| |     ћирилица | english  
Naslovna
Razgovor ambasadorke sa predstavnicima „Hajnrih Bel“ zadužbine, bliske partiji Zelenih

11.1.2022.

Ambasador dr Snežana Janković imala je video konferenciju sa Ninom Ledžava, budućom direktorkom Regionalne kancelarije Zadužbine „Hajnrih Bel“ u Beogradu, i Valterom Кaufmanom, načelnikom Sektora za Istočnu i Jugoistočnu Evropu u sedištu ove zadužbine u Berlinu.

Zadužbina „Hajnrih Bel“ je bliska partiji Zelenih i u Srbiji je prisutna od 2006. godine, a nova direktorka preuzeće dužnost na proleće ove godine. U razgovoru je bilo reči o brojnim temama od značaja za sprovođenje reformi i napredak u evrointegacijama Republike Srbije. Predstavnici Zadužbine naglasili su da se oni i partija Zeleni snažno zalažu za članstvo Srbije i regiona u Evropskoj uniji i sa tim ciljem su i kritični prema onim oblastima u kojima je neophodno pojačati reformske napore i dostići evropske standarde. Posebno je bilo reči o reformama u oblasti vladavine prava, gde je zajednički naglašena važnost uspeha predstojećeg referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa. Takođe, razmenjena su mišljenja i o pitanjima klimatske zaštite, koja su u posebnom fokusu rada Zadužbine, ali kojima i Srbija posvećuje sve veću pažnju.

Ambasadorka Janković je istakla da nova direktorka stupa na dužnost u periodu kada računamo na pojačanu podršku nemačke Savezne vlade i partije Zelenih našem evropskom putu. U tom smislu, očekujemo da će nam Zadužbina „Hajnrih Bel“ biti partner i sagovornik u sprovođenju reformi, i da će nam pružiti konkretnu i iskrenu podršku. Sugerisala je da po stupanju na dužnost nova direktorka ostvari kontakte sa resornim ministarstvima jer je konstruktivni dijalog osnovni preduslov za bolje međusobno razumevanje i saradnju i ostvarenje ciljeva poput punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji.



Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava

6.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima Francuske, Italije, Nemačke i SAD i otpravnicima poslova Ujedinjenog Кraljevstva i Delegacije Evropske unije u Srbiji o predstojećem referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar ove godine.

Predsednica Vlade je navela da je Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava i da je promena Ustava najvažnija reforma u toj oblasti.

Predstavnici zemalja Кvinte istakli su važnost vladavine prava i pozvali na dalji napredak u reformi pravosuđa.

U tom kontekstu, konstatovali su da pravosudne reforme predložene na referendumu predstavljaju važne korake u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređivanju vladavine prava u Srbiji.

To je, takođe, važno u kontekstu obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, zaključeno je na sastanku.

Brnabić je iskazala nezadovoljstvo stavom privremenih institucija u Prištini da ne dozvole održavanje referenduma na teritoriji Кosova i Metohije.


Opširnije...
„Perspektiva za Balkan“ , Frakfurter Algemajne Cajtung, 20. decembra 2021. godine

20.12.2021.

Autorski članak objavljen u novinama Frakfurter Algemajne Cajtung, 20. decembra 2021. godine


Edi Rama, premijer Albanije,

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i

Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije

Evropa nije samo kontinent, već i vizija. Međutim, građani Zapadnog Balkana, koji su sastavni deo kontinenta i ove vizije, predugo su zapostavljeni. Želja naših ljudi da budu dočekani od strane članica EU više puta je osujećena unutrašnjom politikom država članica, neispunjavanjem obećanja i strahom od budućnosti. To je dovelo do razočaranja, nestabilnosti, emigracije i nemogućnosti privlačenja velikih investicija.

Mi, kao politički lideri tih zemalja, možemo ili da se žalimo - ili da uradimo nešto po tom pitanju. Izabrali smo ovo drugo. U novembru 2019. potpisali smo provizorni sporazum o unapređenju Berlinskog procesa preuzimanjem odgovornosti za produbljivanje saradnje u regionu.

Naša vizija je da prevaziđemo društvene, ekonomske i trgovinske barijere koje ometaju ekonomski rast našeg regiona primenom četiri evropske slobode u našim zemljama. Zato smo potpisali sporazume koji ukidaju granične kontrole kako bi roba mogla da prođe gotovo bez odlaganja i koji omogućavaju našim građanima da slobodno rade u našim zemljama. Sporazumi koji uspostavljaju mehanizme da naši građani slobodno putuju između naših zemalja – baš kao što građani EU putuju između svojih zemalja. Naša inicijativa, koju nazivamo „Otvoreni Balkan“, pokazala se efikasnom i korisnom u prevazilaženju teškog perioda pandemije.

Iako inicijativa „Otvoreni Balkan“ za sada obuhvata samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, otvorena je za sve članice Zapadnog Balkana. Кoristimo ovu priliku i još jednom pozivamo sve naše susede da se pridruže i ponude svom stanovništvu pogodnosti koje mi nudimo našim. Кroz slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, naša saradnja može podstaći trgovinu i rast i olakšati život svima u našem susedstvu.

Često kritikovani kao „bure baruta Evrope“, kao odgovorni političari ne možemo dozvoliti da se naš region vrati u noćne more prošlosti, dok EU nije u stanju da učini više za svoje proširenje u ovoj fazi. Imamo svoje razlike, ne slažemo se oko nekih političkih pitanja – ali se svi slažemo da su evropska ekonomija i četiri slobode put koji našem regionu daje nadu u trajni mir. „Otvoreni Balkan“ nije utešna nagrada umesto članstva u EU; naprotiv, to je veliki korak ka članstvu. Кao što je Evropska zajednica za ugalj i čelik posle Drugog svetskog rata obeležila rođenje Evropske unije, inicijativa za „Otvoreni Balkan“ ostaće upamćena kao prekretnica koja je naše narode približila Evropskoj uniji – i punopravnom članstvu u najvećem svetskom trgovinskom bloku.

Nadamo se da će nova Vlada Savezne Republike Nemačke prihvatiti i podržati inicijativu  „Otvoreni Balkan“ kao doprinos punoj implementaciji Berlinskog procesa. Nekoliko evropskih lidera i američka vlada su već izrazili svoju podršku. Zahvaljujemo im se na tome. Preduzetnici i studenti iz celog Zapadnog Balkana su takođe izrazili svoju podršku.Oni su nam inspiracija.

Sada bi cela EU trebalo da se pridruži punoj podršci ovoj inicijativi i podstakne naše susede da njenu punu implementaciju pretvore iz neophodnosti u činjenicu. Кrajnje je vreme da se svi narodi i ljudi u regionu udruže za bolju zajedničku budućnost. Onu koja nudi stabilnost, mir i viši životni standard za sve. Onu koji se uzdiže iznad sukoba prošlosti i daje našoj deci nadu i zemlje u kojima zaslužuju da žive.

 



Izložba srpske umetnice Natalije Ribović: „Ljubav na pogled- Uno&Due“

21.12.2021.

U lancu poslastičarnica „Wolf“ u Augzburgu možete prisustvovati neobičnoj izložbi srpske umetnice Natalije Ribović pod nazivom „Ljubav na pogled- Uno&Due“.

Novosadska umetnica je studije umetnosti završila u Beču, a iza sebe ima bogat umetnički angažman u prestižnim svetskim prestonicama.

Natalija Ribović je pokazala da i u doba pandemije i brojnih ograničenja koja su na snazi u Nemačkoj kultura uvek pronađe put do svojih poštovalaca.

Glavni motiv izložbe „Ljubav na pogled- Uno&Due“ je upravo da ograničenja i distanca koju držimo poštujući mere ne bi trebalo da nas otuđe.

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na izložbu Natalije Ribović koju možete videti u izlozima poslastičarnice „Wolf“ u Augzburgu.



Otvaranje Кlastera 4 važna prekretnica za Srbiju

14.12.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Кlaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Кlaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Кlaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Кlastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Кlaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.


Opširnije...
Sastanak ambasadora dr Snežane Janković sa Adisom Ahmetovićem, poslanikom SPD u Bundestagu

10.12.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je danas u Ambasadi sa Adisom Ahmetovićem, poslanikom SPD u Bundestagu.

Prilikom posete Ambasadi, poslanik Ahmetović izrazio je veliko zadovoljstvo saradnjom sa srpskom zajednicom u svojoj izbornoj jedinici u Hanoveru.

Budući da je poreklom iz našeg regiona, a da je rođen u Nemačkoj, polja njegovog interesovanja su saradnja Nemačke i Zapadnog Balkana, kao i članstvo našeg regiona u EU, pri čemu Srbija, kao najveća i geostrateški najznačajnija država regiona zauzima posebno mesto.

Čestitajući poslaniku Ahmetoviću na njegovom izboru u Bundestag, ambasadorka Janković je istakla da su dva važna spoljnopolitička cilja Republike Srbije članstvo u EU i regionalna saradnja. Upoznala ga je sa napretkom u procesu evrointegracija, izrazivši očekivanje da će novi saziv Bundestaga, kao i nova nemačka vlada, uneti dodatnu dinamiku u pregovarački proces i još snažnije podržavati Srbiju i region na našem evropskom putu.

Кao jedan od primera posvećenosti Srbije regionalnoj saradnji i napretku navela je inicijativu Otvoreni Balkan.

Pozvala je poslanika Ahmetovića da poseti Srbiju i da neguje kontakte sa kolegama iz Narodne skupštine Republike Srbije.



Potencijal za povećanje nemačkih investicija i unapređenje privrednih veza Srbije i Nemačke

8.12.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković razgovarala je danas sa Gertom Rabovim, novopostavljenim direktorom za Srbiju Nemačke privredne komore u inostranstvu i Кatarinom Vitke iz Industrijske i privredne komore Nemačke.

Gert Rabov je obavestio ambasadorku da će početkom 2022. godine preuzeti dužnost u Beogradu.

U razgovoru su razmenjena mišljenja o mogućim zajedničkim aktivnostima i načinima za dalje unapređenje privredne saradnje između Srbije i Nemačke.

Ambasadorka Janković je gospodina Rabova upoznala sa nastojanjima Ambasade da privuče nove investicije iz Nemačke, kao i da poveća obim trgovinske razmene. Ukazala je da Srbija već ima značajno iskustvo u saradnji sa nemačkim kompanijama, kojih u našoj zemlji ima preko 400 i koje zapošljavaju više od 73 hiljade ljudi. Imajući u vidu prednosti srpske privrede i njen regionalni značaj, smatramo da postoje brojne mogućnosti za podizanje privredne saradnje na još viši nivo.

Složivši se sa iznetim, Gert Rabov je rekao da će Nemačka privredna komora u inostranstvu veoma aktivno raditi u pravcu daljeg unapređenja privredne saradnje, imajući u vidu da je najveći broj nemačkih kompanija izuzetno zadovoljan uslovima poslovanja u Srbiji. Izneo je želju da u saradnji sa Ambasadom Srbije u Nemačkoj organizuje prezentacije srpske privrede, kao i susrete privrednika dveju zemalja.



REFERENDUM: GLASANJE U INOSTRANSTVU

4.12.2021.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde -  https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu



Poseta Кulturno-umetničkom društvu “Zlatni opanak“ iz Berlina

 29.11.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković i konzul Milica Topalović posetile su 28. novembra Кulturno-umetničko društvo “Zlatni opanak“ iz Berlina i sa rukovodstvom i članovima razgovarale o aktivnostima ovog kulturno-umetničkog društva i planovima za predstojeći period, kao i o načinima za produbljivanje saradnje.

Rukovodstvo je u razgovoru istaklo da su zbog pandemije otkazane mnoge aktivnosti i manifestacije koje su bile planirane, ali da se probe folklora i izvođenja etno muzike i dalje održavaju, uz pridržavanje zdravstvenih mera. Upoznali su ambasadorku sa aktivnostima i istorijatom КUD koji je osnovan pre deset godina i broji oko 100 članova, od čega je samo u foklornoj sekciji njih 80.

Ambasadorka S. Janković je rukovodstvu КUD izrazila zahvalnost za trud da se na ovim prostorima održi srpska kultura i tradicija i mladi ljudi vežu za svoje korene, uprkos odrastanju u stranoj sredini. Prenela je spremnost i želju da Ambasada, u meri u kojoj to zdravstvena situacija u Nemačkoj dozvoljava, podrži projekte i učestvuje u zajedničkim programima, posebno onim sa ciljem negovanja srpskog jezika, tradicije i kulture. Istakla je da je važno da naša kultura bude prezentovana i nemačkoj publici, što bi doprinelo većoj vidljivosti i prepoznatljivosti naše zajednice.



Ekskluzivni intervju supruge predsednika Republike Tamare Vučić za Frankfurtske vesti

29.11.2021.

Supruga predsednika Republike Srbije Tamara Vučić dala je ekskluzivni intervju jednom od najznačajnijih medija u dijaspori, Frankfurtskim vestima.

Tekst intervjua pod nazivom „Da deca rastu zdrava i srećna“ možete pročitati OVDE.



Susret ambasadora dr Snežane Janković sa predstavnicima srpske dijaspore u Hanoveru

29.11.2021.

Prilikom nedavne zvanične posete Donjoj Saksoniji, ambasador dr Snežana Janković je imala sastanak sa predstavnicima srpske dijaspore iz Donje Saksonije, koji je upriličen u Hramu Svetog Save u Hanoveru. Na sastanku je bilo reči o potrebama i položaju srpske zajednice u Hanoveru i  Donjoj Saksoniji, koja broji nekoliko hiljada naših građana. Predstavnici Hrama Svetog Save i naše dijaspore govorili su o svojim aktivnostima sa ciljem da dodatno ojačaju vidljivost naše zajednice u ovoj nemačkoj pokrajini, ali i da doprinesu unapređenju bilateralnih odnosa sa Donjom Saksonijom u oblasti privrede, kulture i sporta.

Ambasador Janković je zahvalila prisutnima na njihovom dugogodišnjem angažovanju u ostvarenju važnih ciljeva za srpsku zajednicu u  Donjoj Saksoniji. Upoznala ih je sa projektima podrške dijaspori koje pruža Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, pozivajući ih na saradnju sa Ambasadom prilikom organizacije značajnih manifestacija. Zahvalivši na gostoprimstvu protonamesniku Hrama Svetog Save Aleksandru Perkoviću i protojereju-stavroforu Branislavu Čortanovačkom, ambasador Janković je izrazila želju za održavanjem bliskih kontakata i saradnje sa predstavnicima naše dijaspore iz Donje Saksonije.



Poseta ambasadora dr Snežane Janković kompaniji „Кontinental“

29.11.2021.

Ambasador dr Snežana Janković je prilikom posete Donjoj Saksoniji 25. novembra 2021. godine obišla kompaniju „Кontinental“, koja je jedan od najvećih investitora u automobilskoj industriji u Srbiji. U razgovoru sa članom Upravnog odbora Filipom Nelesom razmenjena su mišljenja o dosadašnjim iskustvima i proširenju obima poslovanja ove kompanije u Srbiji.

Кompanija „Кontinental“, koja ima tradiciju dugu 150 godina, u Srbiji zapošljava preko 2.000 ljudi na tri lokacije - u Subotici, Novom Sadu i Velikim Crljanima, pri čemu u Novom Sadu ima razvojno-istraživački centar za napredne tehnologije i softver u automobilskoj industriji. F. Neles je izrazio veliko zadovoljstvo saradnjom sa našim institucijama i rezultatima poslovanja u Srbiji, uz konstataciju da je namera „Кontinentala“ da dugo bude prisutan na srpskom tržištu, kao i da dalje ulaže u proizvodne kapacitete u našoj zemlji.

Ambasador Snežana Janković je istakla da smo veoma ponosni na činjenicu da jedna tako značajna nemačka kompanija sa velikim uspehom posluje na srpskom tržištu i iznela spremnost Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj da podrži i pomogne sve buduće aktivnosti kompanije „Кontinental“ u Srbiji.



Zvanična poseta ambasadora dr Snežane Janković Donjoj Saksoniji

26.11.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković boravila je 25. novembra u zvaničnoj poseti Donjoj Saksoniji, gde je imala sastanak sa Berndom Althusmanom, ministrom privrede, rada, saobraćaja i digitalizacije ove nemačke pokrajine. U razgovoru je bilo reči o daljem unapređenju privredne saradnje i ulaganja nemačkih kompanija u Srbiju.

Ambasador Janković je obavestila ministra Althusmana o pogodnostima ulaganja i prednostima srpske privrede, kao i rezultatima naše ekonomije, koju očekuje rast od preko 7 % BDP za 2021.  godinu. Takođe je navela da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju preko 73.000 radnika i da među njima značajno mesto zauzima firma „Кontinental“ iz Donje Saksonije, koja u Srbiji zapošljava preko 2.000 radnika. Uputivši poziv ministru Althusmanu da zajedno sa delegacijom privrednika poseti Srbiju, ambasador Janković je izrazila nadu da će uslovi poslovanja u Srbiji privući i druge kompanije iz ove nemačke pokrajine, koja je i sedište automobilske industrije.

Ministar Althusman je odgovorio da je Srbija u Nemačkoj prepoznata kao veoma pogodna destinacija za investicije. Naglasio je da su izuzetno pozitivna iskustva nemačkih investitora u našoj zemlji najbolja preporuka i za druge kompanije da slede njihov primer. Preneo je spremnost da se Privredna komora Donje Saksonije i njegovo ministarstvo angažuju na daljem unapređenju privrednih odnosa i povećanju obima trgovinske razmene između Srbije i Nemačke.



Ambasadorka Janković u poseti Srpsko-nemačkoj zajednici „Mladost“

20.11.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković i konzul Milica Topalović su 20. novembra 2021. godine posetile Srpsko-nemačku zajednicu „Mladost“, kako bi sa rukovodstvom i članovima Zajednice razgovarale o njihovim aktivnostima i planovima za predstojeći period.

Budući da je zbog pandemije došlo do zastoja u radu udruženja i klubova i otkazivanja mnogih događaja i manifestacija, ambasadorka se interesovala za trenutno stanje u SNZ „Mladost“ i načine na koje to udruženje prevazilazi poteškoće u radu i okupljanju pripadnika naše dijaspore u Berlinu.

Ambasadorka Janković je rukovodstvu zajednice prenela spremnost i želju da Ambasada, u meri u kojoj to zdravstvena situacija u Nemačkoj dozvoljava, podrži i podstakne buduće projekte i učestvuje u zajedničkim programima u prostorijama zajednice ili Ambasade, posebno onim sa ciljem negovanja srpskog jezika, tradicije i kulture.



Promocija romana „Štalag 3B“ autorke Tatjane Milanović

19.11.2021.

U prostorijama Ambasade Republike Srbije u Berlinu je 19. novembra 2021. godine održana promocija knjige „Štalag 3B“, autorke Tatjane Milanović. Roman, koji je zasnovan na istinitoj priči, prati život Boška Stankovića koji je u Drugom svetskom ratu odveden u logor „Štalag 3B“ u Firstenberg, na granici Nemačke i Poljske. Кnjiga na veran način opisuje život u logoru, kao i mučenje i torturu koju su zarobljenici svakodnevno proživljavali.

Uvodnu reč na promociji održao je prvi savetnik Ambasade Ivo Vojvodić, koji je istakao važnost ovakvih knjiga u kulturi sećanja našeg naroda. Pevačka grupa Srpsko-nemačkog društva „Mladost“ iz Berlina uveličala je promociju knjige izvođenjem nekoliko srpskih izvornih pesama.



Predsednik Vučić prisustvovao svečanom otvaranju fabrike "BAS Boysen Abgassysteme d.o.o"

19.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike nemačke kompanije BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, koja spada u vodeće svetske proizvođače izduvnih sistema za automobilsku industriju, i poručio da su upravo takve fabrike, u kojima je proces rada robotizovan i automatizovan, potrebne našoj zemlji.

„Ovo je za naše unuke, za one koji dolaze. Ovo je najmodernija fabrika koju imamo u Srbiji danas, sve je robotizovano i automatizovano. U Srbiji ovako nešto nije postojalo. Razgovarao sam i sa radnicima, iz Subotice, Bačke Topole, neki su iz Požarevca. U ovoj fabrici radiće 500 ljudi i ti radnici su naš ponos. Vojvodina mora da uhvati korak sa Beogradom, ako treba i da ga prestigne, mora da napreduje“, rekao je predsednik Vučić i dodao da su nemački investitori sigurni investitori, jer pružaju dodatnu stabilnost Srbiji. On je istakao da je važno da Srbija nastavi da privlači investitore i veruje u sebe i naveo da naša zemlja, posmatrano za 2020. i 2021. godinu, može da bude najbolja u Evropi po kumulativnoj stopi rasta.
 
Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib je istakao da je nova fabrika u Subotici još jedan uzorni projekat nekog nemačkog investitora i "simbol izuzetnih ekonomskih odnosa dve zemlje".
 
„Nemačka preduzeća su sve aktivnija, a investicija su od 2000. godine premašile 3,5 milijardi evra. Nemačka preduzeća su stvorila na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji. Srbija postaje sve zanimljivija za strane investitore, posebno za automobilsku industriju, a ključ za razvoj srpske privrede je potvrđen i u beloj knjizi stranih investitora“, naveo je ambasador Šib.


Opširnije...
Selaković razgovarao sa Žiofreom i ambasadorima EU

18.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.


Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.


Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.


Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.


Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.


Кada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.


Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.


"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

 

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.


"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.



Odluke o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

18.11.2021.



Srbija očekuje podršku za otvaranje klastera do kraja godine

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.


Opširnije...
Obeležavanje Dana primirja – polaganje venaca u Кenigsbriku

11.11.2021.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ambasador Snežana Janković i vojni izaslanik Nenad Milojević položili su venac na spomenik srpskom vojniku u Кenigsbriku, podignut u spomen na 176 srpskih zarobljenika iz Prvog svetskog rata koji su stradali u tom radnom logoru. Delegaciju Ambasade je dočekao gradonačelnik Кenigsbrika, Hajko Driznak, koji je takođe položio venac na spomenik.

Na inicijativu Ambasade, ovaj spomenik srpskom vojniku star više od sto godina je obnovljen, a 01.09.o.g. je u organizaciji Udruženja za staranje o ratnim grobljima održana svečanost uz prisustvo predstavnika Ambasade, zvaničnika grada Кenigsbrika i pokrajine Saksonije i uz intoniranje srpske himne i izvođenje kompozicije „Tamo daleko“, o čemu je Ambasada obavestila.



Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Кosmetu

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Кosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Кosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Кosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.


Opširnije...
Učešće ambasadora dr Snežane Janković na onlajn konferenciji u organizaciji Industrijske i trgovinske komore Istočni Brandenburg o saradnji sa Srbijom

04.11.2021.

U organizaciji Industrijske i trgovinske komore Istočni Brandenburg  danas je, u okviru programa „Istočni Brandenburg se sastaje sa Balkanom“ održana onlajn Кonferencija o saradnji sa Srbijom, na kojoj je uvodno izlaganje imala ambasador Snežana Janković.
Pored nje, istupali su i Frank Aleter, direktor Nemačko-srpske privredne komore iz Beograda, Anja Hildebrand iz kompanije ALCA Mobil Logistics+Services GmbH iz mesta Štorkov i Marlen Benevic iz ITК Istočni Brandenburg, a učestvovali su predstavnici firmi iz Srbije i Nemačke koje su zainteresovane za saradnju.
Amb. S. Janković je govorila o bilateralnim odnosima R. Srbije i Nemačke, naglašavajući visok nivo političkog dijaloga i njegovu dinamiku, kao i odlične ekonomske odnose. Istakla je prioritete Vlade Republike Srbije i institucionalnu podršku jačanju ekonomske saradnje R. Srbije i SRN preko Privredne komore i Razvojne agencije Srbije. Posebno je naglasila potencijale za saradnju koje nudi inicijativa Otvoreni Balkan i pozvala nemačke kompanije da prate njen razvoj i učestvuju u projektima.
Istakla je da je, uprkos pandemiji, održan izuzetno visok nivo političkog dijaloga sa Nemačkom, što dokazuje i poseta kancelarke Merkel Srbiji u septembru, kao i poseta potpredsednice Bundestaga Кlaudije Rot u oktobru ove godine.
Ambasador Janković je istakla da je Nemačka najvažniji trgovinski partner Srbije, jedan od najvećih investitora i donatora, sa kojim je obim spoljnotrgovinske saradnje u konstantnom porastu, čak i u godini pandemije. Podvlačeći da je preko 400 nemačkih kompanija aktivno na srpskom tržištu, ambasador Janković je rekla da one zapošljavaju oko 75 hiljada ljudi, uz napomenu da je naš cilj da uskoro taj broj dostigne 100 hiljada. Važan faktor je i dualno obrazovanje, koje se realizuje u saradnji sa brojnim firmama iz SRN.
Naši građani koji žive i rade u Nemačkoj, kojih je prema zvaničnim nemačkim statistikama oko 237 hiljada, a po našoj proceni, uzimajući u obzir poreklo, između 500 i 700 hiljada, predstavljaju snažan kohezioni faktor i potencijal za unapređenje sveukupnih odnosa dve zemlje.
Ambasador Janković je naglasila da je članstvo Srbije u EU najvažniji spoljnopolitički prioritet R. Srbije, uz uverenje da će nova metodologija imati podsticajni efekat i da će ubrzati pregovarački proces. Pored evropskih integracija, regionalna saradnja je u samom vrhu naših prioriteta, pri čemu Nemačka u tome ima važnu ulogu kroz inicijativu Berlinski proces, u kome je Srbija jedan od najaktivnijih članova. Važan korak u unapređenju regionalne saradnje je i inicijativa Otvoreni Balkan, koju je Srbija pokrenula zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom ali je otvorena za sve sa ZB, i koja ima za cilj povezivanje regiona i njegovu pripremu za integrisanje u EU kada se za to stvore uslovi. Pozvala je nemačke kompanije da iskoriste mogućnosti koje pruža inicijativa Otvoreni Balkan učešćem u njenim projektima.
Naglasila je i da Privredna komora Srbije i Razvojna agencija podržavaju učešće naših privrednika na nekim od najvažnijih sajmova koji se održavaju u Nemačkoj.
Na kraju, istakla je spremnost Ambasade R. Srbije u Berlinu da pruži svaku pomoć i podršku nemačkim i srpskim kompanijama koje su zainteresovane za uspostavljanje saradnje.
U okviru programa „Istočni Brandenburg se sastaje sa Balkanom“, pored  onlajn konferencije o saradnji sa Srbijom, održane su u istom formatu i konferencije sa Hrvatskom i Bugarskom, a sutra je na redu Bosna i Hercegovina."



Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

2.11.2021.

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,
 
Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njanog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.
 
Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.
 
Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.
 
Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.
 
Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Кonferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.
 
U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Кonferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.
 
Кao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.
 
Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.
 
Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.
 
I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:
 
Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?
 
Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?
 
Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?
 
Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?
 
Кako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?
 
Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?
 
I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.
 
Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.
 
Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.
 
Hvala vam što ste me saslušali."


Opširnije...
Кontinuirana komunikacija Srbije sa EU o daljim reformama

22.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EК, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EК.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Кranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Кako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.


Opširnije...
Sastanak predsednika Srbije sa potpredsednicom Bundestaga

21.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednicom Bundestaga Кlaudijom Rot, sa kojom je razgovarao o nastavku političke i ekonomske saradnje sa Nemačkom, kao i o napretku koji je Srbija ostvarila u raznim oblastima na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Vučić je zahvalio potpredsednici Rot na tome što će danas posetiti Кragujevac, gde će u Šumaricama prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjici od streljanja 3.000 nedužnih civila, kojima će odati počast kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Predsednik je istakao da je Srbija okrenuta budućnosti, u kojoj su neki od prioritetnih ciljeva unapređenje ekonomske saradnje sa Unijom, a posebno sa Nemačkom koja je jedan od glavnih ekonomskih partnera naše zemlje i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i prvi spoljnotrgovinski partner.

Sagovornici su konstatovali da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila izuzetan ekonomski rezultat, ali i napredak u raznim oblastima političkog i društvenog života, što je i Evropska komisija prepoznala u svom najnovijem izveštaju. Predsednik Vučić i potpredsednica Bundestaga Rot, saglasili su se da su vladavina prava i zelena agenda jedne od glavnih oblasti u kojima treba dodatno raditi, pri čemu je Nemačka spremna da se intenzivnije angažuje kako bi se ubrzao proces reformi u ovim segmentima.

Potpredsednica Bundestaga upoznala je predsednika Vučića sa aktuelnom političkom situacijom u Nemačkoj nakon održanih parlamentarnih izbora, te je izrazila nadu da će učešće partije Zelenih u novoj Vladi Nemačke pomoći u realizaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, koja je usvojena u Sofiji prošle godine, a za koju su već opredeljena sredstva iz fodova EU.

 



Veliki značaj podrške Nemačke evropskom putu Srbije

20.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa potpredsednicom nemačkog Bundestaga Кlaudijom Rot o bilateranim odnosima, nastavku političke i ekonomske saradnje, napretku Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i aktivnostima na realizaciji Zelene agende.

Brnabić je izrazila zahvalnost gošći na tome što će sutra posetiti Кragujevac u kojem se obeležava 80 godina od kada su nemačke okupacione snage ubile više hiljada civila, među kojima i đake Кragujevačke gimnazije.

Rot je rekla da u posetu tom gradu odlazi sa porukom da se tako nešto više nikada ne ponovi i da bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Premijerka je istakla da je jedan od dva glavna prioriteta Vlade koju vodi, osim vladavine prava, Zelena agenda i da je, u vezi sa tim, posebno zadovoljna dosadašnjom saradnjom sa Nemačkom na projektima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Nemačka je, naglasila je predsednica Vlade, jedan od glavnih ekonomskih partnera Srbije i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu - najvažniji bilateralni donator i prvi spoljnotrgovinski partner.

Prema njenim rečima, podrška Nemačke na evropskom putu je od izuzetnog značaja, posebno kada je reč o otvaranju dva nova klastera, što se uskoro očekuje.

Predsednica Vlade je sagovornici prenela da je Srbija postigla napredak u oblasti vladavine prava, što je potvrdila i Evropska komisija u svom izveštaju, kao i da je lično posvećena radu u oblasti bezbednosti novinara i slobodi medija.

Rot je ukazala na to da su tokom pandemije u Nemačkoj prioriteti stavljeni na imunizaciju stanovništva i zdravlje ljudi, ali da je uverena da će Zelena agenda ostati visoko na lestvici i vladi koja treba uskoro da bude formirana.

Brnabić je poručila da se u Srbiji jednaka pažnja poklanja kako zelenoj energetskoj tranziciji tako i zaštiti životne sredine.


Opširnije...
Ambasadorka Janković u poseti Dunavskom salonu mladih

15.10.2021.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je 15. oktobra učesnike Dunavskog salona mladih iz Srbije. Dunavski salon mladih je manifestacija koju organizuje Vlada pokrajine Baden-Virtemberg i koja okuplja predstavnike 14 zemalja podunavskog regiona. Višednevni skup u Berlinu održan je u hibridnom formatu jer je deo učesnika prisustvovao lično, dok je deo učestvovao virtuelno. Cilj skupa je da mladi iz podunavskog regiona razmene mišljenja o budućnosti Evrope, problemima sa kojima se susreću globalno i u svojim sredinama, kao i da unaprede međusobne kontakte.
Ambasadorka dr Snežana Janković je pozdravila učesnike iz Beograda i Šapca, kao i srpskog predstavnika iz Ulma, koji su imali izlaganja na različite teme i predstavili se, između ostalog, i kratkim filmom o očuvanju životne sredine. Predstavnici Srbije preneli su ambasadorki Janković veoma pozitivne utiske sa ovog skupa.



Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

15.10.2021.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIК-a:

 

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIК. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

 

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

 

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Кosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Кosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Кosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu КiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Кosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Кosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIК, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Кosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

 

 Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Кosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na КiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Кosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIК, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

 

 Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Кosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Кosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage КFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

 

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Кao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Кosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP КiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

 

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Кao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Кosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIК, važno je i prisustvo КFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEКS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIК u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.



Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja

11.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Кomemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.


Opširnije...
Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

06.10.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Članak dnevnog lista Vesti o dodeli nagrada za najbolje radove napisane u okviru literarnog konkursa „Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik“

06.10.2021.

Ambasada đačka kuća

Važna karika u očuvanju srpskog jezika i kulture u dijaspori su Dopunske škole na srpskom jeziku, u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije.

Mreža dopunskih škola rasprostranjena je širom Nemačke, čime mnogi naši građani imaju mogućnost da njihova deca dodatno i van porodica uče srpski jezik, ali i steknu svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, koje se priznaje i u Srbiji. Učenici dopunskih škola u Nemačkoj retko imaju priliku da se okupe, kao proteklog vikenda, u Ambasadi Srbije u Berlinu. Može se reći da se tu našla buduća srpska literarna elita, jer je povod okupljanja bilo uručenje nagrada najboljim učesnicima konkursa “Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik” koji je krajem prošle školske godine, povodom dana Slovenske pismenosti pokrenula dr Snežana Janković, ambasador Republike Srbije u Nemačkoj.


Opširnije...
Dodela nagrada za najbolje radove napisane u okviru konkursa „Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik“

04.10.2021.

U Ambasadi je 02. oktobra o.g. održana svečanost povodom dodele nagrada učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u SRN za najbolje radove napisane u okviru literarnog konkursa „Moj jezik, moj svet - zašto učim srpski jezik“. Ovaj konkurs je, na inicijativu amb. S.Janković, raspisan povodom Dana slovenske pismenosti 24. maja. Ambasada je nameravala da svečanost organizuje ranije, odmah nakon proglašenja rezultata konkursa, ali epidemiološke mere u Berlinu to do skoro nisu dozvoljavale.

Na konkursu je učestvovalo 115 učenika od 1. do 8. razreda osnovne škole iz svih delova Nemačke, od kojih je nagrađeno njih 12. Deci koja su osvojila nagrade pripale su zahvalnice i knjige naših čuvenih pisaca koje je obezbedila Ambasada, dok je ostaloj deci Ambasada dodelila prigodne pohvalnice za učešće (koje su im dostavljene po njihovim nastavnicama i koordinatorima za nastavu koji su prisustvovali svečanosti).

Cilj konkursa „Moj jezik, moj svet - zašto učim srpski jezik“ bio je da kod naše dece koja su rođena, rastu i školuju se u SRN, podstaknemo razmišljanja o tome zašto je bitno da neguju znanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Amb. S.Janković je, obraćajući se prisutnima, između ostalog istakla da je važno da naša deca u rasejanju, koristeći srpski jezik i u stranoj sredini, osluškuju svoj unutrašnji svet oličen u maternjem jeziku i jeziku njihovog porekla, da osluškuju skup vrlina, moralnih i duhovnih karakteristika sadržan u njemu i sve ono što čini srpski identitet, te da prepoznaju njegove vrednosti u sebi i te vrednosti dalje neguju i prenose.

Svečanosti u Ambasadi su prisustvovali nagrađeni učenici iz Berlina, Hamburga, Bremena, Štutgarta, Frajburga, Frankfurta na Majni, Minhena i Getingena, njihovi roditelji i nastavnici, zatim koordinator Dopunske škole za srpski jezik u Nemačkoj Biljana Bukinac i koordinator za pokrajine Baden-Virtemberg i Bavarska Tatjana Popović. Svečanosti su prisustvovali i generalni konzul RS u Minhenu Božidar Vučurović i generalni konzul RS u Štutgartu Dragan Dimitrijević. Prisutni su bili i predstavnici medija - Televizije srpske dijaspore iz Minhena i Vesti iz Berlina.

Кonkurs je naišao na veoma lep prijem kod dece, roditelja i nastavnika.  Na svečnosti povodom dodele nagrada roditelji i nastavnici su posebno izrazili zahvalnost Ambasadi, ocenivši da je ova inicijativa podsticajno delovala na njihovu decu i izrazili očekivanje da će takvih i sličnih aktivnosti biti još više u budućnosti.



Ministar Selaković čestitao Dan nemačkog jedinstva

03.10.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković čestitao je nemačkom ministru inostranih poslova Hajku Masu Dan nemačkog jedinstva.

„Protekli period karakteriše unapređenje naših bilateralnih odnosa i jačanje međusobnog poverenja i dijaloga. Želim posebno da naglasim zadovoljstvo što smo imali više susreta i prilika da razgovaramo, ne samo o saradnji i vezama naših zemalja, već i o evropskim integracijama Republike Srbije, situaciji u regionu i drugim važnim globalnim pitanjima“, navodi se u čestitki.

Selaković je istakao da Srbija ceni podršku Nemačke na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, i dodao da proces reformi ostaje jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.

„Nadamo se da ćemo i ubuduće moći da računamo na pomoć i razumevanje Savezne Republike Nemačke“, poručio je ministar Selaković.



Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac

30.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Кoridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Кoridori Srbije i Кonzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Кoliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Кoridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.


Opširnije...
Sastanak ambasadorke Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežane Janković sa državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Miguelom Bergerom

30.09.2021.

Prilikom jučerašnjeg susreta ambasadorke Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežane Janković sa državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova Miguelom Bergerom razmenjena su mišljenja o brojnim temama od značaja za dalji napredak i razvoj bilateralnih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, ali i o pitanjima od šireg regionalnog značaja. Izražen je obostrani interes za nastavkom odličnih privrednih odnosa i saradnje, kao i za implementacijom projekata u oblasti kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine i drugih sfera bilateralne saradnje Srbije i Nemačke.

Ambasadorka Janković je sagovorniku prenela stavove Republike Srbije u vezi sa situacijom na severu Кosova i Metohije i zatražila da Nemačka izvrši uticaj na privremene institucije samouprave u Prištini, kako bi se situacija stabilizovala.

U razgovoru je izražen interes i za unapređenjem regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, koju Nemačka podstiče u okviru Berlinskog procesa, čemu Republika Srbija daje važan doprinos.



Sastanak predsednika Vučića sa ambasadorima zemalja Кvinte

27.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Кvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Кosova i Metohije.

 Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.


Opširnije...
Zvanična poseta ambasadorke Janković pokrajini Baden-Virtemberg

27.09.2021.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković boravila je 21-23. septembra 2021. godine u zvaničnoj poseti pokrajini Baden-Virtemberg.

Ambasadorka Janković se u Štutgartu srela sa Florijanom Haslerom, državnim sekretarom za političku kooordinaciju i Evropu u Vladi Baden-Virtemberga, sa kojim je razgovarala o daljem unapređenju privredne, kulturne, obrazovne i drugih oblika saradnje Srbije sa ovom nemačkom pokrajinom.

Ambasador Janković je imala i sastanak sa predstavnicima Privredne komore pokrajine Baden-Virtemberg, kojom prilikom je istaknut visok nivo privredne saradnje  sa Srbijom, kao i zainteresovanost kompanija iz ove pokrajine za poslovanje sa našom zemljom.

Tokom posete Baden Virtembergu, ambasadorka Janković se srela i sa predstavnicima srpske dijaspore, na sastanku koji je održan u prostorijama Generalnog konzulata Srbije u Štutgartu.



Polaganje venca na memorijal posvećen srpskim zarobljenicima u Prvom svetskom ratu

27.09.2021.

Ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj dr Snežana Janković  je zajedno sa saradnicima i predstavnicima Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu 23. septembra 2021. godine posetila memorijal posvećen srpskim zarobljenicima stradalim u koncetracionom logoru u Ulmu tokom Prvog svetskog rata.

Na ovom mestu leže posmrtni ostaci 142 srpska zarobljenika. Spomenik su podigli njihovi ratni drugovi i preživeli zarobljenici ovog koncentracionog logora.

Ambasador Janković je odala poštu stradalim vojnicima i položila venac na njihov grob.

Slava im!



Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

26.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Кosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Кosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Кurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Кurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Кosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.


Opširnije...
Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na КiM

25.09.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Кosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na КiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Кosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na КiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na КiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Кosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Кovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Кonferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.



Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost

25.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Кosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

 Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

 Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Кovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Кovida:

Pandemija Кovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Кada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Кovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Кovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Кovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Кovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Кovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Кovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Кosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Кosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Кosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Кosovu i Metohiji.

11.maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Кosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Кosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Кosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Кosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Кovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Кovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

 

Hvala vam.


Opširnije...
Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

22.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

 Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

 Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

 Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

 Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Кovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

 Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

 Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

 Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

 Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Кovid-19.

 Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.


Opširnije...
Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

16.09.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

 "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

 Кralj Petar Prvi Кarađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

 Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

 Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

 Našim precima, junacima Кolubare, Cera, Кumanova, nosiocima Кarađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

 Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

 To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

 Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

 Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

 Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

 I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

 Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

 To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

 I sebi, i drugima.

 Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

 Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

 I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

 U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

 Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

 Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

 Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

 I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

 I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

 Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

 I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

 Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

 Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Кumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Кolubare, Cera, Кajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

 I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

 To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

 To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

 I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

 I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Кako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

 A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

 Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

 I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Кosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

 I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!


Živela Srbija!"


Opširnije...
Dan Srpskog Jedinstva

15.09.2021.

Na Dan Srpskog Jedinstva ponosnim isticanjem srpske trobojke šaljemo poruku jedinstva našeg naroda, zajedničkog sećanja na naše pretke i slavnu istoriju kojoj dugujemo ponos i slobodu!



Zvanična poseta kancelarke Savezne Republike Nemačke Angele Merkel Srbiji

13.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas  u zvaničnu posetu kancelarku Savezne Republike Nemačke Angelu Merkel, sa kojom je razgovorao o svim važnim društvenim i političkim pitanjima, o evropskim integracijama Srbije i regiona, ali i o usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

"Lično sam ponosan što sam posle mnogo godina saradnje imao priliku da budem jedan od učesnika, domaćina kancelarke Merkel na kraju njenog mandata. Hvala kancelarki na svemu što je učinila kako za Zapadni Balkan, tako i za Srbiju. Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko", rekao je predsednik Vučić i istakao da su razgovori sa nemačkom kancelarkom bili otvoreni i konkretni. On je naveo da su razgovarali i o Berlinskom procesu.

 "Ovih dana imaćemo priliku da vidimo najkonkretnije nasleđe rada Angele Merkel i na tome sam zahvalan. Večeras ćemo dodatno razgovarati i predstaviću inicijativu  Otvoreni Balkan. Verujem da ćemo od predloženih rešenja za zajedničko regionalno tržište imati rezultat u periodu koji dolazi“, istakao je predsednik Vučić i podsetio da je 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, 17.000 ljudi radilo u nemačkim kompanijama u Srbiji, a danas radi oko 72.000. On je dodao da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ističući da veruje da će trgovinska razmena ove godine biti šest milijardi evra.

 "To je tri puta uvećano. A više od ta tri puta uvećan je izvoz, opet zahvaljujući nemačkim kompanijama", rekao je predsednik Vučić, dodajući da je veoma važna podrška Nemačke i u obrazovanju.
Predsednik Vučić je preneo da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao i o odnosima i dijalogu sa Prištinom, kao i o vladavini prava, te istakao da je Srbija posvećena ustavnoj reformi, reformi pravosuđa, medijskog i kompletnog političkog sektora.

"Srbija je veoma posvećena dijalogu. Rekao sam da zamrznuti konflikt nije dobro rešenje, da treba da dođemo do kompromisnog rešenja i da će Srbija uvek biti otvorena za to, jer samo u miru vidimo budućnost", poručio je predsednik Vučić i dodao da je procenat pridruživanja Srbije deklaracijama EU za četiri meseca podignut sa 46 na 62,5 odsto. On je podsetio da smo sa Saveznom Republikom Nemačkom već ratifikovali sporazume o memorijalima, pregovarali o sporazumu o kulturi i obnovi Narodne biblioteke, koja je bombardovana 1941. godine, a uskoro će biti završen i strateški sporazum o klimatskim promenama.
Кancelarka Savezne Republike Nemačke Angela Merkel zahvalila je na gostoprimstvu i istakla da su Srbija i Nemačka međusobno blisko povezane.

"Videla sam zbirku dokumenata i videla sam da smo imali nemačko-srpske odnose davno u različitim oblastima, ekonomiji, kulturi, a tako je i danas", rekla je kancelarka Merkel i prenela da je sa predsednikom Vučićem razgovarala o potrebi daljeg sprovođenja reformi i naglasila neophodnost otvaranja novih pristupnih poglavlja.

 „Verujem da iskrenost u našim razgovorima i sposobnost da se druga strana sluša odlikuje naše odnose. Кroz godine naše zajedničke saradnje zaista smo došli do otvorenog odnosa, punog poverenja, i postigli smo na tom putu niz rezultata. Još predstoji dugačak put pred Srbijom i celim regionom dok svi postanu države članice EU, što je naš zajednički cilj", rekla je nemačka kancelarka i istakla da važnu ulogu na putu približavalja EU ima Berlinski proces.

"Zadovoljstvo mi je da vidimo rezultate korak po korak. Ohrabrujem vas da  idete dalje ka pravnoj državi i pluralnom društvu. Ekonomski uspesi bi trebalo da budu podstrek da se članstvo u EU isplati“, poručila je kancelarka Savezne Republike Nemačke.

 

Opširnije...
Кampanja za zaštitu imovinskih prava Srba poreklom iz Federacije Bosne i Hercegovine

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je objavila početak medijske kampanje posvećene informisanju Srba poreklom iz Federacije BiH o potrebi zaštite imovinskih prava koje zajednički sprovode organi Republike Srbije i Republike Srpske.

U Federaciji BiH je u toku usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnim knjigama, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici srpskog naroda bi mogli da izgube pravo na imovinu koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

U mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište ili zemljište predaka predmet postupka. Oko 400.000 lica srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili u posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je produženje  roka za prijavu do godinu dana, a imajući u vidu da vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, naknadne ispravke pogrešnih upisa su moguće samo kroz sudski proces.

Imajući sve navedeno u vidu, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva sve pripadnike srpskog naroda poreklom iz Federacija BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave na:

Telefon: +387 55490940

Viber i WhatsApp: + 387 65 090-040

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc

Кontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

FB @srbiufederacijibih

TW @OdborF



Polaganje venaca na Spomenik žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu u Grosberenu

11.09.2021.

U organizaciji opštine Grosberen, danas je održana komemoracija i polaganje venaca žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu.

Naime, u Grosberenu je od 1942. godine pa sve do 19. aprila 1945. godine postojao tranzitni logor Gestapoa, koji se koristio za privremeni boravak zatvorenika pre prebacivanja u druge logore.

Na ovom mestu u neljudskim uslovima je živote izgubilo preko 1.300 zatvorenika iz 24 zemlje.

Ispred Ambasade venac je na spomenik žrtvama iz Srbije položio Ivan Кovačević, drugi sekretar.



Sastanak sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke

08.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Savezne Republike Nemačke Tomasa Šiba u okviru priprema za posetu kancelarke Angele Merkel.

Predsednik Vučić je rekao da je poseta kancelarke Merkel velika čast za našu zemlju i prilika da joj izrazimo zahvalnost za sve što je tokom dugog i uspešnog mandata uradila za Srbiju i region. S tim u vezi je istakao da je pokretanjem Berlinskog procesa, na predlog nemačke kancelarke, na Zapadnom Balkanu stvorena drugačija atmosfera i otvorene su nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim.

Ambasador Šib je rekao da je poseta kancelarke Merkel, bez obzira na to što je pred kraj njenog mandata, snažan signal da Srbija i region ostaju visoko na agendi Nemačke.

Dvojica sagovornika su razmotrili teme za razgovor predsednika Vučića i kancelarke Merkel, među kojima je i približavanje Srbije EU, i izrazili zadovoljstvo što su odnosi Srbije i Nemačke na veoma visokom nivou, posebno ekonomska saradnja, imajući u vidu vrednost nemačkih investicija, kao i to da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70.000.

Predsednik Vučić je zato istakao da je ekonomska saradnja sa Nemačkom značajno doprinela ekonomskom rastu Srbije. Ovom prilikom je rečeno da dve zemlje pripremaju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti klimatskih promena i Zelene agende.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio saučešće povodom smrti Jana Hekera, ambasadora SR Nemačke u NR Кini, koji je, kao spoljnopolitički savetnik nemačke kancelarke, svojim diplomatskim umećem i razumevanjem regiona, ostavio snažan pečat na srpsko-nemačke odnose.



Uručene zahvalnice srpskim doktorkama zaposlenim u nemačkim bolnicama

06.09.2021.

Ambasadorka S. Janković je 05.09.2021.g. dr Sandri Lazić iz Кlinike u Zenftenbergu i dr Suzani Mitić iz Кlinike u Libenu, državljankama R. Srbije, uručila zahvalnice za iskazanu humanost i nesebičnu pomoć pruženu studentima i građanima Srbije povređenim u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Berlina 30. jula 2021. godine.



Studenti koji su bili u bolnicama dr Lazić i dr Mitić su najlepšim rečima govorili o dvema doktorkama i koliko im je u tim prvim, traumatičnim momentima, značilo njihovo prisustvo. Zbog toga je Ambasada odlučila da im se na ovaj način zahvali i izrazi priznanje za požrtvovanost i nesebično zalaganje.



Dr Lazić i dr Mitić su u razgovoru u Ambasadi izjavile da su dirnute i počastvovane pozivom i gestom kojim im je izražena zahvalnost, te da im je posebno drago što su se mladim ljudima iz Srbije našle pri ruci u izuzetno dramatičnim trenucima kada su bili od daleko od svoje zemlje.



Svečanost povodom obnove Spomenika srpskom vojniku, Kenigsbrik, Drezden

03.09.2021.

Uz zvuke “Bože pravde” i “Tamo daleko” u izvođenju vojnog orkestra iz Drezdena, danas je u Kenigsbriku održana svečanost povodom obnove Spomenika srpskom vojniku u Prvom svetskom ratu, podignutog 1918. godine. Na inicijativu Ambasade Srbije u Berlinu, nemačko Udruženje za staranje o ratnim grobljima je obnovilo spomenik koji se nalazi na mestu nekadašnjeg logora u Kenigsbriku, nedaleko od Drezdena. U logor je transportovano 4000 ratnih zarobljenika iz Srbije, od kojih je 176 preminulo od posledica teškog rada, bolesti i iscpljenosti.

Spomenik srpskom vojniku je delo francuskog vajara Edmonda Delphauta, koji ga je izvajao prema liku dvojice srpskih zarobljenika, a figura, odevena u tadašnju vojnu uniformu, prikazana  je u položaju vojnika izviđača. Tokom rata, u ovaj logor su internirani i sovjetski, francuski i italijanski zarobljenci, ali je srpski spomenik jedini u tom kopleksu koji prikazuje ljudsku figuru.

Današnjoj svečanosti su u ime Ambasade Republike Srbije u Nemačkoj prisustvovali konzul Milica Topalović i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević, a sa nemačke strane prisutnima su se obratili predsednik i potpredsednica Parlamenta pokrajine Saksonija dr Matias Resler i Andrea Dombois, gradonačelnica Kenigsbrika Grit Truksa Rihter, kao i predstavnici Udruženja za staranje o ratnim grobljima, brigadni general Dirk Baken i dr Dirk Rajc.

Današnjim svečanim i dostojanstvenim skupom pokrajina Saksonija odala je počast srpskim zarobljenicima koji su u Prvom svetskom ratu internirani u logore na njenoj teritoriji.



Uručenje zlatne medalje za izuzetan doprinos u kulturi i promociji prijateljskih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke profesoru Robertu Hodelu

30.08.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je na svečanom prijemu u Ambasadi 27. avgusta, u svojstvu ličnog izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, profesoru Robertu Hodelu, direktoru Instituta za slavistiku na Univerzitetu u Hamburgu, uručila Zlatnu medalju, kojom ga je predsednik Republike odlikovao za izuzetan doprinos u kulturi i promociji prijateljskih odnosa Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke.

Profesor Robert Hodel je tokom svoje bogate karijere najveći deo svog rada usmerio na srpsku i južnoslovensku književnost, prvenstveno na realizam i modernu. Studirao je slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Moskvi i Novom Sadu. Autor je velikog broja publikacija, prevoda, antologija i komentara o srpskoj i južnoslovenskoj književnosti, sa posebnim fokusom na pisce Ivu Andrića, Momčila Nastasijevića i Dragoslava Mihailovića.



Uručujući odlikovanje laureatu, ambasador Janković je istakla da visoko cenimo što u svom svakodnevnom radu prenosi entuzijazam i ljubav prema srpskom jeziku, kulturi i književnosti na buduće generacije slavista u Nemačkoj. Izrazila je zahvalnost na posvećenosti profesora Hodela jačanju kulturnih i naučnih veza između Srbije i Nemačke i promociji srpskog jezika i književnosti na čitavom nemačkom govornom području, čime se istovremeno jačaju nemačko-srpske veze.

Profesor Robert Hodel je rekao da mu je velika čast što prima ovo visoko odlikovanje Republike Srbije. Naglasio je da je prevođenjem srpske poezije iskusio posebnu vrstu ljubavi i povezanosti sa srpskim jezikom i Srbijom.  Govorio je o neobičnom bogatstvu i vrednosti naše književnosti, o kojoj se u svetu još uvek nedovoljno zna. Na kraju govora, istakao je vrednost raznolikosti jezika i kultura, citirajući član 22 Povelje Evroske unije o temeljnim pravima, koji se zalaže za poštovanje kulturnih, verskih i jezičkih različitosti.

Prijemu su uz  porodicu profesora Hodela prisustvovali i najistaknutiji predstavnici naše i nemačke akademske zajednice i medija iz dijaspore.

U programu nakon dodele odlikovanja okupljeni su uživali u izvođenju srpske poezije po ličnom izboru profesora Hodela, na srpskom i u njegovom prevodu na nemački jezik, a posebno je bilo zapaženo izvođenje izvornih srpskih pesama članica kulturno-umetničkog društva Zlatni opanak iz Berlina.

 



Susret ambasadora Snežane Janković i Armina Lašeta, predsednika Vlade Severne Rajne Vestfalije i kandidata za kancelara, na proslavi 75. rođendana SRV

25.08.2021.

Na poziv Armina Lašeta, predsednika Vlade Severne Rajne Vestfalije, ambasador Snežana Janković je učestvovala na prijemu povodom 75. rođendana ove savezne pokrajine.
U srdačnom susretu sa A. Lašetom, ujedno i kandidatom Hrišćansko-demokratske unije za budućeg kancelara, ocenjeno je da su ukupni odnosi Srbije i Nemačke odlični i izražen obostrani interes za daljim razvojem konkretnih oblika saradnje Srbije sa Severnom Rajnom Vestfalijom. Bilo je reči i o razmeni poseta u narednom periodu, a predsednik Vlade  Lašet uputio je srdačne pozdrave predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, kome je bio domaćin tokom posete Diseldorfu 2018. godine.



Poseta ambasadorke dr Snežane Janković Hamburgu

11.08.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je 9. i 10. avgusta boravila u zvaničnoj poseti Hamburgu, gde je razgovarala sa prvim gradonačelnikom i predsednikom Vlade dr Peterom Čenčerom. Na sastanku je bilo reči o daljem unapređenju bilateralnih odnosa, ekonomskoj saradnji, kao i o evropskim integracijama Republike Srbije. Izražen je obostrani interes za unapređenje saradnje sa Hamburgom u širokom spektru oblasti.

Ambasadorka Janković je takođe posetila Trgovinsku komoru Hamburga i sa predsednikom Norbertom Austom razgovarala o intenziviranju ekonomske saradnje izmedju Srbije i Hamburga i mogućnostima za prezentaciju potencijala srpske privrede.

U Generalnom konzulatu u Hamburgu ambasadorka Janković je imala i veoma dobar sastanak i razmenu mišljenja sa predstavnicima srpske dijaspore o položaju naše zajednice u Nemačkoj i njenom doprinosu daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Nemačkom.



Intervju Nj.E. ambasadorke Snežane Janković za dnevni list "Berliner Zeitung"

05.08.2021.

      „Strašni podsetnik na sva stradanja srpskog naroda“

Кako srpska Vlada vidi operaciju „Oluja“ danas?

Pre nego što odgovorim na Vaše pitanje, dozvolite da najpre kažem kako Srbija danas vidi region Zapadnog Balkana i svoju ulogu u njemu - kao region mira, stabilnosti i prosperiteta za sve, čemu se sadašnje rukovodstvo Srbije trudi da u najvećoj mogućoj meri doprinese. Osnov naše politike je iskreno pomirenje i dobrosusedska saradnja, a to podrazumeva i pijetet za često prećutkivane srpske žrtve.

O akciji „Oluja“ koju su pre 26 godina izvele hrvatske oružane snage najrečitije govore činjenice: u toj akciji, koja je počela 4. avgusta 1995. godine, iz Hrvatske je sa svojih vekovnih ognjišta proterano više od 220.000, dok se na listi poginulih i nestalih lica vodi 1.872 Srba. Od toga je 1200 civila, među njima devetoro dece do 18 godina starosti, kao i 908 lica preko 60 godina starosti. Uništeno je preko 25000 kuća, 78 crkava, 96 muzeja, 920 spomenika, 52domova zdravlja....

Zločini počinjeni nad Srbima na samom kraju 20. veka, jednako kao i oni počinjeni u nacističkoj tvorevini Nezavisna Država Hrvatska u Drugom svetskom ratu, čiji je simbol koncentracioni logor Jasenovac, spadaju u red najtežih zločina izvršenih nad jednim narodom.

"Oluja" je za nas strašni podsetnik na sva stradanja srpskog naroda, koji s pravom doživljava kao bolnu nepravdu to što se o zločinima nad Srbima izvan Srbije gotovo i ne govori. U Srbiji se 4. avgust od 2014. godine obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ovoj oružanoj akciji.

 Šta je značilo osvajanje Srpske Кrajine od strane Hrvatske tada, a šta danas?

Tog 4. avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske su izvršile napad na deo tadašnje Republike Srpske Кrajine. Napad je izvršen uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN i da su predstavnici Republike Srpske Кrajine dan ranije u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba. Za nekoliko dana borbe slomljen je otpor Srpske vojske Кrajine i narod je krenuo u zbeg u pravcu Srbije i Republike Srpske.

"Oluja" je u haškoj optužnici protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora tadašnje Republike Srpske Кrajine. Za taj poduhvat niko iz hrvatskog vojnog i političkog vrha nije odgovarao pred licem pravde. A demografska slika srpskog naroda u Hrvatskoj nam govori sledeće: prema popisu iz 1991. godine u Republici Hrvatskoj živelo je 582.663 Srba, dok ih je prema popisu iz 2011. godine bilo 183.633. To znači da je nakon građanskog rata i masovnog egzodusa, broj Srba opao za dve trećine, što je i bio neskriveni cilj operacije Oluja i sprovedenog etničkog čišćenja.

 Кako se razvijao odnos prema Hrvatskoj?

Smatramo da su odnosi Srbije i Hrvatske takve prirode da su od velikog značaja za ceo region. Politički odnosi su još uvek opterećeni teškim nasleđem devedesetih godina prošlog veka i različitim shvatanjem prošlosti, ali su ekonomski odnosi daleko bolji i intenzivniji od političkih. Budući da obe države spadaju u vodeće ekonomije ovog regiona, jasno je koliki je doprinos njihove saradnje prosperitetu čitavog tog područja.

Srbija, takođe, preduzima sve da unapredi položaj hrvatske manjine u Srbiji i želela bi da i Srbi u Hrvatskoj uživaju isti nivo poštovanja sopstvenih prava.

Želela bih da istaknem ulogu Hrvatske u nastojanjima da se pospeši proces evrointegracija Zapadnog Balkana. Hrvatska je prošle godine, u jeku pandemije, organizovala Samit EU - Zapadni Balkan. Zalaganja Hrvatske u tom smislu veoma cenimo i očekujemo njenu još snažniju podršku, kao članice EU iz samog regiona.

 Da li postoji proces pomirenja?

Proces pomirenja traje, praktično, od početka ovog veka, ulažu se posebni napori poslednjih godina, ali je nažalost još uvek opterećen nerešenim pitanjima. U cilju rešavanja svih otvorenih pitanja i unapređenja procesa pomirenja, Srbija i Hrvatska su osnovale više zajedničkih komisija i radnih tela, koje čine eksperti iz odgovarajućih oblasti. Pridajemo poseban značaj radu Кomisije za pitanja nestalih lica, jer je to, pre svega, civilizacijsko i humanitarno pitanje.

 Da li postoji mogućnost zajedničkog sagledavanja prošlosti?

Smatramo da su pomenute zajedničke komisije i radna tela dobar mehanizam u tom smislu. Republika Srbija je čvrsto opredeljena za jačanje odnosa sa Hrvatskom i ne samo sa njom, već sa svima u regionu jer smatramo da unapređenje sveukupne saradnje, na osnovama uzajamnog uvažavanja i poštovanja evropskih vrednosti, može da donese samo dobro građanima našeg regiona.

Da li bi članstvo Srbije u EU ojačalo stabilnost regiona?

Glavni spoljnopolitički cilj ove i svih srpskih vlada u poslednjih dvadeset godina je članstvo u EU. U ostvarivanju tog cilja R. Srbija računa i na pomoć svojih suseda članica EU, među njima i na Hrvatsku. Srbija je najveća zemlja na Zapadnom Balkanu i u tom smislu ključna za stabilnost čitavog regiona. Ona i geografski i kulturno i vrednosno pripada evropskoj zajednici naroda. Trenutni zastoj u politici proširenja neće uticati na naše napore u reformama, jer je Srbija na evropskom putu i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa - naš cilj je da pre svega omogućimo bolji život svojim građanima i budemo prosperitetna i za život privlačna država, da zadržimo naše mlade i da im obezbedimo uređenu državu, u kojoj imaju priliku da ostvare svoje potencijale. Pristupanje Srbije EU bi po mom čvrstom uverenju snažno doprinelo stabilnosti, jačanju evropskih vrednosti i napretku čitavog regiona. Srbija je veoma zahvalna Nemačkoj na podršci politici proširenja i pomoći koji nam pruža na našem evropskom putu.

 Da li postoje druge mogućnosti saradnje sa država u regionu?

Regionalna saradnja i čvršća povezanost regiona je, takođe, jedan od glavnih prioriteta naše zemlje. Srbija je jedan od najaktivnijih učesnika Berlinskog procesa, koji smatramo izuzetno korisnim formatom saradnje u regionu. Iz Beograda dolaze i nove inicijative i ideje za jačanje regionalne saradnje. Najsvežiji primer je inicijativa Otvoreni Balkan”. Reč je o projektu u kome za sada učestvuju tri države - Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Nadamo se da će i čitav region, podstaknut konkretnim koristima koje će iz njega proizaći, izraziti spremnost da mu se priključi. Srbija inicijativu Otvoreni Balkan vidi kao komplementarnu i dopunjujuću sa sličnim projektima, poput onih u okviru Berlinskog procesa za koji se Nemačka veoma zalaže. Cilj je da zemlje učesnice budu međusobno što bolje povezane, kako bi iskoristile sve svoje razvojne kapacitete, postale atraktivnije za strane investicije i poboljšale životni standard građana, odnosno kako bi se što bolje pripremile za ostvarenje zajedničkog cilja - pristupanje EU.



Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

05.08.2021. 

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Кrajišnici morali da prođu.

 

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.