| |     latinica | english  
Насловна
Прво донаторско вече хуманитарне организације „Срби за Србе“ у Берлину

18.5.2024.

У Берлину је 18. маја 2024. године  одржано прво донаторско вече хуманитарне организације „Срби за Србе“, на којем су прикупљана средства за куповину куће шесточланој породици Нешковић из Власенице у Републици Српској.


Oпширније...
Амбасадор др Снежана Јанковић присуствовала на комеморацији поводом 79. годишњице ослобођења концентрационог логора „Бухенвалд“

13.4.2024.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежна Јанковић присуствовала је, заједно са другим представницима дипломатског кора, комеморацији поводом 79. годишњице ослобођења концентрационог логора „Бухенвалд“, организованој 13. и 14. априла 2024. године.


Oпширније...
Помен жртвама НАТО агресије у Храму Васкрсења Христовог у Берлину

24.3.2024.

У Храму Васкрсења Христовог у Берлину је 24. марта 2024. године одржан помен невино страдалим жртвама НАТО агресије током 78 дана бомбардовања СР Југославије 1999. године.


Oпширније...
Представљање едиције 100 словенских романа на Сајму књига у Лајпцигу

23.3.2024.

На Сајму књига у Лајпцигу је 23. марта 2024. године представљена 100. књига у оквиру пројекта „Сто словенских романа“, роман „Филио није код куће“ Берте Бојету.


Oпширније...
Скуп Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој

16.3.2024.

Министар саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину Саша Динић и конзул у ГK Републике Србије у Диселдорфу присуствовали су свечаном скупу Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој у суботу 16 марта у Kелну.


Oпширније...
Учешће Амбасаде на Годишњој скупштини Савезног удружења малих и средњих предузећа (BVMW)

13.3.2024.

Амбасада је 13. марта 2024. године учествовала на Годишњој скупштини Савезног удружења малих и средњих предузећа (BVMW), на којој је било присутно више од хиљаду чланова удружења.


Oпширније...
Учешће Србије на 9. Дунавском салону у Берлину, 07. марта 2024. године

7.3.2024.

У оквиру Међународног сајма туризма у Берлину, у представништву немачке савезне покрајине Баден-Виртемберг je 7. марта 2024. године одржан 9. по реду Дунавски салон, на којем су учествовали представници Амбасаде и Туристичка организације Србије.


Oпширније...
Посета амбасадорке др Снежане Јанковић штанду Србије на Међународном сајму туризма у Берлину (ITB)

6.3.2024.

Амбасадорка др Снежана Јанковић посетила је 6. марта штанд Туристичке организације Србије, који је веома репрезентативан и нуди преглед богате туристичке понуде Србије.


Oпширније...
Интервју амбасадора Републике Србије у СР Немачкој др Снежане Јанковић за дневни лист Берлинер Цајтунг, 15. фебруара 2024. године

15.2.2024.

„Једнострана акција представља системски напад на српско становништво, посебно на његов најсиромашнији део, и има за циљ протеривање српског становништва са Косова и Метохије. Међународна заједница мора одлучно да спречи протеривање Срба.“


Oпширније...
Посета амбасадора Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић Компанијама Хенкел и Метро

21.11.2023.

Приликом службене посете Диселдорфу 20. и 21. новембра амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је компаније Хенкел и Метро, чије је седиште у овом граду. У разговору са представницима ових компанија указала је на значај даљег унапређења одличних привредних односа и сарадње између Србије и Немачке, којима ове компаније дају велики  допринос.

 


Oпширније...
Састанак амбасадора Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић са градоначелником Диселдорфа др Штефаном Келером

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 20. и 21. новембра Диселдорф, где је имала сусрет са градоначелником др Штефаном Келером.


Oпширније...
Отварање изложбе „Вук и Немци“ на Универзитету Хајнрих Хајне у Диселдорфу

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је 20. новембра у Кући универзитета у Диселдорфу свечано отворила изложбу „Вук и Немци“, коју је Амбасада организовала у сарадњи са Вуковом задужбином из Београда и Универзитетом Хајнрих Хајне, у склопу обележавања два значајна јубилеја: 140. годишњице потписивања Трговинске и Конзуларне конвенције између Србије и Немачке и два века од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој.


Oпширније...
Учешће амбасадорке Јанковић на првом састанку Пословног савета дијаспоре

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић учествовала је путем видео линка на првом састанку Пословног савета за дијаспору Привредне коморе Србије, одржаном 27. септембра 2023. године у Београду.


Oпширније...
Учешће амбасадорке Јанковић у дискусији са председницом Бундестага Бербел Бас на тему већег учешћа жена у спољној политици

Aмбасадор Републике Србије у Немачкој  др Снежана Јанковић учестовала је у дискусији страних амбасадора са председницом Бундестага Бербел Бас на тему већег учешћа жена у спољној политици. Бербел Бас је представила учесницима садржај и циљеве „феминистичке спољне политике“ као дела спољнополитичке платформе Савезне владе Немачке.


Oпширније...
Полагање венаца на спомен обележје страдалим заробљеницима из Другог светског рата у месту Нојбранденбург

На позив градоначелника Нојбранденбурга Силвиа Вита, министар саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину у Саша Динић присуствовао је обележавању 75-огодишњице затварања логора Финфајхен у месту Нојбранденбург у покрајини Мекленбург-Предња Померанија.


Oпширније...
Обележавање 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције између Србије и Немачке - отварање изложбе српске савремене уметнице Наталије Рибович у Амбасади Србије у Берлину, 22. септембра 2023. године

У склопу активности којима Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој обележава 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције, 22. септембра 2023. године је у просторијама Амбасаде отворена изложба српске савремене уметнице Наталије Рибович под називом „Infinito Dance“.


Oпширније...
Иступање амбасадора др Снежане Јанковић на конференцији амбасадора Западног Балкана у организацији Фондације Конрад Аденауер

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић иступала је на конференцији амбасадора Западног Балкана у организацији Фондације Конрад Аденауер 20. септембра 2023. године. Амбасадор Јанковић је иступала на панелу под називом „Западни Балкан и промењена геополитичка динамика“


Oпширније...
Прослава Дана српског јединства, слободе и националне заставе

У Амбасади је 15 септембра свечано обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе. На наш позив, културно-уметнички програм су приредили ђаци Допунске школе на српском језику у Берлину и чланови Културно-уметничког друштва „Младост“


Oпширније...
Помен жртвама нацизма у немачком граду Гросберен

У месту Гросберен у Бранденбургу, 09. септембра о.г. одржан је помен жртвама нацизма у том граду током Другог светског рата. Том приликом, Иво Војводић, први саветник у Амбасади Србије у Немачкој, положио је венац на споменик настрадалима у некадашњем радном логору где је међу војницима 24 националности било 28 југословенских заробљеника.


Oпширније...
Реакција амбасадорке Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежане Јанковић на чланак у дневном листу "Die Welt"

У онлајн издању Ваших новина од 28.  августа  прочитали смо текст под називом „Спрема ли Србија нови рат на Балкану?“ Александра Ротерта, који по нашој оцени може да доведе ваше читаоце у заблуду, почев од сензационалистичкoг и узнемирујућег наслова.


Oпширније...
Реакција Амбасаде Репбулике Србије у Берлину на чланак у новинама "Берлинер Цајтунг".

Амбасада Републике Србије у Берлину је послала писмо уредништву новина "Берлинер Цајтунг" као рекацију на чланак Муамера Бећировића објављеног у електронском издању новина, 13. августа.


Oпширније...
Обележавање Дана сећања на прогнане и страдале Србе

Амбасада је 6. августа 2023. године, заједно са Српском православном црквом у „Храму Васкрсења Христовог“ у Берлину-Темпелхоф, организовала скуп поводом Дана сећања на прогнане и страдале Србе.


Oпширније...
Учешће КУД „Душан Вукасовић Диоген“ из Београда на 31. међународном фолклорном фестивалу у Рибниц-Дамгартену

У месту Рибниц-Дамгартен у покрајини Мекленбург-Предња-Померанија 19. о.м. отворен је 31. по реду међународни фестивал фолклора, који ће трајати до 23.07. На фестивалу учествују фолклорне групе из Рибниц-Дамгартена, Шпаније, Пољске, Украјине и Србије, коју по трећи пут на овом фестивалу представља КУД „Душан Вукасовић Диоген“ из Београда.


Oпширније...
Лужичкосрпски међународни фестивал фолклора у Кросвицу

У склопу настојања Амбасаде да одржава контакте и унапреди сарадњу са Лужичким Србима, амбасадорка др Снежана Јанковић је на позив удружења Лужичких Срба „Домовина“ присуствовала 14. Лужичкосрпском међународном фестивалу фолклора у Кросвицу надомак Бауцена. На фестивалу је поред лужичкосрпских ансамбала наступило и 10 културно-уметничких друштава из света, међу којима и српско друштво „Анђели“ из Јелашнице код Ниша.


Oпширније...
Интервју амбасадорa Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић за франкфуртске „Вести“

Амбасадор др Снежана Јанковић дала је 8.7.2023. године интервју за лист српске дијаспоре у Немачкој франкфуртске „Вести“, у којем је говорила о билатералним односима Србије и Немачке, великим јубилејима, ситуацији на Косову и Метохији и активностима Амбасаде према српској дијаспори.


Oпширније...
Видовданска свечаност и додела ђачких књижица ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину

У Амбасади Републике Србије у Берлину је 24. јуна одржана Видовданска свечаност уз доделу ђачких књижица ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину. У културно-уметничком програму је учествовало око 130 ђака Допунске школе који су рецитовали српске народне песме и одиграли драмски приказ вечере уочи Косовског боја, а програм је употпуњен и наступом гуслара Светозара Копривице и сплетом игара из Шумадије у извођењу српско-немачке заједнице „Младост“.


Oпширније...
Помен страдалим припадницима Југословенске војске у логору у Лукенвалдеу

Први саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину Иво Војводић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положили су 24. јуна на гробљу у граду Лукенвалде ловоров венац на заједнички споменик подигнут страдалима током Другог светског рата у логору Шталаг III А, где почивају остаци 60 наших сународника, припадника Југословенске војске. Том приликом свештеници Српске православне цркве из Берлина одржали су Видовдански помен. Помену су присуствовали представници града Лукенвалде, као и 30-ак верника Српске православне цркве и представника српске дијаспоре.


Oпширније...
Отворена изложба „Вук Караџић и Немци“ у Државној библиотеци у Берлину

У Државној библиотеци у Берлину јуче је пред великим бројем гостију свечано отворена изложба „Вук и Немци – градитељи мостова између култура“, којом Амбасада Републике Србије обележава 200 година од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој. Изложба је реализована у сарадњи Амбасаде са Државном библиотеком у Берлину, Вуковом задужбином и Музејом Вука и Доситеја у Београду.


Oпширније...
Књижевно вече посвећено српско-немачким књижевним везама

Амбасада је 21. јуна организовала књижевно вече посвећено српско-немачким књижевним везама.
Скуп је отворила амбасадор др. Снежана Јанковић рекавши да имамо драгоцену прилику да угостимо реномиране слависте из Србије и Немачке, који својим свакодневним научним, књижевним и преводилачким радом обогађују иначе богате српско-немачке књижевне везе.

 


Oпширније...
Интерактивна поетска радионица са дечијим песником Дејаном Алексићем

У склопу редовних напора Амбасаде са циљем неговања и промоције српског језика међу ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину и друге деце српског порекла која су рођена и живе у Немачкој, 10. јуна одржана је поетска радионица са награђиваним дечијим песником и књижевником Дејаном Алексићем. У радионици је учествовало педесетак ученика Допунске школе на српском језику у Берлину.


Oпширније...
Интервју амбасадора др Снежане Јанковић за портал Redaktionsnetzwerk Deutschland

Амбасадор др Снежана Јанковић је 1. јуна дала интервју за немачки портал Redaktionsnetzwerk Deutschland, поводом последњих дешавања на северу КиМ. Интервју је пренео Дојче веле, као и портали Deutschlandfunk и Ludwigsburg24.


Oпширније...
Обележавање Дана победе над фашизмом у Другом светском рату

Поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, представници Амбасаде су 09. маја о.г. посетили гробље на месту бившег логора за ратне војне заробљенике из Другог светског рата Шталаг III А, у граду Лукенвалде, Бранденбург. Том приликом је изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положио ловоров венац, са текстом „Славом овенчаним прецима“ исписаним на ленти, на заједнички споменик подигнут у знак сећања на страдале у логору, међу којима je 60 припадника Југословенске војске.


Oпширније...
У ЗНАКУ ВУКА И ДОСИТЕЈА

27.04.2023.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић јуче је на чувеном Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу свечано отворила догађај којим наша Амбасада у Берлину обележава два изузетно значајна јубилеја у српско-немачким односима: 240 година од боравка просветитеља и првог српског министра просвете Доситеја Обрадовића на овом универзитету и 200 година од доласка реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића у Немачку. Овом приликом отворена је изложба „Вук Стефановић Караџић – Путешествије по Средњој Немачкој", настала у сарадњи Универзитета у Халеу, Амбасаде Србије у Берлину, Вукове задужбине и Музеја Вука и Доситеја. Истовремено је, на иницијативу амбасадорке Јанковић, Универзитету у Халеу свечано уручена биста Доситеја Обрадовића, поклон Српске академије наука и уметности, коју је у име Академије уручио потпредседник академик Миодраг Марковић.

Обраћајући се присутнима, амбасадорка Јанковић је истакла да нас Доситејев и Вуков боравак у Немачкој и сарадња са знаменитим Немцима, Гетеом, Шилером, браћом Грим, Ранкеом, Хердером и другима, инспиришу и данас, два века касније, и подстичу да са још већом енергијом и ентузијазмом радимо на зближавању наших народа и на јачању културно-просветне сарадње између Србије и Немачке. Истакавши централни значај Вука и Доситеја за целокупну српску културу и историју, као и за афирмацију српске али и јужнословенске књижевности у Европи и свету, она је указала да нас ове две личности повезују кроз векове и подсећају да наши билатерални односи са Немачком, који су кроз историју често стављани пред тешке изазове, садрже и овакво богатство контаката, међусобног разумевања и жеље за бољим упознавањем двају народа и култура. Она је захвалила свим српским  и немачким институцијама на изузетној сарадњи, чији је резултат данашњи јединствен догађај, којим у Немачкој славимо двојицу великана српске културе.

Присутнима су се испред Универзитета у Халеу обратили ректорка Универзитета проф. др Клаудија Бекер, као и аутори изложбе професорка славистике др Катрин Шлунд и проф. Дирк Шал, директор Централне кустодије и Универзитетског архива. Они су нагласили да је Универзитет одувек био место окупљања студената из разних земаља, те да им је част што може да се подичи и чињеницом да су на њему  боравиле и овакве значајне личности српске културе.

Уручујући бисту Доситеја Обрадовића у име САНУ, публици се обратио потпредседник Академије Миодраг Марковић, који је говорио о значају Доситеја Обрадовића за развој научне мисли и високог школства у Србији, као и о рецепцији његовог дела међу научницима у Немачкој.

Стручна предавања су одржали проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине и аутор изложбе „Вук и Немци“ (која се тренутно приказује на Универзитету „Фридрих Шилер“ у Јени), чијом љубазношћу је Универзитету у Халеу уступљен материјал за изложбу, као и проф. др Ангела Рихтер, професорка у пензији Универзитета у Халеу, која је говорила на тему „Вук Караџић у Немачкој: индивидуална мобилност и рани облици (интер-) културне размене“.
Посебну вредност овој изложби даје чињеница да су архивска документа, фотографије, записе и друга изложена артефакта уступиле бројне немачке  научне и културне институције, из Јене, Лајпцига, Касела, Вајмара, Гетингена и других градова.
Међу многобројним посетиоцима, овом изузетном догађају су присуствовали  званичници Града Халеа, професори и студенти славистике Универзитета „Мартин Лутер“ у Халеу, представници шире академске и научне заједнице, представници културних и образовних институција из Халеа, као и представници српске дијаспоре из овог града и покрајина Саксонија Анхалт и Саксонија.
Изложба „Вук Стефановић Караџић – Путешествије по Средњој Немачкој“ приказиваће се на Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу до 09. јула 2023. године. У сусрет свечаном отварању изложбе, Универзитет у Халеу је на предлог наше амбасаде уписао име Доситеја Обрадовића у сталну изложбену поставку Универзитета, сврставајући га тако међу најзначајније алумнисте, од  оснивања Универзитета до данас.



Књижевно вече у Амбасади посвећено Стевану Тонтићу

13.4.2023.

У Амбасади је 13. априла одржано књижевно вече посвећено Стевану Тонтићу, српском писцу пореклом из Босне и Херцеговине. Стеван Тонтић се током рата у бившој Југославији, 1993. године преселио из Сарајева у Берлин где је живео и стварао у егзилу наредних 9 година. Поред писања лирике, прозе и есеја бавио се и превођењем дела немачких писаца на српски, а превео је и дело Милоша Црњанског „Лирика Итаке“ на немачки језик. Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године, као и члан српског и немачког ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Преминуо је у Новом Саду 12. фебруара 2022. године.

Књижевно вече организовано је у сарадњи са др Весном Цидилко, славистом и професором у пензији Хумболт универзитета. Након што је веома информативно и надахнуто говорила о животу и делу Стевана Тонтића, посебно о његовим берлинским годинама она је заједно са колегиницама др Сабине Кирфел, др Анке Лудевиг и др Сабине Фал, гостима читала одломке из најпознатијих Тонтићевих дела на српском и немачком језику.
Књижевној вечери присуствовали су поштоваоци дела Стевана Тонтића, а међу њима је било и оних, како Срба тако и Немаца, који су га и лично познавали.
Након књижевне вечери за госте је приређен пригодан коктел у Амбасади.



Изложба „Вук Караџић и Немци“ отворена на Универзитету Фридрих Шилер у Јени

6.4.2023.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић отворила је на Универзитету „Фридрих Шилер“ у Јени изложбу „Вук Караџић и Немци“, којом српска  амбасада у Немачкој обележава велики јубилеј - два века од боравка Вука Караџића на немачким универзитетима и његове сарадње са знаменитим Немцима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других.
Изложбу је на иницијативу амбасадорке Јанковић сачинила група аутора на челу са проф. др Бошком Сувајџићем, председником Управног одбора "Вукове задужбине", уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Амбасадорка Јанковић је на свечаном отварању изразила  задовољство одржавањем изложбе у Јени, граду који је, уз суседни Вајмар, представљао један од најзначајнијих културних и интелектуалних центара  Немачке у 19. веку. Истакла је значај и место које Универзитет у Јени има у обележавању овог изузетног јубилеја и сећању на Вуков боравак у Немачкој, будући да је управо овај универзитет Вуку Kараџићу доделио титулу почасног доктора филозофије 1823. године, као једном од највећих лингвиста тог доба. Навела је да је Вук Караџић љубазним писмом захвалио Филозофском факултету у Јени на указаној му части, а добијену титулу истицао је потом у својим књигама на првом месту. Амбасадорка Јанковић је подвукла да су Амбасада Србије у Берлину и „Вукова задужбина“ овом изложбом желеле да представе публици у Немачкој драгоцене информације о једном изузетно плодоносном периоду српско-немачких односа, који, упркос повременим изазовима и тешким моментима, садрже једно овакво културно благо као сведочанство интелектуалног и културног прожимања српског и немачког народа.

У име Универзитета у Јени присутнима су се обратили проф. др Теде Kал са Института за славистику и кавкаске студије и проф. др Kлаудија Хилингер, шеф Сектора за међународну сарадњу. Проф. Кал је представио животни пут и опус Вука Караџића, као лингвисте и реформатора језика, али и као антрополога, преводиоца и дипломате. Нагласио је да се ради о изузетно свестраној личности, чији је значај за српску културу, али и за српску националну идеју, немерљив. Указао је да је управо Вук својим контактима са немачким писцима отворио пут српској народној и јужнословенској књижевности и њеној афирмацији у Немачкој и Европи.

Др Клаудија Хилингер је истакла да изложба открива занимљиве  информације о везама познатих личности из Србије и Немачке у 19. веку, као и о њиховој сарадњи која је на плану књижевности, али и шире културне и интелектуалне делатности, оставила далекосежни утицај. Указала је да и данас постоје чврсте интелектуалне везе између две земље, да на Универзитету у Јени тренутно студира тринаесторо студената из Србије, док Универзитет остварује сарадњу са  универзитетима у Београду, Новом Саду и Нишу.

Међу многобројним посетиоцима, отварању изложбе присуствовали су професори и студенти Универзитета „Фридрих Шилер“ у Јени, као и представници српске дијаспоре из Јене и покрајине Тирингија, а најава о изложби објављена је у водећим медијима овог дела Немачке.
Изложба ће се на Универзитету у Јени приказивати до 19. маја 2023. године. Ово је њено треће приказивање у Немачкој, после гостовања у Баварској државној библиотеци у Минхену и на Универзитету у Хамбургу. Након Јене изложба се сели у друге културне и универзитетске  центре, међу којима су Универзитет “Мартин Лутер” у Халеу (отварање 27. априла о.г.) и Државна библиотека у Берлину (отварање 22. јуна о.г.).



27. Смотра српског фолклора Немачке у Берлину

25.3.2023.

У Берлину је 25. марта ове године одржана 27. смотра српског фолклора Немачке. У главном граду Савезне Републике Немачке одржава се први пут после 20 година. Пред многобројним посетиоцима наступило је око 300 учесника из 13 културно-уметничких друштава са територије Немачке.  Смотру је отворио председник Савеза српских удружења Немачке Саша Ивановић.

Амбасадорка др Снежана Јанковић се обратила присутнима истакавши важност одржавања оваквих манифестација у циљу неговања српске традиције и културе и очувања српског идентитета. Захвалила је свим учесницима на посвећености неговању српске традиције и ван граница отаџбине и изразила посебно задовољство чињеницом да ће ове године бити одржана и Европска смотра српског фолклора у Новом Саду под покровитељством председника Александра Вучића.
Испред Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону гостима се обратио В. Котуровић, преневши поздраве првогпотредседника Владе и министра спољних послова Ивице Дачића и директора управе Арно Гујона. Истакао је да је Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону током 2022. године подржала преко 20 пројеката српских културно-уметничких друштава у Немачкој и дала свој допринос очувању српског кола, језика, традиције и српског идентитета. Изразио је наду да ће сарадња између матице и српских друштава у иностранству и у будућности бити успешна.


Смотри су присуствовали и генерални конзули Републике Србије из Минхена и Штутгарта, Божидар Вучуровић и Драган Димитријевић.



Консултације шефова свих шест дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Савезној Републици Немачкој

23.3.2023.

У Берлину су 23. марта одржане консултације шефова свих шест дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Савезној Републици Немачкој. Поред домаћина скупа амбасадора Србије у Немачкој Снежане Јанковић, консултацијама су присуствовали генерални конзули у Минхену, Франкфурту, Диселдорфу, Штутгарту и Хамбургу Божидар Вучуровић, Бранко Радовановић, Бранислава Перин Јарић, Драган Димитријевић и Наташа Рашевић.


Шефовима дипломатско-конзуларних мисија се у име Министарства спољних послова Србије обратила в.д. генералног секретара амбасадор Сузана Бошковић Продановић, која је говорила о значају билатералних односа Србије и Немачке и координацији активности дипломатско-конзуларне мреже у свим сегментима њиховог деловања. Присутнима се обратила и амбасадор Мирјана Живковић, в.д. помоћника министра за конзуларне послове, са којом су вођене консултације о унапређењу рада на конзуларној проблематици и пружања услуга грађанима Републике Србије који бораве у Немачкој.



Посета амбасадорке Јанковић штанду Србије на Међународном сајму туризма у Берлину ITB

9.3.2023.

Амбасадорка Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 9. марта штанд Србије на Међународном сајму туризма у Берлину ITB. На штанду, који је веома репрезентативан и нуди преглед богате туристичке понуде Србије, амбасадорка је разговарала са представницима Туристичке организације Србије, Туристичке организације Беорада, регионалних туристичких организација и бројним излагачима из наше земље. Они су је информисали је да је штанд Србије и ове године веома добро посећен, те да су остварили велики број састанака са немачким и другим страним партнерима.

Србија је све чешћа дестинација за туристе из Немачке, који су према најновијим статистичким подацима четврта најбројнија група туриста у нашој земљи. Учешће Србије на Међународном сајму туризма у Берлину, једном од најпрестижнијих у свету, веома је значајно и корисно за промовисање Србије као туристичке дестинације, посебно имајући у виду да се Сајам одржава после двoгодишње паузе условљене пандемијом.



Учешће Амбасаде на 8. Дунавском салону у Берлину

8.3.2023.

Представници Амбасаде Републике Србије у Берлину  су 8. марта, заједно са представницима Туристичке организације Србије, учествовали на 8. Дунавском салону који је организован у представништву немачке покрајине Баден-Виртемберг у Берлину.
Дунавски салон одржава се као пратећи догађај Међународног сајма туризма ITB у Берлину, а гости овог догађаја имали су прилике да на штанду Србије пробају нашу традиционалну храну и пиће, као и да се увере у богату туристичку понуду Србије.
Учешће Србије на Дунавском салону део је напора да се унапреди привредна, културна и научна сарадња, као и међуљудски контакти и размена међу земљама Подунавског региона, где и Немачка и Србија играју истакнуту и важну улогу.



Прослава Дана државности и 140 година од потписивања Tрговинске и Kонзуларне конвенције

7.3.2023.

Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој је јуче, уз спектакуларан концерт нашег чувеног виолинисте Немање Радуловића у Берлинској филхармонији, обележила Дан државности Републике Србије и 140 година од потписивања Tрговинске и Kонзуларне конвенције. Уз званице из Службе канцелара, Министарства иностраних послова, Министарства привреде, Привредне коморе, политичких, привредних, медијских и културних кругова Немачке, као и из дипломатског кора, прослављен је наш национални празник и велики јубилеј у билатералним односима Србије и Немачке. Пре концерта Амбасада је уприличила пријем у просторијама Берлинске филхармоније, а гости су имали прилике да уживају у бравурозном извођењу нашег прослављеног виолинисте Немање Радуловића.



Представљање потенцијала за инвестирање у Србији на Годишњој скупштини немачких малих и средњих предузећа у Берлину

1.3.2023.

Представници Амбасаде Републике Србије у Берлину представили су на Годишњој скупштини немачких малих и средњих предузећа 1. марта 2023. године потенцијале за инвестирање у Србији. Заинтересованим немачким компанијама као и представницима дипломатског кора представљене су могућности за инвестирање у Србији, и подстицаји Владе Републике Србије за инвестиције.



Посебно филателистичко издање „Србија – Немачка: 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције“

15.2.2023.

На иницијативу Амбасаде Републике Србије у Берлину, Пошта Србије је, поводом великог јубилеја у нашим билатералним односима са Немачком, објавила пригодно филателистичко издање „Србија – Немачка: 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције“.

Убрзо након Берлинског конгреса 1878. године, Србија и Немачка су кренуле путем успостављања званичних односа, а прве споразуме, Трговински уговор и Конзуларну конвенцију, потписале су у јануару 1883. године. Након тога су отпочеле прве немачке инвестиције у српску привреду, пре свега у рударство и индустрију. До 1914. године Србија и Немачка су закључиле укупно 10 споразума, који су за циљ имали пре свега унапређење конзуларних и трговинских односа.



Амбасадор Републике Србије у Берлину др Снежана Јанковић посетила српске излагаче на сајму Fruit logisticа

9.2.2023.

Амбасадор Републике Србије у Берлину др Снежана Јанковић посетила је и ове године штандове српских излагача на сајму Fruit logistica. На веома репрезентативним штандовима је 17 излагача из Србије представило своје висококвалитетне производе, који су привукли велики број посетилаца. Сајам Fruit logistica представља водећи глобални сајам произвођача свежих биљних производа и одржава се од 8. до 10. фебруара у Берлину. У разговору са српским излагачима, амбасадорка Јанковић је истакла значај који овакве привредне манифестације имају за промоцију наших производа. Излагачи су изразили задовољство због интересовања за њихове производе, као и због прилике да склопе нова пословна партнерства на немачком тржишту.



Амбасадорка Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић отворила је Инвестициону и пословну конференцију за дијаспору у Штутгарту

6.2.2023.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић отворила је Инвестициону и пословну конференцију за дијаспору, која је одржана у Штутгарту 4. и 5. фебруара 2023. године, у организацији Привредне коморе Србије, Међународног центра за развој миграционе политике и Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту. Амбасадор Јанковић је у уводном обраћању истакла веома успешну привредну сарадњу коју Србија има са Немачком, као и са немачком савезном покрајином Баден-Виртемберг, у којој живи и ради преко 80 хиљада наших грађана. Истакла је да немачке компаније у Србији запошљавају 78 хиљада радника, док се очекује да трговинска размена две земље ове године пређе 10 милијарди евра. То уједно ствара могућности за повратак наших људи из иностранства и проналажење посла у матици, као и за улагања наше дијаспоре у привреду Србије, поручила је амбасадорка и истакла да Амбасада у Берлину и генерални конзулати Републике Србије у Немачкој стоје на располагању и пружају безрезервну подршку таквим плановима наших људи у расејању.

На конференцији су иступали и Ђорђе Милићевић, министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за дијаспору, градоначелница Ниша Драгана Сотировски, као и представници регионалних привредних комора из Војводине и Подунавског региона, који су учесницима конференције представили бројне могућности за улагања у Србији, као и за пословну сарадњу дијаспоре са матицом.



Састанак амбасадора Србије у Немачкој др Снежане Јанкoвић са Мелани Хумл, министарком за европске и међународне послове Баварске

26.1.2023.

Амбасадор Рeпублике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић састала се данас у Берлину са Мелани Хумл, министарком за европске и међународне послове Баварске. У разговору је било речи о дугој и плодној сарадњи Србије и Баварске, пре свега у области привреде. Обострано је истакнут значај рада Заједничке комисије за привредну сарадњу, која је формирана пре више од 50 година, и наглашен интерес да се ускоро организује њено заседање.
Амбасадорка Јанковић је информисала министарку Хумл о даљим плановима за унапређење привредне сарадње, привлачење нових инвестиција из Баварске, о процесу реформи и напретку у европским интеграцијама Србије, као и о мерама на сузбијању ирегуларних миграција. Министарка Хумл је изразила подршку европском путу Србије, подвукавши спремност Баварске да даље унапређује привредну сарадњу са Србијом, као и да подржи снажење система дуалног образовања у нашој земљи, који је веома битан за привлачење нових улагања.
Амбасадорка Јанковић је овом приликом упутила позив министарки Хумл и председнику Владе Баварске Маркусу Зедеру да посете Србију.



Новогодишњи пријем немачког председника Франк-Валтер Штајнмајера за амбасадоре акредитоване у Берлину

12.1.2023.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој Њ. Е.  др Снежана Јанковић учествовала је јуче на новогодишњем пријему за амбасадоре акредитоване у Берлину који је приредио савезни председник Франк-Валтер Штајнмајер. Председник Штајнмајер је, примајући честитке и најбоље жеље амбасадорке Јанковић за 2023. годину, упутио поздраве председнику Републике Александру Вучићу и пожелео срећу и успех у Новој години. Амбасадор Јанковић је имала прилику и за краћи одвојен разговор са председником Штајнмајером, у коме је било речи о плановима за даље унапређење билатералних односа и сарадње између Србије и Немачке.



Интервју амбасадора Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежане Јанковић за "Берлинер цајтунг"

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић дала је интервју за "Берлинер цајтунг" поводом ситуације на Косову и Метохији и рањавања српске деце код Штрпца.

У тексту објављеном у овом дневном листу амбасадорка је истакла да је рањавање Срба, једанаестогодишњег детета и двадесетједногодишњег младића, од стране Албанца, припадника тзв. Косовских снага безбедности, на православни Бадњи дан, доказ да Срби на Косову и Метохији живе у страху, несигурности и суочени са сталним претњама. То је такође знак да међународна заједница мора хитно да реагује како би се зауставиле антисрпске акције и терор над српским становништвом на Косову и Метохији. Нагласивши да је за Србију апсолутно највиши приоритет очување мира и стабилности како би наставила свој привредни раст и развој и привукла нове инвестиције, осудила је опасне унилатералне потезе Приштине који доводе до ескалације тензија. Они су, уз све остале проблеме са којима се суочавају Срби на Косову и Метохији, и уз одбијање Аљбина Куртија да оснује Заједницу српских општина и испуни обавезу Приштине из Бриселског споразума потписаног још 2013. године, довели до изласка Срба из привремених институција. Амбасадорка Јанковић је напоменула да Сједињене Америчке државе траже да Приштина коначно приступи оснивању Заједнице српских општина, али и да нажалост нисмо оптимистични у погледу ситуације на Косову и Метохији. "Стога је изузетно важно да ЕУ појача притисак на Приштину у циљу испуњавања ове обавезе", нагласила је амбасадорка.

На питање новинара о захтеву Европске уније да се Србија прикључи санкцијама против Русије, амбасадорка је одговорила да је Србија јасно осудила напад Русије на Украјину. "Србија зна шта значи напад на суверену земљу супротан међународном праву, јер је и сама била жртва таквог напада 1999. године, као и санкција, читавих десет година", истакла је амбасадорка. Србија се санкцијама није прикључила због заштите сопствених националних интереса и велике енергетске зависности од Русије, као и из моралних разлога и сопственог искуства да санкције, чији легитимитет мора да буде потврђен у Уједињеним нацијама, највише погађају обичне грађане, нагласила је она.



Отворена изложба „Вук и Немци“ на Универзитету у Хамбургу

10.11.2022.

 

На Универзитету у Хамбургу je 10. новембра о.г. отворена изложба „Вук и Немци“, коју организују Амбасада Републике Србије у Берлину и „Вукова задужбина“.

Изложба, коју је на иницијативу амбасадора Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежане Јанковић сачинила „Вукова задужбина“ под покровитељством Министарства културе Р.Србије, представља својеврсно сведочанство о сарадњи Вука Стефановића Караџића са знаменитим Немцима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других, као и о времену које је пре готово 200 година провео у Немачкој.

На свечаном отварању на Универзитету у Хамбургу, у име ове институције присутнима се обратио проф. др Роберт Ходел, директор Института за славистику, који је указао на значај преводилачког опуса Гетеа, Јакоба Грима и читаве плејаде преводилаца који су дошли после њих за упознавање немачке и европске јавности са српском и јужнословенском народном књижевношћу.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић је, обраћајући се присутнима, истакла да је сарадња Вука Караџића са великанима немачке културе пре читава два века резултирала духовним и културним прожимањем наших народа, обогативши немачки културни простор знатижељом и интересовањем за српску народну књижевност. Она је рекла да су Амбасада Србије у Берлину и „Вукова задужбина“ овом изложбом желеле да приближе публици, како оној у Немачкој, тако и оној у Србији, чињеницу да испод талога историје и тешких момената, којима су повремено обележени српско-немачки односи, постоји једна оваква ризница међусобног разумевања, уважавања и жеље за бољим упознавањем.

У име „Вукове задужбине“, публици у Хамбургу обратио се проф. др Бошко Сувајџић, један од коаутора изложбе и председник Управног одбора „Вукове задужбине“. Упознавши присутне са процесом настајања изложбе, проф. Сувајџић је провео публику кроз најважнија места, ликове и догађаје који су обележили Вукову сарадњу са интелектуалном елитом Немачке у 19 веку. Проф. Сувајџић је нагласио да је Вукова сарадња са немачким писцима, филозофима и историчарима тог доба рађала плодове и генерацијама касније, стварајући прву подлогу за плодоносан преводилачки рад и упознавање немачке јавности са српском књижевношћу.

Гост на отварању била је и др Јасмина Митровић Марић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Данској, која је публику упознала са Вуковим контактима и са данским писцима тог доба, илуструјући утицај и домете Вуковог рада међу интелектуалном елитом ондашње Европе.

Међу многобројним посетиоцима, отварању изложбе присуствовали су професори и студенти славистике Универзитета у Хамбургу, представници немачких културних и образовних институција, међу којима је била и др Олга Елермајер Животић, истакнути слависта и доцент у пензији Универзитета у Хамбургу. Такође, отварању је присуствовала и генерални конзул у Хамбургу Наташа Рашевић, а одазвали су се и бројни угледни представници српске дијаспоре, међу којима су били и чувени лекар проф. др Надежда Басара, представници друштава „Никола Тесла“ и „Младост“ из Хамбурга, Српског културног центра из Бремена, свештеници из црквене општине у Хамбургу, наставници Допунске школе на српском језику из Хамбурга и Бремена и многи други. 

Отварање изложбе у Хамбургу је подржало немачко Друштво за Југоисточну Европу  (Südosteuropa - Gesellschaft).

Изложба ће се на Универзитету у Хамбургу приказивати до 10. децембра 2022. године, након чега се сели у друге културне и универзитетске  центре у Немачкој, као што су Берлин, Јена, Хале и други.



Додела награда ученицима Допунске школе на српском језику у Немачкој за најбоље радове написане у оквиру конкурса „Српски језик, чувар нашег идентитета“

5.11.2022.

У Амбасади је 05. новембра одржана свечаност поводом доделе награда ученицима Допунске школе на српском језику у Савезној Републици Немачкој за најбоље радове написане у оквиру литерарног конкурса „Српски језик, чувар нашег идентитета“. Овај конкурс је, на иницијативу амбасадорке др Снежане Јанковић, реализован другу годину за редом у Амбасади у Берлину.

На конкурсу је учествовало 56 ученика од 1. до 8. разреда основне школе из свих делова Немачке, од којих је награђено њих 12. Најбољи радови награђени су захвалницама и књигама наших чувених писаца које је обезбедила Амбасада, док је осталој деци Амбасада доделила пригодне похвалнице за учешће.

Циљ конкурса је био да код наше деце која су рођена, расту и школују се у Немачкој, подстакнемо размишљања о томе зашто је битно да негују знање српског језика и ћириличног писма.

Обраћајући се присутнима, амбасадорка др Снежана Јанковић је, између осталог, истакла да је заједнички задатак Амбасаде и Допунске школе на српском језику да код наше деце у расејању негују српски језик и ћирилично писмо, чувајући на тај начин и њихов идентитет и свест о коренима. Захвалила се родитељима, који поред бројних обавеза значајно доприносе раду допунских школа у Немачкој и издвајају време како би њихова деца редовно похађала наставу српског језика.

Свечаности у Амбасади су присуствовали награђени ученици из Берлина, Хамбурга, Франкфурта на Мајни и Минхена, њихови родитељи и наставници, као и координатор Допунске школе за српски језик у Немачкој Биљана Букинац.



Интервју амбасадора Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежане Јанковић за „Rozhlad“, културни часопис Лужичких Срба

4.11.2022.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић је дала интервју за „Rozhlad“, културни часопис Лужичких Срба из Бауцена, који је објављен у најновијем издању овог часописа. У интервјуу је истакла да су Срби у културолошком погледу веома блиски и историјски повезани са Лужичким Србима, али да већина наших грађана до сада није имала прилике да се подробније упозна са културом Лужичких Срба. Стога сматра веома битним да интересовање за наше боље међусобно упознавање и те како постоји, као добар темељ на којем можемо да градимо ближе односе.

Имајући у виду изразиту културолошку блискост, која се огледа и у језику, обичајима и ношњи, амбасадорка Јанковић је истакла да би било добро да обе стране начине озбиљнији напор да једни друге боље упознамо, између осталог и кроз сарадњу наших културних и образовних институција. Своје интересовање за сарадњу са Лужичким Србима објаснила је осећајем велике блискости у језичком и културолошком смислу, али и чињеницом да упркос томе до сада није било много контаката између наших народа. Простор за сарадњу види у бројним областима, од просвете, науке и културе па до економије, истакавши да је посебно важно пре свега се фокусирати на културну сарадњу, која нам пружа прилику да се боље упознамо и увидимо све сличности које нас повезују.

Амбасадорка Снежана Јанковић се осврнула и на своју посету Доњој Лужици  у мају ове године, оценивши је изузетно успешном. Нагласила је да је то био само први корак ка успостављању сарадње са Лужичким Србима и изразила наду да ће имати прилике да посети и друге регионе у којима живе Лужички Срби и да ће из тих контаката произаћи обострано корисна, духовно обогаћујућа сарадња двају блиских народа, Срба и Лужичких Срба.

Интервју можете погледати ОВДЕ.



Састанак амбасадорке Снежане Јанковић са члановима Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој, 29.10.2022. године

29.10.2022.

На позив председнице Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој др Бранкице Ђаволовић, амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић присуствовала  је годишњој скупштини и свечаној вечери поменутог Друштва, који су одржани у Келну. Обративши се скупу, амбасадор Снежана Јанковић је истакла значај сарадње чланова овог Друштва са образовним и здравственим институцијама у Србији. Изразила је захвалност за њихове активности на едукативном и хуманитарном плану, имајући у виду да се уз помоћ Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој лекари из Србије усавршавају на немачким клиникама, као и да је Друштво донирало медицинске апарате здравственим институцијама у Србији. Пренела је спремност Амбасаде да пружи помоћ у реализацији сличних пројеката, са жељом да сарадња овог Друштва са институцијама у матици буде још снажнија. Годишњој скупштини су присуствовали чланови Друштва из читаве Немачке.



Одлична привредна и економска сарадња са Немачком

24.10.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са министарком за европске послове и климатска питања Савезне Републике Немачке Аном Лирман о билатералним односима, наставку европских интеграција Србије, дијалогу Београда и Приштине, као и о енергетској сарадњи.

Брнабић је упознала саговорницу са плановима свог новог кабинета, истакавши да посвећеност пуноправном чланству у Европској унији остаје приоритет.

Она је навела да је привредна и економска сарадња са Немачком одлична, као и да немачке компаније запошљавају 78.000 људи у Србији, што изузетно ценимо.

Према њеним речима, изазови који су пред Србију, као и друге европске земље постављени када је реч о енергетици, захтевају нови приступ том проблему, што подразумева велика улагања у развој енергетске инфраструктуре, а посебно у нове изворе зелене енергије.

Премијерка је навела да ће међусобна сарадња по том питању бити од значаја.

Говорећи о наставку дијалога са Приштином, Брнабић је још једном указала на то да је Београд учинио све што је Бриселским споразумом предвиђено и да очекује да Приштина формира Заједницу српских општина.

Лирман се сагласила са председницом Владе да српско-немачка сарадња има простора за развој, посебно истакавши значај наставка сарадње у оквиру Берлинског процеса, која је важна за будућност свих људи који живе на овом простору, посебно младих.

Уједно, министарка је исказала захвалност за предузете кораке по питању усаглашавања са визном политиком ЕУ, и уједно истакла важност већег усаглашавања Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.


Oпширније...
Састанак са државном министарком за европске послове и климатска питања Савезне Републике Немачке

24.10.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са државном министарком за европске послове и климатска питања Савезне Републике Немачке Аном Лирман, са којом је разговарао о дијалогу Београда и Приштине, европским интеграцијама, енергетској кризи и климатским променама.

Председник Вучић је истакао да је Србија посвећена дијалогу као начину за решавање свих отворених питања, неугрожавајући своје државне и националне интересе.

Говорећи о енергетској и климатској кризи, председник Вучић је рекао да ће Србија убудуће више улагати у обновљиве изворе енергије, по узору на бројне немачке компаније у Србији, које су много уложиле у соларне панеле, a у циљу уштеде и производње електричне енергије за своје потребе.

Министарка Лирман је позвала Србију да се усагласи по питању спољне политике и визног режима Европске уније.


Oпширније...
Селаковић на министарском састанку учесница "Берлинског процеса"

21.10.2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Берлину на састанку министара спољних послова учесница "Берлинског процеса", на коме је било речи о припреми самита ове иницијативе 3. новембра, али и о енергетској безбедности, мигрантској кризи и европским интеграцијама западног Балкана.

Министар Селаковић је после састанка изјавио да је на том скупу, коме је председавала министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок, било речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану.

Kако је навео шеф српске дипломатије, састанку су, осим министара са западног Балкана, присуствовали и министри спољних послова Аустрије, Чешке, Грчке, Хрватске и Бугарске, али и представници Италије, Уједињеног Краљевства, Француске и Пољске.

"На састанку је било речи о припреми самита 'Берлинског процеса' који ће бити одржан 3. новембра у Берлину, али се посебна пажња посветила питањима као што су енергетска безбедност, мигрантска криза, свакако европске интеграције западног Балкана. Било је речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је пренео да је састанак у Берлину био прилика и за билатералне сусрете и да је са министрима спољних послова Северне Македоније и Грчке, Бујаром Османијем и Никосом Дендијасом разговарао о безбедносној, енергетској кризи у Европи, кризи која је изазвана повећаном стопом инфлације која је резултат рата.

Према његовим речима, са колегама из Северне Македоније и Грчке разговарао је и о изазовима са којима ћемо се сусретати у будућности.

Министар Селаковић је навео да је једна од посебних тема била мигрантска криза, зато што се Северна Македонија, Грчка и Србија налазе на југиосточној европској мигрантској рути, односно мигрантској рути која нашу позицију чини врло парадоксалном.

Шеф српске дипломатије је објаснио да мигранти долазе у Србију и Северну Македонију са територије земаља ЕУ, не са циљем да у њима остану, већ да би опет отишли у земље ЕУ.

"Још једном сам истакао важност заузимања и дефинисања јединствене европске позиције по овом питању, како би се заиста нашао ефикасан, делотворан и добар одговор на овај велики изазов и велики проблем са којим се суочава цела Европа", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић се на маргинама скупа састао и са државним министром за Европу у Министарству иностраних послова Уједињеног Краљевства Леом Докертијем.


Oпширније...
Састанак са амбасадорима земаља Квинте и ЕУ

21.10.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадоре земаља Квинте, као и шефа Делегације ЕУ на њихов захтев. Том приликом амбасадори су председнику Вучићу уручили заједнички документ у коме изражавају забринутост због могућег нарушавања стабилности у региону, а уочи истицања рока за пререгистрацију возила са српским таблицама на Косову и Метохији.

Председник Вучић је рекао да дели забринутост због могућих тензија, додавши да је Србија посвећена дијалогу као начину за решавање отворених питања, на корист Срба и Албанаца који живе на Косову и Метохији, неугрожавајући своје државне и националне интересе. Председник Вучић је указао на то да су досадашње напетости настајале због једностраних потеза Приштине, као и на то да Приштина не поштује одредбе Споразума о слободи кретања, закљученог уз посредство ЕУ.

Амбасадори Квинте и шеф Делегације ЕУ су захвалили председнику Вучићу на конструктивном ангажовању Србије у испуњавању Мапе пута за примену споразума о енергетици, као дела дијалога са Приштином.

Састанак је делом био посвећен и дешавањима у региону, као и кретањима на глобалној сцени.


Oпширније...
Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК

18.10.2022.

 

Поштовани председниче Савета безбедности,
Уважени чланови Савета безбедности,
Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији. 

Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену. 

И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине. 

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба. 

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.   

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти. 

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине. 

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда. 

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима. 

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу. 

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону? 

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана. 

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана. 

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију. 

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,
Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању. 
Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.
Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.


Oпширније...
Састанак амбасадора Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић са државном министарком за Европу и климу у МИП Немачке др Аном Лирман, 20. октобра 2022. године

20.12.2022

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић имала је састанак са државном министарком у Министарству спољних послова Немачке др Аном Лирман. У разговору је било речи о даљем напретку Србије у процесу евроинтеграција. Такође, амбасадорка Јанковић је обавестила државну министарку Лирман о напорима Србије ка јачању удела обновљивих извора енергије у укупној енергетској потрошњи, као и напорима за диверсификацију снабдевања енергентима. Подсетивши да Република Србија има потписан Меморандум о разумевању о климатском партнерству са Немачком, као једна од свега неколико земаља у свету и једина земља из Европе, амбасадорка Јанковић је истакла да то пружа основ за још снажнију сарадњу Србије и Немачке у области Зелене агенде и еколошких пројеката. Државна министарка Лирман је изнела спремност Министарства спољних послова Немачке да на том пољу тесно сарађује са Србијом.

У разговору је било речи и о другим актуелним темама у региону Западног Балкана, попут састанака у оквиру Берлинског процеса, дијалога Београда и Приштине и даљих реформи у Србији у области европских интеграција. Обострано је изнето очекивање да ће на самиту Берлинског процеса бити усвојени значајни договори, који ће допринети даљем повезивању и јачању сарадње на Западном Балкану.



Интервју амбасадора Снежане Јанковић за немачки лист Süddeutsche Zeitung

20.10.2022.

У јутрашњем издању дневног листа Süddeutsche Zeitung објављен је интервју са амбасадором С. Јанковић у оквиру ширег текста под насловом „Србија најављује строже визне мере“.

На почетку чланка је дат осврт на недавну изјаву МУП СР Немачке Н. Фејзер да Србија „мора да усклади своју визну политику са ЕУ сада, а не некад“, уз наводе да се број ирегуларних миграната значајно повећао у Немачкој, између осталог и због безвизног режима који Србија има према неким земљама попут Индије, Кубе, Туниса и Бурундија, одакле мигранти долазе у Србију, па затим настављају свој пут према ЕУ. Такође је наведена изјава МУП Фејзер да би ова пракса могла да угрози евроинтеграције Србије, као и изјава комесара ЕУ И. Јохансoн да би Србија морала да буде „кажњена“ укидањем безвизног режима за грађане Србије за путовања у ЕУ.

Амбасадор С. Јанковић је у интервјуу истакла забринутост због оваквог извештавања, рекавши да се стиче утисак да је визна политика Србије главни проблем у вези са ирегуларним миграцијама према ЕУ. Негирала је такав наратив, указујући на званичну статистику Србије, по којој је највећи број миграната од почетка године у Србију ушао из Бугарске, С. Македоније и Албаније, док је само 6,67% њих ушло преко аеродрома у Београду. Навела је да још увек највећи број миграната долази из Авганистана, Сирије и Пакистана. Амбасадор С. Јанковић је такође истакла да је Србија разумела забринутост немачких и европских партнера и да жели да заједно са њима допринесе решењу овог проблема. Нагласила је да су већ пооштрена правила за улазак у земљу за држављане Индије, Бурундија, Кубе и Туниса, који сада, приликом уласка у авион на почетној дестинацији, морају, између осталог, да покажу и своју повратну авионску карту. Подсетила је на изјаву председника А. Вучића да ће Србија до краја године значајно ускладити своју визну политику са визном политиком ЕУ, као и да је у ту сврху формирана посебна радна група Владе.

Амбасадор С. Јанковић се оштро супротставила инсинуацијама у појединим немачким медијима да је такав визни режим уперен против држава ЕУ које су признале независност тзв. Косова, као и да Србија то ради по налогу Москве како би се мигранти циљано усмеравали ка ЕУ, рекавши да такав визни режим са многим земљама датира још из времена бивше Југославије и представља наслеђе из тог доба.

У тексту се додаје да је Југославија била земља оснивач Покрета несврстаних будући да у време хладног рата није желела да се прикључи ниједном од блокова.“



Председник Вучић присуствовао церемонији отварања новог објекта компаније "MTU Maintenance Serbia"

7.10.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас церемонији отварања новог објекта компаније MTU Maintenance Serbia, који ће постати витални део глобалне мреже за одржавање компаније MTU и у којем ће се вршити поправке делова мотора за авионе, и том приликом истакао да су немачке инвестиције од изузетног значаја за раст и развој наше земље и да ће настојати да их у будућности буде више.

Председник Вучић је уочи отварања одржао састанак са представницима компаније, а  током обиласка фабрике изразио одушевљење новим погонима и истакао да оваква инвестиција мења Србију. 

„Не постоји лепша и важнија вест за Србију од овога данас. MTU је више од свега што смо досад имали, важније за нас, корак напред, сигнал више за Србију и оно што је данас уз нижу цену енергената наша кључна предност - људи, дуално образовање на којем смо инсистирали“, рекао је председник Вучић и додао да је Влада Србије немачку инвестицију у Новој Пазови, на којој се радило шест година, подржала са 14,6 милиона евра, али да ће се то вишеструко исплатити. Он је истакао и да смо поносни на инвестиције и изграђене приступне саобраћајнице у Новој Пазови, али и да ће се наставити са радовима на инфраструктури.

Председник Вучић је навео да ће компанији MTU, као и другим инвеститорима у Србији, бити потребни радници који се тешко налазе на тржишту, због чега ће се више радити на дуалном обазовању.

"Радници да знају да је на њима још већа одговорност да остваре своје снове и снове својих породица, али и целе Србије зато што овај сан заједно са вашим породицама сневамо и ми", поручио је председник Вучић.

Амбасадорка Савезне Републике Немачке Анке Kонрад нагласила је колико је добра сарадња Србије и Немачке на економском нивоу.

„Инвестиције немачких компанија су велика могућност за Србију и успехе у будућности“, поручила је немачка амбасадорка.


Oпширније...
Немачка један од најзначајнијих инвеститора у српску привреду

4.10.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је данас, у разговору са новопостављеним директором Немачко-српске привредне коморе Александром Маркусом, да је Немачка један од најзначајнијих економских партнера и инвеститора у српску привреду.

Брнабић је, говорећи о даљој сарадњи и инвестицијама немачких компанија на наше тржиште, истакла да је наш циљ повећање немачких инвестиција и јачање сарадње у кључним областима, које су покретач српске привреде.

Имајући у виду то да је држава успела да обезбеди повољну инвестициону климу и добар законодавни оквир за компаније које желе да инвестирају и прошире своје пословање у Србији, премијерка је подвукла да ће опредељење и нове владе бити значајна подршка сарадњи са Немачко-српском привредном комором.

Представници ове привредне коморе су оценили привредну климу у Србији као веома добру и указали на то да постоји пораст поверења немачких компанија у нашу државу, те да су процене да би готово 95 одсто компанија које већ раде у Србији поново инвестирале.

Према њиховим речима, скоро половина ових предузећа планира увећање инвестиција.

Позитивно је оцењен и ефекат улагања у дуално образовање, у којем учествују и немачке компаније, уз напомену да је неопходна његова интензивнија промоција, јер постоји стална потреба за образованим кадровима.

Немачке фирме у Србији, како је објашњено, запошљавају више од 76.000 српских радника, а циљ је да се број радних места у наредним годинама повећа.

Брнабић је навела да ће држава наставити са овим моделом образовањем, којим је до сада обухваћено 10.000 ученика и 800 компанија, што је од изузетне важности за привреду и лакше запошљавање младих.

У дуално образовање је, како је објаснила, инвестирано више од 191 милион евра, а планирана су и нова улагања, јер је препознато да је ово добар пут да се дође до школованог кадра који ће моћи да одговори на потребе компанија на нашем тржишту.

На састанку је закључено да заинтересованост немачких компанија за инвестирање, повољна пословна клима и позитивна сарадња двеју држава у области економије отварају могућности за даље јачање сарадње у бројним областима.


Oпширније...
Састанак са специјалним изаслаником Владе Савезне Републике Немачке за државе Западног Балкана

30.09.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са специјалним изаслаником Владе Савезне Републике Немачке за државе Западног Балкана Мануелом Сарацином са којим је разговарао о наставку дијалога Београда и Приштине и актуелној ситуацији у региону.

Председник Вучић је поновио став и позицију Србије у погледу свих питања на Западном Балкану истичући да се наша земља залаже за додатно унапређење међусобног повезивања и економске сарадње у региону. Председник Вучић је такође нагласио да Србија наставља са политиком одговорног приступа свим регионалним питањима, јер је то најбољи пут за очување стабилности и напредак целог региона.

Саговорници су се посебно осврнули на наставак дијалога Београда и Приштине, као и на припреме докумената и значај самог састанка у оквиру Берлинског процеса, као и на остваривање права на четири слободе – слободно кретање људи, робе, услуга и капитала.

Том приликом, председник Вучић је поновио да се Србија посвећена политичком дијалогу као примарном начину решавања свих изазова на Балкану, али да ће наставити да штити свој територијални интегритет и суверенитет уз доследно залагање за поштовање међународног права. 

Председник Вучић је исткао да Србија цени и подржава Берлински процес, као формат који на конкретан начин даје подстрек евроинтеграцијама Западног Балкана.


Oпширније...
Састанак са државном секретарком Mинистарства за економске послове и климатску акцију СР Немачке

29.09.2022.

Састанак са државном секретарком Mинистарства за економске послове и климатску акцију СР Немачке

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са државном секретарком Министарства за економске послове и климатску акцију Савезне Републике Немачке Франциском Брантнер, са којом је разговарао o билатералним и економским односима, енергетици, као и немачким инвестиционим пројектима у Србији.

Председник Вучић и државна секретарка Брантнер су разматрали и потенцијале за даљу сарадњу Србије и Немачке, посебно у сфери зелених инвестиција и борбе против климатских промена, са освртом на еколошке стандарде, техничке контроле и експертизе у области рударства и енергетике.      

Председник Вучић је истакао да је Немачка међу водећим привредним партнерима и најважнији билатерални донатор Србије, да су компаније те земље присутне у свим виталним секторима привреде, као и да међусобна економска сарадња све више укључује инвестиције у високо-технолошком сектору.

Двоје саговорника су изразили чврсту вољу да наставе блиску и директну сарадњу у областима од значаја за обе земље, нарочито у секторима енергетике и животне средине, у које Немачка улаже највећи део својих средстава.


Oпширније...
Председник Вучић примио акредитивна писма новоименоване амбасадорке Савезне Републике Немачке

26.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас акредитивна писма новоименоване амбасадорке Савезне Републике Немачке Анке Конрад и пожелео јој добродошлицу и успешан мандат у Београду.

Током састанка, председник Вучић и амбасадорка Конрад разговарали су о даљем развоју билатералних односа и додатном интензивирању економске сарадње.

Председник Вучић је истакао да је Немачка водећи привредни партнер Србије због чега је наш кључни интерес повећање немачких инвестиција. 

Амбасадорка Конрад је рекла да је Србија важан партнер Немачке, као и да очекује да наша земља уведе санкције Русији.

Према речима председника Вучића, регионална сарадња и очување стабилности у региону су спољнополитички приоритети Србије.

Предајући акредитивна писма председнику Републике Србије, амбасадорка Конрад је истакла да Немачка снажно подржава европски пут Србије и политику регионалне стабилности.


Oпширније...
Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику

24.9.2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума. 

"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије. 

Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН. 

"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић. 

Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН. 

"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић. 

Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане. 

"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.


Oпширније...
Обраћање председника Републике Србије Александра Вучића на генералној дебати 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација

22.09.2022.

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије. 

 

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

 

  1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;
  1. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;
  1. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;
  1. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;
  1. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину. 

 

Eкселенције, 

 

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.

Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла

  

Даме и господо, 

 

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.

Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства. 

  

Даме и господо, 

 

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“


Oпширније...
Састанак са специјалним изаслаником Савезне владе СР Немачке за државе Западног Балкана

14.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са специјалним изаслаником Владе Савезне Републике Немачке за државе Западног Балкана Мануелом Сарацином, са којим је разговарао о актуелној ситуацији у региону, као и о могућностима за додатно унапређење међусобног повезивања и свеобухватне сарадње земаља Западног Балкана, пре свега у области економије.

Председник Вучић је поновио позицију Србије у погледу свих питања на Западном Балкану, а то су доследно залагање за поштовање међународног права, територијалног интегритета свих земаља и непрестано ангажовање на свим пољима како би се очувао мир неопходан за даље јачање поверења и свестранију регионалну сарадњу.

Председник је посебно истакао да је Србија до сада показала да је регионално повезивање итекако могуће, јер је иницијатива Отворени Балкан пример изузетно добре сарадње, о чему сведочи и недавно одржани Самит лидера ове иницијативе, као и Први међународни сајам Винска визија Отвореног Балкана, који је у Београду окупио велики број привредника из земаља региона, учврстио постојећа и етаблирао нова партнерства.

Председник Вучић је нагласио да Србија наставља са политиком озбиљног и одговорног приступа свим регионалним питањима и да је посвећена политичком дијалогу као примарном начину решавања свих изазова, али и најбољем путу за очување стабилности у циљу што бржег развоја и напретка свих земаља у окружењу.

„Управо зато Србија цени и подржава и Берлински процес као формат који на конкретан начин и путем конкретних пројеката подржава евроинтеграције Западног Балкана“, поручио је председник и додао да је Србија проактиван учесник свих форума који препознају напоре наше и земаља региона на европском путу.


Oпширније...
Интервју амбасадора др Снежане Јанковић за часопис "Ruhr Wirtschaft"

13.9.2022.

У септембарском броју часописа "Ruhr Wirtschaft" који издаје Привредна комора у Дортмунду, објављен је интервју са амбасадором Србије у Немачкој др Снежаном Јанковић. У тексту под насловом "Чланство у Европској унији има највиши приоритет", наводи се да је амбасадорка Јанковић посетила Привредну комору у Дортмунду и разговарала са Штефаном Шрајбером, генералним директором, и Вулфом Кристијаном Ерихом, надлежним за спољну трговину у овој комори, која је међу привредним коморама у Северној Рајни Вестфалији надлежна за сарадњу са Србијом.

На питање каква је актуелна економска ситуација у Србији, амбасадорка Јанковић је одговорила да је привреда Републике Србије у кризним временима, изазваним најпре пандемијом а затим и сукобом у Украјини, показала велику отпорност и виталност. Истакавши да је Влада Републике Србије још 2014. године предузела снажне  мере  фискалне стабилизације, навела је да је пад БДП у 2020. години, у односу на претходну годину, био занемарљив, износећи свега -1,0%, док је  у 2021. години остварен раст од чак 7,0%. Наша привреда је у првом кварталу ове године наставила са растом од 4,4%, што је у поређењу са многим другим земљама изузетан успех. Наш најзначајнији спољнотрговински партнер је годинама уназад Немачка, размена роба и услуга између Србије и Немачке расте по годишњој стопи од скоро 10%, а на крају прошле године је износила 6.514,2 милијарде евра. Немачке инвестиције су довеле до запошљавања 76200 хиљада радника у Србији, а наш циљ је да тај број ускоро достигне 100.000, истакла је амбасадорка Јанковић.

У вези са процесом европских интеграција Србије и новим могућностима које произилазе из потребе за стабилним ланцима снабдевања, амбасадорка Јанковић је указала на чињеницу да је чланство у ЕУ циљ Републике Србије од 2000. године до данас и наш највиши спољнополитички приоритет. Преговори о чланству су почели 2014. године и одвијају се темпом за који и Србија и ЕУ сматрају да може и мора бити динамичнији. Србија искрено дели  вредности на којима почива ЕУ и спремна је да европској породици народа пружи свој допринос, а не да само од ње профитира, рекла је амбасадорка. Што се тиче ланаца снабдевања, пандемија и актуелни проблеми су показали да су близина и поузданост снабдевања веома важни фактори и да би Србија и Западни Балкан требало да буду у фокусу немачких пословних партнера. Не само географска близина, већ и развијена инфраструктура, те културолошка блискост и познавање немачког језика код доброг дела становништва чине снажну основу за  још бољу и интензивнију сарадњу са Немачком. 

Амбасадорка је такође нагласила да је Северна Рајна Вестфалија традиционално једна од најважнијих покрајина у Немачкој када је реч о нашим свеукупнуим билатералним односима. Постоји изузетно развијена и богата економска сарадња и велики број инвеститора долази из ове покрајине, са којом Србија остварује 17,4% укупне трговинске размене са Немачком. Сектори који, по нашем мишљењу, имају највећи потенцијал да допринесу даљем унапређењу економских односа су пољопривредно-прехрамбени сектор, посебно био-храна, металска, текстилна, грађевинска и дрвна индустрија, као и ИТ сектор, при чему област информационо-комунукативних технологија у Србији бележи висок раст последњих година и један је од највећих потенцијала земље, навела је амбасадорка. Такође је истакла да Србија доста улаже у унапређење постојеће путне и железничке инфраструктуре и да бисмо желели да немачке компаније више учествују у стратешким инфраструктурним пројектима у Србији.

Посебно се осврнувши на иницијативу Отворени Балкан, која је за кратко време и упркос изазовима пандемије допринела унапређењу свеукупне сарадње између трију земаља покретача иницијативе – Србије, Северне Македоније и Албаније, амбасадорка је напоменула да се Отворени Балкан, као и Европска унија, заснива на четири слободе – кретања робе, услуга, људи и капитала - и  да је у питању  отворена и инклузивна иницијатива, којој су добродошли да се прикључе сви из региона. 

Амбасадорка Јанковић је на крају нагласила да се Србија налази у јеку снажног привредног развоја и да је у питању растуће, перспективно тржиште које пружа бројне погодности. То довољно илуструје податак да је  Србија привукла готово 70% свих директних страних инвестиција у региону Западног Балкана, као и да је 2021. годину завршила са 3,9 милијарди евра директних страних инвестиција, што је више него рекордне 2019. године. Изразила је уверење да ће се тај тренд наставити и убудуће, између осталог захваљујући и улагањима немачких компанија.



Пуна подршка наше земље Берлинском процесу

13.9.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са специјалним представником Владе Савезне Републике Немачке за Западни Балкан Мануелом Зарацином о ситуацији у региону и предстојећем самиту Берлинског процеса, који ће бити одржан у новембру ове године.

Брнабић је истакла да је сарадња у региону, као и са свим партнерима који допринoсе тој сарадњи, стратешко опредељење Србије у циљу не само економског развоја региона, већ и као идеје повезивања и уједињења Западног Балкана и његовог приближавања Европској унији.

Наша земља пружа подршку Берлинском процесу, истакла је премијерка, подсећајући на то да је Србија снажно подржала идеју заједничког регионалног тржишта у оквиру процеса, која се односи на слободно кретање људи, робе, услуга и капитала, а за које је усвојен и акциони план у новембру прошле године.

Зарацин је успостављање заједничког тржишта означио као тренутно најзначајнији пројекат и изразио очекивање да ће ове и сличне иницијативе омогућити стварање просперитетнијег окружења и дати конкретне резултате и бенефите за становнике региона.

Специјални представник Немачке за Западни Балкан је истакао да је Немачка посвећена напретку Западног Балкана и подршци европским интеграцијама региона.

Он је, говорећи о предстојећем самиту, навео и да ће, у светлу актуелне ситуације, важне теме бити климатска заштита и енергетска безбедност региона.

Када је у питању дијалог Београда и Приштине, Брнабић је навела да се Београд залаже за наставак разговора под окриљем Европске уније, који је и једини могући пут за постизање одрживог договора и нормализацију односа.

Зарацин је честитао председници Владе на новом мандату и изразио уверење да ће се политички дијалог и сарадња и свеукупни односи са Немачком и даље развијати.


Oпширније...
Селаковић примио делегацију амбасадора земаља Квинте и Норвешке при НАТО

13.9.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић примио је данас амбасадоре САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Норвешке при НАТО у Бриселу.

Министар Селаковић је истакао да Србија, као војно неутрална земља, жели да настави да унапређује партнерску сарадњу са НАТО, будући да је очување мира и стабилности у региону од заједничког интереса.

Селаковић је саговорнике упознао са политичком и безбедносном ситуацијом у региону, истакавши да Србија остаје чврст и поуздан стуб мира и стабилности на западном Балкану.

Србија, како је додао, своју чврсту опредељеност за стабилност у региону и мирно решавање свих отворених питања потврђује, између осталог, и кроз иницијативу „Отворени Балкан“, преко које економском сарадњом земаља у региону превазилазимо политичке несугласице.

Шеф српске дипломатије посебно се осврнуо на ситуацију на Косову и Метохији, поновивши опредељеност Београда за дијалог под окриљем ЕУ и постизање компромисних и одрживих решења.

Селаковић је упозорио на образац деловања Приштине, која повлачи једностране потезе на штету српског народа на Косову и Метохији, чиме дестабилизује ситуацију на терену, истовремено одбијајући да спроведе обавезе које је преузела Бриселским споразумом.

Министар је упознао амбасадоре и са положајем српског народа на КиМ и серијом међуетничких инцидената против Срба, истакавши синоћни напад Албанаца и рањавање двојице Срба у Бабином Мосту.

Нагласивши значај ангажовања КФОР-а, у оквиру мандата који му је поверен Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, Селаковић је упозорио да би свака наредна провокација Приштине могла да изазове несагледиве последице.

Саговорници су разговарали и о актуелној ситуацији у региону западног Балкана, као и о геополитичким последицама рата у Украјини.

Састанку су присуствовали и амбасадори САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Норвешке у Србији као и специјални изаланик Норвешке за западни Балкан.


Oпширније...
Присуство представника Амбасаде на обележавању 70 година од оснивања Лужичкосрпске гимназије у Котбусу

10.9.2022.

На позив представника Лужичких Срба М. Тадић је у име Амбасаде присуствовао обележавању 70 година од оснивања Лужичкосрпске гимназије у Котбусу, 10. септембра. У свечаном делу програма приређен је концерт омладинског хора Лужичких Срба из Бауцена „Сербска културна бригада“. Хор основан 1949. године изводио је дела најпознатијих лужичкосрпских композитора и текстописаца Х. Зејлера и К. А. Коцора који су заједнички стварали током 19. века, а који су између осталог компоновали и химну Лужичких Срба „Лепа Лужица“. Након званичног дела за госте је приређен и концерт модерне лужичкосрпске музике.

Свечаности су, поред великог броја посетилаца, присуствовали и представници Лужичких Срба из Горње и Доње Лужице, као и званичници Министарства културе Бранденбурга на чијој територији се Котбус налази. Организатори су најсрдачније захвалили на присуству представника Амбасаде Србије и изразили интерес за даљим јачањем контаката и сарадње.

 



Састанак амбасадорке др Снежане Јанковић са др Криштофом Хојзгеном, председавајућим Минхенске безбедносне конференције

12.9.2022.

Амбасадорка Србије у Немачкој  др Снежана Јанковић сусрела се данас са др Криштофом Хојзгеном, председавајућим Минхенске безбедоносне конференције и бившим амбасадором Немачке при Уједињеним нацијама. У разговору је обострано оцењено да се српско-немачки односи развијају узлазном путањом, наручито у економској сфери. Амбасадорка Јанковић је истакла значај одржавања интензивног политичког дијалога са Немачком и захвалила за подршку Савезне Републике Немачке европским интеграцијама Србије. Такође су размењена мишљења о ситуацији на Косову и Метохији.

Амбасадор Хојзген је обавестио амбасадорку Јанковић о предстојећим активностима у оквиру Минхенске безбедоносне конференције везаним за Западни Балкан и изразио очекивање да ће на следећем годишњем скупу у фебруару 2023. године у Минхену имати прилику да угости наше највише званичнике.

 



Изложба фотографија посвећена Новом Саду као Европској престоници културе

5.9.2022.

У просторијама Више школе у Лагенхагену (Хановер), 5. септембра отворена је изложба фотографија посвећена Новом Саду као Европској престоници културе за 2022. годину. Изложба је организована од стране Више школе и српске дијаспоре из Лагенхагена у сарадњи са представницима Новог Сада који су обезбедили фотографије.

Свечаности поводом отварања изложбе присуствовало је око 40 гостију који су имали прилике да се ближе упознају са знаменитостима Новог Сада, попут Петроварадинске тврђаве, синагоге, Дунавског парка, Трга слободе и др. Посебан осврт је дат и на новосадске мостове, имајући у виду да је мото Новог Сада као Европске престонице културе за 2022. годину „За нове мостове“. Међу бројним немачким посетиоцима били су и кандидати за посланике Парламента покрајине Доња Саксонија из Лагенхагена Р. Фредерман и Т. Вок.

На позив организатора, М. Тадић је као представник Амбасаде присуствовао отварању изложбе.



Заједничко писмо председника Француске и канцелара Немачке

4.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је заједничко писмо председника Републике Француске Емануела Макрона и канцелара Савезне Републике Немачке Олафа Шолца. У писму се каже:

„Упућујемо Вам ово заједничко писмо у тренутку од пресудног значаја за безбедност на европском континенту и стабилност у региону Западног Балкана. Уверени смо да, у светлу руске агресије над Украјином, морамо да уложимо још снажније напоре, како би европска перспектива земаља Западног Балкана постала реалност и како би се решили дуготрајни билатерални и регионални спорови. Пуна нормализација односа Косова и Србије је од суштинског значаја за Западни Балкан.

Обраћамо Вам се као лидеру Ваше земље, како бисмо апеловали на Вас да покажете максималну одлучност и спремност да доносите тешке одлуке, које воде ка напретку у дијалогу између Косова и Србије, под окриљем ЕУ. Недавне тензије су показале да су конструктивни кораци напред хитно потребни, како на практичном, тако и на политичком нивоу.

Стога смо задужили наше саветнике за спољну и безбедносну политику, Јенса Плетнера и Емануела Бона, да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима. Предлажемо да наши саветници, заједно са Мирославом Лајчаком, посете Косово и Србију, како би истражили могућности да се процес брзо покрене напред.

Искрено се надамо да ће ова иницијатива наићи на Ваше интересовање и подршку“, наводи се у заједничком писму Макрона и Шолца.


Oпширније...
Председник Вучић председавао Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан

2.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.

Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

 


Oпширније...
Амбасадорка Јанковић за „Берлинер цајтунг" : Учинићемо све да заштитимо Србе на Косову и Метохији
07.08.2022.
 
 
У интервјуу за дневни лист „Берлинер цајтунг" о ситуацији на Косову и Метохији, амбасадорка Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је истакла да је после посредовања ЕУ и САД ескалација тензија спречена и додала да је било од помоћи то што су Вашингтон, Брисел и Берлин утицали на Приштину да ситуација по питању регистарских таблица деескалира.

Одговарајући на питање новинара о постављању Србије према сукобу у Украјини, амбасадорка Јанковић је нагласила да имамо добре односе са Руском Федерацијом и да желимо да их задржимо, али да је неправедно представљати Србију као „руског савезника у украјинском контексту", наводећи да је за нас  од самог почетка Крим део Украјине, да смо два пута гласали за релевантне резолуције ГС УН, да не признајемо републике Доњецк и Луганск – јер је нарушен територијални интегритет Украјине као што је својевремено нарушен и територијални интегритет Србије НАТО нападом.

„Ако је промена граница, као у случају Украјине, неприхватљива, онда је за нас двоструки стандард ако се Србији ово право ускраћује“, нагласила је амбасадорка Јанковић, додавши: „Оно што нас много боли у актуелној дискусији о Украјини је да сви говоре о територијалном интегритету и неповредивости граница, а Србија је једина земља којој је одузета територија у рату који није одобрио СБ УН. То је за нас увредљиво. Ради се о грубом кршењу међународног права, али су неке земље које се данас противе руској операцији у Украјини одобравале кршење међународног права против Србије и признале независност Косова и Метохије“.

На питање новинара у вези са даљим развојем на Косову и Метохији, амбасадорка Јанковић се позвала на дијалог Београда и Приштине и текст Бриселског споразума из 2013. године и истакла да је дијалог једини пут. Наметање прописа око регистарских таблица има висок потенцијал за ескалацију, јер би то значило да тзв. полиција из Приштине има право да конфискује возила онима који не замене таблице.
„Београд ничим није допринео да ситуација ескалира. Напротив. Председник Вучић је читаву ноћ провео у преговорима како би се обезбедило да ситуација остане мирна". Амбасадорка Јанковић је оштро демантовала да постоје некакве групе „милитантних Срба“ које организује Београд и навела да је неминовно да ће, када су људи суочени са претњом такозване косовске полиције да ће им одузимати аутомобиле, доћи до тензија. Амбасадорка Јанковић је истакла да је сигурно да Србија неће дозволити нови погром над Србима на Косову и Метохији, какав се десио 2004. године, и подвукла да ћемо учинити све да, пре свега дипломатским путем, то спречимо.

Амбасадорка Јанковић је нагласила да Приштина одбија да спроведе успостављање Заједнице српских општина, што је предвиђено Бриселским споразумом, и подвукла да Приштина једино жели признање од Србије и ништа друго.
„Ми, пак, желимо да се различити проблеми који постоје решавају у дијалогу. За Србију је најважније оснивање Заједнице српских општина“, навела је амбасадорка Јанковић. 

Такође је истакла и да, од када Аљбин Курти води „владу" у Приштини, постоји утисак да  дијалог није приоритет, што је и сам више пута потврдио, и подсетила да је, откако је Курти дошао на власт, број инцидената против Срба порастао за 50 одсто.
Јанковић је рекла да се геополитички контекст променио и дa се надамо да ће ЕУ у погледу пријема Србије заступати стратешки приступ.
„Верујемо да Немачка може да допринесе да процес приступања ЕУ буде ефикаснији, више стратешког, а мање техничког карактера", навела је амбасадорка Јанковић.



Дан сећања на прогнане и страдале Србе

07.08.2022.

Амбасада је 7. августа 2022. године, заједно са Српском православном црквом у „Храму Васкрсења Христовог“ у Берлину-Темпелхоф, организовала скуп поводом Дана сећања на прогнане и страдале Србе.

Старешина Храма протојереј-ставрофор Драган Секулић је, најпре, одржао помен страдалим Србима у акцији „Олуја“. Рекао је да је у акцији хрватске војске пре 27 година дошло до егзодуса Срба из Хрватске, да је протерано око 250 хиљада Срба, док је преко 1500 страдало или нестало. Подсетио је, између осталог, на Христове речи „могу да убију тело, али не и душу“ и позвао вернике да не забораве овај страшан злочин.  Присутним верницима, нашим грађанима и грађанима српског порекла се обратио министар саветник С. Динић, изразивши задовољство да се овакав скуп организује заједно са СПЦ у Берлину. Подвукао је да су владе Р. Србије и Републике Српске донеле одлуку о заједничком обележавању 5. августа као Дана сећања на прогнане и страдале Србе. Позвао је присутне да не забораве страдале у акцији „Олуја“, као ни патње прогнаних Срба у избегличким колонама ка Србији, где су неки привремено, а неки трајно нашли спас.



Отворена изложба „Вук и Немци“ у Баварској државној библиотеци, Минхен, 01. јули – 30. децембар 2022.

01.07.2022.

Данас је у Баварској државној библиотеци у Минхену, једној од најзначајнијих културно-просветних установа у Немачкој, отворена изложба „Вук и Немци“, коју организује Амбасада Р.Србије у Берлину.

Изложба, коју је на иницијативу амб. С.Јанковић сачинила Вукова задужбина у Београду, представља својеврсно сведочанство о сарадњи Вука Стефановића Караџића са знаменитим Немцима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других, као и о времену које је пре готово 200 година провео у Немачкој.

Изложба се одржава уживо (најава на: https://www.bsb-muenchen.de/veranstaltungen-und-ausstellungen/ausstellungen/kabinettpraesentationen/ ), као и у дигиталном формату, и трајаће до 30. децембра 2022. године.

Ово је прво приказивање изложбе „Вук и Немци“, која ће, поред Баварске државне библиотеке, гостовати и у другим универзитетским и културним центрима широм Немачке.

Она је такође прва у низу активности које Амбасада планира да организује у сусрет 140. годишњици од потписивања Конзуларне и Трговинске конвенције и успостављања односа између Краљевине Србије и Немачког Царства.

 



Резултати конкурса "Језик, чувар нашег идентитета – зашто је битно да учимо српски језик"

28.06.2022.

Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој расписала је поводом Видовдана литерарни конкурс за избор најбољих радова на тему „Језик, чувар нашег идентитета – зашто је битно да учимо српски језик“, намењен ученицима Допунске школе на српском језику и деци српског порекла у Савезној Републици Немачкој.

Циљ литерарног конкурса био је да код наше деце која живе у Немачкој подстакне жељу за неговањем српског језика и ћирилице, да их мотивише да уче о српској култури, да читају дела наших писаца, као и да у што већем броју похађају Допунску школу на српском језику. 

Награђени ученици литерарног конкурса „Језик, чувар нашег идентитета – зашто је битно да учимо српски језик“ у категорији од 1. до 4. разреда су:

  1. место: Лука Кукић, 4. разред, Бад Филбел
  2. место: Невена Маринковић, 2. разред, Минхен
  3. место: Огњенка Којадиновић, 4. разрeд, Берлин
  4. место: Тадија Рашић, 4. разред, Хамбург
  5. место: Ђурђа Патковић, 3. разред, Халдензлебен

Специјална награда: Вероника Јовичевић, 4. разред, Гравенбрух

У категорији од 5. до 8. разреда, награђени ученици су:

  1. место: Атанасије Перишић, 6. разред, Берлин
  2. место: Теа Радивојац, 7. разред, Франкфурт
  3. место: Магдалена Јовичевић, 6. разред, Гравенбрух
  4. место: Софија Зеленовић, 8. разред, Хамбург
  5. место: Ника Журкић, 5. разред, Ешборн

Специјална награда: Јована Валентина Гроб, 5. разред, Хамбург

Честитамо награђеним ученицима и захваљујемо се свима који су учествовали на конкурсу!

Свечана додела награда ће се одржати у суботу 24. септембра 2022. године, у 15.00 часова, у Амбасади Републике Србије у Берлину (Taubertstrasse 18, 14193 Berlin).

 



Помен страдалим Србима у Другом светском рату, Лукенвалде

25.6.2022.

На гробљу на месту бившег логора за ратне војне заробљенике из Другог светског рата Шталаг III А,  у граду Лукенвалде, 25. јуна 2022. године свештеници Српске православне цркве из Берлина одржали су Видовдански помен. Помену су присуствовали представници града Лукенвалде, као и 30-так верника СПЦ. Испред Амбасаде Р.Србије у Берлину помену су присуствовали први саветник Иво Војводић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић, који су положили ловоров венац на заједнички споменик подигнут свим страдалима у логору током рата, међу којима се налазе остаци 60 наших сународника, припадника Југословенске војске.

И.Војводић је, захваливши се домаћинима на бризи о гробљу и спомен обележју, истакао да се и данас, након више деценија, са дубоким пијететом чува сећање на наше невино настрадале сународнике у једном суровом рату. Међутим, то није само неговање културе сећања на страдале, већ уједно и опомена о томе какву патњу рат доноси, као и да борба за мир не сме да има цену.

Присутнима је такође прочитан говор градоначелице града Лукенвалде Елизабет Херцог фон дер Хајде, која ове године није била у могућности да присуствује.



Посета канцелара Савезне Републике Немачке

10.06.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић угостио је данас канцелара Савезне Републике Немачке Олафа Шолца, који борави у једнодневној посети Београду, и том приликом са њим разговарао о актуелној глобалној и регионалној ситуацији и европској будућности Србије.

Председник Вучић је, на заједничкој конференцији за медије, захвалио Немачкој на све бољој економској сарадњи и изразио очекивање да трговинска размена између две земље ове године буде већа него прошле.

„Немачке компаније у овом тренутку у Србији запошљавају 77 хиљада људи. Надам се да ћемо ускоро моћи да дођемо и до 10 милијарди укупне трговинске размене, као и 100 хиљада запослених у немачким компанијама. Немачка је наш, не само први спољнотрговински партнер, већ и први партнер по услугама, али и извозу и увозу роба. Дакле, она је први билатерални донатор. Друга је по величини партнер у извозу услуга, а то све говори колико је за Републику Србију значајна сарадња са Савезном Републиком Немачком“, истакао је председник Вучић.  

Председник Вучић је напоменуо да је са немачким високим званичником разговарао и о  темама о којима нису имали исте ставове, али и о европским интеграцијама Србије, те да сматра да је Шолц донео нову наду за све на Западном Балкану.

„Он не само да разуме, већ жели да чује и саслуша све на Западном Балкану и показује да постоји стварна перспектива проширења Европске Уније. То је важна и изванредна порука за све“, рекао је председник Вучић додајући да ће Србија морати много брже да напредује по питањима владавине права, демократизације друштва, људских права и слобода.

Једна од тема била је и дијалог Београда и Приштине, а председник Вучић је подвукао да је разумео поруку канцелара Шолца о важности „прављења много малих корака, како би се једног дана дошло до некаквог решења“.

Председник Вучић је посебно нагласио да је немачки званичник на веома децидан, јасан и оштар начин тражио да се Србија прикључи санкцијама, које је против Руске Федерације увела Европска Унија.

„Ја сам говорио о нашој позицији, специфичности ситуације око Косова и Метохије, енергетике, али и традиционалних односа са Руском Федерацијом“, истакао је председник Вучић додајући да је Шолц понудио апсолутну помоћ и подршку у проналажењу решења за кризу по питању изградње енергетских капацитета, који би требало да нас повежу са остатком региона.

Канцелар Савезне Републике Немачке Олаф Шолц је, у обраћању медијима, истакао да се економски односи две земље развијају добро, те изразио уверење да ће тренд раста броја радних места, које немачке компаније у Србији стварају, наставити да иде узлазном путањом.

Он је, такође, указао на то да је са председником Србије разговарао и о другим регионалним темама, те да Немачка жели да додатно подржи европску перспективу Западног Балкана.


Oпширније...
Потписан споразум о сарадњи са Немачком у области културе, образовања и науке

10.6.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб потписали су данас Споразум о сарадњи између влада двеју земаља у области културе, образовања и науке.

Брнабић је, након потписивања поменутог документа, навела да је ово резултат дуготрајног рада на усаглашавању свега онога што овај свеобухватни споразум садржи, додавши да је на томе рађено више од десет година.

Премијерка је истакла да ће тај споразум највише користити образовним институцијама, научним институтима, културним установама, филмској продукцији, али и младима, јер се тиче и сарадње у области омладинског предузетништва и спорта.

Она је подсетила на то да је Немачка наш најважнији трговински партнер и највећи билатерални донатор, при чему компаније уз те земље тренутно у Србији запошљавају више од 76.000 људи.

Прошле године смо са Немачком достигли рекордну робну размену, која је прешла 6,5 милијарди евра, а ако погледамо свеукупну размену и роба и услуга, она је у 2021. години достигла готово осам милијарди евра, навела је Брнабић.

Председница Владе је изразила задовољство због тога што се потписивањем споразума у области културе, образовања и науке додатно продубљује сарадња Србије са Немачком и стварају основе за још успешније партнерство у наредним годинама.

Захваљујем читавом тиму у Амбасади и Влади Немачке који су заједно са нама радили на овоме, испратили сваки корак и били довољно упорни како бисмо дошли данас до овога, рекла је премијерка.

Сада нам остаје, како је навела, лепши део посла, а то је имплементација, која ће бити пре свега на добробит младим људима, студентима, ученицима, научним и културним институцијама.

Шиб је изразио захвалност Влади Србије и премијерки на доприносу потписивању овог споразума, оценивши да се на овај начин сарадња у области културе, образовања и науке између две земље подиже на виши ниво.

Он је рекао да ће се Србија и Немачка, поред економског и технолошког повезивања, још више повезати и на друштвено-културном нивоу, додавши да сарадња у спорту треба да олакша олимпијским комитетима размену тренера, али и да споразум пружа основу за сарадњу музеја, младих и слично.

Амбасадор је, између осталог, навео да ће 26. јуна у Новом Саду бити одржан „Бетовен маратон“, када ће филхармоничари из Дортмунда и чланови Београдске филхармоније изводити све Бетовенове симфоније, истакавши да ће то продубити међусобно познавање култура.


Oпширније...
Књижевно вече посвећено Лази Лазаревићу

8.6.2022.

У Амбасади је 8. јуна одржано књижевно вече посвећено нашем чувеном писцу и лекару Лази Лазаревићу. Овај догађај организован је са циљем представљања његовог дела широј публици након постављања спомен-плоче у Шумановој улици у центру Берлина, на згради где је живео од 1872. до 1879. године,  током студија медицине на Универзитету Фридрих Вилхелм. Скупу су присуствовали гости из немачких институција, културних и академских кругова, слависти, студенти српског језика, као и представници дијаспоре и медија.

Поздрављајући госте, амбасадор Снежана Јанковић је говорила о великом доприносу Лазе Лазаревића као зачетника реализма у српској књижевности, али и о трагу који је оставио у медицини. Истакла је да смо данас,  140 година након његовог боравка у  Берлину, поносни што славимо његово дело и његову хуманост, осветљавајући на тај начин и богату традицију културно-просветних веза између Србије и Немачке.

Др Весна Цидилко, слависта и професор у пензији Хумболт универзитета и проф. Гордана Илић-Марковић са Института за славистику Универзитета у Бечу говориле су о животу и раду Лазе Лазаравића, као и о перцепцији његовог дела у Немачкој, док су њихови студенти читали одломке из најпознатијих Лазаревићевих дела на српском и немачком језику. Овом приликом, први пут је представљен  превод чувене приповетке „Швабица“, која до сада није била преведена на немачки језик, а превод су сачинили проф. Г. Илић-Марковић и студенти Института за славистику Универзитета у Бечу.

Гостима су се обратили и Вулф фон Молтке, власник зграде на којој је постављена спомен плоча Лази Лазаревићу, као и Милан Чобанов, председник Централног савета Срба, који је говорио о плановима за организацију изложбе о Лази Лазаревићу и другим знаменитим Србима.



Србија поуздан партнер немачким компанијама

31.5.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са представницима Одбора немачке привреде за исток о јачању економске сарадње, пословању немачких компанија у Србији и перспективама улагања инвеститора из ове земље у нове области на српском тржишту.

Брнабић је, указујући на чињеницу да је Немачка међу водећим привредним и спољнотрговинским партнерима, оценила да је ова земља и један од најзначајнијих страних инвеститора у Србији.

Она је истакла да је Србија, захваљујући спроведеним реформама, поуздан партнер за немачке компаније које су, истовремено и инструмент успеха за српску економију у погледу система рада и технологија које доносе на наше тржиште.

Осим тога, економска сарадња све више укључује и инвестиције у високотехнолошком сектору, што представља, како је објаснила премијерка, и један од приоритетних задатака ове и будуће владе.

Представници Одбора немачке привреде за исток оценили су да је сарадња са Србијом веома добра и да постоји позитиван тренд раста, и то не само када је у питању долазак немачких компанија у Србију, већ и у квалитету њихових инвестиција.

На састанку је било речи и о сарадњи на пољу образовања, имајући у виду да Немачка представља једног од главних партнера Србије у развоју система дуалног образовања.

Дефинисане су и потенцијалне области сарадње, као што су енергетска транзиција, заштита животне средине и дигитализација.

Размењена су и мишљења о будућим корацима који би додатно олакшали пословање немачких инвеститора и допринели да будућа сарадња буде још успешнија.

Састанку је, поред представника Одбора немачке привреде за исток, присуствовао и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.


Oпширније...
Председник Вучић положио заклетву

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.

Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.

Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.

Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.

Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.

У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.

Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.

Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после девед