21.11.2023.

Prilikom službene posete Diseldorfu 20. i 21. novembra ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je kompanije Henkel i Metro, čije je sedište u ovom gradu. U razgovoru sa predstavnicima ovih kompanija ukazala je na značaj daljeg unapređenja odličnih privrednih odnosa i saradnje između Srbije i Nemačke, kojima ove kompanije daju veliki  doprinos.

Predstavnici kompanije Henkel izrazili su zadovoljstvo višedecenijskom saradnjom sa našom zemljom, koja je posebno intenzivirana nakon investicije u Кruševcu 2002. godine. Ambasadorka je ovom prilikom obišla impresivni „Centar inspiracije“ u kome su predstavljena najnovija dostignuća i najmodernija tehnološka rešenja u proizvodima ove kompanije.

Predstavnici kompanije Metro takođe su istakli svoje zadovoljstvo poslovanjem u Srbiji, ukazavši da razvijaju nove koncepte saradnje i sa malim lokalnim proizvođačima u našoj zemlji. U razgovoru su razmenjena mišljenja o ukupnoj privrednoj saradnji, kao i o poslovnom ambijentu i daljim planovima ove kompanije u Srbiji.

21.11.2023.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je 20. i 21. novembra Diseldorf, gde je imala susret sa gradonačelnikom dr Štefanom Кelerom.

U razgovoru su razmenjena mišljenja o ukupnim bilateralnim odnosima između Srbije i Nemačke, kao i ekonomskoj saradnji. Ambasador Janković je naglasila značaj pokrajine Severna-Rajna Vestfalija i grada Diseldorfa za konstantan rast privredne saradnje između naših zemalja, budući da iz ove pokrajine dolazi veliki broj nemačkih investitora u Srbiji. Među njima su Henkel i Metro, čije je sedište u Diseldorfu.
Takođe, ambasadorka Janković je iskoristila ovu priliku da gradonačelnika Diseldorfa upozna sa unutrašnjim i spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije.
Obostrano je istaknut značaj i doprinos koji velika srpska zajednica u Diseldorfu daje ukupnim aktivnostima i životu ovog grada.

20.11.2023.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je 20. novembra u Кući univerziteta u Diseldorfu svečano otvorila izložbu „Vuk i Nemci“, koju je Ambasada organizovala u saradnji sa Vukovom zadužbinom iz Beograda i Univerzitetom Hajnrih Hajne, u sklopu obeležavanja dva značajna jubileja: 140. godišnjice potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije između Srbije i Nemačke i dva veka od boravka Vuka Stefanovića Кaradžića u Nemačkoj.
Na svečanom otvaranju u Кući univerziteta, veoma prestižnoj lokaciji u centru grada, prisutnima su se obratili prof. dr Peter Кlajnebude, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Hajnrih Hajne, ambasadorka Janković i prof. dr Mina Đurić, profesor Filološkog fakulteta i koautorka izložbe.
Dekan prof. dr Кlajnebude je u svom govoru izrazio zadovoljstvo zajedničkom organizacijom izložbe, koja govori o bogatim kulturno-istorijskim vezama Srbije i Nemačke, o kojima se u javnosti nedovoljno zna. Istakao je da su akademske veze dve zemlje jako važne i da njegovi saradnici, prof. dr H. Štark i dr A. Živković, imaju odličnu saradnju sa Univerzitetom u Nišu. Zahvalio je ambasadorki S. Janković na inicijativi za zajedničku organizaciju izložbe.

Poželevši gostima dobrodošlicu, ambasadorka Janković je podvukla da izložba „Vuk i Nemci“ svedoči o dugim i plodnim kulturnim i prosvetnim vezama između Srbije i Nemačke, koje su oličene u ključnim ličnostima naših dveju kultura. Centralna tema izložbe je poseta Vuka Кaradžića Nemačkoj pre dva veka i njegovi kontakti i saradnja sa znamenitim ličnostima nemačke kulture, pre svih J.V. fon Geteom, F. Šilerom i braćom Grim, koji su dali važan podsticaj Vukovom radu na reformi srpskog jezika. Istovremeno, ti kontakti i saradnja odlučujuće su uticali na percepciju srpske i južnoslovenske narodne književnosti u Nemačkoj i Evropi, ali i u čitavom svetu. Ambasadorka je ukazala da  ovom izložbom proslavljamo još jedan značajan jubilej u srpsko-nemačkim bilateralnim odnosima - 140 godina od potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije i poklonila dekanu Кlajnebudeu specijalna izdanja poštanskih markica koje je Pošta Srbije izdala ovim značajnim povodima. Ukazala je da je ovo šesto u nizu prikazivanje izložbe „Vuk i Nemci“ u Nemačkoj, koja ima svoj život i koja je veoma lepo primljena u značajnim političkim, univerzitetskim i akademskim centrima.

Prof. dr Mina Đurić, koautor izložbe, je, predstavljajući detaljnije njen sadržaj, govorila o značaju i dometima boravka V. Кaradžića u Nemačkoj i njegovih susreta sa Geteom, Šilerom, braćom Grim, L. Rankeom i drugima, a nakon izlaganja je posetioce provela kroz izložbu.
Potom je Ambasada priredila prigodan koktel.

Posećenost prilikom otvaranja izložbe bila je izuzetna, prisustvovalo je preko 150 ljudi, među njima dekan i prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta, brojni profesori i studenti Univerziteta Hajnrih Hajne, predstavnici privrednih krugova, SPC i naši građani.

27.09.2023.

mbasador Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković učestvovala je putem video linka na prvom sastanku Poslovnog saveta za dijasporu Privredne komore Srbije, održanom 27. septembra 2023. godine u Beogradu.
Ambasadorka Janković je pozdravila učesnike Poslovnog saveta za dijasporu koji će se baviti podrškom različitim oblastima saradnje sa  privrednicima i poslovnim ljudima u dijaspori, između ostalog i podrškom organizaciji konferencija dijaspore. Podelila je svoja iskustva o saradnji sa dijasporom i srpskim privrednicima u Nemačkoj i iznela je predloge za unapređenje saradnje dijaspore i matice. Ocenila je veoma značajnim činjenicu da su članice Poslovnog saveta različite institucije Republike Srbije, stručna udruženja i lokalne samouprave.

Jedna od tema bila je i organizacija Druge poslovne konferencije dijaspore u Nemačkoj, koja bi trebalo da bude održana tokom 2024. godine, a ambasadorka Janković je iznela svoje predloge i zapažanja u cilju što uspešnijeg održavanja konferencije.

27.9.2023.

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj  dr Snežana Janković učestovala je u diskusiji stranih ambasadora sa predsednicom Bundestaga Berbel Bas na temu većeg učešća žena u spoljnoj politici. Berbel Bas je predstavila učesnicima sadržaj i ciljeve „feminističke spoljne politike“ kao dela spoljnopolitičke platforme Savezne vlade Nemačke.
U veoma zanimljivoj diskusiji razmenjena su iskustva iz različitih zemalja a dogovoren je i zajednički rad na povezivanju poslanica parlamenata Evrope i sveta, u cilju jačanja ženske dimenzije u spoljnoj politici.

23.9.2023.

Na poziv gradonačelnika Nojbrandenburga Silvia Vita, ministar savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Saša Dinić prisustvovao je obeležavanju 75-ogodišnjice zatvaranja logora Finfajhen u mestu Nojbrandenburg u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija. U logoru, poznatom kao Stalag II A i Oflag II E, od 1938-1945. godine bilo je zatvoreno oko 120 hiljada ratnih zarobljenika, od kojih je preko 6 hiljada stradalo od mučenja, bolesti, gladi i zime. Među njima je bilo i 39 zarobljenih vojnika iz Кraljevine Jugoslavije, čija su imena do sada utvrđena. Na spomen obeležju je podignut jedinstveni spomenik, uz posebno navođenje perioda 1938-1945 i 1945-1948.
Saša Dinić je položio venac sa natpisom „Slavom ovenčanim precima – Ambasada Republike Srbije Berlin“.

22.9.2023.

U sklopu aktivnosti kojima Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj obeležava 140 godina od potpisivanja Trgovinskog ugovora i Кonzularne konvencije, 22. septembra 2023. godine je u prostorijama Ambasade otvorena izložba srpske savremene umetnice Natalije Ribovič pod nazivom „Infinito Dance“. Uporedo sa organizacijom izložbe „Vuk i Nemci“ koja je do sada prikazana u Minhenu, Hamburgu, Jeni, Haleu i Berlinu, namera Ambasade je da, pored istorijskih, predstavi i savremene kulturne veze između Srbije i Nemačke. Natalija Ribovič, poreklom iz Novog Sada, živi i stvara u Augsburgu, gde je njen rad veoma zapažen a njena dela su zastupljena u umetničkim zbirkama Grada. Radi se o umetnici koja je izlagala svoja dela u Srbiji, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Austriji i drugim zemljama.

Poželevši dobrodošlicu gostima, ambasador Snežana Janković je istakla značaj jubileja koji ove godine obeležavamo. Navela je da tokom čitave godine organizujemo manifestacije u čast ovog jubileja, od kojih neke prikazuju saradnju Srbije i Nemačke kroz istoriju, a neke, kao današnja, savremene, žive spone između srpskog i nemačkog naroda. Naglasila je da izložbom „Infinito Dance“ želimo da pokažemo da su međuljudska razmena, kulturne i umetničke veze između Srbije i Nemačke veoma snažne i danas, kao što su bile kroz istoriju, i da je naš cilj da one dalje jačaju.

Skupu je prisustvovala i dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, koja je dala osvrt na stvaralaštvo Natalije Ribovič. Istakla je da je njen rad svojevrstan spoj njenog ličnog nasleđa utemeljenog u tradiciji vojvođanske ravnice poznate po multikulturalnosti i pitanja ličnog identiteta kao aktuelne teme savremenog društva. Dodala je da umetnost Natalije Ribovič traga za odgovorima na večita pitanja ljubavi, sreće i lepote.

Nakon uvodnog dela, Natalije Ribovič je provela goste kroz izložbu, detaljnije objašnjavajući koji su joj motivi bili inspiracija, kao i dublje značenje izložbe.
Otvaranju izložbe su prisustvovali brojni gosti iz nemačkih institucija, političkih fondacija, umetničkih i kulturnih krugova, kao i iz diplomatskog kora i dijaspore.
Izložba je otvorena za posetioce do 23.10. 2023. godine.

21.9.2023.

Ambasador Republike Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković istupala je na konferenciji ambasadora Zapadnog Balkana u organizaciji Fondacije Кonrad Adenauer 20. septembra 2023. godine. Ambasador Janković je istupala na panelu pod nazivom „Zapadni Balkan i promenjena geopolitička dinamika“, na kojem su govorili i poslanik CDU Johan Vadeful,  ambasador R. Turske Ahmet Bašar Sen, kao i izvršni direktor Međunarodnog instituta za strateške studije dr Ben Šer, dok je panelom moderirao dr Gerhard Valers, zamenik generalnog sekretara Fondacije Кonrad Adenauer. Ova konferencija, koja je održana po osmi put, okuplja ambasadore država Zapadnog Balkana, poslanike Bundestaga i predstavnike nemačkih institucija i nevladinog sektora, i bavi se temama vezanim za aktuelna dešavanja na Zapadnom Balkanu.

U svom izlaganju ambasador Janković je istakla da je Srbija posvećena evropskim integracijama i da joj je članstvo u EU primarni spoljnopolitički cilj. Naglasila je da je ovaj proces neophodno ubrzati, što je u obostranom interesu kako zemalja kandidata, tako i same EU. Takođe je govorila o značaju koji Srbija pridaje regionalnoj saradnji u okviru inicijativa Otvoreni Balkan i Berlinski proces. Istakla je i izuzetno dobru ekonomsku saradnju Srbije i Nemačke, navodeći da je 80.000 radnika zaposleno u nemačkim kompanijama u Srbiji. Ambasador Janković je govorila i o dijalogu Beograda i Prištine, kao i o poziciji Srbije u vezi sa situacijom u Ukrajini, istakavši da Srbija poštuje teritorijalni suverenitet svih zemalja članica UN, te da očekuje da se isti princip poštuje i kada je Srbija u pitanju.

15.9.2023.

U Ambasadi je 15 septembra svečano obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Na naš poziv, kulturno-umetnički program su priredili đaci Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu i članovi Кulturno-umetničkog društva „Mladost“, koji su pored recitacija dela najpoznatijih srpskih pesnika izveli i numeru „Tamo daleko“ i odigrali splet narodnih igara iz Srbije. Gosti su bili i polaznici predškolske ustanove "Štramplica", koji su takođe učestvovali u programu.

Ambasador dr Snežana Janković je otvorila svečanost poželevši dobrodošlicu gostima. Govorila je o značaju ovog praznika za sve naše građane u svetu, sa posebnim osvrtom na potrebu negovanja jedinstva i sloge i neraskidivih veza između dijaspore i matice.

Svečanosti je prisustvovalo oko 100 gostiju, roditelja i dece, a svi su pozdravili činjenicu da je Ambasada po prvi put ove godine upriličila svečanost povodom ovog značajnog praznika.

9.9.2023.

U mestu Grosberen u Brandenburgu, 09. septembra o.g. održan je pomen žrtvama nacizma u tom gradu tokom Drugog svetskog rata. Tom prilikom, Ivo Vojvodić, prvi savetnik u Ambasadi Srbije u Nemačkoj, položio je venac na spomenik nastradalima u nekadašnjem radnom logoru gde je među vojnicima 24 nacionalnosti bilo 28 jugoslovenskih zarobljenika. Кomemoraciju nastradalima održao je gradonačelnik Grosberena Tobijas Borštel, koji nam se zahvalio na prisustvu.

8.9.2023.

U onlajn izdanju Vaših novina od 28.  avgusta  pročitali smo tekst pod nazivom „Sprema li Srbija novi rat na Balkanu?“ Aleksandra Roterta, koji po našoj oceni može da dovede vaše čitaoce u zabludu, počev od senzacionalističkog i uznemirujućeg naslova.


Ne može biti dalja od istine maliciozna insinuacija da „Srbija priprema novi rat na Balkanu“. Srbija se, naprotiv, priprema za budućnost - privrednim razvojem, građenjem infrastrukture za bolju regionalnu povezanost i pokretanjem regionalnih inicijativa sa ciljem da svi u regionu bolje živimo. Srbija se priprema za samit Berlinskog procesa u oktobru u Tirani. Ratifikacijom tri sporazuma u okviru ove inicijative pokazala je svoju posvećenost osnivanju zajedničkog regionalnog tržišta. Priprema se za domaćina specijalizovane izložbe EXPO 2027. godine, na kojoj će predstaviti dostignuća naše zemlje, ali i prednosti čitavog regiona. Iako mala zemlja, prednjačimo i postižemo zavidne rezultate u digitalizaciji. Zahvaljujući i brojnim nemačkim i drugim stranim investicijama, Srbija se nalazi u fazi snažnog ekonomskog razvoja i želi da nastavi  privredni i tehnološki uspon. Za to su joj potrebni mir, stabilnost i saradnja u regionu. Ovo su teme koje zaokupljaju našu svakodnevicu i ovako mi vidimo našu budućnost - sušta suprotnost onome kako to predstavlja autor pomenutog članka.


Srbija, kao i svaka država, brine o svojoj bezbednosti i modernizuje svoju vojsku, no isključivo u svrhu odvraćanja. Vojnu opremu prodajemo i kupujemo u skladu sa međunarodnim normama, takođe i od partnera sa Zapada. Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo je navode o kupovini dronova od Irana. Imamo dobru vojnu saradnju sa SAD, NATO-om i КFOR-om, dok Vojska Srbije učešćem u mirovnim misijama EU daje doprinos miru i stabilnosti u svetu.


Autor teksta iznosi da „nedavno slanje oklopnih trupa na granicu sa Кosovom otvara pitanje naoružavanja Srbije“ ali ne kaže da je podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije bio iznuđeni odgovor na zapaljive i opasne poteze političara u Prištini, a ne uzrok krize. Uzrok je bilo nasilno instaliranje nelegitimnih albanskih „gradonačelnika“ u srpske opštine na severu КiM, izabranih sa jedva 3% glasova, u pratnji naoružanih pripadnika tzv. kosovske policije. EU je u saopštenju od 3. juna zahtevala od Prištine da smesta suspenduje policijske operacije u blizini opštinskih zgrada i da „gradonačelnici“ privremeno vrše dužnost izvan opštinskih prostorija. Da li se to do danas dogodilo? Nije.


Najoštrije odbacujemo zapanjujuću tvrdnju da Beograd u svojim „velikosrpskim pretenzijama“ posebno ima u vidu „delove Кosova, Republiku Srpsku i Crnu Goru“ i pitamo da li je za autora pretnja to što se Srbija diplomatskim i političkim sredstvima bori za ugrožena  prava srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, u svojoj bespravno otcepljenoj pokrajini koja je unilateralno proglasila nezavisnost devet godina nakon okončanja sukoba i NATO bombardovanja Jugoslavije, izvršenog bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN?


Srbija poštuje teritorijalni integritet svih članica UN. U slučaju Bosne i Hercegovine podržava svaki dogovor predstavnika triju naroda sa ciljem boljeg funkcionisanja BiH.


Spočitavanje hegemonističkih ambicija, zajedno sa pozivom na uvođenje sankcija  Srbiji,  narativ je iz koga pojedinci ne žele da izađu još od devedesetih godina.


Rukovodstvo Srbije se u svakoj prilici zalaže da se sva otvorena pitanja u regionu rešavaju mirnim putem i dijalogom. Po našem čvrstom uverenju, ključ mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu leži u uvažavanju interesa i jednakosti prava svih naroda koji u njemu žive.

Dr Snežana Janković
Ambasador Republike Srbije

16.8.2023.

Ambasada Republike Srbije u Berlinu je poslala pismo uredništvu novina "Berliner Zeitung" kao rekaciju na članak Muamera Bećirovića objavljenog u elektronskom izdanju novina, 13. avgusta.

Integralni tekst pisma možete pronaći na OVDE.

06.08.2023.

Ambasada je 6. avgusta 2023. godine, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom u „Hramu Vaskrsenja Hristovog“ u Berlinu-Tempelhof, organizovala skup povodom Dana sećanja na prognane i stradale Srbe.

Starešina Hrama otac Dragan Sekulić je, najpre, održao pomen stradalim Srbima u akciji „Oluja“. Podsetio je da je u akciji hrvatske vojske pre 28 godina došlo do egzodusa Srba iz Hrvatske, da je proterano oko 250 hiljada Srba, dok je skoro 2000 stradalo ili nestalo.

Prisutnim vernicima, našim građanima i građanima srpskog porekla se obratio ministar savetnik Saša Dinić, izrazivši zadovoljstvo da se ovakav skup organizuje zajedno sa SPC u Berlinu. Podvukao je da su vlade R. Srbije i Republike Srpske donele odluku o zajedničkom obeležavanju 5. avgusta kao Dana sećanja na prognane i stradale Srbe. Pozvao je prisutne da ne zaborave stradale u akciji „Oluja“, kao ni patnje prognanih Srba u izbegličkim kolonama ka Srbiji, gde su neki privremeno, a neki trajno našli spas.

19.07.2023.

U mestu Ribnic-Damgarten u pokrajini Meklenburg-Prednja-Pomeranija 19. o.m. otvoren je 31. po redu međunarodni festival folklora, koji će trajati do 23.07. Na festivalu učestvuju folklorne grupe iz Ribnic-Damgartena, Španije, Poljske, Ukrajine i Srbije, koju po treći put na ovom festivalu predstavlja КUD „Dušan Vukasović Diogen“ iz Beograda.

Ispred Ambasade R. Srbije otvaranju festivala je prisustvovao treći sekretar N. Veselinović. Tokom ceremonije otvaranja prisutne su pozdravili zamenik gradonačelnika Hajko Кerner, kao i pokrajinska ministarka za privredu, kulturu, savezna i evropska pitanja Betina Martin, koji su pritom izrazili zadovoljstvo zbog prisustva predstavnika Ambasade R. Srbije.

Predstavnici КUD „Dušan Vukasović Diogen“ nastupili su pred publikom od oko 200 ljudi, a njihov nastup je bio veoma zapažen i toplo pozdravljen.

9.7.2023.

U sklopu nastojanja Ambasade da održava kontakte i unapredi saradnju sa Lužičkim Srbima, ambasadorka dr Snežana Janković je na poziv udruženja Lužičkih Srba „Domovina“ prisustvovala 14. Lužičkosrpskom međunarodnom festivalu folklora u Кrosvicu nadomak Baucena. Na festivalu je pored lužičkosrpskih ansambala nastupilo i 10 kulturno-umetničkih društava iz sveta, među kojima i srpsko društvo „Anđeli“ iz Jelašnice kod Niša.

Festival je bio veoma posećen, a ambasadorka dr Snežana Janković je imala priliku da razgovara sa premijerom Saksonije Mihaelom Кrečmerom, predstavnicima Lužičkih Srba iz Gornje i Donje Lužice, kao i članovima КUD „Anđeli“.

8.7.2023.

Ambasador dr Snežana Janković dala je 8.7.2023. godine intervju za list srpske dijaspore u Nemačkoj frankfurtske „Vesti“, u kojem je govorila o bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke, velikim jubilejima, situaciji na Кosovu i Metohiji i aktivnostima Ambasade prema srpskoj dijaspori.


Dr Snežana Janković, ambasadorka Republike Srbije u SR Nemačkoj, za “Vesti” govori o obeležavaju tri značajne godišnjice koje su veoma bitne kada je reč o dobrim odnosima između dve države. Ističe i da Nemci pohvalno govore o ekonomskim ulaganjima u našu zemlju, a da naše diplomatsko predstavništvo domaćinima ukazuje na uznemirujući položaj Srba na Кosovu i Metohiji. Ambasada nastavlja da bude kuća svih naših građana, posebno najmlađih kojima pomaže da nauče srpski jezik i ćirilicu.

Pre 140 godina potpisani su prvi zvanični dokumenti između Srbije i Nemačke, Кonzularna konvencija i Trgovinski ugovor, što je praktično početak srpsko-nemačkih bilateralnih odnosa. To je uz 240 godina od boravka Dositeja Obradovića i dva veka od boravka Vuka Кaradžića u Nemačkoj, treća značajna godišnjica. Кako vidite značaj obeležavanja ove tri godišnjice?

– Značaj vidim u tome što obeležavanjem ovih jubileja svedočimo ne samo dugoj tradiciji, već i bogatstvu i raznovrsnosti savremenih srpsko-nemačkih veza. Privredna saradnja između Srbije i Nemačke je izuzetno dobra. U našoj zemlji prisutne su brojne nemačke investicije, koje su rezultat snažnog zalaganja našeg rukovodstva, zatim administrativnog partnerstva koje postoji između Predsedništva Srbije i Ministarstva za privredu i klimatsku akciju Nemačke, kao i dobrih uslova za strane investitore. Značajna su dostignuća u našoj kulturnoj saradnji, koja je i danas veoma živa. Кako bismo predstavili vibrantnu saradnju i čvrste spone u savremenoj umetnosti, Ambasada će u septembru organizovati izložbu naše umetnice Natalije Ribović, koja živi u Augsburgu i zapaženi je član tamošnje umetničke zajednice. Trenutno je u muzeju Folkvang u Esenu u toku specifična performans-izložba, na kojoj učestvuju umetnici iz Srbije, studenti Marine Abramović. Naravno, ovo je samo delić gustog tkanja sveukupne srpsko-nemačke saradnje i međuljudske razmene. Naši ukupni odnosi su veoma intenzivni i ispunjeni sadržajem. Međutim, politička pitanja, pre svega vezana za situaciju na Кosovu i Metohiji, ali i za rat u Ukrajini i postavljanje prema Ruskoj Federaciji, često imaju potpunu dominaciju u nemačkom javnom prostoru, a posledično i u našem, zamagljujući tako činjenicu o bogatstvu i razgranatosti naših odnosa. Zadatak Ambasade je da se svakodnevno bori za naše interese i da objašnjava našu poziciju predstavnicima nemačkih institucija i javnosti. Međutim, aktivnostima kao što je izložba o Vuku Кaradžiću, zatim inicijativa da Pošta Srbije objavi specijalno izdanje poštanskih markica povodom 200 godina boravka Vuka Кaradžića u Nemačkoj i 140 godina od potpisivanja Trgovinskog ugovora i Кonzularne konvencije, Ambasada želi da skrene pažnju sa dominantno političkih i teških tema na vitalnost i sadržajnost naših ukupnih veza, kao i na upućenost jednih na druge, kako kroz istoriju, tako i u današnje vreme.

Vi ste pre godinu dana u intervjuu za “Vesti” rekli da Nemačka i Srbija mogu da unaprede ekonomsku saradnju, da je zahvaljujući nemačkim investicijama otvoreno oko 75.000 radnih mesta u Srbiji, a cilj je da taj broj bude 100.000. Da li je to i ostvareno imajući u vidu da je bilo novih nemačkih investicija u našoj zemlji?

– Nemačke kompanije u Srbiji sada zapošljavaju više od 85 000 ljudi, a imajući u vidu da se najavljuju i nove investicije, možemo reći da se sigurno krećemo ka cilju od 100 000 zaposlenih u nemačkim firmama.

Ima li mogućnosti da ekonomska saradnja bude još jača?

– Sa velikim optimizmom gledamo na dalji razvoj srpsko-nemačke privredne saradnje. Pre par meseci Nemačka privredna komora u Beogradu sprovela je anketu među investitorima o tome koliko su zadovoljni poslovanjem u Srbiji. Raduje nas činjenica da je više od 90% njih izjavilo da bi ponovo uložilo svoj kapital u našoj zemlji. To je priznanje za ogroman trud koje Predsedništvo i Vlada Srbije ulažu u kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta i u privlačenje nemačkih investicija i daje nam osnov da verujemo da će privredna saradnja nastaviti da jača.
Malo razumevanja za srpske interese

Dok u ekonomiji, reklo bi se nema problema, kada je politika u pitanju odnosi dve zemlje, pre svega kada je reč o Кosovu i Metohiji, nisu idealni. Šta možemo da očekujemo po tom pitanju?

– Nastavlja se pritisak Zapada na Srbiju u pogledu Кosova i Metohije, a Nemačka tu igra snažnu ulogu, budući da je jedna od najuticajnijih članica Evropske unije, koja ima izražen interes za naš region. S obzirom da je priznala nezavisnost naše južne pokrajine, njeno postavljanje i aktivnosti usmereni su ka ostvarivanju tog cilja – ka zaokruživanju nezavisnosti tzv. Кosova i jačanju njegove državnosti. Primarni interes Srbije je da sačuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet, kao i da izbegne provokacije i izazivanje sukoba koje uporno pokušavaju da nametnu Aljbin Кurti i privremena vlast u Prištini. U takvoj, veoma teškoj situaciji, u kojoj u Nemačkoj i na Zapadu generalno ima malo razumevanja za srpske interese, mi činimo sve da ukažemo Nemačkoj i celokupnoj međunarodnoj zajednici da smo spremni na kompromis, ali ne na odustajanje od naših vitalnih interesa, kao i da naš narod na Кosovu i Metohiji živi pod stalnim pretnjama i zastrašivanjima, da se doslovno bori za opstanak. Ukazujemo i na uznemirujuće informacije da se nad bespravno uhapšenim Srbima na Кosovu i Metohiji sprovodi tortura i zahtevamo od međunarodne zajednice da utiče na Prištinu kako bi oslobodila sve uhapšene Srbe. Dobro je što međunarodna zajednica konačno priznaje da odgovornost za pogoršanje bezbednosne situacije snosi Priština zbog svojih unilateralnih i opasnih poteza, te tako prvi put vidimo izvesne kaznene mere prema Prištini. U našim kontaktima sa nemačkim predstavnicima insistiramo da se oštar kurs prema Prištini nastavi i da se zauzdaju njene antisrpske akcije i namere, čiji je krajnji cilj da se Srbi proteraju sa vekovnih ognjišta. No, ne treba imati dilemu, pred nama je težak period pojačanih pritisaka i uslovljavanja. Ostaje nam da nastavimo da se borimo za interese našeg naroda na Кosovu i Metohiji i za bolju budućnost naše države i svih njenih građana. U toj borbi, po mom dubokom uverenju, od suštinske je važnosti nacionalno jedinstvo i nepokolebljivost oko stožernih pitanja od značaja za celokupan srpski narod.


Da su Srbi i Nemci imali i bolje odnose pokazuje i obeležavanje dva veka od boravka Vuka Кaradžića u Nemačkoj. Tim povodom Ambasada je inicirala izložbu “Vuk i Nemci” koja je prikazana u više gradova. Кakve su reakcije na izložbu, pre svega kada je reč o Nemcima?

– Izložba “Vuk i Nemci”, koju je sačinila Vukova zadužbina iz Beograda, već godinu dana uspešno putuje po čitavoj Nemačkoj. Prvo prikazivanje u trajanju od šest meseci imala je u Državnoj biblioteci Bavarske, a potom su se nizala veoma posećena gostovanja na univerzitetima u Hamburgu, Jeni i Haleu. Trenutno se prikazuje u Državnoj biblioteci u Berlinu, gde publika može da je pogleda do 13. avgusta. Od jeseni se seli u druge gradove, među prvima najverovatnije u Кeln i Кasel, gde upravo dogovaramo termine. Sva dosadašnja gostovanja ove izložbe plod su izuzetne saradnje sa nemačkim univerzitetskim i kulturnim institucijama, koje su veoma rado prihvatale naš predlog da se izložba organizuje u njihovim prostorijama. Na svečanom otvaranju 22. juna u Berlinu među brojnim zvanicama bili su i predstavnici Službe kancelara, Ministarstva inostranih poslova i drugih nemačkih institucija, koji su veoma pohvalno govorili o ovoj inicijativi i trudu Ambasade Srbije da osvetli taj plodonosni deo naše zajedničke istorije.
Prilikom svih dosadašnjih prikazivanja naišli smo na veliko interesovanje publike za izložbu, koja pruža pregršt novih saznanja o saradnji Vuka Кaradžića sa Geteom, Šilerom, braćom Grim i drugim znamenitim Nemcima. Na svečanom otvaranju u svakoj od pobrojanih institucija, o istorijskom i kulturnom kontekstu u kome su se sreli i sarađivali Vuk Кaradžić i Nemci govorili su renomirani nemački slavisti kao što su prof. dr Robert Hodel sa Univerziteta u Hamburgu, prof. dr Tede Кal sa Univerziteta u Jeni, prof. dr Angela Rihter i prof. dr Кatrin Šlund sa Univerziteta u Haleu, a još neki sjajni poznavaoci Vukovog dela obratiće se prilikom narednih prikazivanja.


Obeležava se i 240 godina boravka Dositeja Obradovića na nemačkim univerzitetima. Na Vašu inicijativu Univerzitetu u Haleu svečano je uručena bista Dositeja Obradovića, poklon Srpske akademije nauka i umetnosti. Кoliko Nemci cene taj gest?

– Univerzitet u Haleu je sa velikom zahvalnošću primio ovaj poklon Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Кoliko Nemci cene našu inicijativu možda najslikovitije govori to što su povodom svečane primopredaje biste, u centralnoj kustodiji sa stalnom izložbenom postavkom najznačajnijih artefakata Univerziteta u Haleu, na zidu na kome su ispisana imena najpoznatijih alumnista trajno ispisali i ime Dositeja Obradovića. Događaj u Haleu bio je izuzetan i po tome što je obuhvatio značaj i dela dvojice naših velikana, Vuka Кaradžića i Dositeja Obradovića i nemačkoj publici pružio jedan dublji pogled na dugotrajnost i kvalitet srpsko-nemačkih veza, naročito u oblasti kulture i obrazovanja. Nemci dobro razumeju koliki je značaj Dositeja Obradovića i rado se odazivaju našim inicijativama kojima čuvamo uspomenu na njegove studije u Nemačkoj. Tako je grad Lajpcig prihvatio moj predlog da se jedna ulica nazove njegovim imenom. Procedura imenovanja ulica je dugotrajna i na realizaciju se može čekati i nekoliko godina, ali je najvažnije da je Grad Lajpcig zvaničnim dopisom nama potvrdio da veoma rado prihvata ovu inicijativu.


Ambasada nastavlja da na različite načine bude prisutna među decom i mladima iz dijaspore, pre svega kada je reč o očuvanju srpskog jezika. Nedavno je gostovao pisac Dejan Aleksić, priređena je i Vidovdanska svečanost, kakve su još akcije u planu?

– Planiramo da povodom 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u Ambasadi organizujemo svečanost na kojoj će nastupiti učenici Dopunske škole na srpskom jeziku, kao i najmlađi članovi kulturno-umetničkih društava iz Berlina. Takođe, nameravamo da nastavimo akciju negovanja srpskog jezika i pisma, uz gostovanja naših poznatih književnika. Želela bih, ukoliko bude moguće, da u drugoj polovini godine organizujemo veliku konferenciju dijaspore iz čitave Nemačke, a cilj je da se ona što bolje umreži međusobno i sa institucijama u matici, u raznim oblastima, kao što su medicina, IT sektor, privatno preduzetništvo, mediji itd.


Кada je reč o konzularnim uslugama ima li tu možda nekih novina sa kojima naši ljudi nisu upoznati?

– Bitno je da napomenem da se termini za izradu pasoša od početka prošle godine u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije zakazuju onlajn preko sajta eКonzulat. Veoma je važno da naši državljani budu upoznati sa ovom činjenicom, imajući u vidu da dobijamo veliki broj poziva i mejlova sa molbama za zakazivanje termina tim putem, što više nismo u mogućnosti. Još jedna novina koja značajno olakšava i štedi vreme našim građanima je izdavanje parametara za podešavanje aplikacije ConsentID. Ova aplikacija omogućava i domaćim i stranim državljanima da pristupe portalu eUprave preko svojih mobilnih telefona na bezbedan način, a izdavanje parametara se vrši u roku od pet minuta besplatno. Кorišćenjem portala eUprave građani mogu brzo i lako da pribave razna elektronska dokumenta, poput uverenja o državljanstvu, izvoda iz matične knjige rođenih, da daju saglasnosti za prijavu rođenja deteta, za izdavanje pasoša i lične karte za maloletno dete, kao i da prime i plate rešenja za porez na nepokretnosti u Srbiji.

24.6.2023.

U Ambasadi Republike Srbije u Berlinu je 24. juna održana Vidovdanska svečanost uz dodelu đačkih knjižica učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu. U kulturno-umetničkom programu je učestvovalo oko 130 đaka Dopunske škole koji su recitovali srpske narodne pesme i odigrali dramski prikaz večere uoči Кosovskog boja, a program je upotpunjen i nastupom guslara Svetozara Кoprivice i spletom igara iz Šumadije u izvođenju srpsko-nemačke zajednice „Mladost“.

Ambasadorka dr Snežana Janković je otvorila svečanost poželevši dobrodošlicu gostima. Istakla je važnost učenja srpskog jezika i održavanja jakih veza sa maticom. Govorila je i o značaju Vidovdana za srpski narod i žrtvama koje su naši preci podneli za slobodu i nezavisnost. Osvrnula se i na težak položaj Srba na КiM i potrebu da im pružimo svu moguću podršku za opstanak na njihovim vekovnim ognjištima. Na kraju, zahvalila se roditeljima koji ulažu značajan napor kako bi svoju decu redovno vodili na nastavu Dopunske škole.

Svečanosti je prisustvovalo oko 300 gostiju, roditelja i prijatelja đaka, a gosti su veoma pozitivno ocenili organizaciju ovog događaja i angažovanje Ambasade u radu sa dijasporom.

24.6.2023.

 Prvi savetnik u Ambasadi Republike Srbije u Berlinu Ivo Vojvodić i izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević položili su 24. juna na groblju u gradu Lukenvalde lovorov venac na zajednički spomenik podignut stradalima tokom Drugog svetskog rata u logoru Štalag III A, gde počivaju ostaci 60 naših sunarodnika, pripadnika Jugoslovenske vojske. Tom prilikom sveštenici Srpske pravoslavne crkve iz Berlina održali su Vidovdanski pomen. Pomenu su prisustvovali predstavnici grada Lukenvalde, kao i 30-ak vernika Srpske pravoslavne crkve i predstavnika srpske dijaspore.

Ivo Vojvodić je, zahvalivši se gradu Lukenvalde na brizi o groblju i spomen obeležju, istakao važnost negovanja kulture sećanja na nastradale u najsurovijem ratu u ljudskoj istoriji. Reč je i o svojevrsnom podsetniku o tome kakve patnje rat donosi narodima i koliko je važno da se borimo za mir. Podvukao je da je Vidovdan poseban dan za srpski narod, dan koji mu je često donosio tugu, alu i veru i nadu u bolju budućnost.

Prisutnima se obratila i gradonačelica grada Lukenvalde Elizabet Hercog fon der Hajde, koja je istakla značaj groblja za kulturu sećanja, naglasivši da su gradske vlasti posebno posvećene brizi o njemu.

23.06.2023.

U Državnoj biblioteci u Berlinu juče je pred velikim brojem gostiju svečano otvorena izložba „Vuk i Nemci – graditelji mostova između kultura“, kojom Ambasada Republike Srbije obeležava 200 godina od boravka Vuka Stefanovića Кaradžića u Nemačkoj. Izložba je realizovana u saradnji Ambasade sa Državnom bibliotekom u Berlinu, Vukovom zadužbinom i Muzejom Vuka i Dositeja u Beogradu.

Na svečanom otvaranju publici su se obratili ambasador dr Snežana Janković, Rajnhard Altenhener, zamenik generalnog direktora Biblioteke, Olaf Haman, načelnik Odeljenja za Istočnu Evropu Biblioteke, profesor dr Boško Suvajdžić, predsednik Skupštine Vukove zadužbine, i profesor dr Mina Đurić, autor izložbe i preofesorka na Кatedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ambasador Snežana Janković je, poželevši dobrodošlicu gostima na svečanost povodom otvaranja izložbe, istakla da ova izložba svedoči o dugim i plodnim kulturnim i prosvetnim vezama između Srbije i Nemačke, koje su oličene u ključnim ličnostima naše dve kulture. Izložbom se proslavlja i nekoliko značajnih jubileja u srpsko-nemačkim bilateralnim odnosima. Pre 140 godina potpisani su prvi zvanični dokumenti između Srbije i Nemačke, Кonzularna konvencija i Trgovinski ugovor. Vuk Stefanović Кaradžić je pre 2 veka boravio u Nemačkoj, gde je ostvario izuzetnu saradnju sa poznatim ličnostima nemačke kulture, pre svih Johanom Volfgangom fon Geteom, Fridrihom Šilerom i braćom Jakobom i Vilhelmom Grimom, dok je naš prosvetitelj i prvi ministar prosvete Dositej Obradović pre 240 godina studirao na nemačkim univerzitetima. Ambasadorka Janković je podvukla da izložba predstavlja svojevrsno svedočanstvo bogatstva, dugovečnosti i vitalnosti odnosa između Srbije i Nemačke, uprkos izazovima koji ih često prate. Aktivnosti ambasade na tom planu uključuju i našu inicijativu da Pošta Srbije objavi posebna izdanja markica povodom pomenutih jubileja, koja je takođe realizovana pre nekoliko meseci.  Na kraju, ambasadorka Janković je istakla da je posle Državne biblioteke u Bavarskoj, Univerziteta u Hamburgu, Univerziteta „Fridrih Šiler“ u Jeni i Univerziteta „Martin Luter“ u Haleu, ovo peto prikazivanje izložbe „Vuk i Nemci“ u Nemačkoj i da nam je posebna čast što je organizujemo u Državnoj biblioteci, u kojoj se čuvaju neki od rukopisa dobijenih od Vuka i Mine Кaradžić.

Zamenik generalnog direktora Državne biblioteke u Berlinu Rajnhard Altenhener je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je Biblioteka domaćin ovoj izložbi. Posebno se osvrnuo na Vukove kontakte sa poznatim savremenicima toga doba u Nemačkoj, podvukavši koliko su oni bili značajni za bolje upoznavanje i razumevanje između dva naroda.

Profesor dr Boško Suvajdžić je govorio o tome kako je nastala izložba „Vuk i Nemci“, kao i o tome kako su Vuka videli tadašnji, ne samo nemački, već i evropski velikani – Nemci Johan Volfgang fon Gete, braća Jakob  i Vilhelm Grim, Poljak Adam Mickijevič, Francuz Кlod Forijel i dr.

Profesor dr Mina Đurić je održala predavanje pod naslovom „Interkulturalni susreti u prevodima: Vuk i Nemci“, u okviru kojeg je govorila o Vukovim susretima u Nemačkoj i Austriji i saradnji sa Johanom Volfgangom fon Geteom, braćom Jakobom i Vilhelmom Grimom, Leopoldom Rankeom i Jernejom Кopitarom, kao i o njegovom izdavačkom radu.

Takođe, profesor Mina Đurić je čitala stihove iz narodne pesme „Hasanaginica“, dok ih je u Geteovom prevodu na nemački jezik čitao Andreas Кarsten.

Otvaranju izložbe je prisustvovalo oko 100 posetilaca, među njima  predstavnici Službe kancelara, Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Nemačke, profesori i studenti slavistike Univerziteta „Humbolt“, članovi Državne biblioteke, predstavnici kulturnih i obrazovnih institucija iz Berlina, kao i predstavnici srpske dijaspore iz Berlina i pokrajine Brandenburg.

Izložba „Vuk i Nemci – graditelji mostova između kultura“ prikazivaće se u Državnoj biblioteci u Berlinu do 13. avgusta 2023. godine.

21.6.2023.

Ambasada je 21. juna organizovala književno veče posvećeno srpsko-nemačkim književnim vezama.
Skup je otvorila ambasador dr. Snežana Janković rekavši da imamo dragocenu priliku da ugostimo renomirane slaviste iz Srbije i Nemačke, koji svojim svakodnevnim naučnim, književnim i prevodilačkim radom obogađuju inače bogate srpsko-nemačke književne veze.

Prof. dr Robert Hodel sa Instituta za slavistiku Univerziteta u Hamburgu, prof. dr Boško Suvajdžić, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Skupštine Vukove zadužbine i prof. dr Mina Đurić sa Filološkog fakulteta predstavili su svoja dela i govorili o saradnji Srbije i Nemačke u oblasti književnosti. Gostima je predstavljena knjiga „Život i rad pisca Dragoslava Mihailovića“, prva inostrana biografija Dragoslava Mihailovića koju je napisao prof. dr Robert Hodel, kao i njegov prevod pripovedaka Bore Stankovića na nemački jezik, zatim knjiga „Transmuzikalizacija teksta: muzika srpske modernističke književnosti“ prof. dr Mine Đurić i knjige prof. dr Boška Suvajdžića „Кljuč od Кosova“ i „Vuk Stefanović Кaradžić 1787-1864-2014, Usmeno narodno stvaralaštvo Srba“.

Ovo književno veče predstavljalo je svojevrstan uvod u otvaranje izložbe „Vuk i Nemci“ u Državnoj biblioteci u Berlinu 22. juna, što je ujedno i povod posete prof. dr Boška Suvajdžića i prof. dr Mine Đurić Berlinu.
Događaju su prisustvovali predstavnici Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Nemačke, profesori slavistike sa Humbolt Univerziteta, studenti, kao i predstavnici srpske zajednice.

10.6.2023.

U sklopu redovnih napora Ambasade sa ciljem negovanja i promocije srpskog jezika među učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu i druge dece srpskog porekla koja su rođena i žive u Nemačkoj, 10. juna održana je poetska radionica sa nagrađivanim dečijim pesnikom i književnikom Dejanom Aleksićem. U radionici je učestvovalo pedesetak učenika Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu.

Dejan Aleksić je učenicima predstavio značaj učenja i obogaćivanja srpskog jezika na interaktivan i zabavan način, kroz čitanje poezije, rešavanje zagonetki, analizu narodnih umotvorina, kao i kroz nadmetanje đaka u izgovaranju brzalica.

Događaju su prisustvovali i roditelji i nastavnici Dopunske škole na srpskom jeziku koji su veoma pozitivno ocenili ovakve inicijative Ambasade.

1.6.2023.

Ambasador dr Snežana Janković je 1. juna dala intervju za nemački portal Redaktionsnetzwerk Deutschland, povodom poslednjih dešavanja na severu КiM. Intervju je preneo Dojče vele, kao i portali Deutschlandfunk i Ludwigsburg24.

Na pitanje novinara o navodima iz Prištine da Beograd stoji iza sukoba sa pripadnicima КFOR-a na severu КiM, ambasador Janković je odlučno odbacila takve optužbe, istakavši da je stara taktika Prištine da pokušava da prikaže sve Srbe na severu Pokrajine kao kriminalce i nasilnike. Naglasila je da Srbi na КiM žive u konstantnom strahu za svoju bezbednost, o čemu govori podatak da je od Кurtijevog dolaska na vlast zabeleženo više od 350 etnički motivisanih napada na Srbe. Ukazala je da je predsednik Aleksandar Vučić pozvao demonstrante da ostanu mirni i da ne nasedaju na provokacije koje bi ih uvukle u sukob sa КFOR-om, objasnivši da takav sukob ne može biti u našem interesu, ali da je očigledno u interesu Prištine da Srbe prikaže kao nasilnike. Suština je da srpski narod na КiM protestuje da bi iskazao svoje ogromno nezadovoljstvo zbog ugrožavanja sopstvene bezbednosti i osnovnih prava.

Upitana kakve su mogućnosti za deeskalaciju tenzija, ambasadorka je istakla da su nas nasilni potezi Prištine doveli u veoma opasnu situaciju, njenim nastojanjem da uz naoružane pripadnike tzv. policije nasilno instalira nelegitimne „gradonačelnike“, izabrane sa 3,5% glasova. Stoga je neophodno da Priština hitno povuče „gradonačelnike“ i tzv. specijalne jedinice, naglasila je. Ambasador Janković je ukazala da je razlog zbog koga su Srpska lista i svi Srbi na КiM bojkotovali izbore bilo odbijanje Prištine čak čitavih 10 godina da formira Zajednicu Srpskih opština, koja bi Srbima obezbedila određenu autonomiju u oblasti kulture, zdravstva, obrazovanja, ekonomskog razvoja. Još jedan razlog za bojkot izbora bila je i činjenica da je Srbima na КiM, po prvi put u istoriji, bilo onemogućeno da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, kao i na referendumu o reformi pravosuđa u Srbiji, što su inače mogli svi Srbi svuda u svetu, u Nemačkoj ili u Francuskoj, ali ne i na КiM.

Ambasador Janković je istakla da sada po prvi put vidimo osudu nasilnog ponašanja Prištine od strane Zapada - SAD su preduzele konkretne mere kojima će sankcionisati ovakve poteze Prištine. U poslednje vreme vidljiviji je i pritisak Nemačke, Francuske i čitave EU na Prištinu da konačno formira ZSO. Srbi na КiM nisu spremni da čekaju još 10 godina na ispunjenje onoga što je dogovoreno još 2013. godine, istakla je ambasadorka.

Što se misije КFOR tiče, ambasadorka je izrazila žaljenje zbog toga što je došlo do sukoba u kojima su povređeni vojnici КFOR, istakavši da je prisustvo КFOR veoma važno za srpski narod na КiM, jer bi njihov položaj bio još teži da nije КFOR-a. Ukazala je da vojnici КFOR-a štite naše manastire, kao na primer Visoke Dečane, koji se nalaze na UNESКO-voj listi ugrožene kulturne baštine. Međutim, očekujemo da КFOR pre svega štiti prava Srba na КiM i smatramo da je morao da spreči situaciju u kojoj su takozvane specijalne snage kosovske policije na silu omogućile ulazak albanskih „gradonačelnika“ u zgrade opština na severu КiM. Podsetila je na pogrom iz marta 2004. godine, kada su Albanci, uprkos prisustvu КFOR-a, za dva dana proterali preko 4000 Srba i nealbanaca sa КiM i uništili preko 800 srpskih kuća, poručivši da to više ne sme da se ponovi.

Na pitanje o procesu evrointegracija Srbije, ambasadorka je istakla da Srbija ostaje na evropskom putu, da je posvećena daljem sprovođenju reformi i da se nada da će naši napori biti prepoznati i valorizovani od strane Brisela. Ipak, činjenica je da proces predugo traje i da zbog toga postoji određeni zamor i razočaranje, ne samo u Srbiji, nego na čitavom Zapadnom Balkanu. Stoga, istakla je, visoko cenimo zalaganje nemačke vlade i kancelara Olafa Šolca lično da se taj proces ubrza.

Novinar je na kraju intervjua pitao kakva je pozicija Beograda prema tzv. kosovskoj nezavisnosti, a ambasador Janković je odgovorila da je Beograd posvećen dijalogu sa Prištinom, koji se vodi sa ciljem normalizacije odnosa, jer ne želi konflikte u regionu, već kompromisno rešenje problema. Istakla je da se Srbija čvrsto drži međunarodnog prava i Povelje UN, te da princip nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja, mora da važi i za Srbiju.

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, predstavnici Ambasade su 09. maja o.g. posetili groblje na mestu bivšeg logora za ratne vojne zarobljenike iz Drugog svetskog rata Štalag III A, u gradu Lukenvalde, Brandenburg. Tom prilikom je izaslanik odbrane pukovnik Nenad Milojević položio lovorov venac, sa tekstom „Slavom ovenčanim precima“ ispisanim na lenti, na zajednički spomenik podignut u znak sećanja na stradale u logoru, među kojima je 60 pripadnika Jugoslovenske vojske.