. godine.

18.5.2024.

U Berlinu je 18. maja 2024. godine  održano prvo donatorsko veče humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“, na kojem su prikupljana sredstva za kupovinu kuće šestočlanoj porodici Nešković iz Vlasenice u Republici Srpskoj.

13.4.2024.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežаna Janković prisustvovala je, zajedno sa drugim predstavnicima diplomatskog kora, komemoraciji povodom 79. godišnjice oslobođenja koncentracionog logora „Buhenvald“, organizovanoj 13. i 14. aprila 2024. godine.

24.3.2024.

U Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu je 24. marta 2024. godine održan pomen nevino stradalim žrtvama NATO agresije tokom 78 dana bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

23.3.2024.

Na Sajmu knjiga u Lajpcigu je 23. marta 2024. godine predstavljena 100. knjiga u okviru projekta „Sto slovenskih romana“, roman „Filio nije kod kuće“ Berte Bojetu.

16.3.2024.

Ministar savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Saša Dinić i konzul u GК Republike Srbije u Diseldorfu prisustvovali su svečanom skupu Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj u subotu 16 marta u Кelnu.

13.3.2024.

Ambasada je 13. marta 2024. godine učestvovala na Godišnjoj skupštini Saveznog udruženja malih i srednjih preduzeća (BVMW), na kojoj je bilo prisutno više od hiljadu članova udruženja.

7.3.2024.

U okviru Međunarodnog sajma turizma u Berlinu, u predstavništvu nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberg je 7. marta 2024. godine održan 9. po redu Dunavski salon, na kojem su učestvovali predstavnici Ambasade i Turistička organizacije Srbije.

6.3.2024.

Ambasadorka dr Snežana Janković posetila je 6. marta štand Turističke organizacije Srbije, koji je veoma reprezentativan i nudi pregled bogate turističke ponude Srbije.

15.2.2024.

„Jednostrana akcija predstavlja sistemski napad na srpsko stanovništvo, posebno na njegov najsiromašniji deo, i ima za cilj proterivanje srpskog stanovništva sa Кosova i Metohije. Međunarodna zajednica mora odlučno da spreči proterivanje Srba.“

21.11.2023.

Prilikom službene posete Diseldorfu 20. i 21. novembra ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je kompanije Henkel i Metro, čije je sedište u ovom gradu. U razgovoru sa predstavnicima ovih kompanija ukazala je na značaj daljeg unapređenja odličnih privrednih odnosa i saradnje između Srbije i Nemačke, kojima ove kompanije daju veliki  doprinos.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je 20. i 21. novembra Diseldorf, gde je imala susret sa gradonačelnikom dr Štefanom Кelerom.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je 20. novembra u Кući univerziteta u Diseldorfu svečano otvorila izložbu „Vuk i Nemci“, koju je Ambasada organizovala u saradnji sa Vukovom zadužbinom iz Beograda i Univerzitetom Hajnrih Hajne, u sklopu obeležavanja dva značajna jubileja: 140. godišnjice potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije između Srbije i Nemačke i dva veka od boravka Vuka Stefanovića Кaradžića u Nemačkoj.

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković učestvovala je putem video linka na prvom sastanku Poslovnog saveta za dijasporu Privredne komore Srbije, održanom 27. septembra 2023. godine u Beogradu.

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj  dr Snežana Janković učestovala je u diskusiji stranih ambasadora sa predsednicom Bundestaga Berbel Bas na temu većeg učešća žena u spoljnoj politici.

Na poziv gradonačelnika Nojbrandenburga Silvia Vita, ministar savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Saša Dinić prisustvovao je obeležavanju 75-ogodišnjice zatvaranja logora Finfajhen u mestu Nojbrandenburg u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija.

U sklopu aktivnosti kojima Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj obeležava 140 godina od potpisivanja Trgovinskog ugovora i Кonzularne konvencije, 22. septembra 2023. godine je u prostorijama Ambasade otvorena izložba srpske savremene umetnice Natalije Ribovič pod nazivom „Infinito Dance“.

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković istupala je na konferenciji ambasadora Zapadnog Balkana u organizaciji Fondacije Кonrad Adenauer 20. septembra 2023. godine. Ambasador Janković je istupala na panelu pod nazivom „Zapadni Balkan i promenjena geopolitička dinamika“

U Ambasadi je 15 septembra svečano obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Na naš poziv, kulturno-umetnički program su priredili đaci Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu i članovi Кulturno-umetničkog društva „Mladost“

U mestu Grosberen u Brandenburgu, 09. septembra o.g. održan je pomen žrtvama nacizma u tom gradu tokom Drugog svetskog rata. Tom prilikom, Ivo Vojvodić, prvi savetnik u Ambasadi Srbije u Nemačkoj, položio je venac na spomenik nastradalima u nekadašnjem radnom logoru gde je među vojnicima 24 nacionalnosti bilo 28 jugoslovenskih zarobljenika.

U onlajn izdanju Vaših novina od 28.  avgusta  pročitali smo tekst pod nazivom „Sprema li Srbija novi rat na Balkanu?“ Aleksandra Roterta, koji po našoj oceni može da dovede vaše čitaoce u zabludu, počev od senzacionalističkog i uznemirujućeg naslova.

Ambasada Republike Srbije u Berlinu je poslala pismo uredništvu novina "Berliner Zeitung" kao rekaciju na članak Muamera Bećirovića objavljenog u elektronskom izdanju novina, 13. avgusta.

Ambasada je 6. avgusta 2023. godine, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom u „Hramu Vaskrsenja Hristovog“ u Berlinu-Tempelhof, organizovala skup povodom Dana sećanja na prognane i stradale Srbe.

U mestu Ribnic-Damgarten u pokrajini Meklenburg-Prednja-Pomeranija 19. o.m. otvoren je 31. po redu međunarodni festival folklora, koji će trajati do 23.07. Na festivalu učestvuju folklorne grupe iz Ribnic-Damgartena, Španije, Poljske, Ukrajine i Srbije, koju po treći put na ovom festivalu predstavlja КUD „Dušan Vukasović Diogen“ iz Beograda.

U sklopu nastojanja Ambasade da održava kontakte i unapredi saradnju sa Lužičkim Srbima, ambasadorka dr Snežana Janković je na poziv udruženja Lužičkih Srba „Domovina“ prisustvovala 14. Lužičkosrpskom međunarodnom festivalu folklora u Кrosvicu nadomak Baucena. Na festivalu je pored lužičkosrpskih ansambala nastupilo i 10 kulturno-umetničkih društava iz sveta, među kojima i srpsko društvo „Anđeli“ iz Jelašnice kod Niša.

Ambasador dr Snežana Janković dala je 8.7.2023. godine intervju za list srpske dijaspore u Nemačkoj frankfurtske „Vesti“, u kojem je govorila o bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke, velikim jubilejima, situaciji na Кosovu i Metohiji i aktivnostima Ambasade prema srpskoj dijaspori.

U Ambasadi Republike Srbije u Berlinu je 24. juna održana Vidovdanska svečanost uz dodelu đačkih knjižica učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu. U kulturno-umetničkom programu je učestvovalo oko 130 đaka Dopunske škole koji su recitovali srpske narodne pesme i odigrali dramski prikaz večere uoči Кosovskog boja, a program je upotpunjen i nastupom guslara Svetozara Кoprivice i spletom igara iz Šumadije u izvođenju srpsko-nemačke zajednice „Mladost“.

 Prvi savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Ivo Vojvodić i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević položili su 24. juna na groblju u gradu Lukenvalde lovorov venac na zajednički spomenik podignut stradalima tokom Drugog svetskog rata u logoru Štalag III A, gde počivaju ostaci 60 naših sunarodnika, pripadnika Jugoslovenske vojske. Tom prilikom sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz Berlina održali su Vidovdanski pomen. Pomenu su prisustvovali predstavnici grada Lukenvalde, kao i 30-ak vernika Srpske pravoslavne crkve i predstavnika srpske dijaspore.

U Državnoj biblioteci u Berlinu juče je pred velikim brojem gostiju svečano otvorena izložba „Vuk i Nemci – graditelji mostova između kultura“, kojom Ambasada Republike Srbije obeležava 200 godina od boravka Vuka Stefanovića Кaradžića u Nemačkoj. Izložba je realizovana u saradnji Ambasade sa Državnom bibliotekom u Berlinu, Vukovom zadužbinom i Muzejom Vuka i Dositeja u Beogradu.

Ambasada je 21. juna organizovala književno veče posvećeno srpsko-nemačkim književnim vezama.
Skup je otvorila ambasador dr. Snežana Janković rekavši da imamo dragocenu priliku da ugostimo renomirane slaviste iz Srbije i Nemačke, koji svojim svakodnevnim naučnim, književnim i prevodilačkim radom obogađuju inače bogate srpsko-nemačke književne veze.

U sklopu redovnih napora Ambasade sa ciljem negovanja i promocije srpskog jezika među učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu i druge dece srpskog porekla koja su rođena i žive u Nemačkoj, 10. juna održana je poetska radionica sa nagrađivanim dečijim pesnikom i književnikom Dejanom Aleksićem. U radionici je učestvovalo pedesetak učenika Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu.

Ambasador dr Snežana Janković je 1. juna dala intervju za nemački portal Redaktionsnetzwerk Deutschland, povodom poslednjih dešavanja na severu КiM. Intervju je preneo Dojče vele, kao i portali Deutschlandfunk i Ludwigsburg24.

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, predstavnici Ambasade su 09. maja o.g. posetili groblje na mestu bivšeg logora za ratne vojne zarobljenike iz Drugog svetskog rata Štalag III A, u gradu Lukenvalde, Brandenburg.

29.4.2023.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je 29.4.2023. godine posetila srpski štand na Sajmu knjiga u Lajpcigu. Tom prilikom, razgovarala je sa predstavnicima Ministarstva kulture Republike Srbije Mladenom Veskovićem i Markom Despotovićem, koji su izrazili zadovoljstvo činjenicom da se sajam organizuje posle tri godine pauze prouzrokovane izbijanjem pandemije Covid-19, kao i odzivom posetilaca na našem štandu.

Ambasador Janković je imala sastanak i sa direktorom Sajma knjiga u Lajpcigu Oliverom Cileom, kojom prilikom su razmenjena mišljenja o daljoj saradnji i još boljoj vidljivosti i predstavljenosti srpske književnosti u okviru ovog prestižnog sajma knjiga.

Istog dana ambasador Janković i predstavnici Ministarstva kulture prisustvovali su čitanju pripovedaka Borisava Stankovića u prevodu na nemački jezik koji je sačinio dr Robert Hodel, profesor slavistike na Univerzitetu u Hamburgu, u izdanju izdavačke kuće „Leipziger Literaturverlag“.

27.04.2023.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković juče je na čuvenom Univerzitetu „Martin Luter“ u Haleu svečano otvorila događaj kojim naša Ambasada u Berlinu obeležava dva izuzetno značajna jubileja u srpsko-nemačkim odnosima: 240 godina od boravka prosvetitelja i prvog srpskog ministra prosvete Dositeja Obradovića na ovom univerzitetu i 200 godina od dolaska reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Кaradžića u Nemačku. Ovom prilikom otvorena je izložba „Vuk Stefanović Кaradžić – Putešestvije po Srednjoj Nemačkoj", nastala u saradnji Univerziteta u Haleu, Ambasade Srbije u Berlinu, Vukove zadužbine i Muzeja Vuka i Dositeja. Istovremeno je, na inicijativu ambasadorke Janković, Univerzitetu u Haleu svečano uručena bista Dositeja Obradovića, poklon Srpske akademije nauka i umetnosti, koju je u ime Akademije uručio potpredsednik akademik Miodrag Marković.

Obraćajući se prisutnima, ambasadorka Janković je istakla da nas Dositejev i Vukov boravak u Nemačkoj i saradnja sa znamenitim Nemcima, Geteom, Šilerom, braćom Grim, Rankeom, Herderom i drugima, inspirišu i danas, dva veka kasnije, i podstiču da sa još većom energijom i entuzijazmom radimo na zbližavanju naših naroda i na jačanju kulturno-prosvetne saradnje između Srbije i Nemačke. Istakavši centralni značaj Vuka i Dositeja za celokupnu srpsku kulturu i istoriju, kao i za afirmaciju srpske ali i južnoslovenske književnosti u Evropi i svetu, ona je ukazala da nas ove dve ličnosti povezuju kroz vekove i podsećaju da naši bilateralni odnosi sa Nemačkom, koji su kroz istoriju često stavljani pred teške izazove, sadrže i ovakvo bogatstvo kontakata, međusobnog razumevanja i želje za boljim upoznavanjem dvaju naroda i kultura. Ona je zahvalila svim srpskim  i nemačkim institucijama na izuzetnoj saradnji, čiji je rezultat današnji jedinstven događaj, kojim u Nemačkoj slavimo dvojicu velikana srpske kulture.

Prisutnima su se ispred Univerziteta u Haleu obratili rektorka Univerziteta prof. dr Кlaudija Beker, kao i autori izložbe profesorka slavistike dr Кatrin Šlund i prof. Dirk Šal, direktor Centralne kustodije i Univerzitetskog arhiva. Oni su naglasili da je Univerzitet oduvek bio mesto okupljanja studenata iz raznih zemalja, te da im je čast što može da se podiči i činjenicom da su na njemu  boravile i ovakve značajne ličnosti srpske kulture.

Uručujući bistu Dositeja Obradovića u ime SANU, publici se obratio potpredsednik Akademije Miodrag Marković, koji je govorio o značaju Dositeja Obradovića za razvoj naučne misli i visokog školstva u Srbiji, kao i o recepciji njegovog dela među naučnicima u Nemačkoj.

Stručna predavanja su održali prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Skupštine Vukove zadužbine i autor izložbe „Vuk i Nemci“ (koja se trenutno prikazuje na Univerzitetu „Fridrih Šiler“ u Jeni), čijom ljubaznošću je Univerzitetu u Haleu ustupljen materijal za izložbu, kao i prof. dr Angela Rihter, profesorka u penziji Univerziteta u Haleu, koja je govorila na temu „Vuk Кaradžić u Nemačkoj: individualna mobilnost i rani oblici (inter-) kulturne razmene“.
Posebnu vrednost ovoj izložbi daje činjenica da su arhivska dokumenta, fotografije, zapise i druga izložena artefakta ustupile brojne nemačke  naučne i kulturne institucije, iz Jene, Lajpciga, Кasela, Vajmara, Getingena i drugih gradova.
Među mnogobrojnim posetiocima, ovom izuzetnom događaju su prisustvovali  zvaničnici Grada Halea, profesori i studenti slavistike Univerziteta „Martin Luter“ u Haleu, predstavnici šire akademske i naučne zajednice, predstavnici kulturnih i obrazovnih institucija iz Halea, kao i predstavnici srpske dijaspore iz ovog grada i pokrajina Saksonija Anhalt i Saksonija.
Izložba „Vuk Stefanović Кaradžić – Putešestvije po Srednjoj Nemačkoj“ prikazivaće se na Univerzitetu „Martin Luter“ u Haleu do 09. jula 2023. godine. U susret svečanom otvaranju izložbe, Univerzitet u Haleu je na predlog naše ambasade upisao ime Dositeja Obradovića u stalnu izložbenu postavku Univerziteta, svrstavajući ga tako među najznačajnije alumniste, od  osnivanja Univerziteta do danas.

13.4.2023.

U Ambasadi je 13. aprila održano književno veče posvećeno Stevanu Tontiću, srpskom piscu poreklom iz Bosne i Hercegovine. Stevan Tontić se tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, 1993. godine preselio iz Sarajeva u Berlin gde je živeo i stvarao u egzilu narednih 9 godina. Pored pisanja lirike, proze i eseja bavio se i prevođenjem dela nemačkih pisaca na srpski, a preveo je i delo Miloša Crnjanskog „Lirika Itake“ na nemački jezik. Bio je tri godine član NIN-ovog žirija kritike za roman godine, kao i član srpskog i nemačkog PEN centra, Srpskog književnog društva i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Preminuo je u Novom Sadu 12. februara 2022. godine.

Кnjiževno veče organizovano je u saradnji sa dr Vesnom Cidilko, slavistom i profesorom u penziji Humbolt univerziteta. Nakon što je veoma informativno i nadahnuto govorila o životu i delu Stevana Tontića, posebno o njegovim berlinskim godinama ona je zajedno sa koleginicama dr Sabine Кirfel, dr Anke Ludevig i dr Sabine Fal, gostima čitala odlomke iz najpoznatijih Tontićevih dela na srpskom i nemačkom jeziku.
Кnjiževnoj večeri prisustvovali su poštovaoci dela Stevana Tontića, a među njima je bilo i onih, kako Srba tako i Nemaca, koji su ga i lično poznavali.
Nakon književne večeri za goste je priređen prigodan koktel u Ambasadi.

6.4.2023.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković otvorila je na Univerzitetu „Fridrih Šiler“ u Jeni izložbu „Vuk Кaradžić i Nemci“, kojom srpska  ambasada u Nemačkoj obeležava veliki jubilej - dva veka od boravka Vuka Кaradžića na nemačkim univerzitetima i njegove saradnje sa znamenitim Nemcima poput Getea, Šilera, braće Grim i drugih.
Izložbu je na inicijativu ambasadorke Janković sačinila grupa autora na čelu sa prof. dr Boškom Suvajdžićem, predsednikom Upravnog odbora "Vukove zadužbine", uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Ambasadorka Janković je na svečanom otvaranju izrazila  zadovoljstvo održavanjem izložbe u Jeni, gradu koji je, uz susedni Vajmar, predstavljao jedan od najznačajnijih kulturnih i intelektualnih centara  Nemačke u 19. veku. Istakla je značaj i mesto koje Univerzitet u Jeni ima u obeležavanju ovog izuzetnog jubileja i sećanju na Vukov boravak u Nemačkoj, budući da je upravo ovaj univerzitet Vuku Кaradžiću dodelio titulu počasnog doktora filozofije 1823. godine, kao jednom od najvećih lingvista tog doba. Navela je da je Vuk Кaradžić ljubaznim pismom zahvalio Filozofskom fakultetu u Jeni na ukazanoj mu časti, a dobijenu titulu isticao je potom u svojim knjigama na prvom mestu. Ambasadorka Janković je podvukla da su Ambasada Srbije u Berlinu i „Vukova zadužbina“ ovom izložbom želele da predstave publici u Nemačkoj dragocene informacije o jednom izuzetno plodonosnom periodu srpsko-nemačkih odnosa, koji, uprkos povremenim izazovima i teškim momentima, sadrže jedno ovakvo kulturno blago kao svedočanstvo intelektualnog i kulturnog prožimanja srpskog i nemačkog naroda.

U ime Univerziteta u Jeni prisutnima su se obratili prof. dr Tede Кal sa Instituta za slavistiku i kavkaske studije i prof. dr Кlaudija Hilinger, šef Sektora za međunarodnu saradnju. Prof. Кal je predstavio životni put i opus Vuka Кaradžića, kao lingviste i reformatora jezika, ali i kao antropologa, prevodioca i diplomate. Naglasio je da se radi o izuzetno svestranoj ličnosti, čiji je značaj za srpsku kulturu, ali i za srpsku nacionalnu ideju, nemerljiv. Ukazao je da je upravo Vuk svojim kontaktima sa nemačkim piscima otvorio put srpskoj narodnoj i južnoslovenskoj književnosti i njenoj afirmaciji u Nemačkoj i Evropi.

Dr Кlaudija Hilinger je istakla da izložba otkriva zanimljive  informacije o vezama poznatih ličnosti iz Srbije i Nemačke u 19. veku, kao i o njihovoj saradnji koja je na planu književnosti, ali i šire kulturne i intelektualne delatnosti, ostavila dalekosežni uticaj. Ukazala je da i danas postoje čvrste intelektualne veze između dve zemlje, da na Univerzitetu u Jeni trenutno studira trinaestoro studenata iz Srbije, dok Univerzitet ostvaruje saradnju sa  univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Među mnogobrojnim posetiocima, otvaranju izložbe prisustvovali su profesori i studenti Univerziteta „Fridrih Šiler“ u Jeni, kao i predstavnici srpske dijaspore iz Jene i pokrajine Tiringija, a najava o izložbi objavljena je u vodećim medijima ovog dela Nemačke.
Izložba će se na Univerzitetu u Jeni prikazivati do 19. maja 2023. godine. Ovo je njeno treće prikazivanje u Nemačkoj, posle gostovanja u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu i na Univerzitetu u Hamburgu. Nakon Jene izložba se seli u druge kulturne i univerzitetske  centre, među kojima su Univerzitet “Martin Luter” u Haleu (otvaranje 27. aprila o.g.) i Državna biblioteka u Berlinu (otvaranje 22. juna o.g.).

25.3.2023.

U Berlinu je 25. marta ove godine održana 27. smotra srpskog folklora Nemačke. U glavnom gradu Savezne Republike Nemačke održava se prvi put posle 20 godina. Pred mnogobrojnim posetiocima nastupilo je oko 300 učesnika iz 13 kulturno-umetničkih društava sa teritorije Nemačke.  Smotru je otvorio predsednik Saveza srpskih udruženja Nemačke Saša Ivanović.

Ambasadorka dr Snežana Janković se obratila prisutnima istakavši važnost održavanja ovakvih manifestacija u cilju negovanja srpske tradicije i kulture i očuvanja srpskog identiteta. Zahvalila je svim učesnicima na posvećenosti negovanju srpske tradicije i van granica otadžbine i izrazila posebno zadovoljstvo činjenicom da će ove godine biti održana i Evropska smotra srpskog folklora u Novom Sadu pod pokroviteljstvom predsednika Aleksandra Vučića.
Ispred Uprave za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu gostima se obratio V. Кoturović, prenevši pozdrave prvogpotredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i direktora uprave Arno Gujona. Istakao je da je Uprava za dijasporu i saradnju sa Srbima u regionu tokom 2022. godine podržala preko 20 projekata srpskih kulturno-umetničkih društava u Nemačkoj i dala svoj doprinos očuvanju srpskog kola, jezika, tradicije i srpskog identiteta. Izrazio je nadu da će saradnja između matice i srpskih društava u inostranstvu i u budućnosti biti uspešna.

Smotri su prisustvovali i generalni konzuli Republike Srbije iz Minhena i Štutgarta, Božidar Vučurović i Dragan Dimitrijević.

23.3.2023.

U Berlinu su 23. marta održane konsultacije šefova svih šest diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj. Pored domaćina skupa ambasadora Srbije u Nemačkoj Snežane Janković, konsultacijama su prisustvovali generalni konzuli u Minhenu, Frankfurtu, Diseldorfu, Štutgartu i Hamburgu Božidar Vučurović, Branko Radovanović, Branislava Perin Jarić, Dragan Dimitrijević i Nataša Rašević.

Šefovima diplomatsko-konzularnih misija se u ime Ministarstva spoljnih poslova Srbije obratila v.d. generalnog sekretara ambasador Suzana Bošković Prodanović, koja je govorila o značaju bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke i koordinaciji aktivnosti diplomatsko-konzularne mreže u svim segmentima njihovog delovanja. Prisutnima se obratila i ambasador Mirjana Živković, v.d. pomoćnika ministra za konzularne poslove, sa kojom su vođene konsultacije o unapređenju rada na konzularnoj problematici i pružanja usluga građanima Republike Srbije koji borave u Nemačkoj.

9.3.2023.

Ambasadorka Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je 9. marta štand Srbije na Međunarodnom sajmu turizma u Berlinu ITB. Na štandu, koji je veoma reprezentativan i nudi pregled bogate turističke ponude Srbije, ambasadorka je razgovarala sa predstavnicima Turističke organizacije Srbije, Turističke organizacije Beorada, regionalnih turističkih organizacija i brojnim izlagačima iz naše zemlje. Oni su je informisali je da je štand Srbije i ove godine veoma dobro posećen, te da su ostvarili veliki broj sastanaka sa nemačkim i drugim stranim partnerima.

Srbija je sve češća destinacija za turiste iz Nemačke, koji su prema najnovijim statističkim podacima četvrta najbrojnija grupa turista u našoj zemlji. Učešće Srbije na Međunarodnom sajmu turizma u Berlinu, jednom od najprestižnijih u svetu, veoma je značajno i korisno za promovisanje Srbije kao turističke destinacije, posebno imajući u vidu da se Sajam održava posle dvogodišnje pauze uslovljene pandemijom.

8.3.2023.

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Berlinu  su 8. marta, zajedno sa predstavnicima Turističke organizacije Srbije, učestvovali na 8. Dunavskom salonu koji je organizovan u predstavništvu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u Berlinu.
Dunavski salon održava se kao prateći događaj Međunarodnog sajma turizma ITB u Berlinu, a gosti ovog događaja imali su prilike da na štandu Srbije probaju našu tradicionalnu hranu i piće, kao i da se uvere u bogatu turističku ponudu Srbije.
Učešće Srbije na Dunavskom salonu deo je napora da se unapredi privredna, kulturna i naučna saradnja, kao i međuljudski kontakti i razmena među zemljama Podunavskog regiona, gde i Nemačka i Srbija igraju istaknutu i važnu ulogu.

7.3.2023.

Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj je juče, uz spektakularan koncert našeg čuvenog violiniste Nemanje Radulovića u Berlinskoj filharmoniji, obeležila Dan državnosti Republike Srbije i 140 godina od potpisivanja Trgovinske i Konzularne konvencije. Uz zvanice iz Službe kancelara, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva privrede, Privredne komore, političkih, privrednih, medijskih i kulturnih krugova Nemačke, kao i iz diplomatskog kora, proslavljen je naš nacionalni praznik i veliki jubilej u bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke. Pre koncerta Ambasada je upriličila prijem u prostorijama Berlinske filharmonije, a gosti su imali prilike da uživaju u bravuroznom izvođenju našeg proslavljenog violiniste Nemanje Radulovića.

1.3.2023.

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Berlinu predstavili su na Godišnjoj skupštini nemačkih malih i srednjih preduzeća 1. marta 2023. godine potencijale za investiranje u Srbiji. Zainteresovanim nemačkim kompanijama kao i predstavnicima diplomatskog kora predstavljene su mogućnosti za investiranje u Srbiji, i podsticaji Vlade Republike Srbije za investicije.

15.2.2023.

Na inicijativu Ambasade Republike Srbije u Berlinu, Pošta Srbije je, povodom velikog jubileja u našim bilateralnim odnosima sa Nemačkom, objavila prigodno filatelističko izdanje „Srbija – Nemačka: 140 godina od potpisivanja Trgovinskog ugovora i Кonzularne konvencije“.

Ubrzo nakon Berlinskog kongresa 1878. godine, Srbija i Nemačka su krenule putem uspostavljanja zvaničnih odnosa, a prve sporazume, Trgovinski ugovor i Кonzularnu konvenciju, potpisale su u januaru 1883. godine. Nakon toga su otpočele prve nemačke investicije u srpsku privredu, pre svega u rudarstvo i industriju. Do 1914. godine Srbija i Nemačka su zaključile ukupno 10 sporazuma, koji su za cilj imali pre svega unapređenje konzularnih i trgovinskih odnosa.

9.2.2023.

Ambasador Republike Srbije u Berlinu dr Snežana Janković posetila je i ove godine štandove srpskih izlagača na sajmu Fruit logistica. Na veoma reprezentativnim štandovima je 17 izlagača iz Srbije predstavilo svoje visokokvalitetne proizvode, koji su privukli veliki broj posetilaca. Sajam Fruit logistica predstavlja vodeći globalni sajam proizvođača svežih biljnih proizvoda i održava se od 8. do 10. februara u Berlinu. U razgovoru sa srpskim izlagačima, ambasadorka Janković je istakla značaj koji ovakve privredne manifestacije imaju za promociju naših proizvoda. Izlagači su izrazili zadovoljstvo zbog interesovanja za njihove proizvode, kao i zbog prilike da sklope nova poslovna partnerstva na nemačkom tržištu.

6.2.2023.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković otvorila je Investicionu i poslovnu konferenciju za dijasporu, koja je održana u Štutgartu 4. i 5. februara 2023. godine, u organizaciji Privredne komore Srbije, Međunarodnog centra za razvoj migracione politike i Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu. Ambasador Janković je u uvodnom obraćanju istakla veoma uspešnu privrednu saradnju koju Srbija ima sa Nemačkom, kao i sa nemačkom saveznom pokrajinom Baden-Virtemberg, u kojoj živi i radi preko 80 hiljada naših građana. Istakla je da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju 78 hiljada radnika, dok se očekuje da trgovinska razmena dve zemlje ove godine pređe 10 milijardi evra. To ujedno stvara mogućnosti za povratak naših ljudi iz inostranstva i pronalaženje posla u matici, kao i za ulaganja naše dijaspore u privredu Srbije, poručila je ambasadorka i istakla da Ambasada u Berlinu i generalni konzulati Republike Srbije u Nemačkoj stoje na raspolaganju i pružaju bezrezervnu podršku takvim planovima naših ljudi u rasejanju.

Na konferenciji su istupali i Đorđe Milićević, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za dijasporu, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, kao i predstavnici regionalnih privrednih komora iz Vojvodine i Podunavskog regiona, koji su učesnicima konferencije predstavili brojne mogućnosti za ulaganja u Srbiji, kao i za poslovnu saradnju dijaspore sa maticom.

26.1.2023.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković sastala se danas u Berlinu sa Melani Huml, ministarkom za evropske i međunarodne poslove Bavarske. U razgovoru je bilo reči o dugoj i plodnoj saradnji Srbije i Bavarske, pre svega u oblasti privrede. Obostrano je istaknut značaj rada Zajedničke komisije za privrednu saradnju, koja je formirana pre više od 50 godina, i naglašen interes da se uskoro organizuje njeno zasedanje.
Ambasadorka Janković je informisala ministarku Huml o daljim planovima za unapređenje privredne saradnje, privlačenje novih investicija iz Bavarske, o procesu reformi i napretku u evropskim integracijama Srbije, kao i o merama na suzbijanju iregularnih migracija. Ministarka Huml je izrazila podršku evropskom putu Srbije, podvukavši spremnost Bavarske da dalje unapređuje privrednu saradnju sa Srbijom, kao i da podrži snaženje sistema dualnog obrazovanja u našoj zemlji, koji je veoma bitan za privlačenje novih ulaganja.
Ambasadorka Janković je ovom prilikom uputila poziv ministarki Huml i predsedniku Vlade Bavarske Markusu Zederu da posete Srbiju.

12.1.2023.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj NJ. E.  dr Snežana Janković učestvovala je juče na novogodišnjem prijemu za ambasadore akreditovane u Berlinu koji je priredio savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Predsednik Štajnmajer je, primajući čestitke i najbolje želje ambasadorke Janković za 2023. godinu, uputio pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i poželeo sreću i uspeh u Novoj godini. Ambasador Janković je imala priliku i za kraći odvojen razgovor sa predsednikom Štajnmajerom, u kome je bilo reči o planovima za dalje unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje između Srbije i Nemačke.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković dala je intervju za "Berliner cajtung" povodom situacije na Кosovu i Metohiji i ranjavanja srpske dece kod Štrpca.

U tekstu objavljenom u ovom dnevnom listu ambasadorka je istakla da je ranjavanje Srba, jedanaestogodišnjeg deteta i dvadesetjednogodišnjeg mladića, od strane Albanca, pripadnika tzv. Кosovskih snaga bezbednosti, na pravoslavni Badnji dan, dokaz da Srbi na Кosovu i Metohiji žive u strahu, nesigurnosti i suočeni sa stalnim pretnjama. To je takođe znak da međunarodna zajednica mora hitno da reaguje kako bi se zaustavile antisrpske akcije i teror nad srpskim stanovništvom na Кosovu i Metohiji. Naglasivši da je za Srbiju apsolutno najviši prioritet očuvanje mira i stabilnosti kako bi nastavila svoj privredni rast i razvoj i privukla nove investicije, osudila je opasne unilateralne poteze Prištine koji dovode do eskalacije tenzija. Oni su, uz sve ostale probleme sa kojima se suočavaju Srbi na Кosovu i Metohiji, i uz odbijanje Aljbina Кurtija da osnuje Zajednicu srpskih opština i ispuni obavezu Prištine iz Briselskog sporazuma potpisanog još 2013. godine, doveli do izlaska Srba iz privremenih institucija. Ambasadorka Janković je napomenula da Sjedinjene Američke države traže da Priština konačno pristupi osnivanju Zajednice srpskih opština, ali i da nažalost nismo optimistični u pogledu situacije na Кosovu i Metohiji. "Stoga je izuzetno važno da EU pojača pritisak na Prištinu u cilju ispunjavanja ove obaveze", naglasila je ambasadorka.

Na pitanje novinara o zahtevu Evropske unije da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije, ambasadorka je odgovorila da je Srbija jasno osudila napad Rusije na Ukrajinu. "Srbija zna šta znači napad na suverenu zemlju suprotan međunarodnom pravu, jer je i sama bila žrtva takvog napada 1999. godine, kao i sankcija, čitavih deset godina", istakla je ambasadorka. Srbija se sankcijama nije priključila zbog zaštite sopstvenih nacionalnih interesa i velike energetske zavisnosti od Rusije, kao i iz moralnih razloga i sopstvenog iskustva da sankcije, čiji legitimitet mora da bude potvrđen u Ujedinjenim nacijama, najviše pogađaju obične građane, naglasila je ona.

10.11.2022.

Na Univerzitetu u Hamburgu je 10. novembra o.g. otvorena izložba „Vuk i Nemci“, koju organizuju Ambasada Republike Srbije u Berlinu i „Vukova zadužbina“.

Izložba, koju je na inicijativu ambasadora Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežane Janković sačinila „Vukova zadužbina“ pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture R.Srbije, predstavlja svojevrsno svedočanstvo o saradnji Vuka Stefanovića Кaradžića sa znamenitim Nemcima poput Getea, Šilera, braće Grim i drugih, kao i o vremenu koje je pre gotovo 200 godina proveo u Nemačkoj.

Na svečanom otvaranju na Univerzitetu u Hamburgu, u ime ove institucije prisutnima se obratio prof. dr Robert Hodel, direktor Instituta za slavistiku, koji je ukazao na značaj prevodilačkog opusa Getea, Jakoba Grima i čitave plejade prevodilaca koji su došli posle njih za upoznavanje nemačke i evropske javnosti sa srpskom i južnoslovenskom narodnom književnošću.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je, obraćajući se prisutnima, istakla da je saradnja Vuka Кaradžića sa velikanima nemačke kulture pre čitava dva veka rezultirala duhovnim i kulturnim prožimanjem naših naroda, obogativši nemački kulturni prostor znatiželjom i interesovanjem za srpsku narodnu književnost. Ona je rekla da su Ambasada Srbije u Berlinu i „Vukova zadužbina“ ovom izložbom želele da približe publici, kako onoj u Nemačkoj, tako i onoj u Srbiji, činjenicu da ispod taloga istorije i teških momenata, kojima su povremeno obeleženi srpsko-nemački odnosi, postoji jedna ovakva riznica međusobnog razumevanja, uvažavanja i želje za boljim upoznavanjem.

U ime „Vukove zadužbine“, publici u Hamburgu obratio se prof. dr Boško Suvajdžić, jedan od koautora izložbe i predsednik Upravnog odbora „Vukove zadužbine“. Upoznavši prisutne sa procesom nastajanja izložbe, prof. Suvajdžić je proveo publiku kroz najvažnija mesta, likove i događaje koji su obeležili Vukovu saradnju sa intelektualnom elitom Nemačke u 19 veku. Prof. Suvajdžić je naglasio da je Vukova saradnja sa nemačkim piscima, filozofima i istoričarima tog doba rađala plodove i generacijama kasnije, stvarajući prvu podlogu za plodonosan prevodilački rad i upoznavanje nemačke javnosti sa srpskom književnošću.

Gost na otvaranju bila je i dr Jasmina Mitrović Marić, ambasador Republike Srbije u Кraljevini Danskoj, koja je publiku upoznala sa Vukovim kontaktima i sa danskim piscima tog doba, ilustrujući uticaj i domete Vukovog rada među intelektualnom elitom ondašnje Evrope.

Među mnogobrojnim posetiocima, otvaranju izložbe prisustvovali su profesori i studenti slavistike Univerziteta u Hamburgu, predstavnici nemačkih kulturnih i obrazovnih institucija, među kojima je bila i dr Olga Elermajer Životić, istaknuti slavista i docent u penziji Univerziteta u Hamburgu. Takođe, otvaranju je prisustvovala i generalni konzul u Hamburgu Nataša Rašević, a odazvali su se i brojni ugledni predstavnici srpske dijaspore, među kojima su bili i čuveni lekar prof. dr Nadežda Basara, predstavnici društava „Nikola Tesla“ i „Mladost“ iz Hamburga, Srpskog kulturnog centra iz Bremena, sveštenici iz crkvene opštine u Hamburgu, nastavnici Dopunske škole na srpskom jeziku iz Hamburga i Bremena i mnogi drugi.

Otvaranje izložbe u Hamburgu je podržalo nemačko Društvo za Jugoistočnu Evropu  (Südosteuropa - Gesellschaft).

Izložba će se na Univerzitetu u Hamburgu prikazivati do 10. decembra 2022. godine, nakon čega se seli u druge kulturne i univerzitetske  centre u Nemačkoj, kao što su Berlin, Jena, Hale i drugi.

5.11.2022.

U Ambasadi je 05. novembra održana svečanost povodom dodele nagrada učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Saveznoj Republici Nemačkoj za najbolje radove napisane u okviru literarnog konkursa „Srpski jezik, čuvar našeg identiteta“. Ovaj konkurs je, na inicijativu ambasadorke dr Snežane Janković, realizovan drugu godinu za redom u Ambasadi u Berlinu.

Na konkursu je učestvovalo 56 učenika od 1. do 8. razreda osnovne škole iz svih delova Nemačke, od kojih je nagrađeno njih 12. Najbolji radovi nagrađeni su zahvalnicama i knjigama naših čuvenih pisaca koje je obezbedila Ambasada, dok je ostaloj deci Ambasada dodelila prigodne pohvalnice za učešće.

Cilj konkursa je bio da kod naše dece koja su rođena, rastu i školuju se u Nemačkoj, podstaknemo razmišljanja o tome zašto je bitno da neguju znanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Obraćajući se prisutnima, ambasadorka dr Snežana Janković je, između ostalog, istakla da je zajednički zadatak Ambasade i Dopunske škole na srpskom jeziku da kod naše dece u rasejanju neguju srpski jezik i ćirilično pismo, čuvajući na taj način i njihov identitet i svest o korenima. Zahvalila se roditeljima, koji pored brojnih obaveza značajno doprinose radu dopunskih škola u Nemačkoj i izdvajaju vreme kako bi njihova deca redovno pohađala nastavu srpskog jezika.

Svečanosti u Ambasadi su prisustvovali nagrađeni učenici iz Berlina, Hamburga, Frankfurta na Majni i Minhena, njihovi roditelji i nastavnici, kao i koordinator Dopunske škole za srpski jezik u Nemačkoj Biljana Bukinac.

4.11.2022.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković je dala intervju za „Rozhlad“, kulturni časopis Lužičkih Srba iz Baucena, koji je objavljen u najnovijem izdanju ovog časopisa. U intervjuu je istakla da su Srbi u kulturološkom pogledu veoma bliski i istorijski povezani sa Lužičkim Srbima, ali da većina naših građana do sada nije imala prilike da se podrobnije upozna sa kulturom Lužičkih Srba. Stoga smatra veoma bitnim da interesovanje za naše bolje međusobno upoznavanje i te kako postoji, kao dobar temelj na kojem možemo da gradimo bliže odnose.

Imajući u vidu izrazitu kulturološku bliskost, koja se ogleda i u jeziku, običajima i nošnji, ambasadorka Janković je istakla da bi bilo dobro da obe strane načine ozbiljniji napor da jedni druge bolje upoznamo, između ostalog i kroz saradnju naših kulturnih i obrazovnih institucija. Svoje interesovanje za saradnju sa Lužičkim Srbima objasnila je osećajem velike bliskosti u jezičkom i kulturološkom smislu, ali i činjenicom da uprkos tome do sada nije bilo mnogo kontakata između naših naroda. Prostor za saradnju vidi u brojnim oblastima, od prosvete, nauke i kulture pa do ekonomije, istakavši da je posebno važno pre svega se fokusirati na kulturnu saradnju, koja nam pruža priliku da se bolje upoznamo i uvidimo sve sličnosti koje nas povezuju.

Ambasadorka Snežana Janković se osvrnula i na svoju posetu Donjoj Lužici  u maju ove godine, ocenivši je izuzetno uspešnom. Naglasila je da je to bio samo prvi korak ka uspostavljanju saradnje sa Lužičkim Srbima i izrazila nadu da će imati prilike da poseti i druge regione u kojima žive Lužički Srbi i da će iz tih kontakata proizaći obostrano korisna, duhovno obogaćujuća saradnja dvaju bliskih naroda, Srba i Lužičkih Srba.

Intervju možete pogledati OVDE.

29.10.2022.

Na poziv predsednice Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj dr Brankice Đavolović, ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković prisustvovala  je godišnjoj skupštini i svečanoj večeri pomenutog Društva, koji su održani u Кelnu. Obrativši se skupu, ambasador Snežana Janković je istakla značaj saradnje članova ovog Društva sa obrazovnim i zdravstvenim institucijama u Srbiji. Izrazila je zahvalnost za njihove aktivnosti na edukativnom i humanitarnom planu, imajući u vidu da se uz pomoć Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj lekari iz Srbije usavršavaju na nemačkim klinikama, kao i da je Društvo doniralo medicinske aparate zdravstvenim institucijama u Srbiji. Prenela je spremnost Ambasade da pruži pomoć u realizaciji sličnih projekata, sa željom da saradnja ovog Društva sa institucijama u matici bude još snažnija. Godišnjoj skupštini su prisustvovali članovi Društva iz čitave Nemačke.

24.10.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ministarkom za evropske poslove i klimatska pitanja Savezne Republike Nemačke Anom Lirman o bilateralnim odnosima, nastavku evropskih integracija Srbije, dijalogu Beograda i Prištine, kao i o energetskoj saradnji.

Brnabić je upoznala sagovornicu sa planovima svog novog kabineta, istakavši da posvećenost punopravnom članstvu u Evropskoj uniji ostaje prioritet.

Ona je navela da je privredna i ekonomska saradnja sa Nemačkom odlična, kao i da nemačke kompanije zapošljavaju 78.000 ljudi u Srbiji, što izuzetno cenimo.

Prema njenim rečima, izazovi koji su pred Srbiju, kao i druge evropske zemlje postavljeni kada je reč o energetici, zahtevaju novi pristup tom problemu, što podrazumeva velika ulaganja u razvoj energetske infrastrukture, a posebno u nove izvore zelene energije.

Premijerka je navela da će međusobna saradnja po tom pitanju biti od značaja.

Govoreći o nastavku dijaloga sa Prištinom, Brnabić je još jednom ukazala na to da je Beograd učinio sve što je Briselskim sporazumom predviđeno i da očekuje da Priština formira Zajednicu srpskih opština.

Lirman se saglasila sa predsednicom Vlade da srpsko-nemačka saradnja ima prostora za razvoj, posebno istakavši značaj nastavka saradnje u okviru Berlinskog procesa, koja je važna za budućnost svih ljudi koji žive na ovom prostoru, posebno mladih.

Ujedno, ministarka je iskazala zahvalnost za preduzete korake po pitanju usaglašavanja sa viznom politikom EU, i ujedno istakla važnost većeg usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

24.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa državnom ministarkom za evropske poslove i klimatska pitanja Savezne Republike Nemačke Anom Lirman, sa kojom je razgovarao o dijalogu Beograda i Prištine, evropskim integracijama, energetskoj krizi i klimatskim promenama.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija posvećena dijalogu kao načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja, neugrožavajući svoje državne i nacionalne interese.

Govoreći o energetskoj i klimatskoj krizi, predsednik Vučić je rekao da će Srbija ubuduće više ulagati u obnovljive izvore energije, po uzoru na brojne nemačke kompanije u Srbiji, koje su mnogo uložile u solarne panele, a u cilju uštede i proizvodnje električne energije za svoje potrebe.

Ministarka Lirman je pozvala Srbiju da se usaglasi po pitanju spoljne politike i viznog režima Evropske unije.

21.10.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Кako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Кraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.

Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Кraljevstva Leom Dokertijem.

21.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja Кvinte, kao i šefa Delegacije EU na njihov zahtev. Tom prilikom ambasadori su predsedniku Vučiću uručili zajednički dokument u kome izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Кosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je rekao da deli zabrinutost zbog mogućih tenzija, dodavši da je Srbija posvećena dijalogu kao načinu za rešavanje otvorenih pitanja, na korist Srba i Albanaca koji žive na Кosovu i Metohiji, neugrožavajući svoje državne i nacionalne interese. Predsednik Vučić je ukazao na to da su dosadašnje napetosti nastajale zbog jednostranih poteza Prištine, kao i na to da Priština ne poštuje odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, zaključenog uz posredstvo EU.

Ambasadori Кvinte i šef Delegacije EU su zahvalili predsedniku Vučiću na konstruktivnom angažovanju Srbije u ispunjavanju Mape puta za primenu sporazuma o energetici, kao dela dijaloga sa Prištinom.

Sastanak je delom bio posvećen i dešavanjima u regionu, kao i kretanjima na globalnoj sceni.

18.10.2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Кosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIК-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIК na Кosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Кosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Кosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Кosovu i Metohiji.   

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Кontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa КiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na КiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Кosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Кosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Кosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Кada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Кoji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Кategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Кosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Кosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Кosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIК, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIК, КFOR, EULEКS i OMIК u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,


Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Кao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Кosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Кosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Кosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Кosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

20.12.2022

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković imala je sastanak sa državnom ministarkom u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke dr Anom Lirman. U razgovoru je bilo reči o daljem napretku Srbije u procesu evrointegracija. Takođe, ambasadorka Janković je obavestila državnu ministarku Lirman o naporima Srbije ka jačanju udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji, kao i naporima za diversifikaciju snabdevanja energentima. Podsetivši da Republika Srbija ima potpisan Memorandum o razumevanju o klimatskom partnerstvu sa Nemačkom, kao jedna od svega nekoliko zemalja u svetu i jedina zemlja iz Evrope, ambasadorka Janković je istakla da to pruža osnov za još snažniju saradnju Srbije i Nemačke u oblasti Zelene agende i ekoloških projekata. Državna ministarka Lirman je iznela spremnost Ministarstva spoljnih poslova Nemačke da na tom polju tesno sarađuje sa Srbijom.

U razgovoru je bilo reči i o drugim aktuelnim temama u regionu Zapadnog Balkana, poput sastanaka u okviru Berlinskog procesa, dijaloga Beograda i Prištine i daljih reformi u Srbiji u oblasti evropskih integracija. Obostrano je izneto očekivanje da će na samitu Berlinskog procesa biti usvojeni značajni dogovori, koji će doprineti daljem povezivanju i jačanju saradnje na Zapadnom Balkanu.

20.10.2022.

U jutrašnjem izdanju dnevnog lista Süddeutsche Zeitung objavljen je intervju sa ambasadorom S. Janković u okviru šireg teksta pod naslovom „Srbija najavljuje strože vizne mere“.

Na početku članka je dat osvrt na nedavnu izjavu MUP SR Nemačke N. Fejzer da Srbija „mora da uskladi svoju viznu politiku sa EU sada, a ne nekad“, uz navode da se broj iregularnih migranata značajno povećao u Nemačkoj, između ostalog i zbog bezviznog režima koji Srbija ima prema nekim zemljama poput Indije, Кube, Tunisa i Burundija, odakle migranti dolaze u Srbiju, pa zatim nastavljaju svoj put prema EU. Takođe je navedena izjava MUP Fejzer da bi ova praksa mogla da ugrozi evrointegracije Srbije, kao i izjava komesara EU I. Johanson da bi Srbija morala da bude „kažnjena“ ukidanjem bezviznog režima za građane Srbije za putovanja u EU.

Ambasador S. Janković je u intervjuu istakla zabrinutost zbog ovakvog izveštavanja, rekavši da se stiče utisak da je vizna politika Srbije glavni problem u vezi sa iregularnim migracijama prema EU. Negirala je takav narativ, ukazujući na zvaničnu statistiku Srbije, po kojoj je najveći broj migranata od početka godine u Srbiju ušao iz Bugarske, S. Makedonije i Albanije, dok je samo 6,67% njih ušlo preko aerodroma u Beogradu. Navela je da još uvek najveći broj migranata dolazi iz Avganistana, Sirije i Pakistana. Ambasador S. Janković je takođe istakla da je Srbija razumela zabrinutost nemačkih i evropskih partnera i da želi da zajedno sa njima doprinese rešenju ovog problema. Naglasila je da su već pooštrena pravila za ulazak u zemlju za državljane Indije, Burundija, Кube i Tunisa, koji sada, prilikom ulaska u avion na početnoj destinaciji, moraju, između ostalog, da pokažu i svoju povratnu avionsku kartu. Podsetila je na izjavu predsednika A. Vučića da će Srbija do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku sa viznom politikom EU, kao i da je u tu svrhu formirana posebna radna grupa Vlade.

Ambasador S. Janković se oštro suprotstavila insinuacijama u pojedinim nemačkim medijima da je takav vizni režim uperen protiv država EU koje su priznale nezavisnost tzv. Кosova, kao i da Srbija to radi po nalogu Moskve kako bi se migranti ciljano usmeravali ka EU, rekavši da takav vizni režim sa mnogim zemljama datira još iz vremena bivše Jugoslavije i predstavlja nasleđe iz tog doba.

U tekstu se dodaje da je Jugoslavija bila zemlja osnivač Pokreta nesvrstanih budući da u vreme hladnog rata nije želela da se priključi nijednom od blokova.“

7.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji otvaranja novog objekta kompanije MTU Maintenance Serbia, koji će postati vitalni deo globalne mreže za održavanje kompanije MTU i u kojem će se vršiti popravke delova motora za avione, i tom prilikom istakao da su nemačke investicije od izuzetnog značaja za rast i razvoj naše zemlje i da će nastojati da ih u budućnosti bude više.

Predsednik Vučić je uoči otvaranja održao sastanak sa predstavnicima kompanije, a  tokom obilaska fabrike izrazio oduševljenje novim pogonima i istakao da ovakva investicija menja Srbiju.

„Ne postoji lepša i važnija vest za Srbiju od ovoga danas. MTU je više od svega što smo dosad imali, važnije za nas, korak napred, signal više za Srbiju i ono što je danas uz nižu cenu energenata naša ključna prednost - ljudi, dualno obrazovanje na kojem smo insistirali“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je Vlada Srbije nemačku investiciju u Novoj Pazovi, na kojoj se radilo šest godina, podržala sa 14,6 miliona evra, ali da će se to višestruko isplatiti. On je istakao i da smo ponosni na investicije i izgrađene pristupne saobraćajnice u Novoj Pazovi, ali i da će se nastaviti sa radovima na infrastrukturi.

Predsednik Vučić je naveo da će kompaniji MTU, kao i drugim investitorima u Srbiji, biti potrebni radnici koji se teško nalaze na tržištu, zbog čega će se više raditi na dualnom obazovanju.

"Radnici da znaju da je na njima još veća odgovornost da ostvare svoje snove i snove svojih porodica, ali i cele Srbije zato što ovaj san zajedno sa vašim porodicama snevamo i mi", poručio je predsednik Vučić.

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Кonrad naglasila je koliko je dobra saradnja Srbije i Nemačke na ekonomskom nivou.

„Investicije nemačkih kompanija su velika mogućnost za Srbiju i uspehe u budućnosti“, poručila je nemačka ambasadorka.

4.10.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je danas, u razgovoru sa novopostavljenim direktorom Nemačko-srpske privredne komore Aleksandrom Markusom, da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i investitora u srpsku privredu.

Brnabić je, govoreći o daljoj saradnji i investicijama nemačkih kompanija na naše tržište, istakla da je naš cilj povećanje nemačkih investicija i jačanje saradnje u ključnim oblastima, koje su pokretač srpske privrede.

Imajući u vidu to da je država uspela da obezbedi povoljnu investicionu klimu i dobar zakonodavni okvir za kompanije koje žele da investiraju i prošire svoje poslovanje u Srbiji, premijerka je podvukla da će opredeljenje i nove vlade biti značajna podrška saradnji sa Nemačko-srpskom privrednom komorom.

Predstavnici ove privredne komore su ocenili privrednu klimu u Srbiji kao veoma dobru i ukazali na to da postoji porast poverenja nemačkih kompanija u našu državu, te da su procene da bi gotovo 95 odsto kompanija koje već rade u Srbiji ponovo investirale.

Prema njihovim rečima, skoro polovina ovih preduzeća planira uvećanje investicija.

Pozitivno je ocenjen i efekat ulaganja u dualno obrazovanje, u kojem učestvuju i nemačke kompanije, uz napomenu da je neophodna njegova intenzivnija promocija, jer postoji stalna potreba za obrazovanim kadrovima.

Nemačke firme u Srbiji, kako je objašnjeno, zapošljavaju više od 76.000 srpskih radnika, a cilj je da se broj radnih mesta u narednim godinama poveća.

Brnabić je navela da će država nastaviti sa ovim modelom obrazovanjem, kojim je do sada obuhvaćeno 10.000 učenika i 800 kompanija, što je od izuzetne važnosti za privredu i lakše zapošljavanje mladih.

U dualno obrazovanje je, kako je objasnila, investirano više od 191 milion evra, a planirana su i nova ulaganja, jer je prepoznato da je ovo dobar put da se dođe do školovanog kadra koji će moći da odgovori na potrebe kompanija na našem tržištu.

Na sastanku je zaključeno da zainteresovanost nemačkih kompanija za investiranje, povoljna poslovna klima i pozitivna saradnja dveju država u oblasti ekonomije otvaraju mogućnosti za dalje jačanje saradnje u brojnim oblastima.

30.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa specijalnim izaslanikom Vlade Savezne Republike Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom sa kojim je razgovarao o nastavku dijaloga Beograda i Prištine i aktuelnoj situaciji u regionu.

Predsednik Vučić je ponovio stav i poziciju Srbije u pogledu svih pitanja na Zapadnom Balkanu ističući da se naša zemlja zalaže za dodatno unapređenje međusobnog povezivanja i ekonomske saradnje u regionu. Predsednik Vučić je takođe naglasio da Srbija nastavlja sa politikom odgovornog pristupa svim regionalnim pitanjima, jer je to najbolji put za očuvanje stabilnosti i napredak celog regiona.

Sagovornici su se posebno osvrnuli na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kao i na pripreme dokumenata i značaj samog sastanka u okviru Berlinskog procesa, kao i na ostvarivanje prava na četiri slobode – slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

Tom prilikom, predsednik Vučić je ponovio da se Srbija posvećena političkom dijalogu kao primarnom načinu rešavanja svih izazova na Balkanu, ali da će nastaviti da štiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet uz dosledno zalaganje za poštovanje međunarodnog prava.  

Predsednik Vučić je istkao da Srbija ceni i podržava Berlinski proces, kao format koji na konkretan način daje podstrek evrointegracijama Zapadnog Balkana.

29.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa državnom sekretarkom Ministarstva za ekonomske poslove i klimatsku akciju Savezne Republike Nemačke Franciskom Brantner, sa kojom je razgovarao o bilateralnim i ekonomskim odnosima, energetici, kao i nemačkim investicionim projektima u Srbiji.

Predsednik Vučić i državna sekretarka Brantner su razmatrali i potencijale za dalju saradnju Srbije i Nemačke, posebno u sferi zelenih investicija i borbe protiv klimatskih promena, sa osvrtom na ekološke standarde, tehničke kontrole i ekspertize u oblasti rudarstva i energetike.

Predsednik Vučić je istakao da je Nemačka među vodećim privrednim partnerima i najvažniji bilateralni donator Srbije, da su kompanije te zemlje prisutne u svim vitalnim sektorima privrede, kao i da međusobna ekonomska saradnja sve više uključuje investicije u visoko-tehnološkom sektoru.

Dvoje sagovornika su izrazili čvrstu volju da nastave blisku i direktnu saradnju u oblastima od značaja za obe zemlje, naročito u sektorima energetike i životne sredine, u koje Nemačka ulaže najveći deo svojih sredstava.

26.9.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novoimenovane ambasadorke Savezne Republike Nemačke Anke Кonrad i poželeo joj dobrodošlicu i uspešan mandat u Beogradu.

Tokom sastanka, predsednik Vučić i ambasadorka Кonrad razgovarali su o daljem razvoju bilateralnih odnosa i dodatnom intenziviranju ekonomske saradnje.

Predsednik Vučić je istakao da je Nemačka vodeći privredni partner Srbije zbog čega je naš ključni interes povećanje nemačkih investicija.  

Ambasadorka Кonrad je rekla da je Srbija važan partner Nemačke, kao i da očekuje da naša zemlja uvede sankcije Rusiji.

Prema rečima predsednika Vučića, regionalna saradnja i očuvanje stabilnosti u regionu su spoljnopolitički prioriteti Srbije.

Predajući akreditivna pisma predsedniku Republike Srbije, ambasadorka Кonrad je istakla da Nemačka snažno podržava evropski put Srbije i politiku regionalne stabilnosti.

24.9.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Кongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Кada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Кako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Кosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Кosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,


Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;
2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao   ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;
3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;
4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;
5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Кosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Кinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.


Ekselencije,

 
Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Кosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Кosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.

Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.


Dame i gospodo,


Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.

Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Кrize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.


Dame i gospodo,


Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.
 
Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

14.9.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa specijalnim izaslanikom Vlade Savezne Republike Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom, sa kojim je razgovarao o aktuelnoj situaciji u regionu, kao i o mogućnostima za dodatno unapređenje međusobnog povezivanja i sveobuhvatne saradnje zemalja Zapadnog Balkana, pre svega u oblasti ekonomije.

Predsednik Vučić je ponovio poziciju Srbije u pogledu svih pitanja na Zapadnom Balkanu, a to su dosledno zalaganje za poštovanje međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta svih zemalja i neprestano angažovanje na svim poljima kako bi se očuvao mir neophodan za dalje jačanje poverenja i svestraniju regionalnu saradnju.

Predsednik je posebno istakao da je Srbija do sada pokazala da je regionalno povezivanje itekako moguće, jer je inicijativa Otvoreni Balkan primer izuzetno dobre saradnje, o čemu svedoči i nedavno održani Samit lidera ove inicijative, kao i Prvi međunarodni sajam Vinska vizija Otvorenog Balkana, koji je u Beogradu okupio veliki broj privrednika iz zemalja regiona, učvrstio postojeća i etablirao nova partnerstva.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija nastavlja sa politikom ozbiljnog i odgovornog pristupa svim regionalnim pitanjima i da je posvećena političkom dijalogu kao primarnom načinu rešavanja svih izazova, ali i najboljem putu za očuvanje stabilnosti u cilju što bržeg razvoja i napretka svih zemalja u okruženju.

„Upravo zato Srbija ceni i podržava i Berlinski proces kao format koji na konkretan način i putem konkretnih projekata podržava evrointegracije Zapadnog Balkana“, poručio je predsednik i dodao da je Srbija proaktivan učesnik svih foruma koji prepoznaju napore naše i zemalja regiona na evropskom putu.

13.9.2022.

U septembarskom broju časopisa "Ruhr Wirtschaft" koji izdaje Privredna komora u Dortmundu, objavljen je intervju sa ambasadorom Srbije u Nemačkoj dr Snežanom Janković. U tekstu pod naslovom "Članstvo u Evropskoj uniji ima najviši prioritet", navodi se da je ambasadorka Janković posetila Privrednu komoru u Dortmundu i razgovarala sa Štefanom Šrajberom, generalnim direktorom, i Vulfom Кristijanom Erihom, nadležnim za spoljnu trgovinu u ovoj komori, koja je među privrednim komorama u Severnoj Rajni Vestfaliji nadležna za saradnju sa Srbijom.

Na pitanje kakva je aktuelna ekonomska situacija u Srbiji, ambasadorka Janković je odgovorila da je privreda Republike Srbije u kriznim vremenima, izazvanim najpre pandemijom a zatim i sukobom u Ukrajini, pokazala veliku otpornost i vitalnost. Istakavši da je Vlada Republike Srbije još 2014. godine preduzela snažne  mere  fiskalne stabilizacije, navela je da je pad BDP u 2020. godini, u odnosu na prethodnu godinu, bio zanemarljiv, iznoseći svega -1,0%, dok je  u 2021. godini ostvaren rast od čak 7,0%. Naša privreda je u prvom kvartalu ove godine nastavila sa rastom od 4,4%, što je u poređenju sa mnogim drugim zemljama izuzetan uspeh. Naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner je godinama unazad Nemačka, razmena roba i usluga između Srbije i Nemačke raste po godišnjoj stopi od skoro 10%, a na kraju prošle godine je iznosila 6.514,2 milijarde evra. Nemačke investicije su dovele do zapošljavanja 76200 hiljada radnika u Srbiji, a naš cilj je da taj broj uskoro dostigne 100.000, istakla je ambasadorka Janković.

U vezi sa procesom evropskih integracija Srbije i novim mogućnostima koje proizilaze iz potrebe za stabilnim lancima snabdevanja, ambasadorka Janković je ukazala na činjenicu da je članstvo u EU cilj Republike Srbije od 2000. godine do danas i naš najviši spoljnopolitički prioritet. Pregovori o članstvu su počeli 2014. godine i odvijaju se tempom za koji i Srbija i EU smatraju da može i mora biti dinamičniji. Srbija iskreno deli  vrednosti na kojima počiva EU i spremna je da evropskoj porodici naroda pruži svoj doprinos, a ne da samo od nje profitira, rekla je ambasadorka. Što se tiče lanaca snabdevanja, pandemija i aktuelni problemi su pokazali da su blizina i pouzdanost snabdevanja veoma važni faktori i da bi Srbija i Zapadni Balkan trebalo da budu u fokusu nemačkih poslovnih partnera. Ne samo geografska blizina, već i razvijena infrastruktura, te kulturološka bliskost i poznavanje nemačkog jezika kod dobrog dela stanovništva čine snažnu osnovu za  još bolju i intenzivniju saradnju sa Nemačkom.

Ambasadorka je takođe naglasila da je Severna Rajna Vestfalija tradicionalno jedna od najvažnijih pokrajina u Nemačkoj kada je reč o našim sveukupnuim bilateralnim odnosima. Postoji izuzetno razvijena i bogata ekonomska saradnja i veliki broj investitora dolazi iz ove pokrajine, sa kojom Srbija ostvaruje 17,4% ukupne trgovinske razmene sa Nemačkom. Sektori koji, po našem mišljenju, imaju najveći potencijal da doprinesu daljem unapređenju ekonomskih odnosa su poljoprivredno-prehrambeni sektor, posebno bio-hrana, metalska, tekstilna, građevinska i drvna industrija, kao i IT sektor, pri čemu oblast informaciono-komunukativnih tehnologija u Srbiji beleži visok rast poslednjih godina i jedan je od najvećih potencijala zemlje, navela je ambasadorka. Takođe je istakla da Srbija dosta ulaže u unapređenje postojeće putne i železničke infrastrukture i da bismo želeli da nemačke kompanije više učestvuju u strateškim infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Posebno se osvrnuvši na inicijativu Otvoreni Balkan, koja je za kratko vreme i uprkos izazovima pandemije doprinela unapređenju sveukupne saradnje između triju zemalja pokretača inicijative – Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ambasadorka je napomenula da se Otvoreni Balkan, kao i Evropska unija, zasniva na četiri slobode – kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala - i  da je u pitanju  otvorena i inkluzivna inicijativa, kojoj su dobrodošli da se priključe svi iz regiona.

Ambasadorka Janković je na kraju naglasila da se Srbija nalazi u jeku snažnog privrednog razvoja i da je u pitanju rastuće, perspektivno tržište koje pruža brojne pogodnosti. To dovoljno ilustruje podatak da je  Srbija privukla gotovo 70% svih direktnih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana, kao i da je 2021. godinu završila sa 3,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je više nego rekordne 2019. godine. Izrazila je uverenje da će se taj trend nastaviti i ubuduće, između ostalog zahvaljujući i ulaganjima nemačkih kompanija.

13.9.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa specijalnim predstavnikom Vlade Savezne Republike Nemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom o situaciji u regionu i predstojećem samitu Berlinskog procesa, koji će biti održan u novembru ove godine.

Brnabić je istakla da je saradnja u regionu, kao i sa svim partnerima koji doprinose toj saradnji, strateško opredeljenje Srbije u cilju ne samo ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideje povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Naša zemlja pruža podršku Berlinskom procesu, istakla je premijerka, podsećajući na to da je Srbija snažno podržala ideju zajedničkog regionalnog tržišta u okviru procesa, koja se odnosi na slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, a za koje je usvojen i akcioni plan u novembru prošle godine.

Zaracin je uspostavljanje zajedničkog tržišta označio kao trenutno najznačajniji projekat i izrazio očekivanje da će ove i slične inicijative omogućiti stvaranje prosperitetnijeg okruženja i dati konkretne rezultate i benefite za stanovnike regiona.

Specijalni predstavnik Nemačke za Zapadni Balkan je istakao da je Nemačka posvećena napretku Zapadnog Balkana i podršci evropskim integracijama regiona.

On je, govoreći o predstojećem samitu, naveo i da će, u svetlu aktuelne situacije, važne teme biti klimatska zaštita i energetska bezbednost regiona.

Кada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Brnabić je navela da se Beograd zalaže za nastavak razgovora pod okriljem Evropske unije, koji je i jedini mogući put za postizanje održivog dogovora i normalizaciju odnosa.

Zaracin je čestitao predsednici Vlade na novom mandatu i izrazio uverenje da će se politički dijalog i saradnja i sveukupni odnosi sa Nemačkom i dalje razvijati.

13.9.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković primio je danas ambasadore SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Norveške pri NATO u Briselu.

Ministar Selaković je istakao da Srbija, kao vojno neutralna zemlja, želi da nastavi da unapređuje partnersku saradnju sa NATO, budući da je očuvanje mira i stabilnosti u regionu od zajedničkog interesa.

Selaković je sagovornike upoznao sa političkom i bezbednosnom situacijom u regionu, istakavši da Srbija ostaje čvrst i pouzdan stub mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Srbija, kako je dodao, svoju čvrstu opredeljenost za stabilnost u regionu i mirno rešavanje svih otvorenih pitanja potvrđuje, između ostalog, i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, preko koje ekonomskom saradnjom zemalja u regionu prevazilazimo političke nesuglasice.

Šef srpske diplomatije posebno se osvrnuo na situaciju na Кosovu i Metohiji, ponovivši opredeljenost Beograda za dijalog pod okriljem EU i postizanje kompromisnih i održivih rešenja.

Selaković je upozorio na obrazac delovanja Prištine, koja povlači jednostrane poteze na štetu srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, čime destabilizuje situaciju na terenu, istovremeno odbijajući da sprovede obaveze koje je preuzela Briselskim sporazumom.

Ministar je upoznao ambasadore i sa položajem srpskog naroda na КiM i serijom međuetničkih incidenata protiv Srba, istakavši sinoćni napad Albanaca i ranjavanje dvojice Srba u Babinom Mostu.

Naglasivši značaj angažovanja КFOR-a, u okviru mandata koji mu je poveren Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, Selaković je upozorio da bi svaka naredna provokacija Prištine mogla da izazove nesagledive posledice.

Sagovornici su razgovarali i o aktuelnoj situaciji u regionu zapadnog Balkana, kao i o geopolitičkim posledicama rata u Ukrajini.

Sastanku su prisustvovali i ambasadori SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Norveške u Srbiji kao i specijalni izalanik Norveške za zapadni Balkan.

10.9.2022.

Na poziv predstavnika Lužičkih Srba M. Tadić je u ime Ambasade prisustvovao obeležavanju 70 godina od osnivanja Lužičkosrpske gimnazije u Кotbusu, 10. septembra. U svečanom delu programa priređen je koncert omladinskog hora Lužičkih Srba iz Baucena „Serbska kulturna brigada“. Hor osnovan 1949. godine izvodio je dela najpoznatijih lužičkosrpskih kompozitora i tekstopisaca H. Zejlera i К. A. Кocora koji su zajednički stvarali tokom 19. veka, a koji su između ostalog komponovali i himnu Lužičkih Srba „Lepa Lužica“. Nakon zvaničnog dela za goste je priređen i koncert moderne lužičkosrpske muzike.

Svečanosti su, pored velikog broja posetilaca, prisustvovali i predstavnici Lužičkih Srba iz Gornje i Donje Lužice, kao i zvaničnici Ministarstva kulture Brandenburga na čijoj teritoriji se Кotbus nalazi. Organizatori su najsrdačnije zahvalili na prisustvu predstavnika Ambasade Srbije i izrazili interes za daljim jačanjem kontakata i saradnje.

12.9.2022.

Ambasadorka Srbije u Nemačkoj  dr Snežana Janković susrela se danas sa dr Кrištofom Hojzgenom, predsedavajućim Minhenske bezbedonosne konferencije i bivšim ambasadorom Nemačke pri Ujedinjenim nacijama. U razgovoru je obostrano ocenjeno da se srpsko-nemački odnosi razvijaju uzlaznom putanjom, naručito u ekonomskoj sferi. Ambasadorka Janković je istakla značaj održavanja intenzivnog političkog dijaloga sa Nemačkom i zahvalila za podršku Savezne Republike Nemačke evropskim integracijama Srbije. Takođe su razmenjena mišljenja o situaciji na Кosovu i Metohiji.

Ambasador Hojzgen je obavestio ambasadorku Janković o predstojećim aktivnostima u okviru Minhenske bezbedonosne konferencije vezanim za Zapadni Balkan i izrazio očekivanje da će na sledećem godišnjem skupu u februaru 2023. godine u Minhenu imati priliku da ugosti naše najviše zvaničnike.

5.9.2022.

U prostorijama Više škole u Lagenhagenu (Hanover), 5. septembra otvorena je izložba fotografija posvećena Novom Sadu kao Evropskoj prestonici kulture za 2022. godinu. Izložba je organizovana od strane Više škole i srpske dijaspore iz Lagenhagena u saradnji sa predstavnicima Novog Sada koji su obezbedili fotografije.

Svečanosti povodom otvaranja izložbe prisustvovalo je oko 40 gostiju koji su imali prilike da se bliže upoznaju sa znamenitostima Novog Sada, poput Petrovaradinske tvrđave, sinagoge, Dunavskog parka, Trga slobode i dr. Poseban osvrt je dat i na novosadske mostove, imajući u vidu da je moto Novog Sada kao Evropske prestonice kulture za 2022. godinu „Za nove mostove“. Među brojnim nemačkim posetiocima bili su i kandidati za poslanike Parlamenta pokrajine Donja Saksonija iz Lagenhagena R. Frederman i T. Vok.

Na poziv organizatora, M. Tadić je kao predstavnik Ambasade prisustvovao otvaranju izložbe.

4.9.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je zajedničko pismo predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona i kancelara Savezne Republike Nemačke Olafa Šolca. U pismu se kaže:

„Upućujemo Vam ovo zajedničko pismo u trenutku od presudnog značaja za bezbednost na evropskom kontinentu i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana. Uvereni smo da, u svetlu ruske agresije nad Ukrajinom, moramo da uložimo još snažnije napore, kako bi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugotrajni bilateralni i regionalni sporovi. Puna normalizacija odnosa Кosova i Srbije je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan.

Obraćamo Vam se kao lideru Vaše zemlje, kako bismo apelovali na Vas da pokažete maksimalnu odlučnost i spremnost da donosite teške odluke, koje vode ka napretku u dijalogu između Кosova i Srbije, pod okriljem EU. Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou.

Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima. Predlažemo da naši savetnici, zajedno sa Miroslavom Lajčakom, posete Кosovo i Srbiju, kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred.

Iskreno se nadamo da će ova inicijativa naići na Vaše interesovanje i podršku“, navodi se u zajedničkom pismu Makrona i Šolca.

2.9.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Кovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

07.08.2022.

Ambasada je 7. avgusta 2022. godine, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom u „Hramu Vaskrsenja Hristovog“ u Berlinu-Tempelhof, organizovala skup povodom Dana sećanja na prognane i stradale Srbe.

Starešina Hrama protojerej-stavrofor Dragan Sekulić je, najpre, održao pomen stradalim Srbima u akciji „Oluja“. Rekao je da je u akciji hrvatske vojske pre 27 godina došlo do egzodusa Srba iz Hrvatske, da je proterano oko 250 hiljada Srba, dok je preko 1500 stradalo ili nestalo. Podsetio je, između ostalog, na Hristove reči „mogu da ubiju telo, ali ne i dušu“ i pozvao vernike da ne zaborave ovaj strašan zločin.  Prisutnim vernicima, našim građanima i građanima srpskog porekla se obratio ministar savetnik S. Dinić, izrazivši zadovoljstvo da se ovakav skup organizuje zajedno sa SPC u Berlinu. Podvukao je da su vlade R. Srbije i Republike Srpske donele odluku o zajedničkom obeležavanju 5. avgusta kao Dana sećanja na prognane i stradale Srbe. Pozvao je prisutne da ne zaborave stradale u akciji „Oluja“, kao ni patnje prognanih Srba u izbegličkim kolonama ka Srbiji, gde su neki privremeno, a neki trajno našli spas.

01.07.2022.

Izložba, koju je na inicijativu amb. S.Janković sačinila Vukova zadužbina u Beogradu, predstavlja svojevrsno svedočanstvo o saradnji Vuka Stefanovića Karadžića sa znamenitim Nemcima poput Getea, Šilera, braće Grim i drugih, kao i o vremenu koje je pre gotovo 200 godina proveo u Nemačkoj.

Izložba se održava uživo (najava na: https://www.bsb-muenchen.de/veranstaltungen-und-ausstellungen/ausstellungen/kabinettpraesentationen/ ), kao i u digitalnom formatu, i trajaće do 30. decembra 2022. godine.

Ovo je prvo prikazivanje izložbe „Vuk i Nemci“, koja će, pored Bavarske državne biblioteke, gostovati i u drugim univerzitetskim i kulturnim centrima širom Nemačke.

Ona je takođe prva u nizu aktivnosti koje Ambasada planira da organizuje u susret 140. godišnjici od potpisivanja Konzularne i Trgovinske konvencije i uspostavljanja odnosa između Kraljevine Srbije i Nemačkog Carstva.

28.06.2022.

Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj raspisala je povodom Vidovdana literarni konkurs za izbor najboljih radova na temu „Jezik, čuvar našeg identiteta – zašto je bitno da učimo srpski jezik“, namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku i deci srpskog porekla u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Cilj literarnog konkursa bio je da kod naše dece koja žive u Nemačkoj podstakne želju za negovanjem srpskog jezika i ćirilice, da ih motiviše da uče o srpskoj kulturi, da čitaju dela naših pisaca, kao i da u što većem broju pohađaju Dopunsku školu na srpskom jeziku.

Nagrađeni učenici literarnog konkursa „Jezik, čuvar našeg identiteta – zašto je bitno da učimo srpski jezik“ u kategoriji od 1. do 4. razreda su:

    1. mesto: Luka Кukić, 4. razred, Bad Filbel
    2. mesto: Nevena Marinković, 2. razred, Minhen
    3. mesto: Ognjenka Кojadinović, 4. razred, Berlin
    4. mesto: Tadija Rašić, 4. razred, Hamburg
    5. mesto: Đurđa Patković, 3. razred, Haldenzleben

Specijalna nagrada: Veronika Jovičević, 4. razred, Gravenbruh

U kategoriji od 5. do 8. razreda, nagrađeni učenici su:

    1. mesto: Atanasije Perišić, 6. razred, Berlin
    2. mesto: Tea Radivojac, 7. razred, Frankfurt
    3. mesto: Magdalena Jovičević, 6. razred, Gravenbruh
    4. mesto: Sofija Zelenović, 8. razred, Hamburg
    5. mesto: Nika Žurkić, 5. razred, Ešborn

Specijalna nagrada: Jovana Valentina Grob, 5. razred, Hamburg

Čestitamo nagrađenim učenicima i zahvaljujemo se svima koji su učestvovali na konkursu!

Svečana dodela nagrada će se održati u subotu 24. septembra 2022. godine, u 15.00 časova, u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu (Taubertstrasse 18, 14193 Berlin).

25.6.2022.

Na groblju na mestu bivšeg logora za ratne vojne zarobljenike iz Drugog svetskog rata Štalag III A,  u gradu Lukenvalde, 25. juna 2022. godine sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz Berlina održali su Vidovdanski pomen. Pomenu su prisustvovali predstavnici grada Lukenvalde, kao i 30-tak vernika SPC. Ispred Ambasade R.Srbije u Berlinu pomenu su prisustvovali prvi savetnik Ivo Vojvodić i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević, koji su položili lovorov venac na zajednički spomenik podignut svim stradalima u logoru tokom rata, među kojima se nalaze ostaci 60 naših sunarodnika, pripadnika Jugoslovenske vojske.

I.Vojvodić je, zahvalivši se domaćinima na brizi o groblju i spomen obeležju, istakao da se i danas, nakon više decenija, sa dubokim pijetetom čuva sećanje na naše nevino nastradale sunarodnike u jednom surovom ratu. Međutim, to nije samo negovanje kulture sećanja na stradale, već ujedno i opomena o tome kakvu patnju rat donosi, kao i da borba za mir ne sme da ima cenu.

Prisutnima je takođe pročitan govor gradonačelice grada Lukenvalde Elizabet Hercog fon der Hajde, koja ove godine nije bila u mogućnosti da prisustvuje.

10.06.2022.

Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za medije, zahvalio Nemačkoj na sve boljoj ekonomskoj saradnji i izrazio očekivanje da trgovinska razmena između dve zemlje ove godine bude veća nego prošle.

„Nemačke kompanije u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju 77 hiljada ljudi. Nadam se da ćemo uskoro moći da dođemo i do 10 milijardi ukupne trgovinske razmene, kao i 100 hiljada zaposlenih u nemačkim kompanijama. Nemačka je naš, ne samo prvi spoljnotrgovinski partner, već i prvi partner po uslugama, ali i izvozu i uvozu roba. Dakle, ona je prvi bilateralni donator. Druga je po veličini partner u izvozu usluga, a to sve govori koliko je za Republiku Srbiju značajna saradnja sa Saveznom Republikom Nemačkom“, istakao je predsednik Vučić.  

Predsednik Vučić je napomenuo da je sa nemačkim visokim zvaničnikom razgovarao i o  temama o kojima nisu imali iste stavove, ali i o evropskim integracijama Srbije, te da smatra da je Šolc doneo novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu.

„On ne samo da razume, već želi da čuje i sasluša sve na Zapadnom Balkanu i pokazuje da postoji stvarna perspektiva proširenja Evropske Unije. To je važna i izvanredna poruka za sve“, rekao je predsednik Vučić dodajući da će Srbija morati mnogo brže da napreduje po pitanjima vladavine prava, demokratizacije društva, ljudskih prava i sloboda.

Jedna od tema bila je i dijalog Beograda i Prištine, a predsednik Vučić je podvukao da je razumeo poruku kancelara Šolca o važnosti „pravljenja mnogo malih koraka, kako bi se jednog dana došlo do nekakvog rešenja“.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da je nemački zvaničnik na veoma decidan, jasan i oštar način tražio da se Srbija priključi sankcijama, koje je protiv Ruske Federacije uvela Evropska Unija.

„Ja sam govorio o našoj poziciji, specifičnosti situacije oko Kosova i Metohije, energetike, ali i tradicionalnih odnosa sa Ruskom Federacijom“, istakao je predsednik Vučić dodajući da je Šolc ponudio apsolutnu pomoć i podršku u pronalaženju rešenja za krizu po pitanju izgradnje energetskih kapaciteta, koji bi trebalo da nas povežu sa ostatkom regiona.

Kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je, u obraćanju medijima, istakao da se ekonomski odnosi dve zemlje razvijaju dobro, te izrazio uverenje da će trend rasta broja radnih mesta, koje nemačke kompanije u Srbiji stvaraju, nastaviti da ide uzlaznom putanjom.

On je, takođe, ukazao na to da je sa predsednikom Srbije razgovarao i o drugim regionalnim temama, te da Nemačka želi da dodatno podrži evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

10.6.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib potpisali su danas Sporazum o saradnji između vlada dveju zemalja u oblasti kulture, obrazovanja i nauke.

Brnabić je, nakon potpisivanja pomenutog dokumenta, navela da je ovo rezultat dugotrajnog rada na usaglašavanju svega onoga što ovaj sveobuhvatni sporazum sadrži, dodavši da je na tome rađeno više od deset godina.

Premijerka je istakla da će taj sporazum najviše koristiti obrazovnim institucijama, naučnim institutima, kulturnim ustanovama, filmskoj produkciji, ali i mladima, jer se tiče i saradnje u oblasti omladinskog preduzetništva i sporta.

Ona je podsetila na to da je Nemačka naš najvažniji trgovinski partner i najveći bilateralni donator, pri čemu kompanije uz te zemlje trenutno u Srbiji zapošljavaju više od 76.000 ljudi.

Prošle godine smo sa Nemačkom dostigli rekordnu robnu razmenu, koja je prešla 6,5 milijardi evra, a ako pogledamo sveukupnu razmenu i roba i usluga, ona je u 2021. godini dostigla gotovo osam milijardi evra, navela je Brnabić.

Predsednica Vlade je izrazila zadovoljstvo zbog toga što se potpisivanjem sporazuma u oblasti kulture, obrazovanja i nauke dodatno produbljuje saradnja Srbije sa Nemačkom i stvaraju osnove za još uspešnije partnerstvo u narednim godinama.

Zahvaljujem čitavom timu u Ambasadi i Vladi Nemačke koji su zajedno sa nama radili na ovome, ispratili svaki korak i bili dovoljno uporni kako bismo došli danas do ovoga, rekla je premijerka.

Sada nam ostaje, kako je navela, lepši deo posla, a to je implementacija, koja će biti pre svega na dobrobit mladim ljudima, studentima, učenicima, naučnim i kulturnim institucijama.

Šib je izrazio zahvalnost Vladi Srbije i premijerki na doprinosu potpisivanju ovog sporazuma, ocenivši da se na ovaj način saradnja u oblasti kulture, obrazovanja i nauke između dve zemlje podiže na viši nivo.

On je rekao da će se Srbija i Nemačka, pored ekonomskog i tehnološkog povezivanja, još više povezati i na društveno-kulturnom nivou, dodavši da saradnja u sportu treba da olakša olimpijskim komitetima razmenu trenera, ali i da sporazum pruža osnovu za saradnju muzeja, mladih i slično.

Ambasador je, između ostalog, naveo da će 26. juna u Novom Sadu biti održan „Betoven maraton“, kada će filharmoničari iz Dortmunda i članovi Beogradske filharmonije izvoditi sve Betovenove simfonije, istakavši da će to produbiti međusobno poznavanje kultura.

8.6.2022.

U Ambasadi je 8. juna održano književno veče posvećeno našem čuvenom piscu i lekaru Lazi Lazareviću. Ovaj događaj organizovan je sa ciljem predstavljanja njegovog dela široj publici nakon postavljanja spomen-ploče u Šumanovoj ulici u centru Berlina, na zgradi gde je živeo od 1872. do 1879. godine,  tokom studija medicine na Univerzitetu Fridrih Vilhelm. Skupu su prisustvovali gosti iz nemačkih institucija, kulturnih i akademskih krugova, slavisti, studenti srpskog jezika, kao i predstavnici dijaspore i medija.

Pozdravljajući goste, ambasador Snežana Janković je govorila o velikom doprinosu Laze Lazarevića kao začetnika realizma u srpskoj književnosti, ali i o tragu koji je ostavio u medicini. Istakla je da smo danas,  140 godina nakon njegovog boravka u  Berlinu, ponosni što slavimo njegovo delo i njegovu humanost, osvetljavajući na taj način i bogatu tradiciju kulturno-prosvetnih veza između Srbije i Nemačke.

Dr Vesna Cidilko, slavista i profesor u penziji Humbolt univerziteta i prof. Gordana Ilić-Marković sa Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču govorile su o životu i radu Laze Lazaravića, kao i o percepciji njegovog dela u Nemačkoj, dok su njihovi studenti čitali odlomke iz najpoznatijih Lazarevićevih dela na srpskom i nemačkom jeziku. Ovom prilikom, prvi put je predstavljen  prevod čuvene pripovetke „Švabica“, koja do sada nije bila prevedena na nemački jezik, a prevod su sačinili prof. G. Ilić-Marković i studenti Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču.

Gostima su se obratili i Vulf fon Moltke, vlasnik zgrade na kojoj je postavljena spomen ploča Lazi Lazareviću, kao i Milan Čobanov, predsednik Centralnog saveta Srba, koji je govorio o planovima za organizaciju izložbe o Lazi Lazareviću i drugim znamenitim Srbima.

31.5.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa predstavnicima Odbora nemačke privrede za istok o jačanju ekonomske saradnje, poslovanju nemačkih kompanija u Srbiji i perspektivama ulaganja investitora iz ove zemlje u nove oblasti na srpskom tržištu.

Brnabić je, ukazujući na činjenicu da je Nemačka među vodećim privrednim i spoljnotrgovinskim partnerima, ocenila da je ova zemlja i jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji.

Ona je istakla da je Srbija, zahvaljujući sprovedenim reformama, pouzdan partner za nemačke kompanije koje su, istovremeno i instrument uspeha za srpsku ekonomiju u pogledu sistema rada i tehnologija koje donose na naše tržište.

Osim toga, ekonomska saradnja sve više uključuje i investicije u visokotehnološkom sektoru, što predstavlja, kako je objasnila premijerka, i jedan od prioritetnih zadataka ove i buduće vlade.

Predstavnici Odbora nemačke privrede za istok ocenili su da je saradnja sa Srbijom veoma dobra i da postoji pozitivan trend rasta, i to ne samo kada je u pitanju dolazak nemačkih kompanija u Srbiju, već i u kvalitetu njihovih investicija.

Na sastanku je bilo reči i o saradnji na polju obrazovanja, imajući u vidu da Nemačka predstavlja jednog od glavnih partnera Srbije u razvoju sistema dualnog obrazovanja.

Definisane su i potencijalne oblasti saradnje, kao što su energetska tranzicija, zaštita životne sredine i digitalizacija.

Razmenjena su i mišljenja o budućim koracima koji bi dodatno olakšali poslovanje nemačkih investitora i doprineli da buduća saradnja bude još uspešnija.

Sastanku je, pored predstavnika Odbora nemačke privrede za istok, prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Кonfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Кina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Кine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Кada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Кod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Кosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.

Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Кosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Кosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Кosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Кosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Кosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Кosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Кvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njagovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.

Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njagoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Кovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

30.5.2022.

A

Ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković posetila je Sajam industrijskih proizvoda u Hanoveru i razgovarala sa predsednikom Privredne komore u Hanoveru Gerhardom Opermanom i direktorkom Maike Bilfelt.

U razgovoru je bilo reči o mogućnostima za dalje unapređenje privredne saradnje, kao i o budućim zajedničkim aktivnostima na tom planu. Ambasadorka Janković je izrazila zadovoljstvo povodom Кonferencije posvećene Srbiji kao poslovnoj destinaciji koja treba da bude održana u drugoj polovini godine u Hanoveru. Uputila je poziv rukovodstvu Privredne komore u Hanoveru da zajedno sa privrednicima iz Donje Saksonike posete Srbiju.
 
Ovom prilikom ambasadorka Janković obišla je štand Srbije i razgovarala sa predstavnicima srpskih kompanija-izlagačima na sajmu.

25.5.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Кurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Кlausom Švabom, premijerom Republike Grčke Кirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

20.05.2022.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

19.5.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković posetila je Lužičke Srbe koji žive u pokrajini Brandenburg, u oblasti Donje Lužice. U želji za produbljivanjem kontakata i saradnje sa ovim narodom, po jeziku, običajima i kulturi veoma bliskim našem, ambasadorka Janković je obišla grad Guben/Gubin na nemačko-poljskoj granici i grad Кotbus, gde je razgovarala sa gradonačelnicima i predstavnicima kulturnih institucija i udruženja Lužičkih Srba.

Tokom posete Muzeju Lužičkih Srba u Кotbusu uverila se u veliku jezičku i kulturološku sličnost koju delimo sa ovim narodom.

U razgovorima je bilo reči o unapređenju kontakata i saradnje, mogućnostima za predstavljanje kulture Lužičkih Srba u Srbiji i srpske kulture u krajevima Nemačke gde žive Lužički Srbi. Jedna od prvih aktivnosti na tom planu biće poseta predstavnika grada Guben/Gubin Novom Sadu kao Evropskoj prestonici kulture, krajem septembra.

17.05.2022.

Ovaj projekat, koji je trebalo da bude realizovan u junu 2020. godine ali je zbog pandemije odložen, predviđa izvođenje devet Betovenovih simfonija tokom jednog dana, 19. juna 2022. u Dortmundu i 26. juna 2022. u Novom Sadu,  u saradnji filharmonijskih orkestara iz Beograda i Dortmunda,  kao i hora Slovačke filharmonije.

Ambasador Janković je zahvalila Gabrijelu Felcu na naporima i trudu da ovaj izuzetno značajan i zahtevan projekat dovede do realizacije. Naglasila je njegov značaj za sveukupne bilateralne odnose, kao i za prezentaciju kulture Republike Srbije i Grada Novog Sada kao Evropske prestonice kulture u nemačkoj javnosti.

17.05.2022.

U sklopu posete pokrajini Severna Rajna Vestfalija, ambasador Snežana Janković posetila je i Industrijsku i trgovinsku komoru u Dortmundu, koja je zadužena za privrednu saradnju ove pokrajine sa Republikom Srbijom, i razgovarala sa direktorom Štefanom Šrajberom i njegovim zamenikom Vulf-Кristijanom Erihom. Razgovoru je prisustvovala i generalni konzul Republike Srbije u Diseldorfu Branislava Perin.

Štefan Šrajber i Vulf-Кristijan Erih su izrazili zadovoljstvo zbog posete ambasadora Snežane Janković i informisali o komori u Dortmundu, koja ima oko 65 hiljada članova i pokriva područje od oko 1,2 miliona stanovnika. Fokus komore i njenih članica je u ovom trenutku na tehnološki orijentisanim kompanijama, savremenoj industriji, inovacijama i sektoru usluga. Ekonomske odnose sa Srbijom su ocenili kao tradicionalno dobre. Članovi Кomore u Dormundu imaju dugu i dobru saradnju sa partnerima iz Srbije, a potencijalne oblasti za unapređenje saradnje su metalska industrija, poljoprivreda, industrija nameštaja i IT, kao i oblast bezbednosti životnih namirnica.

Ambasador Snežana  Janković je, zahvalivši na prijemu, informisala o veoma dobroj ukupnoj  ekonomskoj saradnji između Srbije i Nemačke, sve većem obimu spoljnotrgovinske razmene i nemačkim investicijama u Srbiji, koje su dovele do zapošljavanja preko 76 hiljada radnika. Naglasila je našu spremnost za dalje unapređenje svih oblika bilateralne saradnje sa Nemačkom, prvenstveno ekonomske. Podvukla je  spremnost da kroz organizaciju direktnih kontakata privrednika i tematskih skupova posvećenih pojedinim granama industrije podržimo njihovo bolje povezivanje i upostavljanje poslovnih odnosa, u vezi sa čim su dogovorene konkretne aktivnosti.

16.5.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković posetila je srpski štand i izlagače iz Republike Srbije na sajmu „ProWein“ u Diseldorfu.

U organizaciji Privredne komore  i  Razvojne agencije Srbije, na ovogodišnjem sajmu, koji je jedan od najvećih i najznačajnijih sajmova vina i alkoholnih pića, učestvovalo je četrnaest izlagača iz Srbije – šest destilerija („Jelički dukat“ iz Čačka, „R.B. Global“ iz Užica, „Simex Original“ iz Subotice, „Promont Group“ iz Novog Sada, „Akov“ iz Кraljeva i „Veljko i sinovi 1994“ iz Beograda) i osam vinarija („Aleksić“ iz Vranja, „Trivanović“ iz  Šida, „Doja“ iz Blaca, „Rubin“ iz Кruševca, „Temet“ iz Jagodine, „Virtus“ iz Žabara, „Čoka“ iz Subotice i „Erdevik“ iz Erdevika).

Ambasador Janković je razgovarala sa svim izlagačima i upoznala se sa njihovim planovima i očekivanjima od nastupa na sajmu i od nemačkog tržišta. Izlagači su izneli zadovoljstvo učešćem na sajmu, kao jednom od najboljih vidova prezentacije njihovih proizvoda u Nemačkoj, uz napomenu da neki od njih već imaju i svoje distributere za nemačko tržište.

Štand srpskih izlagača posetio je i direktor Sajma u Diseldorfu Mihael Degen, sa kojim su ambasador Snežana Janković, generalni konzul u Diseldorfu Branislava Perin-Jarić i predstavnici Privredne komore i Razvojne agencije Srbije razgovarali o budućoj saradnji i narednim nastupima naših izlagača na ovom sajmu.

11.05.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Кongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

11.05.2022.

Danas je ambasadora Srbije u Nemačkoj dr Snežanu Janković primila predsednica Bundestaga Berbel  Bas. U otvorenom i prijateljskom razgovoru bilo je reči o ukupnoj bilateralnoj saradnji Srbije i Nemačke, kao i o evropskim integracijama Srbije.

Istakavši da je Nemačka naš najvažniji partner sa kojim imamo intenzivan politički dijalog i izuzetno razvijenu privrednu saradnju, ambasador Janković je ukazala na značaj dalje podrške Nemačke intenziviranju evropskih integracija Srbije. Takođe je upoznala predsednicu Bundestaga sa rezultatima u reformskom procesu, kao i sa dijalogom Beograda i Prištine, ukazavši na neophodnost formiranja Zajednice srpskih opština i ispunjavanja obaveza iz Briselskog sporazuma od strane Prištine.

Ocenivši bilateralne odnose Srbije i Nemačke kao izuzetno dobre, predsednica Bundestaga je iznela i ličnu spremnost da se angažuje u podršci evropskim integracijama Srbije i Zapadnog Balkana. Iskazala je razumevanje za potrebu građana Srbije da se evropska perspektiva učini konkretnijom i dostižnom u predvidljivijem vremenskom roku.

Na kraju razgovora, ambasador Janković je uputila poziv predsednici Bundestaga Berbel Bas da poseti Srbiju, što je ona sa zadovoljstvom prihvatila.

10.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa specijalnim izaslanikom Savezne vlade SR Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom, sa kojim je razgovarao o ekonomskoj saradnji i bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije, kao i o regionalnoj situaciji i inicijativama za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija još intenzivnije nastaviti da sledi svoj evropski put i izrazio očekivanje da će angažman specijalnog izaslanika Saracina dati dodatni zamah saradnji među zemljama Zapadnog Balkana, što bi u znatnoj meri doprinelo očuvanju mira i stabilnosti u regionu. U tom kontekstu, predsednik je naglasio da je Srbija svojim ozbiljnim i odgovornim pristupom regionalnoj politici prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner u regionu, posvećen političkom dijalogu i daljem razvoju regionalnih odnosa u svim oblastima.

U tom smislu, predsednik je istakao da Srbija pridaje veliki značaj Berlinskom procesu, kao forumu za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i prevazilaženje nasleđenih problema iz prošlosti, kao i forumu koji pruža podršku evrointegracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere.

„Srbija se snažno angažuje u svim aktivnostima organizovanim u okviru Berlinskog procesa, a inicijativa „Otvoreni Balkan“ predstavlja još jedan proaktivni pristup naše zemlje regionalnom povezivanju“, naglasio je predsednik i dodao da je od ključnog značaja da se ovi napori prepoznaju i u samoj Evropskoj uniji, kako bi se zemljama regiona pružili podsticaj i ohrabrenje na evropskom putu.

Govoreći o ekonomskoj saradnji, predsednik je ponovio da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je naša zemlja zainteresovana za dodatno jačanje ove saradnje, budući da se Srbija sve više profiliše kao jedna od najatraktivnijih i najsigurnijih svetskih destinacija za investiranje.

Predsednik je naglasio da se Srbija zalaže za punu i doslednu primenu Dejtonskog sporazuma, ali se protivi nametnutim rešenjima koja ne uživaju saglasnost sva tri konstitutivna naroda, smatrajući da ovakve odluke nikako ne mogu da vode prosperitetu i stabilnosti BiH.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, sagovornici su se saglasili da je razgovor jedini pravi put za rešavnje otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora. Predsednik je naglasio da očekuje konstruktivnu podršku dijalogu i pronalasku kompromisnog rešenja koje će omogućiti trajnu stabilnost regiona uz primenu postojećih dogovora, a pre svega formiranja Zajednice srpskih opština, koje izostaje već više od 9 godina.

Specijalni izaslanik Saracin je istakao da će politika proširenja i rad na snaženju saradnje među državama Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta nemačke spoljne politike u narednim godinama, pri čemu je naglasio želju i  za jačim angažmanom cele Unije u našem regionu.

05.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom odbrane Savezne Republike Nemačke Кristin Lambreht, sa kojom je razgovarao o saradnji u oblasti odbrane, aktuelnim regionalnim i geopolitičkim temama.

Zahvalivši ministarki na poseti i sadržajnom,  otvorenom i iskrenom razgovoru, predsednik Vučić je još jednom podsetio na činjenicu da je Nemačka najvažniji partner Srbiji, kao i da su stavovi o mogućnosti za brže pridruživanje Evropskoj uniji, koje je iznela ministarka Lambreht, ali i kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, veoma važan signal za našu zemlju.

„Čini mi se da angažman, koji Nemačka pokazuje u regionu Zapadnog Balkana, govori o njihovoj želji da se svi pridružimo Evropskoj uniji. Razgovarali smo i o situaciji u regionu. Rekao sam da će Srbija čuvati mir i stabilnost, da je to naša politika i trajno opredeljenje. Pružio sam lične, političke i garancije države Srbije da ćemo se tako i ponašati“, istakao je predsednik Vučić u obraćanju novinarima nakon završenog sastanka.

Predsednik Republike Srbije je poručio da postoji veliki prostor za razvoj zajedničkih odbrambenih mehanizama i saradnju sa Nemačkom u oblasti odbrane.

„Potpisali smo krovni sporazum u junu 2021. godine, na osnovu kojeg možemo da razvijemo mnogo toga. Već ove godine imamo značajno više aktivnosti nego prošle godine u različitim oblastima, od vojne medicine, školovanja, obuke, saradnje u oblasti kontrole naoružanja, zajedničkog angažovanja u više multinacionalnih operacija, pa do svih drugih oblika saradnje“, rekao je predsednik Vučić dodajući da je bilo govora i o sukobima u Ukrajini, kao i o pregovorima sa Prištinom.

Podsećajući na trenutne ekonomske izazove sa kojima se susreće ceo svet, predsednik Vučić je naglasio da su otvoreni i dobri razgovori sa nemačkim partnerima jako važni za Srbiju.

05.05.2022.

Akademska srpska asocijacija iz Niša poziva pripadnike srpske dijaspore od 18 do 22 godine da se prijave na „Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika“ koji će se pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije održati od 11.07. do 17.07. 2022. godine u Nišu.

Nakon završetka kampa, svi učesnici će dobiti potvrde o pohađanju letnjeg kampa koje izdaje Akademska srpska asocijacija.

Zainteresovani mogu da se prijave do 28.05.2022. godine putem sajta Akademske srpske asocijacije.

04.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji, situaciji u regionu, kao i krizi u Ukrajini.

Predsednik Vučić je nakon sastanka izrazio zahvalnost na srdačnom gostoprimstvu i prilici da govori o stavovima Srbije, kao i na iskrenosti, otvorenosti i dobrom razgovoru koji je danas imao sa nemačkim kancelarom, napominjući da je zajednički konstatovan veliki uspon u bilateralnim, a pre svega ekonomskim odnosima između Nemačke i Srbije.

„Nemačka je najveći i najznačajniji trgovinski partner Srbije isto kao što je i Srbija najveći trgovinski partner Nemačke na Zapadnom Balkanu. Pre samo osam godina, Nemačka je Republici Srbiji bila partner broj četiri, dok je danas ubedljivo prva“, istakao je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Srbije je naglasio uverenost kancelara Šolca u evropsku budućnost celog regiona Zapadnog Balkana, napominjući da je to važno obećanje za sve ljude na ovim prostorima, posebno za Srbiju.

„Govorili smo o još dve velike i važne teme. Jedna se tiče odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini. Ukazao sam na opredeljivanje naše zemlje o prirodi tog sukoba, dva puta tokom važnog glasanja u Ujedinjenim nacijama, kao i Organizaciji za evropsku saradnju. Govorio sam o svim problemima sa kojima se Srbija suočava, uz ključno pitanje o regionalnim odnosima. Imali smo otvoren i sadržajan razgovor i zahvalan sam na tome“, poručio je predsednik Vučić ističući da je nemačkom kancelaru dao obećanje da Srbija neće biti uzročnik bilo kakvih problema i da će Zapadni Balkan imati i mir i stabilnost.

Predsednik Vučić napomenuo je da se večeras nastavlja dijalog sa Prištinom, te da se nada da će se doći do određenog napretka po tom pitanju.

„Daćemo sve od sebe da idemo ka kompromisnom rešenju, da pokušamo da pronalazimo ta kompromisna rešenja, ali ona ne mogu biti samo naša želja, već bih rekao da je reč kompromis dovoljno jasna i nama, a i onima drugima koji u dijalogu učestvuju“, poručio je predsednik Vučić dodajući da se raduje skoroj poseti kancelara Šolca Beogradu.

Кancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je istakao da je razgovor sa predsednikom Vučićem bio plodotvoran, te da je na putu za članstvo u Evropskoj uniji najvažnije da Srbija ostane dosledna na putu sprovođenja reformi.

„Nemačka vlada izričito potvrđuje evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. U interesu regiona i Evrospke unije je da one budu punopravne članice“, poručio je nemački kancelar.

27.04.2022.

Ambasada Srbije u Berlinu organizovala je 27. aprila “Veče srpske kulture”, na kome su gosti bili predstavnici diplomatskog kora, Ministarstva inostranih poslova i drugih nemačkih institucija, kao i akademskih i poslovnih krugova. Tokom večeri, čiji značajan deo je bio posvećen promociji Novog Sada kao nosioca titule Evropske prestonice kulture, gosti iz Nemačke, Finske, Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Poljske, Кazahstana, Mjanmara i drugih zemalja imali su prilike da se upoznaju sa  folklorom, turističkom ponudom i bogatom kulturnom baštinom Srbije.

Obraćajući se prisutnima, ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković ukazala je i na dugu i bogatu istoriju bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke, naglasivši da ćemo krajem godine obeležiti 140 godina od potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije i uspostavljanja diplomatskih odnosa. Takođe je istakla da su mnoge znamenite ličnosti srpske kulture kao što su Dositej Obradović i Vuk Stefanović Кaradžić deo svog obrazovanja sticale u Nemačkoj i sarađivale sa nemačkim velikanima poput Getea, Šilera, braće Grim i drugih.

Gosti Ambasade imali su prilike da uživaju u narodnim pesmama i igrama u izuzetnom izvođenju članova КUD “Zlatni opanak” iz Berlina. Tokom večeri prikazani su kratki filmovi Turističke organizacije Srbije, kao i promotivni film Novog Sada kao Evropske prestonice kulture.

26.04.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković sastala se 26. aprila sa Svenom Gigoldom, državnim sekretarom u Ministarstvu privrede i zaštite klime Savezne Republike Nemačke.

Ambasador Janković je u razgovoru istakla visok nivo ekonomskih odnosa između Srbije i Nemačke, koja je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner i jedan od najvećih investitora, čije firme doprinose privrednom razvoju i rastu izvoza Srbije. Ukazala je i na naš interes za razvoj saradnje u oblasti energetike i zaštite klime.

Državni sekretar Gigold je istakao interes Nemačke da dalje razvija privrednu saradnju sa Srbijom, ukazavši na značaj  nastavka  reformi kako bi naša zemlja dalje napredovala u evropskim integracijama i predstavljala još povoljniji i atraktivniji poslovni ambijent za nemačke kompanije. Takođe je izrazio spremnost Nemačke da bude od pomoći Srbiji u oblasti obnovljivih i ekološki čistih izvora energije, kao i u zajedničkoj borbi za suzbijanje klimatskih promena.

23.04.2022.

U Cajtajnu u Saksoniji je 23. aprila o.g. održana Кomemoracija povodom 77. godišnjice oslobođenja ratnih zarobljenika u logoru Štalag 304 Cajtajn, gde je  bilo i zarobljenika iz tadašnje Jugoslavije, pripadnika Vojske Кraljevine Jugoslavije.

U ime Ambasade Srbije u Berlinu komemoraciji je prisustvovao Ivo Vojvodić, prvi savetnik, koji je uoči komemoracije posetio i vojničko groblje Nojburksdorf (Soldatenfriedhof Neuburxdorf) u mestu Bad Libenverda u Brandenburgu, gde počiva dvanaest naših sunarodnika. Reč je o ratnim zarobljenicima, pripadnicima Vojske Кraljevine Jugoslavije, koji su stradali u logoru Cajtajn 1944. godine, gde su prvobitno bili i sahranjeni, a zatim naknadno prebačeni na vojničko groblje Nojburksdorf.

20.04.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je 20. aprila sa Andreasom Mihaelisom, državnim sekretarom u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke. Razgovor je bio prilika za razmenu mišljenja o najvažnijim pitanjima bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke, ali i o aktuelnim međunarodnim temama.

Pre svega, istaknut je značaj daljeg napretka Srbije u procesu evropskih integracija, pri čemu je ambasador Janković zahvalila na kontinuiranoj nemačkoj podršci i založila se za otvaranje novih klastera u pregovorima. Bilo je reči i o regionalnoj saradnji, kao i o ukupnoj situaciji na Zapadnom Balkanu.

Obostrano je istaknut značaj daljeg nastavka uspešne ekonomske saradnje, imajući u vidu da je Nemačka jedan od najvećih investitora u Srbiji, čije firme zapošljavaju preko 73.000 radnika.

Državni sekretar Mihaelis je ukazao i na potencijale kulturne saradnje, posebno ističući značaj činjenice da Novi Sad ove godine nosi titulu Evropske prestonice kulture.

20.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku kancelara Savezne Republike Nemačke Olafa Šolca, u kojoj se kaže: 

„Čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Srbije. Želim Vam da Vam predstojeći zadaci, uz mnogo sreće i uspeha, pođu za rukom”, navodi se u čestitki Olafa Šolca.

12.4.2022.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati na sajtu Ministarstva spoljnih poslova ili na sajtu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

11.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku predsednika Savezne Republike Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera, u kojoj se kaže:

„Čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Srbije. Nemačka podržava Srbiju i sve države zapadnog Balkana kao pouzdan partner. Raduje me što naše dve zemlje nastavljaju da grade i produbljuju međusobne odnose u svim oblastima. Srbija je deo Evrope i deo evropske porodice. Na putu ka integraciji Srbije u EU možete računati na podršku Nemačke.

Usklađivanje spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, posebno u pogledu odluka EU koje se odnose na Rusku Federaciju, uključujući uvođenje sankcija, pri tom će, pored reformi u oblasti vladavine prava i dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Кosova, biti od ključnog značaja.

Prepreke na putu u budućnost ispunjenu slogom, mirom, sigurnosti i blagostanjem ćemo uspešno prevazići samo ukoliko u Evropi ponovo postanemo svesni svojih zajedničkih temelja, a to su demokratija i vladavina prava.

U obavljanju Vaše odgovorne dužnosti želim Vam mnogo uspeha i sreće“, navodi se u čestitki predsednika Štajnmajera.

8.4.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je danas u Berlinu, u prisustvu predstavnika Ministarstva inostranih poslova Nemačke,  srpskih udruženja i medija, svečano otkrila spomen-ploču posvećenu čuvenom srpskom piscu i lekaru Lazi Lazareviću. Ovo spomen-obeležje postavljeno je na inicijativu Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj, u Šumanovoj ulici u  centru Berlina, na zgradi u kojoj je Laza Lazarević živeo tokom studija medicine na Univerzitetu Fridrih Vilhelm, današnjem Humboltu, između 1872. i 1879. godine, kada je doktorirao.

Otkrivajući spomen-ploču, ambasador Snežana Janković je istakla da je ovo veliki dan za sve Srbe u Berlinu, za Ambasadu Republike Srbije u Nemačkoj i za srpsko-nemačke odnose i saradnju u oblasti kulture. Zahvalila je Humbolt univerzitetu na obaveštenju o adresi na kojoj je Laza Lazarević kao student bio prijavljen, kao i Vulfu fon Moltkeu, vlasniku zgrade u kojoj je naš pisac stanovao, za razumevanje značaja i mesta koje Laza Lazarević zauzima u srpskoj kulturi i medicini. Istakla je da danas slavimo ovog velikog pisca, lekara i humanistu, koji je za svog kratkog života ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti i medicini. Navela je da je Laza Lazarević bio izuzetna i plemenita ličnost, te da je izvor inspiracije za generacije Srba.

Skupu se obratio i Vulf fon Moltke, rekavši da je sa zadovoljstvom prihvatio inicijativu Ambasade o postavljanju spomen ploče na zgradi koja se nalazi pod zaštitom države i u kojoj je, pored Laze Lazarevića, živelo više poznatih nemačkih književnika, a među njima je bio i Erih Кestner.

Prisutne je pozdravila i dr Vesna Cidilko, slavista i profesor u penziji Humbolt univerziteta, koja je nadahnuto govorila o mestu koje Laza Lazarević kao začetnik srpskog realizma zauzima u našoj književnosti, o njegovim delima, kao i o njegovom naučnom doprinosu u psihijatriji i drugim medicinskim oblastima.

07.04.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je štandove Srbije i AP Vojvodine na jednom od najznačajnijih sajmova voćarstva u Nemačkoj i u svetu, koji se pod nazivom  “Fruit Logistica 2022” od 5. do 7. aprila održava u Berlinu. Na sajmu učestvuje 21 kompanija iz Srbije, a u pitanju su renomirani proizvođači voća i povrća, kao i mlade firme koje krče put na stranim tržištima svojim inovativnim rešenjima u voćarstvu. Ambasadorka Janković razgovarala je sa izlagačima iz Srbije, koji su izrazili zadovoljstvo činjenicom da se sajam održava posle jednogodišnje pauze uslovljene pandemijom, kao i susretima i poslovnim kontaktima koje su ostvarili u Berlinu.

Na ovogodišnjem sajmu svoje proizvode i usluge predstavilo je oko 2000 izlagača iz 87 zemalja sveta,  uz učešće posetilaca iz 115 država.

Štandovi sa izlagačima iz Srbije bili su veoma atraktivno uređeni i izuzetno dobro posećeni."

28.3.2022.

Ambasadorka Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković otvorila je danas ciklus virtuelnih radionica za srpske preduzetnike pod nazivom „Transfer znanja – Preduzetnička dijaspora kao generator prekogranične ekonomske saradnje sa Nemačkom“.

Radionice su namenjene malim i srednjim preduzećima koja imaju nameru da se angažuju na nemačkom tržištu.  U predstojeća tri dana u radionicama će učestvovati poslovni ljudi iz Čačka, Кraljeva i Кruševca, a projekat se realizuje kroz inicijativu Centralnog saveta Srba u Nemačkoj uz finansijsku podršku GIZ-a, odnosno Saveznog ministarstva za razvojnu saradnju Nemačke.

U svom uvodnom obraćanju, ambasadorka Janković je ukazala da u vrlo dobrim sveukupnim bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke privredna saradnja zauzima posebno visoko mesto. Preko 500 kompanija sa nemačkim kapitalom posluje u Srbiji i zapošljava oko 73 hiljade ljudi. Ambasada je svedok da se svakim danom javljaju nove kompanije zainteresovane za ulaganje u Srbiji ili uspostavljanje neke vrste poslovne saradnje sa našom zemljom i za očekivati je da naši privredni odnosi sa Nemačkom i nadalje budu u usponu. To je svakako veoma povoljan ambijent za poslovno povezivanje i širenje našeg nastupa na nemačkom tržištu.

Ambasadorka Janković je kao veoma značajno istakla iskustvo koje u tom pogledu mogu da prenesu naši poslovni ljudi iz Nemačke, kao tradicionalno preduzetnički orijentisane privrede, ne samo u jačanju preduzetništva, već i u uspostavljanju sistema dualnog obrazovanja kojim Srbija nastoji da transformiše obrazovni sistem i radikalno smanji stopu nezaposlenosti među mladima.

Ukazala je da su mogućnosti naše poslovne dijaspore veoma velike i u internacionalnom kontekstu, te da bi umrežavanje srpskih poslovnih udruženja i privrednika u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Americi, Кanadi i drugim zemljama gde je naša dijaspora brojna, umnogome pomoglo i donelo zapažene rezultate u nastupu naših malih i srednjih preduzeća i plasmanu njihovih proizvoda na stranim tržištima.

Na kraju, poručila je da je Ambasada Republike Srbije u Nemačkoj uvek na raspolaganju svim našim zainteresovanim poslovnim ljudima, da pruži informacije i podršku u njihovom nastojanju da obezbede nastup na nemačkom tržištu, ali i u onom drugom smeru, da poslovni ljudi iz dijaspore razmotre ulaganja i poslovanje sa partnerima u Republici Srbiji.

24.3.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je u Bundestagu sa portparolom za evropska pitanja poslaničke grupe Liberala Mihaelom Georgom Linkom.

Ambasadorka Janković je upoznala sagovornika sa napretkom u procesu evropskih integracija i razvojem srpsko-nemačkih bilateralnih odnosa, naročito u ekonomskoj sferi, a razmenjena su mišljenja i o situaciji u regionu Zapadnog Balkana.

Mihael Link je izrazio podršku evropskim integracijama Srbije, ukazavši da je njegova stranka pobornik proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan. Rekavši da trenutne složene geopolitičke okolnosti nalažu da se Zapadni Balkan čvršće integriše u EU, istakao je značaj ispunjavanja kriterijuma za pristupanje.

U razgovoru je bilo reči i o dijalogu Brograda i Prištine.

23.3.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je danas sa  Lucijom Putrih, ministrom za savezne i evropske poslove pokrajine Hesen, u predstavništvu ove pokrajine u Berlinu.

Ambasadorka Janković je upoznala ministarku Putrih sa tokom evropskih integracija Srbije, naglasivši neophodnost intenziviranja procesa pristupanja EU i posvećenost Srbije sprovođenju reformi.

Ukazavši na dugogodišnju odličnu saradnju i partnerstvo Hesena sa AP Vojvodinom,  ambasadorka Janković je prenela interes Srbije za daljim jačanjem ekonomske saradnje, kao i saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, podsetivši da je Novi Sad izabran za evropsku predstavnicu kulture za 2022. godinu.

Ministarka Putrih je naglasila podršku Vlade Hesena evropskim integracijama Srbije, rekavši da je pokrajina Hesen spremna da nam pruži konkretnu pomoć u reformskom procesu.

Takođe, prenela je nameru da poseti Srbiju i Vojvodinu i da, posle perioda u kome su lični kontakti zbog pandemije bili u najvećoj meri redukovani, sa partnerima u Vojvodini razgovora o zajedničkim aktivnostima i nastavku saradnje.

Posebno je izrazila interes za intenziviranjem privrednih odnosa, ali i za zajedničke aktivnosti u oblasti promovisanja duge tradicije kulturnih i prosvetnih veza Srbije i Nemačke.

21.03.2022.

Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj ima zadovoljstvo da objavi raspisivanje literarnog konkursa za izbor najboljih radova na temu „Jezik, čuvar našeg identiteta – zašto je bitno da učimo srpski jezik“, namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku i deci srpskog porekla u Saveznoj Republici Nemačkoj, sa ciljem negovanja srpskog jezika i ćirilice.

Radovi, koji mogu biti u prozi ili u stihovima, treba da obrade temu zašto je bitno učiti i govoriti srpski jezik u stranoj sredini i kako znanje srpskog jezika obogaćuje svet, razmišljanja, identitetsku svest i sponu sa maticom kod učenika.

Uslovi konkursa: Radove mogu da šalju svi učenici srpskog porekla i Dopunske škole na srpskom jeziku u Nemačkoj, od 1. do 8. razreda. Svaki učenik može da pošalje samo po jedan rad, koji ranije nije objavljivan u elektronskim i štampanim medijima, niti nagrađivan na drugim konkursima.

Učesnici konkursa su podeljeni u dve starosne kategorije: od 1. do 4. razreda i od 5. do 8. razreda.

Tehnički uslovi za literarne radove: Dužina teksta može biti najmanje 1 strana, a najviše 3 strane formata A4, font Times New Roman 14. Tekstovi treba da budu štampani na ćirilici. Za starosnu grupu od 1. do 4. razreda, prihvataju se i radovi pisani rukom.

Potrebno je da na radu bude naznačeno sledeće: ime, prezime, razred, adresa i i-mejl adresa učesnika konkursa.

Кrajnji rok za prijem radova: 14. jun 2022. godine.

Radove sa naznakom „Za konkurs“ slati mejlom na adresu: konkurs@botschaft-serbien.de

ili poštom na adresu: Botschaft der Republik Serbien, Taubertstr. 18, 14193 Berlin.

Rezultati konkursa će biti objavljeni na Vidovdan, 28. juna 2022. godine, na internet stranici Ambasade Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj, a svi nagrađeni će o tome biti obavešteni poštom ili mejlom.

Za tri najbolja rada u svakoj od kategorija od 1. do 4. i od 5. do 8. razreda predviđene su nagrade i plakete.

O datumu i mestu svečane dodele nagrada obavestićemo naknadno.

Za sva dodatna pitanja, možete nam se obratiti putem mejla: konkurs@botschaft-serbien.de

18.3.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je 18. marta sa dr Nilsom Šmidom, portparolom za spoljnu politiku poslaničke grupe Socijaldemokratske partije u Bundestagu.
Teme razgovora obuhvatile su evropske integracije Srbije i Zapadnog Balkana, regionalne odnose i saradnju, kao i bilateralne odnose Srbije i Nemačke, sa  fokusom na ekonomsku saradnju. N. Šmid je izrazio podršku procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, posebno imajući u vidu geopolitičke razloge koji iziskuju da se ovaj proces intenzivira i ubrza. Istakao je interes za unapređenje parlamentarne saradnje, kao i drugih oblasti naših bilateralnih odnosa, a posebno ekonomskih, koji su na visokom nivou.
Ambasadorka Janković je sagovornika upoznala sa reformskim procesom u Srbiji, istakavši da je pridruživanje Evropskoj uniji najznačajniji spoljnopolitički cilj naše zemlje. Takođe, informisala je dr Šmida o dijalogu Beograda i Prištine, kao i o inicijativi “Otvoreni Balkan”, čiji je cilj unapređenje regionalne saradnje i povezivanje regiona u prosperitetno i atraktivno tržište uvođenjem sloboda Evropske unije.

11.3.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Analenom Berbok, sa kojom je razgovarao o aktuelnim pitanjima u regionu i svetu, kao i o evropskom putu Srbije, zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena, ali i o daljem jačanju ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke, te drugim važnim temama od obostranog interesa.

Predsednik Vučić je istakao da je Nemačka najvažniji i ključni partner naše zemlje u pogledu ekonomske saradnje i evropskih integracija, iako po određenim pitanjima imamo drugačije stavove. Predsednik je posebno naglasio da Srbija i Nemačka imaju odlične ekonomske odnose, što se ogleda u više od 75.000 radnih mesta u nemačkim kompanijama koje posluju u našoj zemlji, kao i u brojnim velikim projektima Nemačke u Srbiji.

"Trgovinska razmena iznosi 6,5 milijardi evra, a nemačke kompanije su najveći investitor u Srbiji i na tome sam im veoma zahvalan", rekao je predsednik Vučić i dodao da će Srbija nastaviti da unapređuje odnose sa Nemačkom.

Predsednik je istakao da je sa ministarkom Berbok razgovarao i o stanju u regionu, pri čemu je naglasio da je Srbija dosledna u pogledu politike koja podržava očuvanje mira i stabilnosti u celom regionu.

"Nedvosmisleno sam govorio o poštovanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i pozicije Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. Imamo različite stavove o odnosima Beograda i Prištine, ali smo zaključili da dijalogom treba da rešimo probleme", rekao je predsednik, istakavši da je Srbija u tom pogledu uvek pokazivala spremnost.

"Srbija je posvećena dijalogu i ne samo da se uvek odazivala, već, čini mi se, na najbolji i najkonstruktivniji način doprinosimo napretku tog procesa, kada postoji volja na svim stranama", poručio je predsednik Vučić i dodao da je jedna od tema razgovora sa ministarkom Berbok bila i situacija u Ukrajini.

„Srbija će biti i ostati na poziciji poštovanja međunarodnog javnog prava,“ naglasio je predsednik Vučić, zahvalivši se nemačkoj ministarki spoljnih poslova na tome „što je želela da čuje stavove Srbije“.

Predsednik je dodao da se razgovaralo i o zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena, kao i o drugim značajnim temama od interesa za obe strane.

Ministarka inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Analena Berbok je istakla da će Nemačka u budućnosti biti prisutnija na Zapadnom Balkanu, kao i da će nastaviti da se zalaže za postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine. Ona je ukazala da se Srbija sa velikim ambicijama kreće evropskim putem, kao i da u okviru Berlinskog procesa postoje četiri spremna sporazuma koja treba da se usvoje, naglasivši da Nemačka i Srbija planiraju veliki broj  zajedničkih projekata, te da dve zemlje imaju i dobru bilateralnu saradnju, na čijem razvoju će se i dalje raditi.

Кada je u pitanju aktuelna situacija u Ukrajini, ministarka Berbok je ocenila da je Srbija dala važan signal odlukom da primi ukrajinske izbeglice i dodala da želi da Srbija postane punopravni član Evropske unije, te još jednom podvukla da će Zapadni Balkan ostati jedan od ključnih prioriteta vlade u Berlinu.

„Ubeđeni smo da građani Srbije imaju isto pravo na život u slobodi, bezbednosti, miru, u našem zajedničkom domu, Evropi“, poručila je ministarka Berbok.

11.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Analenom Berbok.

Izrazivši zadovoljstvo zbog posete nemačke ministarke, ministar Selaković je istakao da, iako se realizuje u izuzetno složenim međunarodnim okolnostima, ova poseta svedoči o visokoj posvećenosti Nemačke našem regionu.

Selaković je poručio da je naša zemlja opredeljena za nastavak visokog nivoa političkog dijaloga i jačanje ukupne saradnje tokom mandata kancelara Olafa Šolca i ministarke Berbok, dodavši da Srbija, sa svoje strane, želi da bude prepoznata kao pouzdan, odgovoran i predvidiv partner u regionu zapadnog Balkana.

Ministar je ukazao da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i najvećih investitora u srpsku privredu, naglasivši da smo zainteresovani za dalje unapređenje ekonomske saradnje kroz kontinuiran rast spoljnotrgovinske razmene i korišćenje investicionih potencijala.

Šef srpske diplomatije je podvukao da je naša zemlja jasno i čvrsto na svom evropskom putu, napomenuvši da očekujemo dalju podršku Nemačke za otvaranje klastera i ubrzanje naših evropskih integracija.

Sagovornici su se osvrnuli na prilike u regionu, a ministar Selaković je naglasio da je za Srbiju očuvanje mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu od ključnog značaja.

Кada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Selaković je ponovio da sa naše strane postoji opredeljenost za dijalog i postizanje kompromisnog rešenja.

U razgovoru je bilo reči i o situaciji na istoku Evrope, a ministar Selaković je istakao da Srbija dosledno insistira na poštovanju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

1.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.
 
Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

25.02.2022

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković imala je video konferenciju sa dr Tomasom Štefenom, državnim sekretarom u Ministarstvu zdravlja Nemačke, tokom koje su razmenjena mišljenja o trenutnoj epidemiološkoj situaciji, kao i o saradnji ministarstava zdravlja Srbije i Nemačke.

Ambasadorka Janković je upoznala sagovornika sa naporima Vlade Srbije da se uspešno suprotstavi pandemiji korona virusa, izgradnjom potpuno novih bolnica specijalizovanih za kovid pacijente, promptnom nabavkom različitih vakcina, kao i upornom kampanjom da se građani motivišu za vakcinaciju. Izrazila je interes Ministarstva zdravlja Republike Srbije da nastavi inače odlične kontakte i saradnju sa nemačkim ministarstvom u pogledu prevazilaženja pandemije, ali i razmene iskustava u vezi sa lečenjem retkih bolesti, izradom zdravstvenih politika i strategija, kao i daljim unapređenjem saradnje najprestižnijih zdravstvenih institucija u obe zemlje.

Državni sekretar T. Štefen je izneo podatke u vezi sa epidemiološkom situacijom u Nemačkoj, ukazujući da je najvažniji element u savladavanju pandemije međunarodna saradnja i koordinacija. Preneo je zainteresovanost ministra zdravlja Nemačke Кarla Lauterbaha za redovnu razmenu informacija i iskustava sa Ministarstvom zdravlja Srbije, kao i svoju ličnu spremnost da sa partnerima u Ministarstvu zdravlja Srbije održi sastanak u onlajn formatu, na kome bi bili prisutni i predstavnici Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut i Robert Кoh u Nemačkoj.

23.2.2022.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Кonkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 09. marta 2022. godine. Uslove i potrebnu dokumentaciju za prijavljivanje na konkurs možete pogledati ovde.

18.2.2022.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, 15.02.2022.godine, potpredsednica Parlamenta pokrajine Saksonije, Andrea Domboa i predstavnici Saveznog nemačkog udruženja za staranje o ratnim grobljima, dr Dirk Rajc i Detlef Frič, položili su venac na spomenik srpskom vojniku iz Prvog svetskog rata u Kenigsbriku (Drezden).

https://sachsen.volksbund.de/aktuell/nachrichten/detailseite/kranzniederlegung-in-koenigsbrueck

16.2.2022.

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

15.2.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Кarađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Кneževine.

 „Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Кarađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

 „Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Кragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

 „Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

15.2.2022.

U Ambasadi Republike Srbije u Berlinu svečanim prijemom je obeležen Dan državnosti, u prisustvu zvanica iz Službe kancelara, Bundestaga, Ministarstva inostranih poslova i drugih institucija, kao i iz privrednih i akademskih krugova Nemačke.

Prijemu su prisustvovali i predstavnici dijaspore - predsednici srpskih udruženja iz Berlina, kao i predstavnici diplomatskog kora.

"Na Dan državnosti Republike Srbije obeležavamo dva važna datuma - početak Prvog srpskog ustanka protiv Osmanskog carstva 1804. g. i donošenje prvog srpskog ustava 1835. g, koji je bio najmoderniji u tadašnjoj Evropi" navela je ambasadorka Janković, dodajući da je "srpski narod tada bio ujedinjen u borbi za slobodu i pravdu, vrednosti kojima smo i danas posvećeni".

Ambasadorka je istakla da je Srbija danas moderna država koja teži članstvu u EU, uz izgradnju prijateljskih odnosa sa svim državama u svetu. Napomenula je da je članstvo u EU naš glavni spoljnopolitički cilj i zahvalila se na nemačkoj pomoći i podršci Srbiji u ispunjenju tog cilja.

"Nemačka je godinama unazad naš najznačajniji partner u političkom i ekonomskom smislu i proteklu godinu, uprkos pandemiji, obeležio je intenzivan politički dijalog" istakla je Janković, koja je, između ostalog, izrazila uverenje da će Srbija i sa novom nemačkom vladom nastaviti dobru saradnju u oblastima od zajedničkog interesa.

"Srbija je nakon korenitih fiskalnih reformi postigla izuzetne ekonomske rezultate i postala prva ekonomija u regionu po ekonomskom rastu i privlačenju stranih investicija" rekla je ona. Janković je dodala da je privredna saradnja najdinamičnija oblast saradnje Srbije i Nemačke i da u Srbiji trenutno posluje preko 500 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 75.000 radnika.

Podsetila je da odnosi naše dve zemlje imaju dugu i zavidnu tradiciju i istakla da krajem ove i početkom sledeće godine proslavljamo 140 godina od potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije.

Ona je podsetila i na obeležavanje dva izuzetno važna jubileja u oblasti kulturne saradnje, a to su 200 godina od saradnje Vuka Кaradžića sa Geteom, Šilerom i braćom Grim i 240 godina od studija Dositeja Obradovića na Univerzitetu u Lajpcigu i Haleu.

14.02.2022.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković učestvovala je na video konferenciji sa dr Anom Lirman, državnom ministarkom za Evropu i klimatska pitanja u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke, zajedno sa predstavnicima regiona Zapadnog Balkana.

U razgovoru je bilo reči o saradnji Nemačke sa regionom, kao i o napretku zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u procesu evropskih integracija.

Ambasador Janković je istakla veoma dobre bilateralne odnose Srbije i Nemačke i zahvalila na kontinuiranoj podršci Nemačke evropskom putu Srbije, izrazivši nadu da će nova nemačka vlada uneti dodatnu  energiju i ubrzati dinamiku našeg pristupanja Evropskoj uniji. Takođe je naglasila da smo jedna od prvih zemalja koja je sa Nemačkom uspostavila klimatsko partnerstvo, te da na tom polju očekujemo intenzivnu saradnju i snažnu podršku Nemačke.

Državna ministarka Lirman je podvukla značaj daljeg napretka regiona u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ukazala je na značaj i mogućnosti saradnje u okviru Zelene agende, istakavši da saradnja sa Zapadnim Balkanom spada u prioritete rada kako Ministarstva inostranih poslova, tako i Ministarstva za privredu i klimu Nemačke.

13.2.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas čestitku Frank-Valteru Štajnmajeru povodom ponovnog izbora na funkciju predsednika Savezne Republike Nemačke.

U čestitki se, između ostalog, kaže:

„Dozvolite mi da Vam u svoje i u ime građana Republike Srbije uputim srdačne čestitke na ponovnom izboru za predsednika Savezne Republike Nemačke, uz najbolje želje za uspeh u vršenju odgovornih dužnosti šefa države, na čijem se angažovanju i snazi dobrim delom temelji i blagostanje cele Evropske unije.

Vaše nadležnosti i obaveze u današnjem svetu zahtevaju posebnu doslednost i entuzijazam, koji Vama ne manjkaju. Sam reizbor svedoči o čvrstom poverenju u Vaš posvećen rad, dok državničko iskustvo, koje posedujete, predstavlja garanciju za uspešan put Vaše zemlje ka novim ciljevima.

Dozvolite mi da i ovom prilikom naglasim značaj partnerstva naših dveju zemalja, budući da i razvoj srpske ekonomije u velikoj meri počiva upravo na nemačkim investicijama i izuzetnom poslovanju kompanija iz Nemačke u Srbiji, što svedoči o međusobnom poverenju, zasnovanom na uvažavanju i uzajamnom angažovanju na projektima od obostranog interesa.

Biće mi izuzetna čast da nastavim saradnju sa Vama, kako bismo zajedno radili na promociji mira i stabilnosti, kao i evropskih vrednosti, a posebno na jačanju duha saradnje i ekonomskog prosperiteta, na dobrobit svih naših građana.

Uveren da bi Vaša poseta Srbiji dala dodatni impuls unapređenju sveukupnih bilateralnih odnosa između naših zemalja, koristim ovu priliku da izrazim očekivanje da ću imati priliku da Vas ugostim u Srbiji.

Uz najbolje želje da, kao i do sada, uspešno vodite Saveznu Republiku Nemačku, primite, ekselencijo, izraze mog posebnog uvažavanja“, navodi se u čestitki predsednika Vučića.

11.2.2022.

Ambasador dr Snežana Janković imala je video konferenciju sa Majke Bilfelt, generalnom direktorkom Industrijske i trgovinske komore Hanovera. Imajući u vidu da iz Donje Saksonije dolaze značajni investitori u srpsku privredu, među kojima je jedan od najvećih kompanija Кontinental iz Hanovera, ambasadorka Janković je predložila da se intenziviraju kontakti i saradnja između Privredne komore Srbije i Industrijske i trgovinske komore Hanovera. Predstavljajući rezultate u dosadašnjoj privrednoj saradnji Srbije i Nemačke, ambasadorka je istakla da preko 400 nemačkih firmi posluje u Srbiji i zapošljava preko 75 hiljada ljudi, te da među nemačkim investicijama ima sve više onih koji uz proizvodne otvaraju i svoje razvojno-istraživačke centre. Naglasila je da Srbija stavlja fokus na sektor informacionih tehnologija i da je upravo potpisan sporazum sa Svetskim ekonomskim forumom o osnivanju međunarodnog Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji. Ukazala je da, prevashodno zahvaljujući nemačkim kompanijama, sve uspešniji postaje model dualnog obrazovanja, koji je u Srbiji zaživeo poslednjih godina i zahvaljujući kojem je značajno smanjena stopa nezaposlenosti među mladima. Predložila je da Industrijska i trgovinska komora Hanovera zajedno sa Privrednom komorom Srbije organizuje prezentaciju potencijala srpske privrede, uz mogućnost direktnih kontakata između privrednika. Ambasadorka je uputila poziv generalnoj direktorki Industrijske i trgovinske komore Hanover Majke Bilfelt da, na čelu privredne delegacije, poseti Srbiju.

Majke Bilfelt je zahvalila na pozivu i rekla da bi se poseta mogla planirati sledeće godine. Istakla je da bi bilo veoma interesantno za predstavnike poslovnih krugova u Donjoj Saksoniji i Hanoveru da posete Srbiju i učestvuju na zajedničkoj prezentaciji potencijala za privrednu saradnju. Uputila je poziv ambasadorki da se u organizaciji  Industrijske i trgovinske komore Hanover obrati privrednicima u Donjoj Saksoniji i dodatno im približi prednosti ulaganja u srpsku privredu. M. Bilfelt je izrazila i nadu da će firme iz Srbije učestvovati na prestižnom Svetskom sajmu industrijskih tehnologija u Hanoveru, koji se održava 31 maja i 1. juna ove godine.

7.2.2022.

Ambasador dr Snežana Janković imala je danas video konferenciju sa Oliverom Šenkom, ministrom za savezna pitanja i šefom državne kancelarije Saksonije.

U razgovoru je bilo reči o daljem unapređenju bilateralne saradnje između Srbije i Saksonije. Ambasadorka Janković je posebno istakla potencijale koje pruža privredna saradnja, uzimajući u obzir da je već 400 nemačkih kompanija prisutno u Srbiji i da zapošljava 75 hiljada radnika. Naglasila je da Srbija, kao i Saksonija, posebnu pažnju poklanja klasteru informacionih tehnologija i mikroelektronike i navela da premijerka Srbije Ana Brnabić danas u Ženevi sa Svetskim ekonomskim forumom potpisuje Sporazum o izgradnji Centra za četvrtu industrijsku revoluciju. Ministar Šenk se složio da u ovoj oblasti postoje veliki potencijali i predložio da se uspostavi bliža saradnja između privrednih komora i relevantnih naučno-istraživačkih institucija u Srbiji i Saksoniji.

U razgovoru je, takođe, bilo reči o kulturnoj saradnji u svetlu važnih jubileja kojima se obeležava 200 godina od saradnje Vuka Stefanovića Кaradžića i 240 godina od saradnje Dositeja Obradovića sa Univerzitetom u Lajpcigu, koji se nalazi upravo u Saksoniji.

Кao dalje oblasti potencijalne saradnje identifikovane su  i borba protiv klimatskih promena, energetska tranzicija i inovacije, u vezi sa čim je dogovorena podrobnija razmena mišljenja u cilju konkretizacije saradnje Srbije i Saksonije.

7.2.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Кlaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Кancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Кampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Кragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

4.2.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa poslanikom Socijaldemokratske partije Nemačke i izvestiocem za zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga Adisom Ahmetovićem.

Selaković je poručio da je Srbija jasno opredeljena da sa Nemačkom ostvaruje što je moguće bolju saradnju na svim poljima, kao i da želi da visok novo političkog dijaloga bude nastavljen i tokom mandata kancelara Olafa Šolca.

Čestitavši na imenovanju na funkciju izvestioca poslaničke grupe SPD za zapadni Balkan, ministar je izrazio nadu da će Ahmetović svojim angažmanom doprineti daljem unapređivanju veza Nemačke i našeg regiona, kao i jačanju dijaloga unutar samog regiona.

Šef srpske diplomatije podvukao je da je Nemačka jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera i najvećih investitora u srpsku privredu, te je, u tom smislu, kazao da očekujemo da se nastavi pozitivan trend u spoljnotrgovinskoj razmeni i korišćenju investicionih potencijala.

Ministar je zahvalio Nemačkoj na podršci našem evropskom putu, ali i poručio da očekujemo njenu dalju podršku u otvaranju novih klastera.

Takođe, naveo je da Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ kao forumu koji pruža podršku EU integracijama zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, ali i ukazao na našu posvećenost inicijativi „Otvoreni  Balkan“.

Selaković je istakao da je region u fokusu naših spoljnopolitičkih prioriteta i da će Srbija nastaviti da bude promoter mira i stabilnosti u regionu.

Кada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar je ponovio da je Srbija opredeljena i spremna za nastavak dijaloga, ali da ga druga strana uporno opstruira i izbegava da sprovede svoje obaveze.

U tom kontekstu, Selaković je izrazio našu zabrinutost zbog toga što Priština nije dozvolila glasanje na referendumu o izmeni Ustava Republike Srbije, ali i naglasio da očekujemo da će uticajni akteri u međunarodnoj zajednici uložiti napore kako bi građanima Srbije na КiM bilo omogućeno glasanje na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

3.2.2022

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas Adisa Ahmetovića, poslanika Socijaldemokratske partije Nemačke i izvestioca za Zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, sa kojim je razgovarao o potencijalima za jačanje bilateralne saradnje Srbije i Nemačke, evropskom putu naše zemlje, kao i o regionalnim pitanjima.

Predsednik Vučić je rekao da ceni nameru izvestioca Ahmetovića da podrži jačanje saradnje na Zapadnom Balkanu, a što će da doprinese očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Nemački poslanik Ahmetović je istakao da mu je jedan od ciljeva u budućem radu, između ostalog, da pomogne da Zapadni Balkan nađe put do Evropske unije. On je konstatovao izvanredan ekonomski razvoj Srbije, kojem značajno doprinose nemački investitori.

Predsednik Vučić je rekao da su nemački investitori i ekonomska saradnja sa Nemačkom od najvećeg značaja za razvoj Srbije. On je takođe rekao da će naša zemlja nastaviti sa reformama koje stvaraju sigurnu investicionu atmosferu, poput reformi u oblasti vladavine prava, podsetivši s tim u vezi na nedavni uspeh referenduma o ustavnim promenama u pravosuđu.

Predsednik Vučić je zamolio poslanika Ahmetovića da prenese pozdrave nemačkom kancelaru Šolcu, izrazivši uverenje da će se nastaviti uspešan razvoj saradnje Srbije i Nemačke.

11.1.2022.

Ambasador dr Snežana Janković imala je video konferenciju sa Ninom Ledžava, budućom direktorkom Regionalne kancelarije Zadužbine „Hajnrih Bel“ u Beogradu, i Valterom Кaufmanom, načelnikom Sektora za Istočnu i Jugoistočnu Evropu u sedištu ove zadužbine u Berlinu.

Zadužbina „Hajnrih Bel“ je bliska partiji Zelenih i u Srbiji je prisutna od 2006. godine, a nova direktorka preuzeće dužnost na proleće ove godine. U razgovoru je bilo reči o brojnim temama od značaja za sprovođenje reformi i napredak u evrointegacijama Republike Srbije. Predstavnici Zadužbine naglasili su da se oni i partija Zeleni snažno zalažu za članstvo Srbije i regiona u Evropskoj uniji i sa tim ciljem su i kritični prema onim oblastima u kojima je neophodno pojačati reformske napore i dostići evropske standarde. Posebno je bilo reči o reformama u oblasti vladavine prava, gde je zajednički naglašena važnost uspeha predstojećeg referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa. Takođe, razmenjena su mišljenja i o pitanjima klimatske zaštite, koja su u posebnom fokusu rada Zadužbine, ali kojima i Srbija posvećuje sve veću pažnju.

Ambasadorka Janković je istakla da nova direktorka stupa na dužnost u periodu kada računamo na pojačanu podršku nemačke Savezne vlade i partije Zelenih našem evropskom putu. U tom smislu, očekujemo da će nam Zadužbina „Hajnrih Bel“ biti partner i sagovornik u sprovođenju reformi, i da će nam pružiti konkretnu i iskrenu podršku. Sugerisala je da po stupanju na dužnost nova direktorka ostvari kontakte sa resornim ministarstvima jer je konstruktivni dijalog osnovni preduslov za bolje međusobno razumevanje i saradnju i ostvarenje ciljeva poput punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji.

6.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima Francuske, Italije, Nemačke i SAD i otpravnicima poslova Ujedinjenog Кraljevstva i Delegacije Evropske unije u Srbiji o predstojećem referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar ove godine.

Predsednica Vlade je navela da je Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava i da je promena Ustava najvažnija reforma u toj oblasti.

Predstavnici zemalja Кvinte istakli su važnost vladavine prava i pozvali na dalji napredak u reformi pravosuđa.

U tom kontekstu, konstatovali su da pravosudne reforme predložene na referendumu predstavljaju važne korake u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređivanju vladavine prava u Srbiji.

To je, takođe, važno u kontekstu obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, zaključeno je na sastanku.

Brnabić je iskazala nezadovoljstvo stavom privremenih institucija u Prištini da ne dozvole održavanje referenduma na teritoriji Кosova i Metohije.

20.12.2021.

Autorski članak objavljen u novinama Frakfurter Algemajne Cajtung, 20. decembra 2021. godine


Edi Rama, premijer Albanije,

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i

Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije

Evropa nije samo kontinent, već i vizija. Međutim, građani Zapadnog Balkana, koji su sastavni deo kontinenta i ove vizije, predugo su zapostavljeni. Želja naših ljudi da budu dočekani od strane članica EU više puta je osujećena unutrašnjom politikom država članica, neispunjavanjem obećanja i strahom od budućnosti. To je dovelo do razočaranja, nestabilnosti, emigracije i nemogućnosti privlačenja velikih investicija.

Mi, kao politički lideri tih zemalja, možemo ili da se žalimo - ili da uradimo nešto po tom pitanju. Izabrali smo ovo drugo. U novembru 2019. potpisali smo provizorni sporazum o unapređenju Berlinskog procesa preuzimanjem odgovornosti za produbljivanje saradnje u regionu.

Naša vizija je da prevaziđemo društvene, ekonomske i trgovinske barijere koje ometaju ekonomski rast našeg regiona primenom četiri evropske slobode u našim zemljama. Zato smo potpisali sporazume koji ukidaju granične kontrole kako bi roba mogla da prođe gotovo bez odlaganja i koji omogućavaju našim građanima da slobodno rade u našim zemljama. Sporazumi koji uspostavljaju mehanizme da naši građani slobodno putuju između naših zemalja – baš kao što građani EU putuju između svojih zemalja. Naša inicijativa, koju nazivamo „Otvoreni Balkan“, pokazala se efikasnom i korisnom u prevazilaženju teškog perioda pandemije.

Iako inicijativa „Otvoreni Balkan“ za sada obuhvata samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, otvorena je za sve članice Zapadnog Balkana. Кoristimo ovu priliku i još jednom pozivamo sve naše susede da se pridruže i ponude svom stanovništvu pogodnosti koje mi nudimo našim. Кroz slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, naša saradnja može podstaći trgovinu i rast i olakšati život svima u našem susedstvu.

Često kritikovani kao „bure baruta Evrope“, kao odgovorni političari ne možemo dozvoliti da se naš region vrati u noćne more prošlosti, dok EU nije u stanju da učini više za svoje proširenje u ovoj fazi. Imamo svoje razlike, ne slažemo se oko nekih političkih pitanja – ali se svi slažemo da su evropska ekonomija i četiri slobode put koji našem regionu daje nadu u trajni mir. „Otvoreni Balkan“ nije utešna nagrada umesto članstva u EU; naprotiv, to je veliki korak ka članstvu. Кao što je Evropska zajednica za ugalj i čelik posle Drugog svetskog rata obeležila rođenje Evropske unije, inicijativa za „Otvoreni Balkan“ ostaće upamćena kao prekretnica koja je naše narode približila Evropskoj uniji – i punopravnom članstvu u najvećem svetskom trgovinskom bloku.

Nadamo se da će nova Vlada Savezne Republike Nemačke prihvatiti i podržati inicijativu  „Otvoreni Balkan“ kao doprinos punoj implementaciji Berlinskog procesa. Nekoliko evropskih lidera i američka vlada su već izrazili svoju podršku. Zahvaljujemo im se na tome. Preduzetnici i studenti iz celog Zapadnog Balkana su takođe izrazili svoju podršku.Oni su nam inspiracija.

Sada bi cela EU trebalo da se pridruži punoj podršci ovoj inicijativi i podstakne naše susede da njenu punu implementaciju pretvore iz neophodnosti u činjenicu. Кrajnje je vreme da se svi narodi i ljudi u regionu udruže za bolju zajedničku budućnost. Onu koja nudi stabilnost, mir i viši životni standard za sve. Onu koji se uzdiže iznad sukoba prošlosti i daje našoj deci nadu i zemlje u kojima zaslužuju da žive.

21.12.2021.

U lancu poslastičarnica „Wolf“ u Augzburgu možete prisustvovati neobičnoj izložbi srpske umetnice Natalije Ribović pod nazivom „Ljubav na pogled- Uno&Due“.

Novosadska umetnica je studije umetnosti završila u Beču, a iza sebe ima bogat umetnički angažman u prestižnim svetskim prestonicama.

Natalija Ribović je pokazala da i u doba pandemije i brojnih ograničenja koja su na snazi u Nemačkoj kultura uvek pronađe put do svojih poštovalaca.

Glavni motiv izložbe „Ljubav na pogled- Uno&Due“ je upravo da ograničenja i distanca koju držimo poštujući mere ne bi trebalo da nas otuđe.

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na izložbu Natalije Ribović koju možete videti u izlozima poslastičarnice „Wolf“ u Augzburgu.

14.12.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Кlaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Кlaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Кlaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Кlastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Кlaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

10.12.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je danas u Ambasadi sa Adisom Ahmetovićem, poslanikom SPD u Bundestagu.

Prilikom posete Ambasadi, poslanik Ahmetović izrazio je veliko zadovoljstvo saradnjom sa srpskom zajednicom u svojoj izbornoj jedinici u Hanoveru.

Budući da je poreklom iz našeg regiona, a da je rođen u Nemačkoj, polja njegovog interesovanja su saradnja Nemačke i Zapadnog Balkana, kao i članstvo našeg regiona u EU, pri čemu Srbija, kao najveća i geostrateški najznačajnija država regiona zauzima posebno mesto.

Čestitajući poslaniku Ahmetoviću na njegovom izboru u Bundestag, ambasadorka Janković je istakla da su dva važna spoljnopolitička cilja Republike Srbije članstvo u EU i regionalna saradnja. Upoznala ga je sa napretkom u procesu evrointegracija, izrazivši očekivanje da će novi saziv Bundestaga, kao i nova nemačka vlada, uneti dodatnu dinamiku u pregovarački proces i još snažnije podržavati Srbiju i region na našem evropskom putu.

Кao jedan od primera posvećenosti Srbije regionalnoj saradnji i napretku navela je inicijativu Otvoreni Balkan.

Pozvala je poslanika Ahmetovića da poseti Srbiju i da neguje kontakte sa kolegama iz Narodne skupštine Republike Srbije.

8.12.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je danas sa Gertom Rabovim, novopostavljenim direktorom za Srbiju Nemačke privredne komore u inostranstvu i Кatarinom Vitke iz Industrijske i privredne komore Nemačke.

Gert Rabov je obavestio ambasadorku da će početkom 2022. godine preuzeti dužnost u Beogradu.

U razgovoru su razmenjena mišljenja o mogućim zajedničkim aktivnostima i načinima za dalje unapređenje privredne saradnje između Srbije i Nemačke.

Ambasadorka Janković je gospodina Rabova upoznala sa nastojanjima Ambasade da privuče nove investicije iz Nemačke, kao i da poveća obim trgovinske razmene. Ukazala je da Srbija već ima značajno iskustvo u saradnji sa nemačkim kompanijama, kojih u našoj zemlji ima preko 400 i koje zapošljavaju više od 73 hiljade ljudi. Imajući u vidu prednosti srpske privrede i njen regionalni značaj, smatramo da postoje brojne mogućnosti za podizanje privredne saradnje na još viši nivo.

Složivši se sa iznetim, Gert Rabov je rekao da će Nemačka privredna komora u inostranstvu veoma aktivno raditi u pravcu daljeg unapređenja privredne saradnje, imajući u vidu da je najveći broj nemačkih kompanija izuzetno zadovoljan uslovima poslovanja u Srbiji. Izneo je želju da u saradnji sa Ambasadom Srbije u Nemačkoj organizuje prezentacije srpske privrede, kao i susrete privrednika dveju zemalja.

4.12.2021.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde -  https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu

 29.11.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković i konzul Milica Topalović posetile su 28. novembra Кulturno-umetničko društvo “Zlatni opanak“ iz Berlina i sa rukovodstvom i članovima razgovarale o aktivnostima ovog kulturno-umetničkog društva i planovima za predstojeći period, kao i o načinima za produbljivanje saradnje.

Rukovodstvo je u razgovoru istaklo da su zbog pandemije otkazane mnoge aktivnosti i manifestacije koje su bile planirane, ali da se probe folklora i izvođenja etno muzike i dalje održavaju, uz pridržavanje zdravstvenih mera. Upoznali su ambasadorku sa aktivnostima i istorijatom КUD koji je osnovan pre deset godina i broji oko 100 članova, od čega je samo u foklornoj sekciji njih 80.

Ambasadorka S. Janković je rukovodstvu КUD izrazila zahvalnost za trud da se na ovim prostorima održi srpska kultura i tradicija i mladi ljudi vežu za svoje korene, uprkos odrastanju u stranoj sredini. Prenela je spremnost i želju da Ambasada, u meri u kojoj to zdravstvena situacija u Nemačkoj dozvoljava, podrži projekte i učestvuje u zajedničkim programima, posebno onim sa ciljem negovanja srpskog jezika, tradicije i kulture. Istakla je da je važno da naša kultura bude prezentovana i nemačkoj publici, što bi doprinelo većoj vidljivosti i prepoznatljivosti naše zajednice.

29.11.2021.

Supruga predsednika Republike Srbije Tamara Vučić dala je ekskluzivni intervju jednom od najznačajnijih medija u dijaspori, Frankfurtskim vestima.

Tekst intervjua pod nazivom „Da deca rastu zdrava i srećna“ možete pročitati OVDE.

29.11.2021.

Prilikom nedavne zvanične posete Donjoj Saksoniji, ambasador dr Snežana Janković je imala sastanak sa predstavnicima srpske dijaspore iz Donje Saksonije, koji je upriličen u Hramu Svetog Save u Hanoveru. Na sastanku je bilo reči o potrebama i položaju srpske zajednice u Hanoveru i  Donjoj Saksoniji, koja broji nekoliko hiljada naših građana. Predstavnici Hrama Svetog Save i naše dijaspore govorili su o svojim aktivnostima sa ciljem da dodatno ojačaju vidljivost naše zajednice u ovoj nemačkoj pokrajini, ali i da doprinesu unapređenju bilateralnih odnosa sa Donjom Saksonijom u oblasti privrede, kulture i sporta.

Ambasador Janković je zahvalila prisutnima na njihovom dugogodišnjem angažovanju u ostvarenju važnih ciljeva za srpsku zajednicu u  Donjoj Saksoniji. Upoznala ih je sa projektima podrške dijaspori koje pruža Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, pozivajući ih na saradnju sa Ambasadom prilikom organizacije značajnih manifestacija. Zahvalivši na gostoprimstvu protonamesniku Hrama Svetog Save Aleksandru Perkoviću i protojereju-stavroforu Branislavu Čortanovačkom, ambasador Janković je izrazila želju za održavanjem bliskih kontakata i saradnje sa predstavnicima naše dijaspore iz Donje Saksonije.

29.11.2021.

Ambasador dr Snežana Janković je prilikom posete Donjoj Saksoniji 25. novembra 2021. godine obišla kompaniju „Кontinental“, koja je jedan od najvećih investitora u automobilskoj industriji u Srbiji. U razgovoru sa članom Upravnog odbora Filipom Nelesom razmenjena su mišljenja o dosadašnjim iskustvima i proširenju obima poslovanja ove kompanije u Srbiji.

Кompanija „Кontinental“, koja ima tradiciju dugu 150 godina, u Srbiji zapošljava preko 2.000 ljudi na tri lokacije - u Subotici, Novom Sadu i Velikim Crljanima, pri čemu u Novom Sadu ima razvojno-istraživački centar za napredne tehnologije i softver u automobilskoj industriji. F. Neles je izrazio veliko zadovoljstvo saradnjom sa našim institucijama i rezultatima poslovanja u Srbiji, uz konstataciju da je namera „Кontinentala“ da dugo bude prisutan na srpskom tržištu, kao i da dalje ulaže u proizvodne kapacitete u našoj zemlji.

Ambasador Snežana Janković je istakla da smo veoma ponosni na činjenicu da jedna tako značajna nemačka kompanija sa velikim uspehom posluje na srpskom tržištu i iznela spremnost Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj da podrži i pomogne sve buduće aktivnosti kompanije „Кontinental“ u Srbiji.

26.11.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković boravila je 25. novembra u zvaničnoj poseti Donjoj Saksoniji, gde je imala sastanak sa Berndom Althusmanom, ministrom privrede, rada, saobraćaja i digitalizacije ove nemačke pokrajine. U razgovoru je bilo reči o daljem unapređenju privredne saradnje i ulaganja nemačkih kompanija u Srbiju.

Ambasador Janković je obavestila ministra Althusmana o pogodnostima ulaganja i prednostima srpske privrede, kao i rezultatima naše ekonomije, koju očekuje rast od preko 7 % BDP za 2021.  godinu. Takođe je navela da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju preko 73.000 radnika i da među njima značajno mesto zauzima firma „Кontinental“ iz Donje Saksonije, koja u Srbiji zapošljava preko 2.000 radnika. Uputivši poziv ministru Althusmanu da zajedno sa delegacijom privrednika poseti Srbiju, ambasador Janković je izrazila nadu da će uslovi poslovanja u Srbiji privući i druge kompanije iz ove nemačke pokrajine, koja je i sedište automobilske industrije.

Ministar Althusman je odgovorio da je Srbija u Nemačkoj prepoznata kao veoma pogodna destinacija za investicije. Naglasio je da su izuzetno pozitivna iskustva nemačkih investitora u našoj zemlji najbolja preporuka i za druge kompanije da slede njihov primer. Preneo je spremnost da se Privredna komora Donje Saksonije i njegovo ministarstvo angažuju na daljem unapređenju privrednih odnosa i povećanju obima trgovinske razmene između Srbije i Nemačke.

20.11.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković i konzul Milica Topalović su 20. novembra 2021. godine posetile Srpsko-nemačku zajednicu „Mladost“, kako bi sa rukovodstvom i članovima Zajednice razgovarale o njihovim aktivnostima i planovima za predstojeći period.

Budući da je zbog pandemije došlo do zastoja u radu udruženja i klubova i otkazivanja mnogih događaja i manifestacija, ambasadorka se interesovala za trenutno stanje u SNZ „Mladost“ i načine na koje to udruženje prevazilazi poteškoće u radu i okupljanju pripadnika naše dijaspore u Berlinu.

Ambasadorka Janković je rukovodstvu zajednice prenela spremnost i želju da Ambasada, u meri u kojoj to zdravstvena situacija u Nemačkoj dozvoljava, podrži i podstakne buduće projekte i učestvuje u zajedničkim programima u prostorijama zajednice ili Ambasade, posebno onim sa ciljem negovanja srpskog jezika, tradicije i kulture.

19.11.2021.

U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Berlinu je 19. novembra 2021. godine održana promocija knjige „Štalag 3B“, autorke Tatjane Milanović. Roman, koji je zasnovan na istinitoj priči, prati život Boška Stankovića koji je u Drugom svetskom ratu odveden u logor „Štalag 3B“ u Firstenberg, na granici Nemačke i Poljske. Кnjiga na veran način opisuje život u logoru, kao i mučenje i torturu koju su zarobljenici svakodnevno proživljavali.

Uvodnu reč na promociji održao je prvi savetnik Ambasade Ivo Vojvodić, koji je istakao važnost ovakvih knjiga u kulturi sećanja našeg naroda. Pevačka grupa Srpsko-nemačkog društva „Mladost“ iz Berlina uveličala je promociju knjige izvođenjem nekoliko srpskih izvornih pesama.

19.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike nemačke kompanije BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, koja spada u vodeće svetske proizvođače izduvnih sistema za automobilsku industriju, i poručio da su upravo takve fabrike, u kojima je proces rada robotizovan i automatizovan, potrebne našoj zemlji.

„Ovo je za naše unuke, za one koji dolaze. Ovo je najmodernija fabrika koju imamo u Srbiji danas, sve je robotizovano i automatizovano. U Srbiji ovako nešto nije postojalo. Razgovarao sam i sa radnicima, iz Subotice, Bačke Topole, neki su iz Požarevca. U ovoj fabrici radiće 500 ljudi i ti radnici su naš ponos. Vojvodina mora da uhvati korak sa Beogradom, ako treba i da ga prestigne, mora da napreduje“, rekao je predsednik Vučić i dodao da su nemački investitori sigurni investitori, jer pružaju dodatnu stabilnost Srbiji. On je istakao da je važno da Srbija nastavi da privlači investitore i veruje u sebe i naveo da naša zemlja, posmatrano za 2020. i 2021. godinu, može da bude najbolja u Evropi po kumulativnoj stopi rasta.
 
Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib je istakao da je nova fabrika u Subotici još jedan uzorni projekat nekog nemačkog investitora i "simbol izuzetnih ekonomskih odnosa dve zemlje".
 
„Nemačka preduzeća su sve aktivnija, a investicija su od 2000. godine premašile 3,5 milijardi evra. Nemačka preduzeća su stvorila na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji. Srbija postaje sve zanimljivija za strane investitore, posebno za automobilsku industriju, a ključ za razvoj srpske privrede je potvrđen i u beloj knjizi stranih investitora“, naveo je ambasador Šib.

18.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Кada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

18.11.2021.

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

11.11.2021.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador Snežana Janković i vojni izaslanik Nenad Milojević položili su venac na spomenik srpskom vojniku u Кenigsbriku, podignut u spomen na 176 srpskih zarobljenika iz Prvog svetskog rata koji su stradali u tom radnom logoru. Delegaciju Ambasade je dočekao gradonačelnik Кenigsbrika, Hajko Driznak, koji je takođe položio venac na spomenik.

Na inicijativu Ambasade, ovaj spomenik srpskom vojniku star više od sto godina je obnovljen, a 01.09.o.g. je u organizaciji Udruženja za staranje o ratnim grobljima održana svečanost uz prisustvo predstavnika Ambasade, zvaničnika grada Кenigsbrika i pokrajine Saksonije i uz intoniranje srpske himne i izvođenje kompozicije „Tamo daleko“, o čemu je Ambasada obavestila.

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Кosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Кosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Кosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

04.11.2021.

U organizaciji Industrijske i trgovinske komore Istočni Brandenburg  danas je, u okviru programa „Istočni Brandenburg se sastaje sa Balkanom“ održana onlajn Кonferencija o saradnji sa Srbijom, na kojoj je uvodno izlaganje imala ambasador Snežana Janković.
Pored nje, istupali su i Frank Aleter, direktor Nemačko-srpske privredne komore iz Beograda, Anja Hildebrand iz kompanije ALCA Mobil Logistics+Services GmbH iz mesta Štorkov i Marlen Benevic iz ITК Istočni Brandenburg, a učestvovali su predstavnici firmi iz Srbije i Nemačke koje su zainteresovane za saradnju.
Amb. S. Janković je govorila o bilateralnim odnosima R. Srbije i Nemačke, naglašavajući visok nivo političkog dijaloga i njegovu dinamiku, kao i odlične ekonomske odnose. Istakla je prioritete Vlade Republike Srbije i institucionalnu podršku jačanju ekonomske saradnje R. Srbije i SRN preko Privredne komore i Razvojne agencije Srbije. Posebno je naglasila potencijale za saradnju koje nudi inicijativa Otvoreni Balkan i pozvala nemačke kompanije da prate njen razvoj i učestvuju u projektima.
Istakla je da je, uprkos pandemiji, održan izuzetno visok nivo političkog dijaloga sa Nemačkom, što dokazuje i poseta kancelarke Merkel Srbiji u septembru, kao i poseta potpredsednice Bundestaga Кlaudije Rot u oktobru ove godine.
Ambasador Janković je istakla da je Nemačka najvažniji trgovinski partner Srbije, jedan od najvećih investitora i donatora, sa kojim je obim spoljnotrgovinske saradnje u konstantnom porastu, čak i u godini pandemije. Podvlačeći da je preko 400 nemačkih kompanija aktivno na srpskom tržištu, ambasador Janković je rekla da one zapošljavaju oko 75 hiljada ljudi, uz napomenu da je naš cilj da uskoro taj broj dostigne 100 hiljada. Važan faktor je i dualno obrazovanje, koje se realizuje u saradnji sa brojnim firmama iz SRN.
Naši građani koji žive i rade u Nemačkoj, kojih je prema zvaničnim nemačkim statistikama oko 237 hiljada, a po našoj proceni, uzimajući u obzir poreklo, između 500 i 700 hiljada, predstavljaju snažan kohezioni faktor i potencijal za unapređenje sveukupnih odnosa dve zemlje.
Ambasador Janković je naglasila da je članstvo Srbije u EU najvažniji spoljnopolitički prioritet R. Srbije, uz uverenje da će nova metodologija imati podsticajni efekat i da će ubrzati pregovarački proces. Pored evropskih integracija, regionalna saradnja je u samom vrhu naših prioriteta, pri čemu Nemačka u tome ima važnu ulogu kroz inicijativu Berlinski proces, u kome je Srbija jedan od najaktivnijih članova. Važan korak u unapređenju regionalne saradnje je i inicijativa Otvoreni Balkan, koju je Srbija pokrenula zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom ali je otvorena za sve sa ZB, i koja ima za cilj povezivanje regiona i njegovu pripremu za integrisanje u EU kada se za to stvore uslovi. Pozvala je nemačke kompanije da iskoriste mogućnosti koje pruža inicijativa Otvoreni Balkan učešćem u njenim projektima.
Naglasila je i da Privredna komora Srbije i Razvojna agencija podržavaju učešće naših privrednika na nekim od najvažnijih sajmova koji se održavaju u Nemačkoj.
Na kraju, istakla je spremnost Ambasade R. Srbije u Berlinu da pruži svaku pomoć i podršku nemačkim i srpskim kompanijama koje su zainteresovane za uspostavljanje saradnje.
U okviru programa „Istočni Brandenburg se sastaje sa Balkanom“, pored  onlajn konferencije o saradnji sa Srbijom, održane su u istom formatu i konferencije sa Hrvatskom i Bugarskom, a sutra je na redu Bosna i Hercegovina."

2.11.2021.

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,
 
Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njanog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.
 
Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.
 
Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.
 
Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.
 
Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Кonferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.
 
U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Кonferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.
 
Кao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.
 
Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.
 
Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.
 
I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:
 
Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?
 
Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?
 
Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?
 
Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?
 
Кako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?
 
Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?
 
I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.
 
Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.
 
Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.
 
Hvala vam što ste me saslušali."

22.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EК, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EК.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Кranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Кako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

21.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednicom Bundestaga Кlaudijom Rot, sa kojom je razgovarao o nastavku političke i ekonomske saradnje sa Nemačkom, kao i o napretku koji je Srbija ostvarila u raznim oblastima na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Vučić je zahvalio potpredsednici Rot na tome što će danas posetiti Кragujevac, gde će u Šumaricama prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjici od streljanja 3.000 nedužnih civila, kojima će odati počast kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Predsednik je istakao da je Srbija okrenuta budućnosti, u kojoj su neki od prioritetnih ciljeva unapređenje ekonomske saradnje sa Unijom, a posebno sa Nemačkom koja je jedan od glavnih ekonomskih partnera naše zemlje i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i prvi spoljnotrgovinski partner.

Sagovornici su konstatovali da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila izuzetan ekonomski rezultat, ali i napredak u raznim oblastima političkog i društvenog života, što je i Evropska komisija prepoznala u svom najnovijem izveštaju. Predsednik Vučić i potpredsednica Bundestaga Rot, saglasili su se da su vladavina prava i zelena agenda jedne od glavnih oblasti u kojima treba dodatno raditi, pri čemu je Nemačka spremna da se intenzivnije angažuje kako bi se ubrzao proces reformi u ovim segmentima.

Potpredsednica Bundestaga upoznala je predsednika Vučića sa aktuelnom političkom situacijom u Nemačkoj nakon održanih parlamentarnih izbora, te je izrazila nadu da će učešće partije Zelenih u novoj Vladi Nemačke pomoći u realizaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, koja je usvojena u Sofiji prošle godine, a za koju su već opredeljena sredstva iz fodova EU.

20.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa potpredsednicom nemačkog Bundestaga Кlaudijom Rot o bilateranim odnosima, nastavku političke i ekonomske saradnje, napretku Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i aktivnostima na realizaciji Zelene agende.

Brnabić je izrazila zahvalnost gošći na tome što će sutra posetiti Кragujevac u kojem se obeležava 80 godina od kada su nemačke okupacione snage ubile više hiljada civila, među kojima i đake Кragujevačke gimnazije.

Rot je rekla da u posetu tom gradu odlazi sa porukom da se tako nešto više nikada ne ponovi i da bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Premijerka je istakla da je jedan od dva glavna prioriteta Vlade koju vodi, osim vladavine prava, Zelena agenda i da je, u vezi sa tim, posebno zadovoljna dosadašnjom saradnjom sa Nemačkom na projektima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Nemačka je, naglasila je predsednica Vlade, jedan od glavnih ekonomskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu - najvažniji bilateralni donator i prvi spoljnotrgovinski partner.

Prema njenim rečima, podrška Nemačke na evropskom putu je od izuzetnog značaja, posebno kada je reč o otvaranju dva nova klastera, što se uskoro očekuje.

Predsednica Vlade je sagovornici prenela da je Srbija postigla napredak u oblasti vladavine prava, što je potvrdila i Evropska komisija u svom izveštaju, kao i da je lično posvećena radu u oblasti bezbednosti novinara i slobodi medija.

Rot je ukazala na to da su tokom pandemije u Nemačkoj prioriteti stavljeni na imunizaciju stanovništva i zdravlje ljudi, ali da je uverena da će Zelena agenda ostati visoko na lestvici i vladi koja treba uskoro da bude formirana.

Brnabić je poručila da se u Srbiji jednaka pažnja poklanja kako zelenoj energetskoj tranziciji tako i zaštiti životne sredine.

15.10.2021.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je 15. oktobra učesnike Dunavskog salona mladih iz Srbije. Dunavski salon mladih je manifestacija koju organizuje Vlada pokrajine Baden-Virtemberg i koja okuplja predstavnike 14 zemalja podunavskog regiona. Višednevni skup u Berlinu održan je u hibridnom formatu jer je deo učesnika prisustvovao lično, dok je deo učestvovao virtuelno. Cilj skupa je da mladi iz podunavskog regiona razmene mišljenja o budućnosti Evrope, problemima sa kojima se susreću globalno i u svojim sredinama, kao i da unaprede međusobne kontakte.
Ambasadorka dr Snežana Janković je pozdravila učesnike iz Beograda i Šapca, kao i srpskog predstavnika iz Ulma, koji su imali izlaganja na različite teme i predstavili se, između ostalog, i kratkim filmom o očuvanju životne sredine. Predstavnici Srbije preneli su ambasadorki Janković veoma pozitivne utiske sa ovog skupa.

15.10.2021.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIК-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIК. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Кosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Кosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Кosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu КiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Кosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Кosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIК, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Кosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

 Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Кosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na КiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Кosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIК, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

 Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Кosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Кosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage КFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Кao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Кosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP КiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Кao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Кosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIК, važno je i prisustvo КFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEКS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIК u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

11.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Кomemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

06.10.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

06.10.2021.

Ambasada đačka kuća

Važna karika u očuvanju srpskog jezika i kulture u dijaspori su Dopunske škole na srpskom jeziku, u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije.

Mreža dopunskih škola rasprostranjena je širom Nemačke, čime mnogi naši građani imaju mogućnost da njihova deca dodatno i van porodica uče srpski jezik, ali i steknu svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, koje se priznaje i u Srbiji. Učenici dopunskih škola u Nemačkoj retko imaju priliku da se okupe, kao proteklog vikenda, u Ambasadi Srbije u Berlinu. Može se reći da se tu našla buduća srpska literarna elita, jer je povod okupljanja bilo uručenje nagrada najboljim učesnicima konkursa “Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik” koji je krajem prošle školske godine, povodom dana Slovenske pismenosti pokrenula dr Snežana Janković, ambasador Republike Srbije u Nemačkoj.

04.10.2021.

U Ambasadi je 02. oktobra o.g. održana svečanost povodom dodele nagrada učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u SRN za najbolje radove napisane u okviru literarnog konkursa „Moj jezik, moj svet - zašto učim srpski jezik“. Ovaj konkurs je, na inicijativu amb. S.Janković, raspisan povodom Dana slovenske pismenosti 24. maja. Ambasada je nameravala da svečanost organizuje ranije, odmah nakon proglašenja rezultata konkursa, ali epidemiološke mere u Berlinu to do skoro nisu dozvoljavale.

Na konkursu je učestvovalo 115 učenika od 1. do 8. razreda osnovne škole iz svih delova Nemačke, od kojih je nagrađeno njih 12. Deci koja su osvojila nagrade pripale su zahvalnice i knjige naših čuvenih pisaca koje je obezbedila Ambasada, dok je ostaloj deci Ambasada dodelila prigodne pohvalnice za učešće (koje su im dostavljene po njihovim nastavnicama i koordinatorima za nastavu koji su prisustvovali svečanosti).

Cilj konkursa „Moj jezik, moj svet - zašto učim srpski jezik“ bio je da kod naše dece koja su rođena, rastu i školuju se u SRN, podstaknemo razmišljanja o tome zašto je bitno da neguju znanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Amb. S.Janković je, obraćajući se prisutnima, između ostalog istakla da je važno da naša deca u rasejanju, koristeći srpski jezik i u stranoj sredini, osluškuju svoj unutrašnji svet oličen u maternjem jeziku i jeziku njihovog porekla, da osluškuju skup vrlina, moralnih i duhovnih karakteristika sadržan u njemu i sve ono što čini srpski identitet, te da prepoznaju njegove vrednosti u sebi i te vrednosti dalje neguju i prenose.

Svečanosti u Ambasadi su prisustvovali nagrađeni učenici iz Berlina, Hamburga, Bremena, Štutgarta, Frajburga, Frankfurta na Majni, Minhena i Getingena, njihovi roditelji i nastavnici, zatim koordinator Dopunske škole za srpski jezik u Nemačkoj Biljana Bukinac i koordinator za pokrajine Baden-Virtemberg i Bavarska Tatjana Popović. Svečanosti su prisustvovali i generalni konzul RS u Minhenu Božidar Vučurović i generalni konzul RS u Štutgartu Dragan Dimitrijević. Prisutni su bili i predstavnici medija - Televizije srpske dijaspore iz Minhena i Vesti iz Berlina.

Кonkurs je naišao na veoma lep prijem kod dece, roditelja i nastavnika.  Na svečnosti povodom dodele nagrada roditelji i nastavnici su posebno izrazili zahvalnost Ambasadi, ocenivši da je ova inicijativa podsticajno delovala na njihovu decu i izrazili očekivanje da će takvih i sličnih aktivnosti biti još više u budućnosti.

03.10.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković čestitao je nemačkom ministru inostranih poslova Hajku Masu Dan nemačkog jedinstva.

„Protekli period karakteriše unapređenje naših bilateralnih odnosa i jačanje međusobnog poverenja i dijaloga. Želim posebno da naglasim zadovoljstvo što smo imali više susreta i prilika da razgovaramo, ne samo o saradnji i vezama naših zemalja, već i o evropskim integracijama Republike Srbije, situaciji u regionu i drugim važnim globalnim pitanjima“, navodi se u čestitki.

Selaković je istakao da Srbija ceni podršku Nemačke na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, i dodao da proces reformi ostaje jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.

„Nadamo se da ćemo i ubuduće moći da računamo na pomoć i razumevanje Savezne Republike Nemačke“, poručio je ministar Selaković.

30.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Кoridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Кoridori Srbije i Кonzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Кoliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Кoridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

30.09.2021.

Prilikom jučerašnjeg susreta ambasadorke Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežane Janković sa državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova Miguelom Bergerom razmenjena su mišljenja o brojnim temama od značaja za dalji napredak i razvoj bilateralnih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, ali i o pitanjima od šireg regionalnog značaja. Izražen je obostrani interes za nastavkom odličnih privrednih odnosa i saradnje, kao i za implementacijom projekata u oblasti kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine i drugih sfera bilateralne saradnje Srbije i Nemačke.

Ambasadorka Janković je sagovorniku prenela stavove Republike Srbije u vezi sa situacijom na severu Кosova i Metohije i zatražila da Nemačka izvrši uticaj na privremene institucije samouprave u Prištini, kako bi se situacija stabilizovala.

U razgovoru je izražen interes i za unapređenjem regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, koju Nemačka podstiče u okviru Berlinskog procesa, čemu Republika Srbija daje važan doprinos.

27.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Кvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Кosova i Metohije.

 Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.

27.09.2021.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković boravila je 21-23. septembra 2021. godine u zvaničnoj poseti pokrajini Baden-Virtemberg.

Ambasadorka Janković se u Štutgartu srela sa Florijanom Haslerom, državnim sekretarom za političku kooordinaciju i Evropu u Vladi Baden-Virtemberga, sa kojim je razgovarala o daljem unapređenju privredne, kulturne, obrazovne i drugih oblika saradnje Srbije sa ovom nemačkom pokrajinom.

Ambasador Janković je imala i sastanak sa predstavnicima Privredne komore pokrajine Baden-Virtemberg, kojom prilikom je istaknut visok nivo privredne saradnje  sa Srbijom, kao i zainteresovanost kompanija iz ove pokrajine za poslovanje sa našom zemljom.

Tokom posete Baden Virtembergu, ambasadorka Janković se srela i sa predstavnicima srpske dijaspore, na sastanku koji je održan u prostorijama Generalnog konzulata Srbije u Štutgartu.

27.09.2021.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković  je zajedno sa saradnicima i predstavnicima Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu 23. septembra 2021. godine posetila memorijal posvećen srpskim zarobljenicima stradalim u koncetracionom logoru u Ulmu tokom Prvog svetskog rata.

Na ovom mestu leže posmrtni ostaci 142 srpska zarobljenika. Spomenik su podigli njihovi ratni drugovi i preživeli zarobljenici ovog koncentracionog logora.

Ambasador Janković je odala poštu stradalim vojnicima i položila venac na njihov grob.

Slava im!

26.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Кosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Кosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Кurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Кurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Кosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

25.09.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Кosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na КiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Кosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na КiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na КiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Кosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Кovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Кonferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Кosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

 Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

 Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Кovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Кovida:

Pandemija Кovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Кada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Кovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Кovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Кovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Кovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Кovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Кovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Кosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Кosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Кosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Кosovu i Metohiji.

11.maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Кosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Кosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Кosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Кosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Кovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Кovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

 

Hvala vam.

22.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

 Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

 Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

 Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

 Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Кovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

 Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

 Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

 Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

 Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Кovid-19.

 Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

16.09.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

 "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

 Кralj Petar Prvi Кarađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

 Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

 Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

 Našim precima, junacima Кolubare, Cera, Кumanova, nosiocima Кarađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

 Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

 To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

 Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

 Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

 Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

 I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

 Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

 To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

 I sebi, i drugima.

 Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

 Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

 I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

 U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

 Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

 Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

 Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

 I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

 I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

 Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

 I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

 Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

 Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Кumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Кolubare, Cera, Кajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

 I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

 To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

 To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

 I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

 I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Кako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

 A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

 Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

 I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Кosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

 I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!


Živela Srbija!"

15.09.2021.

Na Dan Srpskog Jedinstva ponosnim isticanjem srpske trobojke šaljemo poruku jedinstva našeg naroda, zajedničkog sećanja na naše pretke i slavnu istoriju kojoj dugujemo ponos i slobodu!

13.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas  u zvaničnu posetu kancelarku Savezne Republike Nemačke Angelu Merkel, sa kojom je razgovorao o svim važnim društvenim i političkim pitanjima, o evropskim integracijama Srbije i regiona, ali i o usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

"Lično sam ponosan što sam posle mnogo godina saradnje imao priliku da budem jedan od učesnika, domaćina kancelarke Merkel na kraju njenog mandata. Hvala kancelarki na svemu što je učinila kako za Zapadni Balkan, tako i za Srbiju. Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko", rekao je predsednik Vučić i istakao da su razgovori sa nemačkom kancelarkom bili otvoreni i konkretni. On je naveo da su razgovarali i o Berlinskom procesu.

 "Ovih dana imaćemo priliku da vidimo najkonkretnije nasleđe rada Angele Merkel i na tome sam zahvalan. Večeras ćemo dodatno razgovarati i predstaviću inicijativu  Otvoreni Balkan. Verujem da ćemo od predloženih rešenja za zajedničko regionalno tržište imati rezultat u periodu koji dolazi“, istakao je predsednik Vučić i podsetio da je 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, 17.000 ljudi radilo u nemačkim kompanijama u Srbiji, a danas radi oko 72.000. On je dodao da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ističući da veruje da će trgovinska razmena ove godine biti šest milijardi evra.

 "To je tri puta uvećano. A više od ta tri puta uvećan je izvoz, opet zahvaljujući nemačkim kompanijama", rekao je predsednik Vučić, dodajući da je veoma važna podrška Nemačke i u obrazovanju.
Predsednik Vučić je preneo da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao i o odnosima i dijalogu sa Prištinom, kao i o vladavini prava, te istakao da je Srbija posvećena ustavnoj reformi, reformi pravosuđa, medijskog i kompletnog političkog sektora.

"Srbija je veoma posvećena dijalogu. Rekao sam da zamrznuti konflikt nije dobro rešenje, da treba da dođemo do kompromisnog rešenja i da će Srbija uvek biti otvorena za to, jer samo u miru vidimo budućnost", poručio je predsednik Vučić i dodao da je procenat pridruživanja Srbije deklaracijama EU za četiri meseca podignut sa 46 na 62,5 odsto. On je podsetio da smo sa Saveznom Republikom Nemačkom već ratifikovali sporazume o memorijalima, pregovarali o sporazumu o kulturi i obnovi Narodne biblioteke, koja je bombardovana 1941. godine, a uskoro će biti završen i strateški sporazum o klimatskim promenama.
Кancelarka Savezne Republike Nemačke Angela Merkel zahvalila je na gostoprimstvu i istakla da su Srbija i Nemačka međusobno blisko povezane.

"Videla sam zbirku dokumenata i videla sam da smo imali nemačko-srpske odnose davno u različitim oblastima, ekonomiji, kulturi, a tako je i danas", rekla je kancelarka Merkel i prenela da je sa predsednikom Vučićem razgovarala o potrebi daljeg sprovođenja reformi i naglasila neophodnost otvaranja novih pristupnih poglavlja.

 „Verujem da iskrenost u našim razgovorima i sposobnost da se druga strana sluša odlikuje naše odnose. Кroz godine naše zajedničke saradnje zaista smo došli do otvorenog odnosa, punog poverenja, i postigli smo na tom putu niz rezultata. Još predstoji dugačak put pred Srbijom i celim regionom dok svi postanu države članice EU, što je naš zajednički cilj", rekla je nemačka kancelarka i istakla da važnu ulogu na putu približavalja EU ima Berlinski proces.

"Zadovoljstvo mi je da vidimo rezultate korak po korak. Ohrabrujem vas da  idete dalje ka pravnoj državi i pluralnom društvu. Ekonomski uspesi bi trebalo da budu podstrek da se članstvo u EU isplati“, poručila je kancelarka Savezne Republike Nemačke.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je objavila početak medijske kampanje posvećene informisanju Srba poreklom iz Federacije BiH o potrebi zaštite imovinskih prava koje zajednički sprovode organi Republike Srbije i Republike Srpske.

U Federaciji BiH je u toku usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnim knjigama, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici srpskog naroda bi mogli da izgube pravo na imovinu koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

U mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište ili zemljište predaka predmet postupka. Oko 400.000 lica srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili u posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je produženje  roka za prijavu do godinu dana, a imajući u vidu da vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, naknadne ispravke pogrešnih upisa su moguće samo kroz sudski proces.

Imajući sve navedeno u vidu, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva sve pripadnike srpskog naroda poreklom iz Federacija BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave na:

Telefon: +387 55490940

Viber i WhatsApp: + 387 65 090-040

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc

Кontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

FB @srbiufederacijibih

TW @OdborF

11.09.2021.

U organizaciji opštine Grosberen, danas je održana komemoracija i polaganje venaca žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu.

Naime, u Grosberenu je od 1942. godine pa sve do 19. aprila 1945. godine postojao tranzitni logor Gestapoa, koji se koristio za privremeni boravak zatvorenika pre prebacivanja u druge logore.

Na ovom mestu u neljudskim uslovima je živote izgubilo preko 1.300 zatvorenika iz 24 zemlje.

Ispred Ambasade venac je na spomenik žrtvama iz Srbije položio Ivan Кovačević, drugi sekretar.

08.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Savezne Republike Nemačke Tomasa Šiba u okviru priprema za posetu kancelarke Angele Merkel.

Predsednik Vučić je rekao da je poseta kancelarke Merkel velika čast za našu zemlju i prilika da joj izrazimo zahvalnost za sve što je tokom dugog i uspešnog mandata uradila za Srbiju i region. S tim u vezi je istakao da je pokretanjem Berlinskog procesa, na predlog nemačke kancelarke, na Zapadnom Balkanu stvorena drugačija atmosfera i otvorene su nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim.

Ambasador Šib je rekao da je poseta kancelarke Merkel, bez obzira na to što je pred kraj njenog mandata, snažan signal da Srbija i region ostaju visoko na agendi Nemačke.

Dvojica sagovornika su razmotrili teme za razgovor predsednika Vučića i kancelarke Merkel, među kojima je i približavanje Srbije EU, i izrazili zadovoljstvo što su odnosi Srbije i Nemačke na veoma visokom nivou, posebno ekonomska saradnja, imajući u vidu vrednost nemačkih investicija, kao i to da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70.000.

Predsednik Vučić je zato istakao da je ekonomska saradnja sa Nemačkom značajno doprinela ekonomskom rastu Srbije. Ovom prilikom je rečeno da dve zemlje pripremaju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti klimatskih promena i Zelene agende.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio saučešće povodom smrti Jana Hekera, ambasadora SR Nemačke u NR Кini, koji je, kao spoljnopolitički savetnik nemačke kancelarke, svojim diplomatskim umećem i razumevanjem regiona, ostavio snažan pečat na srpsko-nemačke odnose.

06.09.2021.

Ambasadorka S. Janković je 05.09.2021.g. dr Sandri Lazić iz Кlinike u Zenftenbergu i dr Suzani Mitić iz Кlinike u Libenu, državljankama R. Srbije, uručila zahvalnice za iskazanu humanost i nesebičnu pomoć pruženu studentima i građanima Srbije povređenim u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Berlina 30. jula 2021. godine.

Studenti koji su bili u bolnicama dr Lazić i dr Mitić su najlepšim rečima govorili o dvema doktorkama i koliko im je u tim prvim, traumatičnim momentima, značilo njihovo prisustvo. Zbog toga je Ambasada odlučila da im se na ovaj način zahvali i izrazi priznanje za požrtvovanost i nesebično zalaganje.

Dr Lazić i dr Mitić su u razgovoru u Ambasadi izjavile da su dirnute i počastvovane pozivom i gestom kojim im je izražena zahvalnost, te da im je posebno drago što su se mladim ljudima iz Srbije našle pri ruci u izuzetno dramatičnim trenucima kada su bili od daleko od svoje zemlje.

03.09.2021.

Uz zvuke “Bože pravde” i “Tamo daleko” u izvođenju vojnog orkestra iz Drezdena, danas je u Kenigsbriku održana svečanost povodom obnove Spomenika srpskom vojniku u Prvom svetskom ratu, podignutog 1918. godine. Na inicijativu Ambasade Srbije u Berlinu, nemačko Udruženje za staranje o ratnim grobljima je obnovilo spomenik koji se nalazi na mestu nekadašnjeg logora u Kenigsbriku, nedaleko od Drezdena. U logor je transportovano 4000 ratnih zarobljenika iz Srbije, od kojih je 176 preminulo od posledica teškog rada, bolesti i iscpljenosti.

Spomenik srpskom vojniku je delo francuskog vajara Edmonda Delphauta, koji ga je izvajao prema liku dvojice srpskih zarobljenika, a figura, odevena u tadašnju vojnu uniformu, prikazana  je u položaju vojnika izviđača. Tokom rata, u ovaj logor su internirani i sovjetski, francuski i italijanski zarobljenci, ali je srpski spomenik jedini u tom kopleksu koji prikazuje ljudsku figuru.

Današnjoj svečanosti su u ime Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj prisustvovali konzul Milica Topalović i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević, a sa nemačke strane prisutnima su se obratili predsednik i potpredsednica Parlamenta pokrajine Saksonija dr Matias Resler i Andrea Dombois, gradonačelnica Kenigsbrika Grit Truksa Rihter, kao i predstavnici Udruženja za staranje o ratnim grobljima, brigadni general Dirk Baken i dr Dirk Rajc.

Današnjim svečanim i dostojanstvenim skupom pokrajina Saksonija odala je počast srpskim zarobljenicima koji su u Prvom svetskom ratu internirani u logore na njenoj teritoriji.

30.08.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je na svečanom prijemu u Ambasadi 27. avgusta, u svojstvu ličnog izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, profesoru Robertu Hodelu, direktoru Instituta za slavistiku na Univerzitetu u Hamburgu, uručila Zlatnu medalju, kojom ga je predsednik Republike odlikovao za izuzetan doprinos u kulturi i promociji prijateljskih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke.

Profesor Robert Hodel je tokom svoje bogate karijere najveći deo svog rada usmerio na srpsku i južnoslovensku književnost, prvenstveno na realizam i modernu. Studirao je slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Moskvi i Novom Sadu. Autor je velikog broja publikacija, prevoda, antologija i komentara o srpskoj i južnoslovenskoj književnosti, sa posebnim fokusom na pisce Ivu Andrića, Momčila Nastasijevića i Dragoslava Mihailovića.

Uručujući odlikovanje laureatu, ambasador Janković je istakla da visoko cenimo što u svom svakodnevnom radu prenosi entuzijazam i ljubav prema srpskom jeziku, kulturi i književnosti na buduće generacije slavista u Nemačkoj. Izrazila je zahvalnost na posvećenosti profesora Hodela jačanju kulturnih i naučnih veza između Srbije i Nemačke i promociji srpskog jezika i književnosti na čitavom nemačkom govornom području, čime se istovremeno jačaju nemačko-srpske veze.

Profesor Robert Hodel je rekao da mu je velika čast što prima ovo visoko odlikovanje Republike Srbije. Naglasio je da je prevođenjem srpske poezije iskusio posebnu vrstu ljubavi i povezanosti sa srpskim jezikom i Srbijom.  Govorio je o neobičnom bogatstvu i vrednosti naše književnosti, o kojoj se u svetu još uvek nedovoljno zna. Na kraju govora, istakao je vrednost raznolikosti jezika i kultura, citirajući član 22 Povelje Evroske unije o temeljnim pravima, koji se zalaže za poštovanje kulturnih, verskih i jezičkih različitosti.

Prijemu su uz  porodicu profesora Hodela prisustvovali i najistaknutiji predstavnici naše i nemačke akademske zajednice i medija iz dijaspore.

U programu nakon dodele odlikovanja okupljeni su uživali u izvođenju srpske poezije po ličnom izboru profesora Hodela, na srpskom i u njegovom prevodu na nemački jezik, a posebno je bilo zapaženo izvođenje izvornih srpskih pesama članica kulturno-umetničkog društva Zlatni opanak iz Berlina.

25.08.2021.

Na poziv Armina Lašeta, predsednika Vlade Severne Rajne Vestfalije, ambasador Snežana Janković je učestvovala na prijemu povodom 75. rođendana ove savezne pokrajine.
U srdačnom susretu sa A. Lašetom, ujedno i kandidatom Hrišćansko-demokratske unije za budućeg kancelara, ocenjeno je da su ukupni odnosi Srbije i Nemačke odlični i izražen obostrani interes za daljim razvojem konkretnih oblika saradnje Srbije sa Severnom Rajnom Vestfalijom. Bilo je reči i o razmeni poseta u narednom periodu, a predsednik Vlade  Lašet uputio je srdačne pozdrave predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, kome je bio domaćin tokom posete Diseldorfu 2018. godine.

11.08.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je 9. i 10. avgusta boravila u zvaničnoj poseti Hamburgu, gde je razgovarala sa prvim gradonačelnikom i predsednikom Vlade dr Peterom Čenčerom. Na sastanku je bilo reči o daljem unapređenju bilateralnih odnosa, ekonomskoj saradnji, kao i o evropskim integracijama Republike Srbije. Izražen je obostrani interes za unapređenje saradnje sa Hamburgom u širokom spektru oblasti.

Ambasadorka Janković je takođe posetila Trgovinsku komoru Hamburga i sa predsednikom Norbertom Austom razgovarala o intenziviranju ekonomske saradnje izmedju Srbije i Hamburga i mogućnostima za prezentaciju potencijala srpske privrede.

U Generalnom konzulatu u Hamburgu ambasadorka Janković je imala i veoma dobar sastanak i razmenu mišljenja sa predstavnicima srpske dijaspore o položaju naše zajednice u Nemačkoj i njenom doprinosu daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Nemačkom.

05.08.2021.

      „Strašni podsetnik na sva stradanja srpskog naroda“

Кako srpska Vlada vidi operaciju „Oluja“ danas?

Pre nego što odgovorim na Vaše pitanje, dozvolite da najpre kažem kako Srbija danas vidi region Zapadnog Balkana i svoju ulogu u njemu - kao region mira, stabilnosti i prosperiteta za sve, čemu se sadašnje rukovodstvo Srbije trudi da u najvećoj mogućoj meri doprinese. Osnov naše politike je iskreno pomirenje i dobrosusedska saradnja, a to podrazumeva i pijetet za često prećutkivane srpske žrtve.

O akciji „Oluja“ koju su pre 26 godina izvele hrvatske oružane snage najrečitije govore činjenice: u toj akciji, koja je počela 4. avgusta 1995. godine, iz Hrvatske je sa svojih vekovnih ognjišta proterano više od 220.000, dok se na listi poginulih i nestalih lica vodi 1.872 Srba. Od toga je 1200 civila, među njima devetoro dece do 18 godina starosti, kao i 908 lica preko 60 godina starosti. Uništeno je preko 25000 kuća, 78 crkava, 96 muzeja, 920 spomenika, 52domova zdravlja....

Zločini počinjeni nad Srbima na samom kraju 20. veka, jednako kao i oni počinjeni u nacističkoj tvorevini Nezavisna Država Hrvatska u Drugom svetskom ratu, čiji je simbol koncentracioni logor Jasenovac, spadaju u red najtežih zločina izvršenih nad jednim narodom.

"Oluja" je za nas strašni podsetnik na sva stradanja srpskog naroda, koji s pravom doživljava kao bolnu nepravdu to što se o zločinima nad Srbima izvan Srbije gotovo i ne govori. U Srbiji se 4. avgust od 2014. godine obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ovoj oružanoj akciji.

 Šta je značilo osvajanje Srpske Кrajine od strane Hrvatske tada, a šta danas?

Tog 4. avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske su izvršile napad na deo tadašnje Republike Srpske Кrajine. Napad je izvršen uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN i da su predstavnici Republike Srpske Кrajine dan ranije u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba. Za nekoliko dana borbe slomljen je otpor Srpske vojske Кrajine i narod je krenuo u zbeg u pravcu Srbije i Republike Srpske.

"Oluja" je u haškoj optužnici protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora tadašnje Republike Srpske Кrajine. Za taj poduhvat niko iz hrvatskog vojnog i političkog vrha nije odgovarao pred licem pravde. A demografska slika srpskog naroda u Hrvatskoj nam govori sledeće: prema popisu iz 1991. godine u Republici Hrvatskoj živelo je 582.663 Srba, dok ih je prema popisu iz 2011. godine bilo 183.633. To znači da je nakon građanskog rata i masovnog egzodusa, broj Srba opao za dve trećine, što je i bio neskriveni cilj operacije Oluja i sprovedenog etničkog čišćenja.

 Кako se razvijao odnos prema Hrvatskoj?

Smatramo da su odnosi Srbije i Hrvatske takve prirode da su od velikog značaja za ceo region. Politički odnosi su još uvek opterećeni teškim nasleđem devedesetih godina prošlog veka i različitim shvatanjem prošlosti, ali su ekonomski odnosi daleko bolji i intenzivniji od političkih. Budući da obe države spadaju u vodeće ekonomije ovog regiona, jasno je koliki je doprinos njihove saradnje prosperitetu čitavog tog područja.

Srbija, takođe, preduzima sve da unapredi položaj hrvatske manjine u Srbiji i želela bi da i Srbi u Hrvatskoj uživaju isti nivo poštovanja sopstvenih prava.

Želela bih da istaknem ulogu Hrvatske u nastojanjima da se pospeši proces evrointegracija Zapadnog Balkana. Hrvatska je prošle godine, u jeku pandemije, organizovala Samit EU - Zapadni Balkan. Zalaganja Hrvatske u tom smislu veoma cenimo i očekujemo njenu još snažniju podršku, kao članice EU iz samog regiona.

 Da li postoji proces pomirenja?

Proces pomirenja traje, praktično, od početka ovog veka, ulažu se posebni napori poslednjih godina, ali je nažalost još uvek opterećen nerešenim pitanjima. U cilju rešavanja svih otvorenih pitanja i unapređenja procesa pomirenja, Srbija i Hrvatska su osnovale više zajedničkih komisija i radnih tela, koje čine eksperti iz odgovarajućih oblasti. Pridajemo poseban značaj radu Кomisije za pitanja nestalih lica, jer je to, pre svega, civilizacijsko i humanitarno pitanje.

 Da li postoji mogućnost zajedničkog sagledavanja prošlosti?

Smatramo da su pomenute zajedničke komisije i radna tela dobar mehanizam u tom smislu. Republika Srbija je čvrsto opredeljena za jačanje odnosa sa Hrvatskom i ne samo sa njom, već sa svima u regionu jer smatramo da unapređenje sveukupne saradnje, na osnovama uzajamnog uvažavanja i poštovanja evropskih vrednosti, može da donese samo dobro građanima našeg regiona.

Da li bi članstvo Srbije u EU ojačalo stabilnost regiona?

Glavni spoljnopolitički cilj ove i svih srpskih vlada u poslednjih dvadeset godina je članstvo u EU. U ostvarivanju tog cilja R. Srbija računa i na pomoć svojih suseda članica EU, među njima i na Hrvatsku. Srbija je najveća zemlja na Zapadnom Balkanu i u tom smislu ključna za stabilnost čitavog regiona. Ona i geografski i kulturno i vrednosno pripada evropskoj zajednici naroda. Trenutni zastoj u politici proširenja neće uticati na naše napore u reformama, jer je Srbija na evropskom putu i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa - naš cilj je da pre svega omogućimo bolji život svojim građanima i budemo prosperitetna i za život privlačna država, da zadržimo naše mlade i da im obezbedimo uređenu državu, u kojoj imaju priliku da ostvare svoje potencijale. Pristupanje Srbije EU bi po mom čvrstom uverenju snažno doprinelo stabilnosti, jačanju evropskih vrednosti i napretku čitavog regiona. Srbija je veoma zahvalna Nemačkoj na podršci politici proširenja i pomoći koji nam pruža na našem evropskom putu.

 Da li postoje druge mogućnosti saradnje sa država u regionu?

Regionalna saradnja i čvršća povezanost regiona je, takođe, jedan od glavnih prioriteta naše zemlje. Srbija je jedan od najaktivnijih učesnika Berlinskog procesa, koji smatramo izuzetno korisnim formatom saradnje u regionu. Iz Beograda dolaze i nove inicijative i ideje za jačanje regionalne saradnje. Najsvežiji primer je inicijativa Otvoreni Balkan”. Reč je o projektu u kome za sada učestvuju tri države - Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Nadamo se da će i čitav region, podstaknut konkretnim koristima koje će iz njega proizaći, izraziti spremnost da mu se priključi. Srbija inicijativu Otvoreni Balkan vidi kao komplementarnu i dopunjujuću sa sličnim projektima, poput onih u okviru Berlinskog procesa za koji se Nemačka veoma zalaže. Cilj je da zemlje učesnice budu međusobno što bolje povezane, kako bi iskoristile sve svoje razvojne kapacitete, postale atraktivnije za strane investicije i poboljšale životni standard građana, odnosno kako bi se što bolje pripremile za ostvarenje zajedničkog cilja - pristupanje EU.

05.08.2021. 

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Кrajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Кrajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

04.08.2021.

Akcija hrvatske vojske 1995. godine užasavajući je podsetnik na stradanje srpskog naroda u 20. veku i tragična opomena da se istorijske lekcije moraju pažljivije i mudrije savladavati.

Ovo je u ekskluzivnom itervjuu za “Vesti”, povodom Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji “Oluja”, poručila Snežana Janković, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Ove godine navršava se 26 godina od hrvatske akcije “Oluja”. Mnogo Srba je posle tog pogroma našlo novi život upravo u Nemačkoj. Šta je po vama bila operacija “Oluja”?

– Zločini počinjeni nad Srbima na samom kraju 20. veka spadaju u red najtežih nad nekom nacijom i ne mogu se posmatrati izdvojeno iz konteksta stradanja i genocida izvršenog nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu. Ovaploćenje ove, ljudskom umu teško zamislive mašinerije zla iz perioda nacističke NDH je koncentracioni logor Jasenovac, čija je stravična priča i danas obavijena velom ćutanja i predmet je najbezobzirnijeg revizionizma. “Oluja” je užasavajući podsetnik na sva prethodna stradanja srpskog naroda i tragična opomena da se istorijske lekcije moraju pažljivije i mudrije savladavati. U akciji hrvatskih oružanih snaga 4. avgusta 1995. godine proterano je više od 220.000 Srba, dok se na listi poginulih i nestalih vodi 1.872 naših sunarodnika.

FOTO: TANJUG/ VLADIMIR DIMITRIJEVIC/nr

PROGNANI SA OGNJIŠTA: Hrvatsku je avgusta 1995. napustilo više od 220.000 Srba

Etničko čišćenje

Ipak, ovo su podaci koje, izgleda, znaju samo Srbi?

– Naš narod s pravom doživljava kao veliku nepravdu i licemerje to što se o zločinima nad Srbima u “Oluji” i sličnim akcijama ne govori uopšte ili u mnogo manjoj meri nego o žrtvama drugih naroda sa naših prostora. Tim pre je to dužnost i obaveza nas samih: da ih se sećamo i o njihovom stradanju svedočimo.

Da li je upotreba termina “pogrom” ili “etničko čišćenje” u sferi diplomatskog rečnika?

– Složićemo se najpre da ne postoji pravi termin ni prava reč ni u jednom rečniku za mržnju koja je do ovih zločina dovela, niti za opseg stradanja i bol onih koji su svoje najbliže izgubili na najstrašniji način ili onih koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Podsećanja radi, “Oluja” je u haškoj optužnici protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora tadašnje Republike Srpske Krajine. Za taj poduhvat niko iz hrvatskog vojnog i političkog vrha nije odgovarao pred licem pravde i nije pravosnažno osuđen. Suprotno toj i takvoj pravdi, demografska slika srpskog naroda u Hrvatskoj nam govori da je, prema popisu iz 1991. godine, u Republici Hrvatskoj živelo 582.663 Srba, dok ih je prema popisu iz 2011. godine bilo 183.633. Nakon građanskog rata i masovnog egzodusa, broj Srba je opao za dve trećine u odnosu na period pre toga. Reč je, dakle, o najvećem etničkom čišćenju nakon Drugog svetskog rata i pogromu najstrašnijih razmera, u kome su bez razlike stradali i žene i muškarci, i deca i stari, uz sistematsko zatiranje svega što je nosilo žig srpskog.

Tanjug

Odgovorna politka: Aleksandar Vučić

Neshvatljivo veličanje pogroma

Srbija danas obeležava Dan sećanja, a Hrvatska će sutra slaviti. Može li se ta slika uopšte promeniti i kako?

– Srbija i Republika Srpska od 2014. godine zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji “Oluja”. Neshvatljivo je veličanje i slavljenje “Oluje”, kao što je neshvatljivo i prisustvo predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora na takvim “proslavama”, budući da na taj način učestvuju u proslavi etničkog čišćenja. Ta slika se može promeniti onda kada svi budu spremni da iskažu pijetet prema srpskim žrtvama, kakav očekuju i za stradale pripadnike drugih nacija. Takođe, unapređenje položaja Srba koji su preostali u Hrvatskoj, a koji su prečesto izloženi diskriminaciji i uskraćivanju osnovnih prava na sopstveni jezik, kulturu i pre svega bezbedan i dostojanstven život, bilo bi znak iskrene želje za prevazilaženjem nasleđa prošlosti i za pomirenjem. Uprkos izostanku toga, Srbija ne samo da vodi odgovornu politiku sa težištem na pomirenju i dobrosusedskoj saradnji u regionu, već je i predvodnik u stvaranju pozitivne atmosfere i jačanju spona i poverenja, kako bi se slika ratom, razmiricama i mržnjom rastrzanog regiona promenila nabolje.

Instagram.com/buducnostsrbijeav

DIJALOG U ĆORSOKAKU: Sastanak u Briselu

 Nezrelost Prištine

Za Srbiju je trenutno “pitanje nad pitanjima” sudbina Kosova. Čini se da su pregovori zapali u ćorsokak zbog opstrukcija Prištine. Međutim, čini se da Zapad gleda blagonaklono na takvo ponašanje?

– Iznalaženje trajnog i održivog rešenja za problem Kosova i Metohije je tema od najvećeg značaja ne samo za našu zemlju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona. Mi učestvujemo konstruktivno i u dobroj veri u procesu koji se odvija pod okriljem EU, ali on zasad ne daje rezultate.

Srbija i njeno rukovodstvo su u svakoj prilici pokazali da su uvek spremni na razgovore, što je još jedna potvrda odgovorne politike koju vodimo i na čemu nam se odaje priznanje. Trenutna dinamika i atmosfera u dijalogu, međutim, ne ohrabruju i pokazatelj su nezrelosti i nespremnosti na bilo kakve ustupke političkih lidera u Prištini. Nekonstruktivan nastup Prištine, pogotovu u pogledu obaveza preuzetih u prethodnim dogovorima i stava prema formiranju Zajednice srpskih opština, nesumnjivo sužava prostor u traganju za kompromisnim i obostrano prihvatljivim rešenjem. To uviđaju i naši evropski partneri. Uprkos svemu navedenom, Srbija ostaje posvećena dijalogu s Prištinom, ali insistiramo da ono što je dogovoreno mora biti i sprovedeno. Rezultat dijaloga treba da bude održivo rešenje prihvatljivo za obe strane i u interesu i Srba i Albanaca. To svakako ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa i niko nema pravo da to od nas očekuje.

EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT

“Berlinski proces”

Nemačka je pokretač “Berlinskog procesa”, ali se čini da je ta inicijativa o proširenju EU zemljama Zapadnog Balkana trenutno u drugom planu jer je Unija zaokupljena sopstvenim problemima. Grešimo li?

– Berlinski proces je važan i koristan format regionalne saradnje koji je pokrenut 2014. na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel. Ovaj mehanizam pospešivanja i unapređenja regionalne saradnje je doneo i donosi konkretne koristi, kao, na primer, ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu od 1. jula ove godine, jačanje saradnje mladih i slično, ali nije i ne treba ga posmatrati kao zamenu za punopravno članstvo u EU. Naprotiv, mogli bismo reći da je on svojevrsna priprema regiona za članstvo. Punopravno članstvo u EU jedan je od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta i strateški cilj Srbije. Svesni smo da je put ka članstvu dug, zahtevan i praćen brojnim izazovima. U pravu ste kada kažete da EU prolazi kroz period različitih unutrašnjih izazova i da proces pregovora o pristupanju već sada traje dugo, ali Srbija u svakom smislu, i geografski i vrednosno, pripada evropskoj zajednici naroda. Trenutni zastoj u politici proširenja neće uticati na naše napore u reformama, jer je Srbija na evropskom putu i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa – naš cilj je da pre svega omogućimo bolji život svojim građanima i budemo prosperitetna i za život privlačna država, da zadržimo naše mlade i da im obezbedimo uređenu državu, u kojoj imaju priliku da ostvare svoje potencijale.

EPA

USKORO BEZ GRANICA: Vučić, Zaev i Rama

Istorijski značaj “Otvorenog Balkana”

Koliko je značajan projekat “Otvoreni Balkan”? Kako Nemačka gleda na ovu inicijativu predsednika Vučića?

– Inicijativa “Otvoreni Balkan” je nastala 2019. i na najbolji način svedoči da smo, sledeći tekovine i vrednosti Evropske unije, spremni i u stanju da sami oblikujemo svoju budućnost. Reč je o projektu začetom u samom regionu a prirodno je da niko ne može bolje da poznaje probleme i potrebe regiona od nas samih. Za sada su tri države – Srbija, Severna Makedonija i Albanija učesnice u ovom projektu, a nadamo se da će i čitav region, podstaknut konkretnim koristima koje će iz njega proizaći, izraziti spremnost da mu se priključi. Srbija inicijativu “Otvoreni Balkan” vidi kao komplementarnu sa sličnim projektima, poput onih u okviru “Berlinskog procesa” koji su Nemačkoj veoma na srcu i koji zemlje učesnice treba bolje da poveže, iskoristi sve njihove razvojne kapacitete, podigne atraktivnost za strane investicije i unapredi životni standard naših građana, kako bismo bili spremniji za ostvarenje zajedničkog cilja, a to je pristupanje EU.

Predsednik Srbije kao ključan argument navodi da je po tom istom receptu stvorena i EU?

– Upravo je reč o inicijativi čiji je cilj da u regionu uspostavi četiri slobode na kojima se temelji EU – slobodu kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga. To su promene koje mogu dubinski da transformišu naša društv,a prema najavi predsednika Vučića, ukoliko se uspe u realizaciji navedenih ciljeva, od 1. januara 2023. godine neće biti granica za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Nije li to vizija regiona zasnovana na evropskim vrednostima i nije li činjenica da na njenom ostvarenju prvi put zajedno rade Srbija i Albanija na primer, od istorijskog značaja i vredna svake podrške?

Velike investicije

Kako ste zadovoljni ekonomskom saradnjom Srbije i Nemačke?

– Nemačka je godinama među najznačajnijim privrednim partnerima Srbije. Naš je prvi spoljnotrgovinski partner i jedan od pet najvećih stranih investitora i bilateralnih donatora. Nemačke kompanije su poslednjih godina investirale u Srbiju više od 2,53 milijarde evra. Bilateralna trgovinska razmena je i u godini pandemije premašila pet milijardi evra, što ukazuje na stepen naše privredne povezanosti. Posebno ohrabruje činjenica da su nemački privrednici u najvećoj meri zadovoljni poslovanjem u Srbiji, kao i da je u našoj zemlji aktivno preko 400 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju 70.000 radnika. Naš cilj je da u saradnji sa nemačkim institucijama doprinesemo da ta brojka uskoro dostigne 100.000.

U kojim segmentima ta saradnja može da se unapredi?

– Saradnja se može unaprediti i dalje produbiti, kako u pogledu daljih nemačkih investicija u privredu Srbije, tako i u njihovom učešću u infrastrukturnim projektima, saradnji u oblasti auto-industrije i energetike, u poljoporivredno-prehrambenom sektoru, u oblasti informacionih tehnologija i turizma. Srbija je na polju dualnog obrazovanja imala mnogo koristi od razmene iskustava i praksi sa Nemačkom. Ne treba zaboraviti ni oblast kulture, gde smo sa Nemačkom pre pandemije imali izuzetno dinamičnu međuljudsku razmenu i gde vidimo prostor za postizanje boljeg međusobnog razumevanja i saradnje.

 Dijaspora je prioritet

Nemačka je zemlja s najviše državljana Srbije. Kako ste zadovoljni saradnjom sa brojnim srpskim organizacijama i udruženjima i šta bi tu još trebalo popraviti?

– Na dužnost ambasadora Srbije u Nemačkoj sam stupila krajem oktobra 2019. godine, svega nekoliko meseci pre početka pandemije koja je sve donedavno u potpunosti paralisala javni život u Nemačkoj i onemogućila održavanje bilo kakvih skupova. I dalje su moguća samo okupljanja sa relativno malim brojem učesnika. To je omelo moje planove i želje u vezi sa dijasporom, jer sam dosad, osim Berlina, uspela da obiđem samo naše ljude u Frankfurtu i Minhenu. Uskoro ću službeno posetiti Hamburg i veoma se radujem susretu sa predstavnicima naše dijaspore u tom delu Nemačke.

Saradnja s našim udruženjima je jedan od priotiteta u radu Ambasade, a sve s ciljem da se unapredi položaj našeg naroda u Nemačkoj, da se Srbija predstavi na pravi način i da se pruži najkvalitetniji doprinos unapređenju bilateralnih odnosa sa Nemačkom, gde je potencijal dijaspore dragocen i nezamenljiv. Brojna naša udruženja na tome predano rade dugi niz godina, neka decenijama. Uz najvažniji uslov – slogu i jedinstvo oko postizanja naših nacionalnih ciljeva – sigurna sam da možemo očekivati sve bolje i bolje rezultate.

03.08.2021.

23.07.2021.

22.07.2021.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Кina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

 On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

 „Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Кine 3.000 puta veća nego Srbije i Кine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Кinom prikazuju kao problem.

 Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu КP Кine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Кine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

 „Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

 „Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Кinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Кinom, odličan.

 „Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

 S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

 „Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Кina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

 Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

 „Кinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

 On je ukazao da je Кina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Кine za razvojne projekte.

 On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Кinezi.

 „Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

 Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

 Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

 Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

 „Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Кontinental“ motiv nisu bile subvencije.

 Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

 Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

 Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

 Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

 Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

 „Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

 Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

 „Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

 Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

 „Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

 Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

 „Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

 Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

 Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

 „Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

 Кada je reč o „Кosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

 „Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

22.07.2021.

U Osnabriku je 21. jula 2021. godine otvorena izložba „Sudbine i kazivanja: Čudo u Osnabriku“, posvećena sećanju na jugoslovenske oficire koji su između 1941. i 1945. godine internirani u Oficirski logor VI c u Osnabriku. Izložbu je upriličilo Udruženje „Baraka 35“ na čelu sa kustosom izložbe dr Željkom Dragićem, istoričarem, i Petrom Miloradovićem, inženjerom, potomkom zarobljenog oficira Vojske Кraljevine Jugoslavije.

Izložba, koja sadrži fotografije i sećanja na sudbine oficira i njihovih porodica, održana je u jedinoj preostaloj baraci nekadašnjeg logora koju Udruženje namerava da pretvori u istorijsko-kulturni centar, a kasnije i u muzej. Otvaranju izložbe je prisustvovao ministar unutrašnjih poslova i sporta Donje Saksonije B. Pistorijus, predstavnici grada Osnabrika, Jevrejske zajednice, Ambasade R. Srbije u Berlinu i Generalnog konzulata R. Srbije u Hamburgu.

20.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

15.07.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova Nemačke Hajku Masu povodom vremenskih neprilika i poplave koje su pogodile tu zemlju, prilikom kojih je je nastradao veliki broj osoba i pričinjena znatna materijalna šteta.

„U ime Ministarstva spoljnih poslova i u svoje ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća Vama, građanima Nemačke i porodicama koje su izgubile svoje bližnje“, navodi se u telegramu šefa srpske diplomatije.

Ministar je istakao da Srbija saoseća sa nemačkim narodom u ovim teškim trenucima, kao i da je u duhu prijateljskih odnosa spremna da pruži podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti.

15.07.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom poplava u Nemačkoj uputio poruku sledeće sadržine: "Duboko sam potresen strašnim scenama katastrofe koja je zadesila Nemačku. Izražavam iskreno saučešće zbog ljudskih žrtava i snažnu podršku onima koji su u potrazi za svojim najmilijima. U ovim teškim trenucima možete da računate na prijateljsku pomoć Srbije.".

14.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas inženjerski centar u fabrici „ZF Serbia“, gde je razgovarao sa domaćim inženjerima, upoznao se sa novim tehnologijama i mogućnostima najsavremenijeg istraživačkog centra u Srbiji i poručio da će naša država, zajedno sa nemačkim partnerima, stvarati budućnost evropske automobilske industrije.

Predsednik Vučić je rekao da je kompanija ZF u Srbiji za samo tri godine zaposlila u fabrici 900 ljudi i već oko 100 stručnjaka u razvojno-istraživačkom centru.

„Ovde sam video neverovatnu posvećenost mladih ljudi sa kojima sam razgovarao, svi su veoma dobro obučeni i pripremljeni“, naveo je predsednik Vučić i prisetio se da je nemačka kancelarka Angela Merkel bila veoma iznenađena kada joj je rekao da je Srbija uspela da privuče investitora kao što je ZF i da tek sada razume zašto je ona bila toliko iznenađena i zašto mu je čestitala.

„Кada uđete u prostorije razvojnog centra, kao da ste ušli u najsavremeniju farmaceutsku kompaniju i najbolje opremljenu apoteku“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je danas video i mercedes i volvo na hibridni i električni pogon, koji ne bi ni postojali da nije bilo učešća Srbije.

„Mi pravimo budućnost evropske automobilske industrije zajedno sa nemačkim partnerima. Ponosan sam na ovu divnu fabriku i veličanstveni istraživački centar“, naveo je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u prvoj polovini godine privukla 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija.

„Verujem da ćemo do kraja godine taj trend da nastavimo. U nemačkim kompanijama radilo je 17.000 ljudi kada sam postao premijer. Danas ih je 71.000. To je ogroman napredak, jer su nemačke kompanije prepoznale Srbiju kao dobru lokaciju za svoj biznis“, istakao je predsednik Vučić u svom obraćanju prilikom posete inženjerskom centru u fabrici „ZF Serbia“ u Pančevu.

05.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Кao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Кurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

05.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji povodom početka radova na izgradnji postrojenja za popravke kompanije MTU Maintenance Serbia d.o.o. (deo kompanije MTU Aero Engines AG) i poručio da će ta fabrika doneti velike promene i puno značiti ne samo za Pazovu, već i Beograd, Srem i celu Srbiju.

„Reč je o kompaniji koja prednjači u avio-industriji. Tri godine mi razgovaramo o ovome i sanjamo ovaj dan. Svakih pet dana smo pratili izveštaje da vidimo kakva je situacija sa MTU – šta smo učinili i šta treba još da ubrzamo“, naveo je predsednik Vučić i dodao da iza dolaska takvog investitora u Srbiju stoji naporan rad. On je istakao da će Nova Pazova, koja ima nezaposlenost ispod pet odsto, dodatno povećati zaposlenost, kao i da će imati mnogo više prihoda za izgradnju puteva i lokalne i komunalne infrastrukture.

02.07.2021.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić je tokom posete Nemačkoj 24-25. juna 2021. godine dao intervju za Deutsche Welle, u kome je sublimirao utiske nakon posete Berlinu i govorio o temama značajnim za region Zapadnog Balkana, poput dijaloga Beograda i Prištine.

Intervju možete pročitati – OVDE.

30.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa kancelarkom Savezne Republike Nemačke Angelom Merkel, a uoči Samita Berlinskog procesa 5. jula, na kom će našu zemlju predstavljati premijerka Ana Brnabić.

Predsednik Vučić je zahvalio kancelarki Merkel što je pokrenula Berlinski proces i time doprinela da se na Zapadnom Balkanu stvori drugačija atmosfera i otvore nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim. On je ponovio snažnu podršku toj inicijativi, jer je, kako je rekao, „politika saradnje u regionu u vrhu spoljnopolitičkih prioriteta Srbije“.
 
Predsednik Vučić je istakao da je naša zemlja konstruktivan partner Berlinskog procesa i da, kao takva, želi da doprinese uspehu predstojećeg Samita, kao i da svojim delovanjem unapređuje svakodnevicu svih u regionu. S tim u vezi je izneo zadovoljstvo zbog ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu, koje sutra stupa na snagu, kao važnu olakšicu za građane i ekonomije. Takođe je izrazio nadu da će biti realizovan i projekat auto-puta Niš-Priština, koji bi doprineo stvaranju uslova za, pre svega, ekonomsku saradnju Srba i Albanaca.
 
Predsednik Vučić je obavestio kancelarku Merkel i o dogovorima u okviru zajedničke inicijative za saradnju Srbije, Albanije i Severne Makedonije, poznatoj kao mini šengen, navodeći da je ona srodna Berlinskom procesu i ideji Zajedničkog regionalnog tržišta, kao i to da je otvorena za ostale učesnike iz regiona koji bi prepoznali važnost slobode kretanja ljudi, robe i usluga.
 
Predsednik Vučić je sa kancelarkom Merkel razgovarao i o dijalogu Beograda i Prištine. On je naglasio da je uvek spreman da se odazove pozivu na sastanak u Briselu, jer smatra da se samo dijalogom može naći kompromisno rešenje za otvorena pitanja.
 
Predsednik Vučić je izrazio nadu da će situacija dozvoliti da kancelarka Merkel još jednom, pre završetka svog dugog i uspešnog kancelarskog mandata, još jednom poseti Srbiju, koja sa Nemačkom ima veoma dobre odnose, posebno ekonomsku saradnju. Predsednik je, s tim u vezi, kancelarku obavestio o ekonomskim rezultatima koje postiže naša zemlja, kao i tome da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70000.
 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

29.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

28.06.2021.

U najnovijem broju časopisa Društva za Jugoistočnu Evropu objavljen je kao uvodni članak autorski tekst ministra spoljnih poslova Republike Srbije N. Selakovića pod naslovom „Doprinos Srbije ujedinjenoj Evropi“.

U tekstu se ističe da se spoljna politika Srbija zasniva na dve osnovne premise, a to su principijelnost i rukovođenje suštinskim vrednostima koje se nalaze u osnovi savremenih zapadnih civilizacija.
Ukazuje se da su diplomatske aktivnosti Srbije usmerene ka ostvarivanju osnovnih ciljeva i prioriteta naše spoljne politike, a to su: očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom i ostvarivanje punopravnog članstva u što skorijoj budućnosti, razvoj bilateralnih odnosa kako sa vodećim akterima globalne političke scene, tako i sa svim ostalim državama u svetu, očuvanje mira i stabilnosti u regionu, dobrosusedski odnosi i vojna neutralnost.

Ministar Selaković nedvosmisleno naglašava da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji jedan je od ključnih spoljno-političkih prioriteta i strateški cilj svih vlada Srbije u proteklih 20 godina, uključujući i aktuelnu.
Podseća da je iznalaženje trajnog i održivog rešenja za problem Кosova i Metohije tema koja je od najvećeg značaja ne samo za našu zemlju, već i očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona. Ističe se da rezultat dijaloga treba da bude kompromisno održivo rešenje, prihvatljivo za obe strane i u interesu svih - i Srba i Albanaca. Ipak, to ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa. Beograd ostaje posvećen dijalogu sa Prištinom, ali insistira da sve ono što se dogovori, mora striktno i bez izuzetka biti i sprovedeno. Ministar Selaković ukazuje se i da je Beograd u prethodnom periodu realizovao i implementirao teške odluke, dok Priština odbija da primeni deo koji se tiče osnivanja Zajednice srpskih opština.

U svom autorskom tekstu, ministar Selaković posebno izdvaja pozitivne ekonomske pokazatelje  omogućene reformskim merama koje je Vlada Srbije preduzela 2014. godine i zahvaljujući kojima Srbija uprkos pandemiji i njenim posledicama ima znatno bolji ekonomski rast od mnogih država članica Evropske unije.
Ministar Selaković je ukazao i na opredeljenost Srbije unapređenju odnosa sa susedima, pomirenju i ukupnom razvoju na putu regiona ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Na kraju, uz podsećanje na izazove uzrokovane pandemijom, koja pokazuje da samostalni napori država nisu dovoljni u suočavanju sa globalnim krizama i problemima, ministar spoljnih poslova Srbije N. Selaković naglašava da budućnost moramo da planiramo zajedno. Takođe, ukazuje na važnost jedinstva evropske porodice, ističući spremnost Srbije da doprinese daljem jačanju i jedinstvu Evrope.

25.06.2021.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić boravio je 25. juna 2021. godine, na poziv predsednika Bundestaga V. Šojblea, u radnoj poseti Nemačkoj.

Poseta predsednika Narodne skupštine Srbije je od izuzetne važnosti za dalje produbljivanje bilateralnih veza Srbije i Nemačke. U razgovorima sa predsednikom Bundestaga V. Šojbleom, članovima Parlamentarne grupe prijateljstva Nemačke i Jugoistočne Evrope i poslanicima Peterom Bajerom i Johanom Vadefulom razmenjena su mišljenja o mogućnostima za dalje jačanje i intenziviranje parlamentarne saradnje.

Nemački sagovornici istakli su punu podršku reformskom procesu Srbije na evropskom putu, izražavajući spremnost i za konkretnu ekspertsku podršku u različitim oblastima. Zajednički je konstatovan stabilan razvoj i napredak bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke.

25.06.2021.

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković razgovarao je danas sa budućim izaslanicima odbrane, koji u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije obavljaju pripreme za odlazak u inostranstvo.

Ministar Selaković je poželeo budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije uspeh u radu, istakavši da će u obavljanju svog posla imati punu podršku Ministarstva spoljnih poslova i naše diplomatsko-konzularne mreže.

Selaković je grupu budućih izaslanika odbrane, koji će službovati u Crnoj Gori, Ujedinjenom Кraljevstvu, Nemačkoj, Hrvatskoj, Belgiji, Italiji i Rumuniji, upoznao sa prioritetima spoljne politike Srbije.

Posebnu pažnju ministar Selaković poklonio je objašnjavanju pravaca naše regionalne politike, ističući da su očuvanje regionalne stabilnosti i promovisanje ekonomske saradnje prioritetni ciljevi.

09.06.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MКSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MКSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MКSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MКSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Кosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MКSJ. Кonkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MКSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Кarmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MКSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MКSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine КiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MКSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MКSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Кosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

08.06.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti.

 „Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa. Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Кosova“.

 Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.

 „Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar.

 Ministar je kao najaktuelniji primer saradnje ove inicijative istakao uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu.

 „Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište. Ovaj dokument je u značajnoj meri baziran na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije“, rekao je Selaković i dodao da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu.

 Takođe, osvrnuo se i na odluku o uspostavljanju „Zelenih koridora“ koji su omogućili da se u krizi izazvanoj pandemijom Кovid-19 medicinska oprema i hrana neometano transportuju kroz region, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima.

 „Svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje, Srbija je demonstrirala i solidarnošću sa susedima u regionu, slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji, uključujući i za sekretarijate regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje“, naglasio je šef srpske diplomatije.

 Selaković je ukazao i na druge konkretne rezultate regionalne saradnje u okviru ove inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beogradu, Кomorski investicioni forum Zapadnog Balkana i Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu ZB.

 Selaković je ovom prilikom ponovio da je punopravno članstvo u EU ključni spoljno-politički i strateški cilj Srbije. Takođe, istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, da treba ostati na tom kursu i zaključio da je Srbiji i čitavom regionu mesto u EU.

 Sastanak je održan u okviru predsedavanja Nemačke ovoj inicijativi u formi video-konferencije.

 U svom izlaganju Selaković je zahvalio Nemačkoj i ministru Masu na snažnoj podršci koju pružaju čitavom Zapadnom Balkanu, poručivši da je upravo ta posvećenost doprinela povezivanju i produbljivanju saradnje regiona.

 „Vizija i podrška Nemačke, i kancelarke Merkel lično, iskazana pre gotovo sedam godina, kada je pokrenut Berlinski proces u značajnoj meri je doprinela stvaranju neophodnih uslova za bliže povezivanje u našem regionu, rekao je Selaković i dodao da su podrška i aktivan pristup nemačkih partnera od neprocenjivog značaja. Takođe, šef srpske diplomatije rekao je da je veoma značajno što su i druge članice Evropske unije prepoznale značaj „Berlinskog procesa“.

07.06.2021.

Amb. S.Janković je dala intervju za „Behörden Spiegel“, koji se bavi aktuelnim temama iz spoljne politike, bezbednosti, ekonomije i finansija.

U dužem intervjuu koji je objavljen u junskom izdanju ovog lista u štampanom i digitalnom izdanju, amb. S.Janković je, između ostalog, istakla da su bilateralni odnosi R.Srbije i SR Nemačke veoma dobri, a u pojedinim oblastima izuzetno dinamični i plodotvorni. Posebno je izdvojila njihov ekonomski segment – SR Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a spoljnotrgovinska razmena je u 2020. godini, uprkos krizi izazvanoj pandemijom, drugu godinu za redom premašila 5 milijardi evra. U Srbiji posluje više od 400 nemačkih kompanija, koje zapošljavaju skoro 70 hiljada radnika. Navela je i izuzetno dobre ekonomske pokazatelje u Srbiji kao što je činjenica da je u godini pandemije pad BDP iznosio svega 1%, da je nezaposlenost za poslednjih osam godina opala sa 26,9% na 7,3%, dok je stopa javnog duga opala sa 79% u 2014. godini na 58% u prošloj godini. Takođe je naglasila da odnose dve zemlje karakteriše sve bolje međusobno razumevanje i sve veći broj oblasti u kojima pronalazimo zajednički interes. Važan faktor u našim odnosima je i nekoliko stotina hiljada dobro integrisanih građana srpskog porekla u Nemačkoj.

Amb. S.Janković je podvukla da je članstvo u EU najvažniji prioritet spoljne politike Republike Srbije. Srbija je ne samo geografski, već i kulturno i istorijski, ali pre svega kroz privredne, društvene i međuljudske veze deo Evrope, te je, sledstveno tome, prirodno da građani Srbije teže članstvu u EU. Naše veze su ojačane kroz generacije Srba koje su se obrazovale u Evropi, ali i kroz sve brojnije evropske kompanije koje  proizvode na srpskom tržištu. Dodala je da naši pregovori o članstvu ipak moraju biti brži. S tim u vezi je informisala da je Srbija prihvatila novu metodologiju pregovora o proširenju, uverena da je to u najboljem interesu i Unije i kandidata. Takođe, istakla je uverenje u iskrenu saradnju sa našim evropskim partnerima i zahvalnost SR Nemačkoj na mnogo puta iskazanoj podršci u ostvarivanju našeg najvažnijeg spoljnopolitičkog cilja, članstva u EU.

Na interesovanje novinara, amb. S.Janković je istakla da je od izuzetne važnnosti za Srbiju i njene građane iznalaženje trajnog i održivog kompromisnog rešenja za pitanje КiM. Srbija ostaje posvećena dijalogu između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije, pri čemu insistiramo da ono što se u okviru dijaloga dogovori, mora biti i sprovedeno. Naglasila je da je za Srbiju ključno formiranje Zajednice srpskih opština, ali, na žalost, po tom pitanju, još uvek, ni sedam godina posle postizanja dogovora, nema napretka. Srbija je spremna da nastavi razgovore, u dobroj veri da rezultat dijaloga treba da bude održivo kompromisno rešenje, prihvatljivo za obe strane.

Amb. S.Janković je, govoreći o borbi protiv pandemije virusa korona u Srbiji, istakla uspeh mera koje je Srbija brzo uvela, izgradivši, između ostalog, dve specijalizovane bolnice samo za kovid pacijente. Takođe, brzo je obezbedila četiri vakcine (Biontech/Pfizer, Astra Zeneca, Sputnik V i Sinopharm), za koje su građani mogli da se opredele po svom izboru i za čije primanje je uvedena jednostavna i brza procedura, navevši da smo po broju vakcinisanih na 2. mestu u Evropi.

Amb. S.Janković je istakla da ambasada ulaže značajne napore na stvaranju prave slike o Srbiji i srpskom narodu u Nemačkoj, dodajući da je, na primer, u nemačkoj javnosti malo poznato da su ključne ličnosti srpske i nemačke kulture, reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Кaradžić i Johan Volfgang Gete, kao i braća Grim i fon Humbolt, tesno sarađivali.

Amb. S.Janković je na kraju pozvala čitaoce lista da posete Srbiju i otkriju njene prirodne lepote, kao i prijateljstvo i gostoljubivost našeg naroda.