21.11.2023.

Приликом службене посете Диселдорфу 20. и 21. новембра амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је компаније Хенкел и Метро, чије је седиште у овом граду. У разговору са представницима ових компанија указала је на значај даљег унапређења одличних привредних односа и сарадње између Србије и Немачке, којима ове компаније дају велики  допринос.

Представници компаније Хенкел изразили су задовољство вишедеценијском сарадњом са нашом земљом, која је посебно интензивирана након инвестиције у Крушевцу 2002. године. Амбасадорка је овом приликом обишла импресивни „Центар инспирације“ у коме су представљена најновија достигнућа и најмодернија технолошка решења у производима ове компаније.

Представници компаније Метро такође су истакли своје задовољство пословањем у Србији, указавши да развијају нове концепте сарадње и са малим локалним произвођачима у нашој земљи. У разговору су размењена мишљења о укупној привредној сарадњи, као и о пословном амбијенту и даљим плановима ове компаније у Србији.

21.11.2023.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 20. и 21. новембра Диселдорф, где је имала сусрет са градоначелником др Штефаном Келером.

У разговору су размењена мишљења о укупним билатералним односима између Србије и Немачке, као и економској сарадњи. Амбасадор Јанковић је нагласила значај покрајине Северна-Рајна Вестфалија и града Диселдорфа за константан раст привредне сарадње између наших земаља, будући да из ове покрајине долази велики број немачких инвеститора у Србији. Међу њима су Хенкел и Метро, чије је седиште у Диселдорфу.
Такође, амбасадорка Јанковић је искористила ову прилику да градоначелника Диселдорфа упозна са унутрашњим и спољнополитичким приоритетима Републике Србије.
Обострано је истакнут значај и допринос који велика српска заједница у Диселдорфу даје укупним активностима и животу овог града.

20.11.2023.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је 20. новембра у Кући универзитета у Диселдорфу свечано отворила изложбу „Вук и Немци“, коју је Амбасада организовала у сарадњи са Вуковом задужбином из Београда и Универзитетом Хајнрих Хајне, у склопу обележавања два значајна јубилеја: 140. годишњице потписивања Трговинске и Конзуларне конвенције између Србије и Немачке и два века од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој.
На свечаном отварању у Кући универзитета, веома престижној локацији у центру града, присутнима су се обратили проф. др Петер Клајнебуде, декан Природно-математичког факултета Универзитета Хајнрих Хајне, амбасадорка Јанковић и проф. др Мина Ђурић, професор Филолошког факултета и коауторка изложбе.
Декан проф. др Клајнебуде је у свом говору изразио задовољство заједничком организацијом изложбе, која говори о богатим културно-историјским везама Србије и Немачке, о којима се у јавности недовољно зна. Истакао је да су академске везе две земље јако важне и да његови сарадници, проф. др Х. Штарк и др А. Живковић, имају одличну сарадњу са Универзитетом у Нишу. Захвалио је амбасадорки С. Јанковић на иницијативи за заједничку организацију изложбе.

Пожелевши гостима добродошлицу, амбасадорка Јанковић је подвукла да изложба „Вук и Немци“ сведочи о дугим и плодним културним и просветним везама између Србије и Немачке, које су оличене у кључним личностима наших двеју култура. Централна тема изложбе је посета Вука Караџића Немачкој пре два века и његови контакти и сарадња са знаменитим личностима немачке културе, пре свих Ј.В. фон Гетеом, Ф. Шилером и браћом Грим, који су дали важан подстицај Вуковом раду на реформи српског језика. Истовремено, ти контакти и сарадња одлучујуће су утицали на перцепцију српске и јужнословенске народне књижевности у Немачкој и Европи, али и у читавом свету. Амбасадорка је указала да  овом изложбом прослављамо још један значајан јубилеј у српско-немачким билатералним односима - 140 година од потписивања Трговинске и Конзуларне конвенције и поклонила декану Клајнебудеу специјална издања поштанских маркица које је Пошта Србије издала овим значајним поводима. Указала је да је ово шесто у низу приказивање изложбе „Вук и Немци“ у Немачкој, која има свој живот и која је веома лепо примљена у значајним политичким, универзитетским и академским центрима.

Проф. др Мина Ђурић, коаутор изложбе, је, представљајући детаљније њен садржај, говорила о значају и дометима боравка В. Караџића у Немачкој и његових сусрета са Гетеом, Шилером, браћом Грим, Л. Ранкеом и другима, а након излагања је посетиоце провела кроз изложбу.Потом је Амбасада приредила пригодан коктел.

Посећеност приликом отварања изложбе била је изузетна, присуствовало је преко 150 људи, међу њима декан и продекан Природно-математичког факултета, бројни професори и студенти Универзитета Хајнрих Хајне, представници привредних кругова, СПЦ и наши грађани.

27.09.2023.

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић учествовала је путем видео линка на првом састанку Пословног савета за дијаспору Привредне коморе Србије, одржаном 27. септембра 2023. године у Београду.
Амбасадорка Јанковић је поздравила учеснике Пословног савета за дијаспору који ће се бавити подршком различитим областима сарадње са  привредницима и пословним људима у дијаспори, између осталог и подршком организацији конференција дијаспоре. Поделила је своја искуства о сарадњи са дијаспором и српским привредницима у Немачкој и изнела је предлоге за унапређење сарадње дијаспоре и матице. Оценила је веома значајним чињеницу да су чланице Пословног савета различите институције Републике Србије, стручна удружења и локалне самоуправе.

Једна од тема била је и организација Друге пословне конференције дијаспоре у Немачкој, која би требало да буде одржана током 2024. године, а амбасадорка Јанковић је изнела своје предлоге и запажања у циљу што успешнијег одржавања конференције.

27.9.2023.

Aмбасадор Републике Србије у Немачкој  др Снежана Јанковић учестовала је у дискусији страних амбасадора са председницом Бундестага Бербел Бас на тему већег учешћа жена у спољној политици. Бербел Бас је представила учесницима садржај и циљеве „феминистичке спољне политике“ као дела спољнополитичке платформе Савезне владе Немачке.
У веома занимљивој дискусији размењена су искуства из различитих земаља а договорен је и заједнички рад на повезивању посланица парламената Европе и света, у циљу јачања женске димензије у спољној политици.

23.9.2023.

На позив градоначелника Нојбранденбурга Силвиа Вита, министар саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину у Саша Динић присуствовао је обележавању 75-огодишњице затварања логора Финфајхен у месту Нојбранденбург у покрајини Мекленбург-Предња Померанија. У логору, познатом као Stalag II A и Oflag II E, од 1938-1945. године било је затворено око 120 хиљада ратних заробљеника, од којих је преко 6 хиљада страдало од мучења, болести, глади и зиме. Међу њима је било и 39 заробљених војника из Краљевине Југославије, чија су имена до сада утврђена. На спомен обележју је подигнут јединствени споменик, уз посебно навођење периода 1938-1945 и 1945-1948.
Саша Динић је положио венац са натписом „Славом овенчаним прецима – Амбасада Републике Србије Берлин“.

22.9.2023.

У склопу активности којима Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој обележава 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције, 22. септембра 2023. године је у просторијама Амбасаде отворена изложба српске савремене уметнице Наталије Рибович под називом „Infinito Dance“. Упоредо са организацијом изложбе „Вук и Немци“ која је до сада приказана у Минхену, Хамбургу, Јени, Халеу и Берлину, намера Амбасаде је да, поред историјских, представи и савремене културне везе између Србије и Немачке. Наталија Рибович, пореклом из Новог Сада, живи и ствара у Аугсбургу, где је њен рад веома запажен а њена дела су заступљена у уметничким збиркама Града. Ради се о уметници која је излагала своја дела у Србији, Немачкој, Италији, Јапану, Аустрији и другим земљама.

Пожелевши добродошлицу гостима, амбасадор Снежана Јанковић је истакла значај јубилеја који ове године обележавамо. Навела је да током читаве године организујемо манифестације у част овог јубилеја, од којих неке приказују сарадњу Србије и Немачке кроз историју, а неке, као данашња, савремене, живе споне између српског и немачког народа. Нагласила је да изложбом „Infinito Dance“ желимо да покажемо да су међуљудска размена, културне и уметничке везе између Србије и Немачке веома снажне и данас, као што су биле кроз историју, и да је наш циљ да оне даље јачају.

Скупу је присуствовала и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, која је дала осврт на стваралаштво Наталије Рибович. Истакла је да је њен рад својеврстан спој њеног личног наслеђа утемељеног у традицији војвођанске равнице познате по мултикултуралности и питања личног идентитета као актуелне теме савременог друштва. Додала је да уметност Наталије Рибович трага за одговорима на вечита питања љубави, среће и лепоте.

Након уводног дела, Наталије Рибович је провела госте кроз изложбу, детаљније објашњавајући који су јој мотиви били инспирација, као и дубље значење изложбе.
Отварању изложбе су присуствовали бројни гости из немачких институција, политичких фондација, уметничких и културних кругова, као и из дипломатског кора и дијаспоре.
Изложба је отворена за посетиоце до 23.10. 2023. године.

21.9.2023.

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић иступала је на конференцији амбасадора Западног Балкана у организацији Фондације Конрад Аденауер 20. септембра 2023. године. Амбасадор Јанковић је иступала на панелу под називом „Западни Балкан и промењена геополитичка динамика“, на којем су говорили и посланик ЦДУ Јохан Вадефул,  амбасадор Р. Турске Ахмет Башар Сен, као и извршни директор Међународног института за стратешке студије др Бен Шер, док је панелом модерирао др Герхард Валерс, заменик генералног секретара Фондације Конрад Аденауер. Ова конференција, која је одржана по осми пут, окупља амбасадоре држава Западног Балкана, посланике Бундестага и представнике немачких институција и невладиног сектора, и бави се темама везаним за актуелна дешавања на Западном Балкану.

У свом излагању амбасадор Јанковић је истакла да је Србија посвећена европским интеграцијама и да јој је чланство у ЕУ примарни спољнополитички циљ. Нагласила је да је овај процес неопходно убрзати, што је у обостраном интересу како земаља кандидата, тако и саме ЕУ. Такође је говорила о значају који Србија придаје регионалној сарадњи у оквиру иницијатива Отворени Балкан и Берлински процес. Истакла је и изузетно добру економску сарадњу Србије и Немачке, наводећи да је 80.000 радника запослено у немачким компанијама у Србији. Амбасадор Јанковић је говорила и о дијалогу Београда и Приштине, као и о позицији Србије у вези са ситуацијом у Украјини, истакавши да Србија поштује територијални суверенитет свих земаља чланица УН, те да очекује да се исти принцип поштује и када је Србија у питању.

15.9.2023.

У Амбасади је 15 септембра свечано обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе. На наш позив, културно-уметнички програм су приредили ђаци Допунске школе на српском језику у Берлину и чланови Културно-уметничког друштва „Младост“, који су поред рецитација дела најпознатијих српских песника извели и нумеру „Тамо далеко“ и одиграли сплет народних игара из Србије. Гости су били и полазници предшколске установе "Штрамплица", који су такође учествовали у програму.

Амбасадор др Снежана Јанковић је отворила свечаност пожелевши добродошлицу гостима. Говорила је о значају овог празника за све наше грађане у свету, са посебним освртом на потребу неговања јединства и слоге и нераскидивих веза између дијаспоре и матице.

Свечаности је присуствовало око 100 гостију, родитеља и деце, а сви су поздравили чињеницу да је Амбасада по први пут ове године уприличила свечаност поводом овог значајног празника.

9.9.2023.

У месту Гросберен у Бранденбургу, 09. септембра о.г. одржан је помен жртвама нацизма у том граду током Другог светског рата. Том приликом, Иво Војводић, први саветник у Амбасади Србије у Немачкој, положио је венац на споменик настрадалима у некадашњем радном логору где је међу војницима 24 националности било 28 југословенских заробљеника. Комеморацију настрадалима одржао је градоначелник Гросберена Тобијас Борштел, који нам се захвалио на присуству.

8.9.2023.

У онлајн издању Ваших новина од 28.  августа  прочитали смо текст под називом „Спрема ли Србија нови рат на Балкану?“ Александра Ротерта, који по нашој оцени може да доведе ваше читаоце у заблуду, почев од сензационалистичкoг и узнемирујућег наслова.

Не може бити даља од истине малициозна инсинуација да „Србија припрема нови рат на Балкану“. Србија се, напротив, припрема за будућност - привредним развојем, грађењем инфраструктуре за бољу регионалну повезаност и покретањем регионалних иницијатива са циљем да сви у региону боље живимо. Србија се припрема за самит Берлинског процеса у октобру у Тирани. Ратификацијом три споразума у оквиру ове иницијативе показала је своју посвећеност оснивању заједничког регионалног тржишта. Припрема се за домаћина специјализоване изложбе EXPO 2027. године, на којој ће представити достигнућа наше земље, али и предности читавог региона. Иако мала земља, предњачимо и постижемо завидне резултате у дигитализацији. Захваљујући и бројним немачким и другим страним инвестицијама, Србија се налази у фази снажног економског развоја и жели да настави  привредни и технолошки успон. За то су јој потребни мир, стабилност и сарадња у региону. Ово су теме које заокупљају нашу свакодневицу и овако ми видимо нашу будућност - сушта супротност ономе како то представља аутор поменутог чланка.

Србија, као и свака држава, брине о својој безбедности и модернизује своју војску, но искључиво у сврху одвраћања. Војну опрему продајемо и купујемо у складу са међународним нормама, такође и од партнера са Запада. Министарство одбране Србије демантовало је наводе о куповини дронова од Ирана. Имамо добру војну сарадњу са САД, НАТО-ом и КФОР-ом, док Војска Србије учешћем у мировним мисијама ЕУ даје допринос миру и стабилности у свету.

Аутор текста износи да „недавно слање оклопних трупа на границу са Косовом отвара питање наоружавања Србије“ али не каже да је подизање борбене готовости Војске Србије био изнуђени oдговор на запаљиве и опасне потезе политичара у Приштини, а не узрок кризе. Узрок је било насилно инсталирање нелегитимних албанских „градоначелника“ у српске општине на северу КиМ, изабраних са једва 3% гласова, у пратњи наоружаних припадника тзв. косовске полиције. ЕУ је у саопштењу од 3. јуна захтевала од Приштине да сместа суспендује полицијске операције у близини општинских зграда и да „градоначелници“ привремено врше дужност изван општинских просторија. Да ли се то до данас догодило? Није.

Најоштрије одбацујемо запањујућу тврдњу да Београд у својим „великосрпским претензијама“ посебно има у виду „делове Косова, Републику Српску и Црну Гору“ и питамо да ли је за аутора претња то што се Србија дипломатским и политичким средствима бори за угрожена  права српског народа на Kосову и Метохији, у својој бесправно отцепљеној покрајини која је унилатерално прогласила независност девет година након окончања сукоба и НАТО бомбардовања Југославије, извршеног без сагласности Савета безбедности УН?

Србија поштује територијални интегритет свих чланица УН. У случају Босне и Херцеговине подржавa сваки договор представника трију народа са циљем бољег функционисања БиХ.

Спочитавање хегемонистичких амбиција, заједно са позивом на увођење санкција  Србији,  наратив је из кога појединци не желе да изађу још од деведесетих година.

Руководство Србије се у свакој прилици залаже да се сва отворена питања у региону решавају мирним путем и дијалогом. По нашем чврстом уверењу, кључ мира и стабилности на Западном Балкану лежи у уважавању интереса и једнакости права свих народа који у њему живе.

Др Снежана Јанковић
Амбасадор Републике Србије

16.8.2023.

Амбасада Републике Србије у Берлину је послала писмо уредништву новина "Берлинер Цајтунг" као рекацију на чланак Муамера Бећировића објављеног у електронском издању новина, 13. августа.

Интегрални текст писма можете пронаћи на ОВДЕ.

06.08.2023.

Амбасада је 6. августа 2023. године, заједно са Српском православном црквом у „Храму Васкрсења Христовог“ у Берлину-Темпелхоф, организовала скуп поводом Дана сећања на прогнане и страдале Србе.

Старешина Храма отац Драган Секулић је, најпре, одржао помен страдалим Србима у акцији „Олуја“. Подсетио је да је у акцији хрватске војске пре 28 година дошло до егзодуса Срба из Хрватске, да је протерано око 250 хиљада Срба, док је скоро 2000 страдало или нестало.

Присутним верницима, нашим грађанима и грађанима српског порекла се обратио министар саветник Сaша Динић, изразивши задовољство да се овакав скуп организује заједно са СПЦ у Берлину. Подвукао је да су владе Р. Србије и Републике Српске донеле одлуку о заједничком обележавању 5. августа као Дана сећања на прогнане и страдале Србе. Позвао је присутне да не забораве страдале у акцији „Олуја“, као ни патње прогнаних Срба у избегличким колонама ка Србији, где су неки привремено, а неки трајно нашли спас.

19.07.2023.

У месту Рибниц-Дамгартен у покрајини Мекленбург-Предња-Померанија 19. о.м. отворен је 31. по реду међународни фестивал фолклора, који ће трајати до 23.07. На фестивалу учествују фолклорне групе из Рибниц-Дамгартена, Шпаније, Пољске, Украјине и Србије, коју по трећи пут на овом фестивалу представља КУД „Душан Вукасовић Диоген“ из Београда.

Испред Амбасаде Р. Србије отварању фестивала је присуствовао трећи секретар Н. Веселиновић. Током церемоније отварања присутне су поздравили заменик градоначелника Хајко Кернер, као и покрајинска министарка за привреду, културу, савезна и европска питања Бетина Мартин, који су притом изразили задовољство због присуства представника Амбасаде Р. Србије.

Представници КУД „Душан Вукасовић Диоген“ наступили су пред публиком од око 200 људи, а њихов наступ је био веома запажен и топло поздрављен.

9.7.2023.

У склопу настојања Амбасаде да одржава контакте и унапреди сарадњу са Лужичким Србима, амбасадорка др Снежана Јанковић је на позив удружења Лужичких Срба „Домовина“ присуствовала 14. Лужичкосрпском међународном фестивалу фолклора у Кросвицу надомак Бауцена. На фестивалу је поред лужичкосрпских ансамбала наступило и 10 културно-уметничких друштава из света, међу којима и српско друштво „Анђели“ из Јелашнице код Ниша.

Фестивал је био веома посећен, а амбасадорка др Снежана Јанковић је имала прилику да разговара са премијером Саксоније Mихаелом Кречмером, представницима Лужичких Срба из Горње и Доње Лужице, као и члановима КУД „Анђели“.

8.7.2023.

Амбасадор др Снежана Јанковић дала је 8.7.2023. године интервју за лист српске дијаспоре у Немачкој франкфуртске „Вести“, у којем је говорила о билатералним односима Србије и Немачке, великим јубилејима, ситуацији на Косову и Метохији и активностима Амбасаде према српској дијаспори.

Др Снежана Јанковић, амбасадорка Републике Србије у СР Немачкој, за “Вести” говори о обележавају три значајне годишњице које су веома битне када је реч о добрим односима између две државе. Истиче и да Немци похвално говоре о економским улагањима у нашу земљу, а да наше дипломатско представништво домаћинима указује на узнемирујући положај Срба на Kосову и Метохији. Амбасада наставља да буде кућа свих наших грађана, посебно најмлађих којима помаже да науче српски језик и ћирилицу.

Пре 140 година потписани су први званични документи између Србије и Немачке, Kонзуларна конвенција и Трговински уговор, што је практично почетак српско-немачких билатералних односа. То је уз 240 година од боравка Доситеја Обрадовића и два века од боравка Вука Kараџића у Немачкој, трећа значајна годишњица. Kако видите значај обележавања ове три годишњице?

– Значај видим у томе што обележавањем ових јубилеја сведочимо не само дугој традицији, већ и богатству и разноврсности савремених српско-немачких веза. Привредна сарадња између Србије и Немачке је изузетно добра. У нашој земљи присутне су бројне немачке инвестиције, које су резултат снажног залагања нашег руководства, затим административног партнерства које постоји између Председништва Србије и Министарства за привреду и климатску акцију Немачке, као и добрих услова за стране инвеститоре. Значајна су достигнућа у нашој културној сарадњи, која је и данас веома жива. Kако бисмо представили вибрантну сарадњу и чврсте споне у савременој уметности, Амбасада ће у септембру организовати изложбу наше уметнице Наталије Рибовић, која живи у Аугсбургу и запажени је члан тамошње уметничке заједнице. Тренутно је у музеју Фолкванг у Есену у току специфична перформанс-изложба, на којој учествују уметници из Србије, студенти Марине Абрамовић. Наравно, ово је само делић густог ткања свеукупне српско-немачке сарадње и међуљудске размене. Наши укупни односи су веома интензивни и испуњени садржајем. Међутим, политичка питања, пре свега везана за ситуацију на Kосову и Метохији, али и за рат у Украјини и постављање према Руској Федерацији, често имају потпуну доминацију у немачком јавном простору, а последично и у нашем, замагљујући тако чињеницу о богатству и разгранатости наших односа. Задатак Амбасаде је да се свакодневно бори за наше интересе и да објашњава нашу позицију представницима немачких институција и јавности. Међутим, активностима као што је изложба о Вуку Kараџићу, затим иницијатива да Пошта Србије објави специјално издање поштанских маркица поводом 200 година боравка Вука Kараџића у Немачкој и 140 година од потписивања Трговинског уговора и Kонзуларне конвенције, Амбасада жели да скрене пажњу са доминантно политичких и тешких тема на виталност и садржајност наших укупних веза, као и на упућеност једних на друге, како кроз историју, тако и у данашње време.

Ви сте пре годину дана у интервјуу за “Вести” рекли да Немачка и Србија могу да унапреде економску сарадњу, да је захваљујући немачким инвестицијама отворено око 75.000 радних места у Србији, а циљ је да тај број буде 100.000. Да ли је то и остварено имајући у виду да је било нових немачких инвестиција у нашој земљи?

– Немачке компаније у Србији сада запошљавају више од 85 000 људи, а имајући у виду да се најављују и нове инвестиције, можемо рећи да се сигурно крећемо ка циљу од 100 000 запослених у немачким фирмама.

Има ли могућности да економска сарадња буде још јача?

– Са великим оптимизмом гледамо на даљи развој српско-немачке привредне сарадње. Пре пар месеци Немачка привредна комора у Београду спровела је анкету међу инвеститорима о томе колико су задовољни пословањем у Србији. Радује нас чињеница да је више од 90% њих изјавило да би поново уложило свој капитал у нашој земљи. То је признање за огроман труд које Председништво и Влада Србије улажу у креирање повољног пословног амбијента и у привлачење немачких инвестиција и даје нам основ да верујемо да ће привредна сарадња наставити да јача.

Док у економији, рекло би се нема проблема, када је политика у питању односи две земље, пре свега када је реч о Kосову и Метохији, нису идеални. Шта можемо да очекујемо по том питању?

– Наставља се притисак Запада на Србију у погледу Kосова и Метохије, а Немачка ту игра снажну улогу, будући да је једна од најутицајнијих чланица Европске уније, која има изражен интерес за наш регион. С обзиром да је признала независност наше јужне покрајине, њено постављање и активности усмерени су ка остваривању тог циља – ка заокруживању независности тзв. Kосова и јачању његове државности. Примарни интерес Србије је да сачува свој територијални интегритет и суверенитет, као и да избегне провокације и изазивање сукоба које упорно покушавају да наметну Аљбин Kурти и привремена власт у Приштини. У таквој, веома тешкој ситуацији, у којој у Немачкој и на Западу генерално има мало разумевања за српске интересе, ми чинимо све да укажемо Немачкој и целокупној међународној заједници да смо спремни на компромис, али не на одустајање од наших виталних интереса, као и да наш народ на Kосову и Метохији живи под сталним претњама и застрашивањима, да се дословно бори за опстанак. Указујемо и на узнемирујуће информације да се над бесправно ухапшеним Србима на Kосову и Метохији спроводи тортура и захтевамо од међународне заједнице да утиче на Приштину како би ослободила све ухапшене Србе. Добро је што међународна заједница коначно признаје да одговорност за погоршање безбедносне ситуације сноси Приштина због својих унилатералних и опасних потеза, те тако први пут видимо извесне казнене мере према Приштини. У нашим контактима са немачким представницима инсистирамо да се оштар курс према Приштини настави и да се зауздају њене антисрпске акције и намере, чији је крајњи циљ да се Срби протерају са вековних огњишта. Но, не треба имати дилему, пред нама је тежак период појачаних притисака и условљавања. Остаје нам да наставимо да се боримо за интересе нашег народа на Kосову и Метохији и за бољу будућност наше државе и свих њених грађана. У тој борби, по мом дубоком уверењу, од суштинске је важности национално јединство и непоколебљивост око стожерних питања од значаја за целокупан српски народ.


Да су Срби и Немци имали и боље односе показује и обележавање два века од боравка Вука Kараџића у Немачкој. Тим поводом Амбасада је иницирала изложбу “Вук и Немци” која је приказана у више градова. Kакве су реакције на изложбу, пре свега када је реч о Немцима?

– Изложба “Вук и Немци”, коју је сачинила Вукова задужбина из Београда, већ годину дана успешно путује по читавој Немачкој. Прво приказивање у трајању од шест месеци имала је у Државној библиотеци Баварске, а потом су се низала веома посећена гостовања на универзитетима у Хамбургу, Јени и Халеу. Тренутно се приказује у Државној библиотеци у Берлину, где публика може да је погледа до 13. августа. Од јесени се сели у друге градове, међу првима највероватније у Kелн и Kасел, где управо договарамо термине. Сва досадашња гостовања ове изложбе плод су изузетне сарадње са немачким универзитетским и културним институцијама, које су веома радо прихватале наш предлог да се изложба организује у њиховим просторијама. На свечаном отварању 22. јуна у Берлину међу бројним званицама били су и представници Службе канцелара, Министарства иностраних послова и других немачких институција, који су веома похвално говорили о овој иницијативи и труду Амбасаде Србије да осветли тај плодоносни део наше заједничке историје.
Приликом свих досадашњих приказивања наишли смо на велико интересовање публике за изложбу, која пружа прегршт нових сазнања о сарадњи Вука Kараџића са Гетеом, Шилером, браћом Грим и другим знаменитим Немцима. На свечаном отварању у свакој од побројаних институција, о историјском и културном контексту у коме су се срели и сарађивали Вук Kараџић и Немци говорили су реномирани немачки слависти као што су проф. др Роберт Ходел са Универзитета у Хамбургу, проф. др Теде Kал са Универзитета у Јени, проф. др Ангела Рихтер и проф. др Kатрин Шлунд са Универзитета у Халеу, а још неки сјајни познаваоци Вуковог дела обратиће се приликом наредних приказивања.


Обележава се и 240 година боравка Доситеја Обрадовића на немачким универзитетима. На Вашу иницијативу Универзитету у Халеу свечано је уручена биста Доситеја Обрадовића, поклон Српске академије наука и уметности. Kолико Немци цене тај гест?

– Универзитет у Халеу је са великом захвалношћу примио овај поклон Српске академије наука и уметности (САНУ). Kолико Немци цене нашу иницијативу можда најсликовитије говори то што су поводом свечане примопредаје бисте, у централној кустодији са сталном изложбеном поставком најзначајнијих артефаката Универзитета у Халеу, на зиду на коме су исписана имена најпознатијих алумниста трајно исписали и име Доситеја Обрадовића. Догађај у Халеу био је изузетан и по томе што је обухватио значај и дела двојице наших великана, Вука Kараџића и Доситеја Обрадовића и немачкој публици пружио један дубљи поглед на дуготрајност и квалитет српско-немачких веза, нарочито у области културе и образовања. Немци добро разумеју колики је значај Доситеја Обрадовића и радо се одазивају нашим иницијативама којима чувамо успомену на његове студије у Немачкој. Тако је град Лајпциг прихватио мој предлог да се једна улица назове његовим именом. Процедура именовања улица је дуготрајна и на реализацију се може чекати и неколико година, али је најважније да је Град Лајпциг званичним дописом нама потврдио да веома радо прихвата ову иницијативу.

Амбасада наставља да на различите начине буде присутна међу децом и младима из дијаспоре, пре свега када је реч о очувању српског језика. Недавно је гостовао писац Дејан Алексић, приређена је и Видовданска свечаност, какве су још акције у плану?

– Планирамо да поводом 15. септембра, Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у Амбасади организујемо свечаност на којој ће наступити ученици Допунске школе на српском језику, као и најмлађи чланови културно-уметничких друштава из Берлина. Такође, намеравамо да наставимо акцију неговања српског језика и писма, уз гостовања наших познатих књижевника. Желела бих, уколико буде могуће, да у другој половини године организујемо велику конференцију дијаспоре из читаве Немачке, а циљ је да се она што боље умрежи међусобно и са институцијама у матици, у разним областима, као што су медицина, ИТ сектор, приватно предузетништво, медији итд.

Kада је реч о конзуларним услугама има ли ту можда неких новина са којима наши људи нису упознати?

– Битно је да напоменем да се термини за израду пасоша од почетка прошле године у свим дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије заказују онлајн преко сајта еKонзулат. Веома је важно да наши држављани буду упознати са овом чињеницом, имајући у виду да добијамо велики број позива и мејлова са молбама за заказивање термина тим путем, што више нисмо у могућности. Још једна новина која значајно олакшава и штеди време нашим грађанима је издавање параметара за подешавање апликације KonsentID. Ова апликација омогућава и домаћим и страним држављанима да приступе порталу еУправе преко својих мобилних телефона на безбедан начин, а издавање параметара се врши у року од пет минута бесплатно. Kоришћењем портала еУправе грађани могу брзо и лако да прибаве разна електронска документа, попут уверења о држављанству, извода из матичне књиге рођених, да дају сагласности за пријаву рођења детета, за издавање пасоша и личне карте за малолетно дете, као и да приме и плате решења за порез на непокретности у Србији.

24.6.2023.

У Амбасади Републике Србије у Берлину је 24. јуна одржана Видовданска свечаност уз доделу ђачких књижица ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину. У културно-уметничком програму је учествовало око 130 ђака Допунске школе који су рецитовали српске народне песме и одиграли драмски приказ вечере уочи Косовског боја, а програм је употпуњен и наступом гуслара Светозара Копривице и сплетом игара из Шумадије у извођењу српско-немачке заједнице „Младост“.

Амбасадорка др Снежана Јанковић је отворила свечаност пожелевши добродошлицу гостима. Истакла је важност учења српског језика и одржавања јаких веза са матицом. Говорила је и о значају Видовдана за српски народ и жртвама које су наши преци поднели за слободу и независност. Осврнула се и на тежак положај Срба на КиМ и потребу да им пружимо сву могућу подршку за опстанак на њиховим вековним огњиштима. На крају, захвалила се родитељима који улажу значајан напор како би своју децу редовно водили на наставу Допунске школе.

Свечаности је присуствовало око 300 гостију, родитеља и пријатеља ђака, а гости су веома позитивно оценили организацију овог догађаја и ангажовање Амбасаде у раду са дијаспором.

24.6.2023.

Први саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину Иво Војводић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положили су 24. јуна на гробљу у граду Лукенвалде ловоров венац на заједнички споменик подигнут страдалима током Другог светског рата у логору Шталаг III А, где почивају остаци 60 наших сународника, припадника Југословенске војске. Том приликом свештеници Српске православне цркве из Берлина одржали су Видовдански помен. Помену су присуствовали представници града Лукенвалде, као и 30-ак верника Српске православне цркве и представника српске дијаспоре.

Иво Војводић је, захваливши се граду Лукенвалде на бризи о гробљу и спомен обележју, истакао важност неговања културе сећања на настрадале у најсуровијем рату у људској историји. Реч је и о својеврсном подсетнику o томе какве патње рат доноси народима и колико је важно да се боримо за мир. Подвукао је да је Видовдан посебан дан за српски народ, дан који му је често доносио тугу, алу и веру и наду у бољу будућност.

Присутнима се обратила и градоначелица града Лукенвалде Елизабет Херцог фон дер Хајде, која је истакла значај гробља за културу сећања, нагласивши да су градске власти посебно посвећене бризи о њему.

23.06.2023.

У Државној библиотеци у Берлину јуче је пред великим бројем гостију свечано отворена изложба „Вук и Немци – градитељи мостова између култура“, којом Амбасада Републике Србије обележава 200 година од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој. Изложба је реализована у сарадњи Амбасаде са Државном библиотеком у Берлину, Вуковом задужбином и Музејом Вука и Доситеја у Београду.

На свечаном отварању публици су се обратили амбасадор др Снежана Јанковић, Рајнхард Алтенхенер, заменик генералног директора Библиотеке, Олаф Хаман, начелник Одељења за Источну Европу Библиотеке, професор др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине, и профоесор др Мина Ђурић, аутор изложбе и преофесорка на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Амбасадор Снежана Јанковић је, пожелевши добродошлицу гостима на свечаност поводом отварања изложбе, истакла да ова изложба сведочи о дугим и плодним културним и просветним везама између Србије и Немачке, које су оличене у кључним личностима наше две културе. Изложбом се прославља и неколико значајних јубилеја у српско-немачким билатералним односима. Пре 140 година потписани су први званични документи између Србије и Немачке, Конзуларна конвенција и Трговински уговор. Вук Стефановић Караџић је пре 2 века боравио у Немачкој, где је остварио изузетну сарадњу са познатим личностима немачке културе, пре свих Јоханом Волфгангом фон Гетеом, Фридрихом Шилером и браћом Јакобом и Вилхелмом Гримом, док је наш просветитељ и први министар просвете Доситеј Обрадовић пре 240 година студирао на немачким универзитетима. Амбасадорка Јанковић је подвукла да изложба представља својеврсно сведочанство богатства, дуговечности и виталности односа између Србије и Немачке, упркос изазовима који их често прате. Активности амбасаде на том плану укључују и нашу иницијативу да Пошта Србије објави посебна издања маркица поводом поменутих јубилеја, која је такође реализована пре неколико месеци.  На крају, амбасадорка Јанковић је истакла да је после Државне библиотеке у Баварској, Универзитета у Хамбургу, Универзитета „Фридрих Шилер“ у Јени и Универзитета „Мартин Лутер“ у Халеу, ово пето приказивање изложбе „Вук и Немци“ у Немачкој и да нам је посебна част што је организујемо у Државној библиотеци, у којој се чувају неки од рукописа добијених од Вука и Мине Караџић.

Заменик генералног директора Државне библиотеке у Берлину Рајнхард Алтенхенер је изразио задовољство чињеницом да је Библиотека домаћин овој изложби. Посебно се осврнуо на Вукове контакте са познатим савременицима тога доба у Немачкој, подвукавши колико су они били значајни за боље упознавање и разумевање између два народа.

Професор др Бошко Сувајџић је говорио о томе како је настала изложба „Вук и Немци“, као и о томе како су Вука видели тадашњи, не само немачки, већ и европски великани – Немци Јохан Волфганг фон Гете, браћа Јакоб  и Вилхелм Грим, Пољак Адам Мицкијевич, Француз Клод Форијел и др.

Професор др Мина Ђурић је одржала предавање под насловом „Интеркултурални сусрети у преводима: Вук и Немци“, у оквиру којег је говорила о Вуковим сусретима у Немачкој и Аустрији и сарадњи са Јоханом Волфгангом фон Гетеом, браћом Јакобом и Вилхелмом Гримом, Леополдом Ранкеом и Јернејом Копитаром, као и о његовом издавачком раду.

Такође, професор Мина Ђурић је читала стихове из народне песме „Хасанагиница“, док их је у Гетеовом преводу на немачки језик читао Андреас Карстен.

Отварању изложбе је присуствовало око 100 посетилаца, међу њима  представници Службе канцелара, Министарства иностраних послова Савезне Републике Немачке, професори и студенти славистике Универзитета „Хумболт“, чланови Државне библиотеке, представници културних и образовних институција из Берлина, као и представници српске дијаспоре из Берлина и покрајине Бранденбург.

Изложба „Вук и Немци – градитељи мостова између култура“ приказиваће се у Државној библиотеци у Берлину до 13. августа 2023. године.

21.6.2023.

Амбасада је 21. јуна организовала књижевно вече посвећено српско-немачким књижевним везама.
Скуп је отворила амбасадор др. Снежана Јанковић рекавши да имамо драгоцену прилику да угостимо реномиране слависте из Србије и Немачке, који својим свакодневним научним, књижевним и преводилачким радом обогађују иначе богате српско-немачке књижевне везе.

Проф. др Роберт Ходел са Института за славистику Универзитета у Хамбургу, проф. др Бошко Сувајџић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и председник Скупштине Вукове задужбине и проф. др Мина Ђурић са Филолошког факултета представили су своја дела и говорили о сарадњи Србије и Немачке у области књижевности. Гостима је представљена књига „Живот и рад писца Драгослава Михаиловића“, прва инострана биографија Драгослава Михаиловића коју је написао проф. др Роберт Ходел, као и његов превод приповедака Боре Станковића на немачки језик, затим књига „Трансмузикализација текста: музика српске модернистичке књижевности“ проф. др Мине Ђурић и књиге проф. др Бошка Сувајџића „Кључ од Косова“ и „Вук Стефановић Караџић 1787-1864-2014, Усмено народно стваралаштво Срба“.

Ово књижевно вече представљало је својеврстан увод у отварање изложбе „Вук и Немци“ у Државној библиотеци у Берлину 22. јуна, што је уједно и повод посете проф. др Бошка Сувајџића и проф. др Мине Ђурић Берлину.
Догађају су присуствовали представници Министарства иностраних послова Савезне Републике Немачке, професори славистике са Хумболт Универзитета, студенти, као и представници српске заједнице.

10.6.2023.

У склопу редовних напора Амбасаде са циљем неговања и промоције српског језика међу ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину и друге деце српског порекла која су рођена и живе у Немачкој, 10. јуна одржана је поетска радионица са награђиваним дечијим песником и књижевником Дејаном Алексићем. У радионици је учествовало педесетак ученика Допунске школе на српском језику у Берлину.

Дејан Алексић је ученицима представио значај учења и обогаћивања српског језика на интерактиван и забаван начин, кроз читање поезије, решавање загонетки, анализу народних умотворина, као и кроз надметање ђака у изговарању брзалица.

Догађају су присуствовали и родитељи и наставници Допунске школе на српском језику који су веома позитивно оценили овакве иницијативе Амбасаде.

1.6.2023.

Амбасадор др Снежана Јанковић је 1. јуна дала интервју за немачки портал Redaktionsnetzwerk Deutschland, поводом последњих дешавања на северу КиМ. Интервју је пренео Дојче веле, као и портали Deutschlandfunk и Ludwigsburg24.

На питање новинара о наводима из Приштине да Београд стоји иза сукоба са припадницима КФОР-а на северу КиМ, амбасадор Јанковић је одлучно одбацила такве оптужбе, истакавши да је стара тактика Приштине да покушава да прикаже све Србе на северу Покрајине као криминалце и насилнике. Нагласила је да Срби на КиМ живе у константном страху за своју безбедност, о чему говори податак да је од Куртијевог доласка на власт забележено више од 350 етнички мотивисаних напада на Србе. Указала је да је председник Александар Вучић позвао демонстранте да остану мирни и да не наседају на провокације које би их увукле у сукоб са КФОР-ом, објаснивши да такав сукоб не може бити у нашем интересу, али да је очигледно у интересу Приштине да Србе прикаже као насилнике. Суштина је да српски народ на КиМ протестује да би исказао своје огромно незадовољство због угрожавања сопствене безбедности и основних права.

Упитана какве су могућности за деескалацију тензија, амбасадорка је истакла да су нас насилни потези Приштине довели у веома опасну ситуацију, њеним настојањем да уз наоружане припаднике тзв. полиције насилно инсталира нелегитимне „градоначелнике“, изабране са 3,5% гласова. Стога је неопходно да Приштина хитно повуче „градоначелнике“ и тзв. специјалне јединице, нагласила је. Амбасадор Јанковић је указала да је разлог због кога су Српска листа и сви Срби на КиМ бојкотовали изборе било одбијање Приштине чак читавих 10 година да формира Заједницу Српских општина, која би Србима обезбедила одређену аутономију у области културе, здравства, образовања, економског развоја. Још један разлог за бојкот избора била је и чињеница да је Србима на КиМ, по први пут у историји, било онемогућено да гласају на председничким и парламентарним изборима, као и на референдуму о реформи правосуђа у Србији, што су иначе могли сви Срби свуда у свету, у Немачкој или у Француској, али не и на КиМ.

Амбасадор Јанковић је истакла да сада по први пут видимо осуду насилног понашања Приштине од стране Запада - САД су предузеле конкретне мере којима ће санкционисати овакве потезе Приштине. У последње време видљивији је и притисак Немачке, Француске и читаве ЕУ на Приштину да коначно формира ЗСО. Срби на КиМ нису спремни да чекају још 10 година на испуњење онога што је договорено још 2013. године, истакла је амбасадорка.

Што се мисије КФОР тиче, амбасадорка је изразила жаљење због тога што је дошло до сукоба у којима су повређени војници КФОР, истакавши да је присуство КФОР веома важно за српски народ на КиМ, јер би њихов положај био још тежи да није КФОР-а. Указала је да војници КФОР-а штите наше манастире, као на пример Високе Дечане, који се налазе на УНЕСКО-вој листи угрожене културне баштине. Међутим, очекујемо да КФОР пре свега штити права Срба на КиМ и сматрамо да је морао да спречи ситуацију у којој су такозване специјалне снаге косовске полиције на силу омогућиле улазак албанских „градоначелника“ у зграде општина на северу КиМ. Подсетила је на погром из марта 2004. године, када су Албанци, упркос присуству КФОР-а, за два дана протерали преко 4000 Срба и неалбанаца са КиМ и уништили преко 800 српских кућа, поручивши да то више не сме да се понови.

На питање о процесу евроинтеграција Србије, амбасадорка је истакла да Србија остаје на европском путу, да је посвећена даљем спровођењу реформи и да се нада да ће наши напори бити препознати и валоризовани од стране Брисела. Ипак, чињеница је да процес предуго траје и да због тога постоји одређени замор и разочарање, не само у Србији, него на читавом Западном Балкану. Стога, истакла је, високо ценимо залагање немачке владе и канцелара Олафа Шолца лично да се тај процес убрза.

Новинар је на крају интервјуа питао каква је позиција Београда према тзв. косовској независности, а амбасадор Јанковић је одговорила да је Београд посвећен дијалогу са Приштином, који се води са циљем нормализације односа, јер не жели конфликте у региону, већ компромисно решење проблема. Истакла је да се Србија чврсто држи међународног права и Повеље УН, те да принцип неповредивости територијалног интегритета и суверенитета свих земаља, мора да важи и за Србију.

Поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, представници Амбасаде су 09. маја о.г. посетили гробље на месту бившег логора за ратне војне заробљенике из Другог светског рата Шталаг III А, у граду Лукенвалде, Бранденбург. Том приликом је изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положио ловоров венац, са текстом „Славом овенчаним прецима“ исписаним на ленти, на заједнички споменик подигнут у знак сећања на страдале у логору, међу којима je 60 припадника Југословенске војске.