|
|
|
|
|
|
|
Уручивање позивног писма за учешће Немачке на Специјализованој изложби ЕХРО 2027 |
19.12.2024
Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић је 19. децембра 2024. године уручила Патрику Шпехту, шефу Реферата за сајамску политику и EXPO у Савезном министарству за привреду и заштиту климе, као надлежном за сва питања везана за EXPO, позивна писама председника Александра Вучића савезном председнику Франку Валтеру Штајнмајеру и савезном канцелару Олафу Шолцу за учешће Немачке на изложби EXPO 2027 у Београду.
Амбасадорка Јанковић је истакла да је специјализована изложба EXPO 2027 од стратешког значаја, и то не само за Србију, него и за цео регион Западног Балкана, где се по први пут одржава. Нагласила је да би Србија веома ценила учешће Немачке, како због значаја наших билатералних односа, тако и због утицаја који Немачка остварује на глобалном плану.
Патрик Шпехт је, захваливши се на писмима, истакао да је реч о изузетно важном догађају, којем и Немачка придаје велики значај, те да ће нас о учешћу Немачке званично обавестити у предвиђеном року.
|
|
Амбaсадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић у посети кровној организацији Лужичких Срба „Домовина“ |
18.12.2024
Амбaсадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је, у оквиру наставка продубљивања сарадње са Лужичким Србима, 18. децембра посетила град Бауцен у Саксонији, где јој је домаћин био Давид Статник, председник удружења „Домовина“, кровне организације која окупља Лужичке Србе у Доњој Лужици и Горњој Лужици.
Амбасадорка Јанковић је, у пријатељском и веома садржајном разговору, позвала на интензивирање сарадње између Срба и Лужичких Срба у већем броју области, посебно на пољу културе и образовања, где има највише потенцијала. Предложила је да се, у циљу зближавања два народа, у Лужици представе српска култура, језик и обичаји, као и да се у Србији представе језик, култура и обичаји Лужичких Срба. Упутила је позив Давиду Статнику да посети Србију у циљу сагледавања конкретних могућности за јачање сарадње између наша два, по много чему изузетно блиска народа.
Захваливши амбасадорки на посети, Давид Статник је пренео велики интерес за приближавање два народа, посебно на пољу културе и образовања, узимајући у обзир сличности језика. Између осталог, изразио је интерес за сарадњу наших фолклора, како директно, тако и у оквиру Међународног савета организација фестивала фолклора и народне културе (International Council of Organizations of Folklore Festivals and Folk Arts - CIOFF), где већ постоје одређени контакти.
Прихватио је позив да посети Србију, изразивши жељу за интензивирањем сарадње институција и културних организација у Србији са организацијама Лужичких Срба.
|
|
Књижевно вече у Амбасади Србије у Берлину |
17.12.2024.
У Амбасади Републике Србије у Берлину је 17. децембра 2024. године одржано књижевно вече са редовним професором Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, професором др Драганом Бошковићем, на тему „Културни идентитет српске књижевности између два светска рата“.
Професор Бошковић је песник, теоретичар и историчар српске књижевности. Аутор је преко сто научних радова, огледа и есеја, као и уредник више од двадесет зборника. Добитник је престижних књижевних награда, укључујући „Матићев шал“, „Бранкову награду“ и награду „Бранко Ћопић“. У Немачкој борави на позив професора славистике на Универзитету у Хамбургу др Роберта Ходела.
Професор Бошковић је у свом излагању пажњу посветио нашим чувеним писцима који су извесно време провели у Берлину, као што су Иво Андрић, Милош Црњански и Исидора Секулић. Говорио је о њиховом европском културном идентитету, који су градили кроз своје боравке у великим европским центрима у Немачкој, Шпанији, Италији, Швајцарској, Скандинавији. Истакао је да је важна карактеристика њиховог књижевног идентитета осећај припадности Европи, коју су доживљавали као свој дом.
Након излагања професора Бошковића, публика је активно учествовала у дискусији о перцепцији српске књижевности и културе у Немачкој, начинима да она буде још доступнија широј публици, као и о рецепцији савремених српских писаца на немачком говорном подручју.
|
|
|
|
|