| |     latinica | english  
Насловна
Разговор амбасадорке са представницима „Хајнрих Бел“ задужбине, блиске партији Зелених

11.1.2022.

Амбасадор др Снежана Јанковић имала је видео конференцију са Нином Леџава, будућом директорком Регионалне канцеларије Задужбине „Хајнрих Бел“ у Београду, и Валтером Кауфманом, начелником Сектора за Источну и Југоисточну Европу у седишту ове задужбине у Берлину.

Задужбина „Хајнрих Бел“ је блиска партији Зелених и у Србији је присутна од 2006. године, а нова директорка преузеће дужност на пролеће ове године. У разговору је било речи о бројним темама од значаја за спровођење реформи и напредак у евроинтегацијама Републике Србије. Представници Задужбине нагласили су да се они и партија Зелени снажно залажу за чланство Србије и региона у Европској унији и са тим циљем су и критични према оним областима у којима је неопходно појачати реформске напоре и достићи европске стандарде. Посебно је било речи о реформама у области владавине права, где је заједнички наглашена важност успеха предстојећег референдума о уставним променама у области правосуђа. Такође, размењена су мишљења и о питањима климатске заштите, која су у посебном фокусу рада Задужбине, али којима и Србија посвећује све већу пажњу.

Амбасадорка Јанковић је истакла да нова директорка ступа на дужност у периоду када рачунамо на појачану подршку немачке Савезне владе и партије Зелених нашем европском путу. У том смислу, очекујемо да ће нам Задужбина „Хајнрих Бел“ бити партнер и саговорник у спровођењу реформи, и да ће нам пружити конкретну и искрену подршку. Сугерисала је да по ступању на дужност нова директорка оствари контакте са ресорним министарствима јер је конструктивни дијалог основни предуслов за боље међусобно разумевање и сарадњу и остварење циљева попут пуноправног чланства Србије у Европској унији.

 



Србија учинила велике помаке у области владавине права

6.1.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадорима Француске, Италије, Немачке и САД и отправницима послова Уједињеног Kраљевства и Делегације Европске уније у Србији о предстојећем референдуму о промени Устава, који је заказан за 16. јануар ове године.

Председница Владе је навела да је Србија учинила велике помаке у области владавине права и да је промена Устава најважнија реформа у тој области.

Представници земаља Квинте истакли су важност владавине права и позвали на даљи напредак у реформи правосуђа.

У том контексту, констатовали су да правосудне реформе предложене на референдуму представљају важне кораке у јачању независности правосуђа и унапређивању владавине права у Србији.

То је, такође, важно у контексту обавеза Србије у процесу приступања ЕУ, закључено је на састанку.

Брнабић је исказала незадовољство ставом привремених институција у Приштини да не дозволе одржавање референдума на територији Косова и Метохије.


Oпширније...
„Перспектива за Балкан“ , Фракфуртер Алгемајне Цајтунг, 20. децембра 2021. године

20.12.2021.

Ауторски чланак објављен у новинама Фракфуртер Алгемајне Цајтунг, 20. децембра 2021. године

 

Еди Рама, премијер Албаније,

Александар Вучић, председник Србије и

Зоран Заев, премијер Северне Македоније

Европа није само континент, већ и визија. Међутим, грађани Западног Балкана, који су саставни део континента и ове визије, предуго су запостављени. Жеља наших људи да буду дочекани од стране чланица ЕУ више пута је осујећена унутрашњом политиком држава чланица, неиспуњавањем обећања и страхом од будућности. То је довело до разочарања, нестабилности, емиграције и немогућности привлачења великих инвестиција.

Ми, као политички лидери тих земаља, можемо или да се жалимо - или да урадимо нешто по том питању. Изабрали смо ово друго. У новембру 2019. потписали смо провизорни споразум о унапређењу Берлинског процеса преузимањем одговорности за продубљивање сарадње у региону.

Наша визија је да превазиђемо друштвене, економске и трговинске баријере које ометају економски раст нашег региона применом четири европске слободе у нашим земљама. Зато смо потписали споразуме који укидају граничне контроле како би роба могла да прође готово без одлагања и који омогућавају нашим грађанима да слободно раде у нашим земљама. Споразуми који успостављају механизме да наши грађани слободно путују између наших земаља – баш као што грађани ЕУ путују између својих земаља. Наша иницијатива, коју називамо „Отворени Балкан“, показала се ефикасном и корисном у превазилажењу тешког периода пандемије. 

Иако иницијатива „Отворени Балкан“ за сада обухвата само Србију, Албанију и Северну Македонију, отворена је за све чланице Западног Балкана. Користимо ову прилику и још једном позивамо све наше суседе да се придруже и понуде свом становништву погодности које ми нудимо нашим. Кроз слободно кретање људи, робе, капитала и услуга, наша сарадња може подстаћи трговину и раст и олакшати живот свима у нашем суседству. 

Често критиковани као „буре барута Европе“, као одговорни политичари не можемо дозволити да се наш регион врати у ноћне море прошлости, док ЕУ није у стању да учини више за своје проширење у овој фази. Имамо своје разлике, не слажемо се око неких политичких питања – али се сви слажемо да су европска економија и четири слободе пут који нашем региону даје наду у трајни мир. „Отворени Балкан“ није утешна награда уместо чланства у ЕУ; напротив, то је велики корак ка чланству. Као што је Европска заједница за угаљ и челик после Другог светског рата обележила рођење Европске уније, иницијатива за „Отворени Балкан“ остаће упамћена као прекретница која је наше народе приближила Европској унији – и пуноправном чланству у највећем светском трговинском блоку.

Надамо се да ће нова Влада Савезне Републике Немачке прихватити и подржати иницијативу  „Отворени Балкан“ као допринос пуној имплементацији Берлинског процеса. Неколико европских лидера и америчка влада су већ изразили своју подршку. Захваљујемо им се на томе. Предузетници и студенти из целог Западног Балкана су такође изразили своју подршку.Они су нам инспирација.

Сада би цела ЕУ требало да се придружи пуној подршци овој иницијативи и подстакне наше суседе да њену пуну имплементацију претворе из неопходности у чињеницу. Крајње је време да се сви народи и људи у региону удруже за бољу заједничку будућност. Ону која нуди стабилност, мир и виши животни стандард за све. Ону који се уздиже изнад сукоба прошлости и даје нашој деци наду и земље у којима заслужују да живе.

 



Изложба српске уметнице Наталије Рибовић: „Љубав на поглед - Uno&Due“.

21.12.2021.

У ланцу посластичарница „Wolf“ у Аугзбургу можете присуствовати необичној изложби српске уметнице Наталије Рибовић под називом „Љубав на поглед - Uno&Due“.

Новосадска уметница је студије уметности завршила у Бечу, а иза себе има богат уметнички ангажман у престижним светским престоницама.

Наталија Рибовић је показала да и у доба пандемије и бројних ограничења која су на снази у Немачкој култура увек пронађе пут до својих поштовалаца.

Главни мотив изложбе  „Љубав на поглед- Uno&Due“ је управо да ограничења и дистанца коју држимо поштујући мере не би требало да нас отуђе.

Са задовољством Вас позивамо на изложбу Наталије Рибовић коју можете видети у излозима посластичарнице „Wolf“ у Аугзбургу.



Отварање Кластера 4 важна прекретница за Србију

14.12.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.


Oпширније...
Састанак амбасадора др Снежане Јанковић са Адисом Ахметовићем, послаником СПД у Бундестагу

10.12.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је данас у Амбасади са Адисом Ахметовићем, послаником СПД у Бундестагу.

Приликом посете Амбасади, посланик Ахметовић изразио је велико задовољство сарадњом са српском заједницом у својој изборној јединици у Хановеру.

Будући да је пореклом из нашег региона, а да је рођен у Немачкој, поља његовог интересовања су сарадња Немачке и Западног Балкана, као и чланство нашег региона у ЕУ, при чему Србија, као највећа и геостратешки најзначајнија држава региона заузима посебно место.

Честитајући посланику Ахметовићу на његовом избору у Бундестаг, амбасадорка Јанковић је истакла да су два важна спољнополитичка циља Републике Србије чланство у ЕУ и регионална сарадња. Упознала га је са напретком у процесу евроинтеграција, изразивши очекивање да ће нови сазив Бундестага, као и нова немачка влада, унети додатну динамику у преговарачки процес и још снажније подржавати Србију и регион на нашем европском путу.

Као један од примера посвећености Србије регионалној сарадњи и напретку навела је иницијативу Отворени Балкан.

Позвала је посланика Ахметовића да посети Србију и да негује контакте са колегама из Народне скупштине Републике Србије.



Потенцијал за повећање немачких инвестиција и унапређење привредних веза Србије и Немачке

8.12.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је данас са Гертом Рабовим, новопостављеним директором за Србију Немачке привредне коморе у иностранству и Катарином Витке из Индустријске и привредне коморе Немачке.

Герт Рабов је обавестио амбасадорку да ће почетком 2022. године преузети дужност у Београду.

У разговору су размењена мишљења о могућим заједничким активностима и начинима за даље унапређење привредне сарадње између Србије и Немачке.

Амбасадорка Јанковић је господина Рабова упознала са настојањима Амбасаде да привуче нове инвестиције из Немачке, као и да повећа обим трговинске размене. Указала је да Србија већ има значајно искуство у сарадњи са немачким компанијама, којих у нашој земљи има преко 400 и које запошљавају више од 73 хиљаде људи. Имајући у виду предности српске привреде и њен регионални значај, сматрамо да постоје бројне могућности за подизање привредне сарадње на још виши ниво.

Сложивши се са изнетим, Герт Рабов је рекао да ће Немачка привредна комора у иностранству веома активно радити у правцу даљег унапређења привредне сарадње, имајући у виду да је највећи број немачких компанија изузетно задовољан условима пословања у Србији. Изнео је жељу да у сарадњи са Амбасадом Србије у Немачкој организује презентације српске привреде, као и сусрете привредника двеју земаља.



РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

4.12.2021.

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu



Посета Културно-уметничком друштву “Златни опанак“ из Берлина

 29.11.2021.

Aмбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић и конзул Милица Топаловић посетиле су 28. новембра Културно-уметничко друштво “Златни опанак“ из Берлина и са руководством и члановима разговарале о активностима овог културно-уметничког друштва и плановима за предстојећи период, као и о начинима за продубљивање сарадње.

Руководство је у разговору истакло да су због пандемије отказане многе активности и манифестације које су биле планиране, али да се пробе фолклора и извођења етно музике и даље одржавају, уз придржавање здравствених мера. Упознали су амбасадорку са активностима и историјатом КУД који је основан пре десет година и броји око 100 чланова, од чега је само у фоклорној секцији њих 80.

Амбасадорка С. Јанковић је руководству КУД изразила захвалност за труд да се на овим просторима одржи српска култура и традиција и млади људи вежу за своје корене, упркос одрастању у страној средини. Пренела је спремност и жељу да Амбасада, у мери у којој то здравствена ситуација у Немачкој дозвољава, подржи пројекте и учествује у заједничким програмима, посебно оним са циљем неговања српског језика, традиције и културе. Истакла је да је важно да наша култура буде презентована и немачкој публици, што би допринело већој видљивости и препознатљивости наше заједнице.



Ексклузивни интервју супруге председника Републике Тамаре Вучић за Франкфуртске вести

29.11.2021.

Супруга председника Републике Србије Тамара Вучић дала је ексклузивни интервју једном од најзначајнијих медија у дијаспори, Франкфуртским вестима.

Текст интервјуа под називом „Да деца расту здрава и срећна“ можете прочитати ОВДЕ.



Сусрет амбасадора др Снежане Јанковић са представницима српске дијаспоре у Хановеру

29.11.2021.

Приликом недавне званичне посете Доњој Саксонији, амбасадор др Снежана Јанковић је имала састанак са представницима српске дијаспоре из Доње Саксоније, који је уприличен у Храму Светог Саве у Хановеру. На састанку је било речи о потребама и положају српске заједнице у Хановеру и  Доњој Саксонији, која броји неколико хиљада наших грађана. Представници Храма Светог Саве и наше дијаспоре говорили су о својим активностима са циљем да додатно ојачају видљивост наше заједнице у овој немачкој покрајини, али и да допринесу унапређењу билатералних односа са Доњом Саксонијом у области привреде, културе и спорта.

Амбасадор Јанковић је захвалила присутнима на њиховом дугогодишњем ангажовању у остварењу важних циљева за српску заједницу у  Доњој Саксонији. Упознала их је са пројектима подршке дијаспори које пружа Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Министарство спољних послова Србије, позивајући их на сарадњу са Амбасадом приликом организације значајних манифестација. Захваливши на гостопримству протонамеснику Храма Светог Саве Александру Перковићу и протојереју-ставрофору Браниславу Чортановачком, амбасадор Јанковић је изразила жељу за одржавањем блиских контаката и сарадње са представницима наше дијаспоре из Доње Саксоније.



Посета амбасадора др Снежане Јанковић компанији „Континентал“

29.11.2021.

Амбасадор др Снежана Јанковић је приликом посете Доњој Саксонији 25. новембра 2021. године обишла компанију „Континентал“, која је један од највећих инвеститора у аутомобилској индустрији у Србији. У разговору са чланом Управног одбора Филипом Нелесом размењена су мишљења о досадашњим искуствима и проширењу обима пословања ове компаније у Србији.

Компанија „Континентал“, која има традицију дугу 150 година, у Србији запошљава преко 2.000 људи на три локације - у Суботици, Новом Саду и Великим Црљанима, при чему у Новом Саду има развојно-истраживачки центар за напредне технологије и софтвер у аутомобилској индустрији. Ф. Нелес је изразио велико задовољство сарадњом са нашим институцијама и резултатима пословања у Србији, уз констатацију да је намера „Континентала“ да дуго буде присутан на српском тржишту, као и да даље улаже у производне капацитете у нашој земљи.

Амбасадор Снежана Јанковић је истакла да смо веома поносни на чињеницу да једна тако значајна немачка компанија са великим успехом послује на српском тржишту и изнела спремност Амбасаде Републике Србије у Немачкој да подржи и помогне све будуће активности компаније „Континентал“ у Србији.



Званична посета амбасадора др Снежане Јанковић Доњој Саксонији

26.11.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић боравила је 25. новембра у званичној посети Доњој Саксонији, где је имала састанак са Берндом Алтхусманом, министром привреде, рада, саобраћаја и дигитализације ове немачке покрајине. У разговору је било речи о даљем унапређењу привредне сарадње и улагања немачких компанија у Србију.

Амбасадор Јанковић је обавестила министра Алтхусмана о погодностима улагања и предностима српске привреде, као и резултатима наше економије, коју очекује раст од преко 7 % БДП за 2021.  годину. Такође је навела да немачке компаније у Србији запошљавају преко 73.000 радника и да међу њима значајно место заузима фирма „Континентал“ из Доње Саксоније, која у Србији запошљава преко 2.000 радника. Упутивши позив министру Алтхусману да заједно са делегацијом привредника посети Србију, амбасадор Јанковић је изразила наду да ће услови пословања у Србији привући и друге компаније из ове немачке покрајине, која је и седиште аутомобилске индустрије.

Министар Алтхусман је одговорио да је Србија у Немачкој препозната као веома погодна дестинација за инвестиције. Нагласио је да су изузетно позитивна искуства немачких инвеститора у нашој земљи најбоља препорука и за друге компаније да следе њихов пример. Пренео је спремност да се Привредна комора Доње Саксоније и његово министарство ангажују на даљем унапређењу привредних односа и повећању обима трговинске размене између Србије и Немачке.



Амбасадорка Јанковић у посети Српско-немачкој заједници „Младост“

20.11.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић и конзул Милица Топаловић су 20. новембра 2021. године посетиле Српско-немачку заједницу „Младост“, како би са руководством и члановима Заједнице разговарале о њиховим активностима и плановима за предстојећи период.

Будући да је због пандемије дошло до застоја у раду удружења и клубова и отказивања многих догађаја и манифестација, амбасадорка се интересовала за тренутно стање у СНЗ „Младост“ и начине на које то удружење превазилази потешкоће у раду и окупљању припадника наше дијаспоре у Берлину.

Амбасадорка Јанковић је руководству заједнице пренела спремност и жељу да Амбасада, у мери у којој то здравствена ситуација у Немачкој дозвољава, подржи и подстакне будуће пројекте и учествује у заједничким програмима у просторијама заједнице или Амбасаде, посебно оним са циљем неговања српског језика, традиције и културе.



Промоција романа „Шталаг 3Б“ ауторке Татјане Милановић

19.11.2021.

У просторијама Амбасаде Републике Србије у Берлину је 19. новембра 2021. године одржана промоција књиге „Шталаг 3Б“, ауторке Татјане Милановић. Роман, који је заснован на истинитој причи, прати живот Бошка Станковића који је у Другом светском рату одведен у логор „Шталаг 3Б“ у Фирстенберг, на граници Немачке и Пољске. Књига на веран начин описује живот у логору, као и мучење и тортуру коју су заробљеници свакодневно проживљавали.

Уводну реч на промоцији одржао је први саветник Амбасаде Иво Војводић, који је истакао важност оваквих књига у култури сећања нашег народа. Певачка група Српско-немачког друштва „Младост“ из Берлина увеличала је промоцију књиге извођењем неколико српских изворних песама.

 



Председник Вучић присуствоваo свечаном отварању фабрике "BAS Boysen Abgassysteme d.o.o"

19.11.2021.

 

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас свечаном отварању фабрике немачке компаније BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, која спада у водеће светске произвођаче издувних система за аутомобилску индустрију, и поручио да су управо такве фабрике, у којима је процес рада роботизован и аутоматизован, потребне нашој земљи.

„Ово је за наше унуке, за оне који долазе. Ово је најмодернија фабрика коју имамо у Србији данас, све је роботизовано и аутоматизовано. У Србији овако нешто није постојало. Разговарао сам и са радницима, из Суботице, Бачке Тополе, неки су из Пожаревца. У овој фабрици радиће 500 људи и ти радници су наш понос. Војводина мора да ухвати корак са Београдом, ако треба и да га престигне, мора да напредује“, рекао је председник Вучић и додао да су немачки инвеститори сигурни инвеститори, јер пружају додатну стабилност Србији. Он је истакао да је важно да Србија настави да привлачи инвеститоре и верује у себе и навео да наша земља, посматрано за 2020. и 2021. годину, може да буде најбоља у Европи по кумулативној стопи раста.

Амбасадор Савезне Републике Немачке Томас Шиб је истакао да је нова фабрика у Суботици још један узорни пројекат неког немачког инвеститора и "симбол изузетних економских односа две земље".

„Немачка предузећа су све активнија, а инвестиција су од 2000. године премашиле 3,5 милијарди евра. Немачка предузећа су створила на десетине хиљада радних места у Србији. Србија постаје све занимљивија за стране инвеститоре, посебно за аутомобилску индустрију, а кључ за развој српске привреде је потврђен и у белој књизи страних инвеститора“, навео је амбасадор Шиб.


Oпширније...
Селаковић разговарао са Жиофреом и амбасадорима ЕУ

18.11.2021.

 

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се са шефом Делегације Европске уније Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованих у нашој земљи.

Селаковић је нагласио да је чланство у ЕУ апсолутни приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење, преневши да смо у потпуности посвећени реформском процесу и унапређењу свих сегмената нашег друштва.
 
Оценио је да динамика приступних преговора треба да буде у складу са нашим реформским напорима, али да охрабрује што је овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије позитивније интониран у поређењу са претходним, те да, у том смислу, очекујемо да ће до краја словеначког председавања Савету ЕУ бити одржана Међувладина конференција на којој ће бити отворена два кластера.

Министар је рекао да Србија одржава интензиван дијалог са званичницима ЕУ и додао да веома позитивно гледамо на одлуку Савета за спољне послове да се размотри начин да се партнери са западног Балкана укључе у дискусију о спољној и безбедносној политици.
 
Шеф српске дипломатије нагласио је да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, информисавши саговорнике да је за последњих седам година трговинска размена Србије и ЕУ повећана 52 одсто, а извоз српских производа у ЕУ увећан 64 одсто, што је, како је оценио, заједнички резултат.

Селаковић је казао да је Србија у потпуности посвећена очувању мира и стабилности у региону кроз сарадњу и отворени дијалог, истакавши иницијативу „Отворени Балкан“ као начин за економско повезивање региона.
 
Када је реч о процесу нормализације односа Београда и Приштине, министар Селаковић је рекао да је наша страна у потпуности опредељена за дијалог, као и да смо испунили преузете обавезе, али да Приштина упорно избегава да испуни своје, наводећи као пример да осам и по година није ништа урађено по питању оснивања ЗСО. Поред тога, према његовим речима, Приштина једностраним потезима на терену, четири у последња два месеца, додатно угрожава мир и стабилност.

Министар је информисао шефове мисија о борби Србије против пандемије, изразивши спремност за даљу сарадњу са партнерима из Европе и света у заједничкој борби против корона вируса.

Амбасадор Жиофре је захвалио министру спољних послова Селаковићу на пријему амбасадора Европске уније у Палати Србија. Амбасадор Жиофре је поздравио досадашњи ниво сарадње ЕУ и Србије у области заједничке безбедносне и одбрамбене политике, као и важан допринос Србије мисијама и операцијама ЕУ.

"Заиста се надамо да ћемо моћи даље да развијамо усклађивање спољне политике Србије са Европском унијом", изјавио је амбасадор.

Савет за спољне послове ЕУ је имао стратешки разговор о Западном Балкану у понедељак, политички дијалог о спољној и безбедносној политици је одржан у Београду пре два дана, пар недеља након објављивања Годишњег извештаја, истакао је амбасадор Жиофре.

"У Савету за спољне послове постоји широка подршка снажном ангажовању ЕУ у региону и даљем придруживању региона у наше спољнополитичке напоре. Имали смо добру размену мишљења о томе данас, и радићемо на даљој интеграцији Србије и региона на свим нивоима", закључио је амбасадор.



Одлуке о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону

18.11.2021.



Србија очекује подршку за отварање кластера до краја године

12.11.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Паризу да очекује позитивне вести и подршку Француске за отварање једног или два кластера на међувладиној конференцији која ће бити одржана у децембру.

Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.

Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.

Она је истакла да јој је Макрон рекао да пренесе поздраве председнику Републике Александру Вучићу и читавој Србији, као и да се са радошћу сећа посете Београду.

Имала сам данас добре разговоре са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.

Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.

Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.


Oпширније...
Обележавање Дана примирја – полагање венаца у Кенигсбрику

11.11.2021.

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, амбасадор Снежана Јанковић и војни изасланик Ненад Милојевић положили су венац на споменик српском војнику у Кенигсбрику, подигнут у спомен на 176 српских заробљеника из Првог светског рата који су страдали у том радном логору. Делегацију Амбасаде је дочекао градоначелник Кенигсбрика, Хајко Дризнак, који је такође положио венац на споменик.

На иницијативу Амбасаде, овај споменик српском војнику стар више од сто година је обновљен, а 01.09.о.г. је у организацији Удружења за старање о ратним гробљима одржана свечаност уз присуство представника Амбасаде, званичника града Кенигсбрика и покрајине Саксоније и уз интонирање српске химне и извођење композиције „Тамо далеко“, о чему је Амбасада обавестила.



Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету

12.11.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.


Oпширније...
Учешће амбасадора др Снежане Јанковић на онлајн конференцији у организацији Индустријске и трговинске коморе Источни Бранденбург о сарадњи са Србијом

04.11.2021.

У организацији Индустријске и трговинске коморе Источни Бранденбург  данас је, у оквиру програма „Источни Бранденбург се састаје са Балканом“ одржана онлајн Конференција о сарадњи са Србијом, на којој је уводно излагање имала амбасадор Снежана Јанковић.

Поред ње, иступали су и Франк Алетер, директор Немачко-српске привредне коморе из Београда, Ања Хилдебранд из компаније ALCA Mobil Logistics+Services GmbH из места Шторков и Марлен Беневиц из ИТК Источни Бранденбург, а учествовали су представници фирми из Србије и Немачке које су заинтересоване за сарадњу.

Амб. С. Јанковић је говорила о билатералним односима Р. Србије и Немачке, наглашавајући висок ниво политичког дијалога и његову динамику, као и одличне економске односе. Истакла је приоритете Владе Републике Србије и институционалну подршку јачању економске сарадње Р. Србије и СРН преко Привредне коморе и Развојне агенције Србије. Посебно је нагласила потенцијале за сарадњу које нуди иницијатива Отворени Балкан и позвала немачке компаније да прате њен развој и учествују у пројектима.

Истакла је да је, упркос пандемији, одржан изузетно висок ниво политичког дијалога са Немачком, што доказује и посета канцеларке Меркел Србији у септембру, као и посета потпредседнице Бундестага Клаудије Рот у октобру ове године.

Амбасадор Јанковић је истакла да је Немачка најважнији трговински партнер Србије, један од највећих инвеститора и донатора, са којим је обим спољнотрговинске сарадње у константном порасту, чак и у години пандемије. Подвлачећи да је преко 400 немачких компанија активно на српском тржишту, амбасадор Јанковић је рекла да оне запошљавају око 75 хиљада људи, уз напомену да је наш циљ да ускоро тај број достигне 100 хиљада. Важан фактор је и дуално образовање, које се реализује у сарадњи са бројним фирмама из СРН.

Наши грађани који живе и раде у Немачкој, којих је према званичним немачким статистикама око 237 хиљада, а по нашој процени, узимајући у обзир порекло, између 500 и 700 хиљада, представљају снажан кохезиони фактор и потенцијал за унапређење свеукупних односа две земље.

Амбасадор Јанковић је нагласила да је чланство Србије у ЕУ најважнији спољнополитички приоритет Р. Србије, уз уверење да ће нова методологија имати подстицајни ефекат и да ће убрзати преговарачки процес. Поред европских интеграција, регионална сарадња је у самом врху наших приоритета, при чему Немачка у томе има важну улогу кроз иницијативу Берлински процес, у коме је Србија један од најактивнијих чланова. Важан корак у унапређењу регионалне сарадње је и иницијатива Отворени Балкан, коју је Србија покренула заједно са Северном Македонијом и Албанијом али је отворена за све са ЗБ, и која има за циљ повезивање региона и његову припрему за интегрисање у ЕУ када се за то створе услови. Позвала је немачке компаније да искористе могућности које пружа иницијатива Отворени Балкан учешћем у њеним пројектима.

Нагласила је и да Привредна комора Србије и Развојна агенција подржавају учешће наших привредника на неким од најважнијих сајмова који се одржавају у Немачкој.

На крају, истакла је спремност Амбасаде Р. Србије у Берлину да пружи сваку помоћ и подршку немачким и српским компанијама које су заинтересоване за успостављање сарадње.

У оквиру програма „Источни Бранденбург се састаје са Балканом“, поред  онлајн конференције о сарадњи са Србијом, одржане су у истом формату и конференције са Хрватском и Бугарском, а сутра је на реду Босна и Херцеговина."



Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

2.11.2021.

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,

драга Сара,

 

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."


Oпширније...
Континуирана комуникација Србије са ЕУ о даљим реформама

22.10.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са министaрком за европске интеграције и главним преговарачем Јадранком Јоксимовић, састала се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ.

Теме састанка биле су Пакет проширења ЕУ за 2021. годину и посебно Извештај Европске комисије о Србији за ову годину, као и наредни кораци у процесу приступања Унији.

Брнабић је указала на то да je овај састанак одржан по објављивању Извештаја ЕК, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Она је истакла да Србија има континуирану комуникацију са Делегацијом ЕУ и свим државама чланицама и да отворено разговара у вези са даљим реформама, а пре свега у области владавине права.

Премијерка је оценила да је у овогодишњем Извештају о напретку Србије објективно сагледано све што је Влада Србије постигла на убрзању политичких и економских реформи, чиме је реализован и један од стратешких приоритета.

Према њеним речима, посебно је важно то што је Европска комисија јасно дала препоруку да је Србија достигла критеријуме неопходне за отварање два кластера поглавља.

Данас смо у прилици да вама, као представницима ЕУ и држава чланица Уније пружимо и додатне информације о усвајању и спровођењу свих неопходних реформи, навела је председница Владе.

Брнабић је нагласила да је због тога значајно то што се овај састанак одржава одмах након Извештаја о напретку, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Председница Владе је изразила уверење да ће и та додатна појашњења допринети да Србија добије сагласност за формални наставак преговора до краја ове године.

Она је, такође, истакла да је препорука Европске комисије за даље отварање кластера политички веома значајна, не само као подстицај Влади да настави мотивисано и одговорно да реализује своје реформске планове, већ и грађанима Србије, али и свима у региону, који још једном и на овај начин добијају јасну потврду о перспективи чланства у ЕУ.

Нашим грађанима посебно је важно што је постигнут напредак у свим сегментима владавине права, као и то што је тај напредак резултат снажнијег политичког лидерства и заједничког деловања свих институција државе Србије, предочила је Брнабић.

Премијерка је указала на то да се жели додатни напредак у свим областима, а нарочито у владавини права и да је управо за то значајна континуирана комуникација са Делегацијом ЕУ у Србији и свим државама чланицама.

Јоксимовић је навела да Извештај обезбеђује потребну равнотежу у оцени свега што је Србија остварила у претходном периоду.

Према њеним речима, веома је важно за даљи реформски процес да је евидентирано да смо испунили све критеријуме за отварање свих 12 поглавља у два кластера: кластера 3, који се односи на инклузивни раст и компетитивност и кластера 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Такође, како је подвукла, у већ отвореном кластеру 1, који се односи на основе владавине права, констатован је напредак у свим областима – у реформи правосуђа, слободе изражавања и медија, борбе против корупције, основних људских и мањинских права, борбе против организованог криминала.

Према њеним речима, у неким сегментима спровођење реформи је брже, у другим је та динамика нешто спорија, али је напредак уочен у свим областима и забележен је и у самом извештају.

Она је изразила уверење да ће опште оцене Европске комисије, које говоре у прилог искрености, посвећености и способности Владе да у доба глобалне пандемијске кризе спроводи политике од значаја за процес приступања, бити довољан оријентир државама чланицама да се усагласе око даљег отварања кластера.

Амбасадор Жиофре је изразио захавалност Влади на томе што је сазвала овај састанак са амбасадорима држава чланица ЕУ, оценивши то као позитиван показатељ посвећености Србије јачању дијалога о реформама ради решавања приоритета и неопходних активности идентификованих у годишњем Извештају ЕК.

Он је подсетио на то да Извештај одражава повећан број иницијатива Владе за испуњавање критеријума ЕУ последњих месеци, које имају потенцијал да се преточе у опипљив напредак када се у потпуности спроведу.

Жиофре је подсетио на то да су ЕУ и њене чланице раније овог месеца, на Брду код Крања, поново потврдиле посвећеност Уније европској перспективи Србије и процесу придруживања.

Како је истакао, новом методологијом они подстичу Србију да настави реформе и очекују да Србија испуни своје обавезе, посебно у области владавине права.

Према његовим речима, лидери ЕУ су на Брду изразили очекивање да ће партнери на Западном Балкану, укључујући Србију, јасном и доследном јавном комуникацијом пренети предности приступања ЕУ и подршке Уније и њених инвестиција.


Oпширније...
Састанак председника Србије са потпредседницом Бундестага

21.10.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са потпредседницом Бундестага Клаудијом Рот, са којом је разговарао о наставку политичке и економске сарадње са Немачком, као и о напретку који је Србија остварила у разним областима на путу ка пуноправном чланству у Европској унији.

Председник Вучић је захвалио потпредседници Рот на томе што ће данас посетити Крагујевац, где ће у Шумарицама присуствовати обележавању Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату и 80. годишњици од стрељања 3.000 недужних цивила, којима ће одати почаст како би нагласила значај заједничког сећања.

Председник је истакао да је Србија окренута будућности, у којој су неки од приоритетних циљева унапређење економске сарадње са Унијом, а посебно са Немачком која је један од главних економских партнера наше земље и један од највећих инвеститора у српску привреду, као и први спољнотрговински партнер.

Саговорници су констатовали да је Србија у последњих неколико година остварила изузетан економски резултат, али и напредак у разним областима политичког и друштвеног живота, што је и Европска комисија препознала у свом најновијем извештају. Председник Вучић и потпредседница Бундестага Рот, сагласили су се да су владавина права и зелена агенда једне од главних области у којима треба додатно радити, при чему је Немачка спремна да се интензивније ангажује како би се убрзао процес реформи у овим сегментима.

Потпредседница Бундестага упознала је председника Вучића са актуелном политичком ситуацијом у Немачкој након одржаних парламентарних избора, те је изразила наду да ће учешће партије Зелених у новој Влади Немачке помоћи у реализацији „Зелене агенде за Западни Балкан“, која је усвојена у Софији прошле године, а за коју су већ опредељена средства из фодова ЕУ.



Велики значај подршке Немачке европском путу Србије

20.10.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са потпредседницом немачког Бундестага Клаудијом Рот о билатераним односима, наставку политичке и економске сарадње, напретку Србије ка пуноправном чланству у Европској унији и активностима на реализацији Зелене агенде.

Брнабић је изразила захвалност гошћи на томе што ће сутра посетити Крагујевац у којем се обележава 80 година од када су немачке окупационе снаге убиле више хиљада цивила, међу којима и ђаке Крагујевачке гимназије.

Рот је рекла да у посету том граду одлази са поруком да се тако нешто више никада не понови и да би нагласила значај заједничког сећања.

Премијерка је истакла да је један од два главна приоритета Владе коју води, осим владавине права, Зелена агенда и да је, у вези са тим, посебно задовољна досадашњом сарадњом са Немачком на пројектима у области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.

Немачка је, нагласила је председница Владе, један од главних економских партнера Србије и један од највећих инвеститора у српску привреду - најважнији билатерални донатор и први спољнотрговински партнер.

Према њеним речима, подршка Немачке на европском путу је од изузетног значаја, посебно када је реч о отварању два нова кластера, што се ускоро очекује.

Председница Владе је саговорници пренела да је Србија постигла напредак у области владавине права, што је потврдила и Европска комисија у свом извештају, као и да је лично посвећена раду у области безбедности новинара и слободи медија.

Рот је указала на то да су током пандемије у Немачкој приоритети стављени на имунизацију становништва и здравље људи, али да је уверена да ће Зелена агенда остати високо на лествици и влади која треба ускоро да буде формирана.

Брнабић је поручила да се у Србији једнака пажња поклања како зеленој енергетској транзицији тако и заштити животне средине.


Oпширније...
Амбасадорка Јанковић у посети Дунавском салону младих

15.10.2021.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 15. октобра учеснике Дунавског салона младих из Србије. Дунавски салон младих је манифестација коју организује Влада покрајине Баден-Виртемберг и која окупља представнике 14 земаља подунавског региона. Вишедневни скуп у Берлину одржан је у хибридном формату јер је део учесника присуствовао лично, док је део учествовао виртуелно. Циљ скупа је да млади из подунавског региона размене мишљења о будућности Европе, проблемима са којима се сусрећу глобално и у својим срединама, као и да унапреде међусобне контакте.

Амбасадорка др Снежана Јанковић је поздравила учеснике из Београда и Шапца, као и српског представника из Улма, који су имали излагања на различите теме и представили се, између осталог, и кратким филмом о очувању животне средине. Представници Србије пренели су амбасадорки Јанковић веома позитивне утиске са овог скупа.



Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања

15.10.2021.

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

 

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

 

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

 

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

 

 Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

 

 Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

 

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.



Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља

11.10.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао је да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.

"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изутену част Србији, као домаћину.


Oпширније...
Одлука о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре

06.10.2021.

Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре можете погледати ОВДЕ или на адреси - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Чланак дневног листа Вести о додели награда за најбоље радове написане у оквиру литерарног конкурса „Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик“

06.10.2021.

Амбасада ђачка кућа

Важна карика у очувању српског језика и културе у дијаспори су Допунске школе на српском језику, у организацији Министарства просвете Србије.

Мрежа допунских школа распрострањена је широм Немачке, чиме многи наши грађани имају могућност да њихова деца додатно и ван породица уче српски језик, али и стекну сведочанство о завршеној основној школи, које се признаје и у Србији. Ученици допунских школа у Немачкој ретко имају прилику да се окупе, као протеклог викенда, у Амбасади Србије у Берлину. Може се рећи да се ту нашла будућа српска литерарна елита, јер је повод окупљања било уручење награда најбољим учесницима конкурса “Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик” који је крајем прошле школске године, поводом дана Словенске писмености покренула др Снежана Јанковић, амбасадор Републике Србије у Немачкој.


Oпширније...
Додела награда ученицима за најбоље радове написане у оквиру конкурса „Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик“

04.10.2021.

У Амбасади је 02. октобра о.г. одржана свечаност поводом доделе награда ученицима Допунске школе на српском језику у СРН за најбоље радове написане у оквиру литерарног конкурса „Мој језик, мој свет - зашто учим српски језик“. Овај конкурс је, на иницијативу амб. С.Јанковић, расписан поводом Дана словенске писмености 24. маја. Амбасада је намеравала да свечаност организује раније, одмах након проглашења резултата конкурса, али епидемиолошке мере у Берлину то до скоро нису дозвољавале.

На конкурсу је учествовало 115 ученика од 1. до 8. разреда основне школе из свих делова Немачке, од којих је награђено њих 12. Деци која су освојила награде припале су захвалнице и књиге наших чувених писаца које је обезбедила Амбасада, док је осталој деци Амбасада доделила пригодне похвалнице за учешће (које су им достављене по њиховим наставницама и координаторима за наставу који су присуствовали свечаности).

Циљ конкурса „Мој језик, мој свет - зашто учим српски језик“ био је да код наше деце која су рођена, расту и школују се у СРН, подстакнемо размишљања о томе зашто је битно да негују знање српског језика и ћириличног писма.

Амб. С.Јанковић је, обраћајући се присутнима, између осталог истакла да је важно да наша деца у расејању, користећи српски језик и у страној средини, ослушкују свој унутрашњи свет оличен у матерњем језику и језику њиховог порекла, да ослушкују скуп врлина, моралних и духовних карактеристика садржан у њему и све оно што чини српски идентитет, те да препознају његове вредности у себи и те вредности даље негују и прeносе.

Свечаности у Амбасади су присуствовали награђени ученици из Берлина, Хамбурга, Бремена, Штутгарта, Фрајбурга, Франкфурта на Мајни, Минхена и Гетингена, њихови родитељи и наставници, затим координатор Допунске школе за српски језик у Немачкој Биљана Букинац и координатор за покрајине Баден-Виртемберг и Баварска Татјана Поповић. Свечаности су присуствовали и генерални конзул РС у Минхену Божидар Вучуровић и генерални конзул РС у Штутгарту Драган Димитријевић. Присутни су били и представници медија - Телевизије српске дијаспоре из Минхена и Вести из Берлина.

Конкурс је наишао на веома леп пријем код деце, родитеља и наставника.  На свечности поводом доделе награда родитељи и наставници су посебно изразили захвалност Амбасади, оценивши да је ова иницијатива подстицајно деловала на њихову децу и изразили очекивање да ће таквих и сличних активности бити још више у будућности.



Министар Селаковић честитао Дан немачког јединства

03.10.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић честитао је немачком министру иностраних послова Хајку Масу Дан немачког јединства.

„Протекли период карактерише унапређење наших билатералних односа и јачање међусобног поверења и дијалога. Желим посебно да нагласим задовољство што смо имали више сусрета и прилика да разговарамо, не само о сарадњи и везама наших земаља, већ и о европским интеграцијама Републике Србије, ситуацији у региону и другим важним глобалним питањима“, наводи се у честитки.

Селаковић је истакао да Србија цени подршку Немачке на путу ка пуноправном чланству у Европској унији, и додао да процес реформи остаје један од главних приоритета Владе Србије.

„Надамо се да ћемо и убудуће моћи да рачунамо на помоћ и разумевање Савезне Републике Немачке“, поручио је министар Селаковић.



Председник Вучић присуствовао церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац

30.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен присуствовали су данас церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац на међународном железничком Коридору 10, као и потписивању Уговора између Јавног предузећа Коридори Србије и Конзорцијума STRABAG AG и STRABAG д.o.o. Београд о изградњи прве фазе Ауто-пута мира на деоници Мерошина – Мерошина 1.

„У Доњем Међурову гради се пруга од 23 км, коју ће 75 одсто да финансира Европска унија. То је за нас огроман новац, велики подстрек и поштовање. Ова пруга и пут за нас су важни, за Европу су важни. Дугујем огромну захвалност госпођи Фон дер Лајен што је данас дошла у Ниш, који нама постаје центар, средиште свих балканских коридора, постаје балканска раскрсница“, истакао је председник Вучић и додао да је Србија у потпуности посвећена имплементацији до сада потписаних споразума чији је покровитељ ЕУ.

„Даћемо све од себе не само да очувамо мир, него да постигнемо још споразума који ће значити сигурност свих на Балкану и бољи живот и економију за све нас. Знамо шта је наш посао. Колико можемо, имајући у виду тешкоће због односа са Приштином, ми ћемо да чинимо све да напредујемо на европском путу“, рекао је председник Вучић и захвалио председници Европске комисије на лепим речима и жељи да Србију види у ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је данас да је Србија већ превалила дуг пут ка чланству у ЕУ, да је забележила невероватан напредак и залагање последњих година и унапредила услове у различитим секторима. Она је поручила да снажно подржава европске интеграције Србије.

„Ово је веома посебан моменат. Потписивање овог уговора је симбол наше сјајне сарадње и пројеката повезивања кроз које заједнички градимо нашу европску будућност, зато што је боља будућност Србије у Европској унији. Kоридор повезује Србију са Аустријом и Грчком и заиста је покретач привреде. Ово је покретач за привреду Србије, инвестиције, економски план који већ функционише у Србији“, рекла је председница Европске комисије.


Oпширније...
Састанак амбасадорке Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић са државним секретаром Министарства спољних послова Немачке Мигуелом Бергером

30.09.2021.

Приликом јучерашњег сусрета амбасадорке Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић са државним секретаром у Министарству спољних послова Мигуелом Бергером размењена су мишљења о бројним темама од значаја за даљи напредак и развој билатералних односа Републике Србије и Савезне Републике Немачке, али и o питањима од ширег регионалног значаја. Изражен је обострани интерес за наставком одличних привредних односа и сарадње, као и за имплементацијом пројеката у области културе, образовања, заштите животне средине и других сфера билатералне сарадње Србије и Немачке.

Амбасадорка Јанковић је саговорнику пренела ставове Републике Србије у вези са ситуацијом на северу Косова и Метохије и затражила да Немачка изврши утицај на привремене институције самоуправе у Приштини, како би се ситуација стабилизовала.

У разговору је изражен интерес и за унапређењем регионалне сарадње на Западном Балкану, коју Немачка подстиче у оквиру Берлинског процеса, чему Република Србија даје важан допринос.



Састанак председника Вучића са амбасадорима земаља Квинте

27.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадоре земаља чланица Квинте – Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске, Италије и Немачке, као и шефа Делегације Европске уније, који су затражили деескалацију кризе на северу Косова и Метохије.

 Председник Вучић је овом приликом објаснио позицију Србије. „Посвећени смо очувању мира и поштовању Бриселског споразума, али никако нећемо да дозволимо понижење ни Србије, нити њених грађана“, рекао је председник Вучић.


Oпширније...
Званична посета амбасадорке Јанковић покрајини Баден-Виртемберг

27.09.2021.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић боравила је 21-23. септембра 2021. године у званичној посети покрајини Баден-Виртемберг.

Амбасадорка Јанковић се у Штутгарту срела са Флоријаном Хаслером, државним секретаром за политичку кооординацију и Европу у Влади Баден-Виртемберга, са којим је разговарала о даљем унапређењу привредне, културне, образовне и других облика сарадње Србије са овом немачком покрајином.

Амбасадор Јанковић је имала и састанак са представницима Привредне коморе покрајине Баден-Виртемберг, којом приликом је истакнут висок ниво привредне сарадње  са Србијом, као и заинтересованост компанија из ове покрајине за пословање са нашом земљом.

Током посете Баден Виртембергу, амбасадорка Јанковић се срела и са представницима српске дијаспоре, на састанку који је одржан у просторијама Генералног конзулата Србије у Штутгарту.



Полагање венца на меморијал посвећен српским заробљеницима у Првом светском рату

27.09.2021.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић  је заједно са сарадницима и представницима Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту 23. септембра 2021. године посетила меморијал посвећен српским заробљеницима страдалим у концетрационом логору у Улму током Првог светског рата.

На овом месту леже посмртни остаци 142 српска заробљеника. Споменик су подигли њихови ратни другови и преживели заробљеници овог концентрационог логора.

Амбасадор Јанковић је одала пошту страдалим војницима и положила венац на њихов гроб.

Слава им!



Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО

26.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.


Oпширније...
Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ

25.09.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.



Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност

25.09.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

 Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11.маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

 

Хвала вам.


Oпширније...
Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће

22.09.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

 На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

 Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

 Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

 Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

 Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

 Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

 Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

 Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

 Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.


Oпширније...
Одлука о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре

16.09.2021.

Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре можете погледати ОВДЕ или на адреси - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе

15.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу. 

 "Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

 Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци. 

 Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

 Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

 Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

 Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо. 

 То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

 Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

 Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

 Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

 И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

 Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

 То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

 И себи, и другима. 

 Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

 Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

 И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

 У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

 Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

 Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

 Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

 И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

 И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

 Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

 И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

 Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

 Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

 И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање. 

 То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

 То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других. 

 И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

 И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

 А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

 Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност. 

 И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

 И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

 

Живела Србија!" 


Oпширније...
Дан Српског Јединства

15.09.2021.

На Дан Српског Јединства поносним истицањем српске тробојке шаљемо поруку јединства нашег народа, заједничког сећања на наше претке и славну историју којој дугујемо понос и слободу!



Званична посета канцеларке Савезне Републике Немачке Ангеле Меркел Србији

13.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас  у званичну посету канцеларку Савезне Републике Немачке Ангелу Меркел, са којом је разговорао о свим важним друштвеним и политичким питањима, о европским интеграцијама Србије и региона, али и о усклађености спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ.

"Лично сам поносан што сам после много година сарадње имао прилику да будем један од учесника, домаћина канцеларке Меркел на крају њеног мандата. Хвала канцеларки на свему што је учинила како за Западни Балкан, тако и за Србију. За разлику од многих других, код нас захвалност не траје кратко", рекао је председник Вучић и истакао да су разговори са немачком канцеларком били отворени и конкретни. Он је навео да су разговарали и о Берлинском процесу. 

 "Ових дана имаћемо прилику да видимо најконкретније наслеђе рада Ангеле Меркел и на томе сам захвалан. Вечерас ћемо додатно разговарати и представићу иницијативу  Отворени Балкан. Верујем да ћемо од предложених решења за заједничко регионално тржиште имати резултат у периоду који долази“, истакао је председник Вучић и подсетио да је 2014. године, када је постао председник Владе, 17.000 људи радило у немачким компанијама у Србији, а данас ради око 72.000. Он је додао да је Немачка највећи спољнотрговински партнер Србије, истичући да верује да ће трговинска размена ове године бити шест милијарди евра. 

 "То је три пута увећано. А више од та три пута увећан је извоз, опет захваљујући немачким компанијама", рекао је председник Вучић, додајући да је веома важна подршка Немачке и у образовању. 

Председник Вучић је пренео да је са немачком канцеларком разговарао и о односима и дијалогу са Приштином, као и о владавини права, те истакао да је Србија посвећена уставној реформи, реформи правосуђа, медијског и комплетног политичког сектора. 
 
"Србија је веома посвећена дијалогу. Рекао сам да замрзнути конфликт није добро решење, да треба да дођемо до компромисног решења и да ће Србија увек бити отворена за то, јер само у миру видимо будућност", поручио је председник Вучић и додао да је проценат придруживања Србије декларацијама ЕУ за четири месеца подигнут са 46 на 62,5 одсто. Он је подсетио да смо са Савезном Републиком Немачком већ ратификовали споразуме о меморијалима, преговарали о споразуму о култури и обнови Народне библиотеке, која је бомбардована 1941. године, а ускоро ће бити завршен и стратешки споразум о климатским променама. 
Канцеларка Савезне Републике Немачке Ангела Меркел захвалила је на гостопримству и истакла да су Србија и Немачка међусобно блиско повезане. 
 
"Видела сам збирку докумената и видела сам да смо имали немачко-српске односе давно у различитим областима, економији, култури, а тако је и данас", рекла је канцеларка Меркел и пренела да је са председником Вучићем разговарала о потреби даљег спровођења реформи и нагласила неопходност отварања нових приступних поглавља. 

 „Верујем да искреност у нашим разговорима и способност да се друга страна слуша одликује наше односе. Кроз године наше заједничке сарадње заиста смо дошли до отвореног односа, пуног поверења, и постигли смо на том путу низ резултата. Још предстоји дугачак пут пред Србијом и целим регионом док сви постану државе чланице ЕУ, што је наш заједнички циљ", рекла је немачка канцеларка и истакла да важну улогу на путу приближаваља ЕУ има Берлински процес. 

"Задовољство ми је да видимо резултате корак по корак. Охрабрујем вас да  идете даље ка правној држави и плуралном друштву. Економски успеси би требало да буду подстрек да се чланство у ЕУ исплати“, поручила је канцеларка Савезне Републике Немачке. 
 

Oпширније...
Кампања за заштиту имовинских права Срба пореклом из Федерације Босне и Херцеговине

Управa за сарадњу с дијаспором и Србима у региону je објавилa почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из Федерације БиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске.

У Федерацији БиХ је у току усклађивање података о некретнинама катастра и земљишним књигама, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа би могли да изгубе право на имовину која је у њиховом власништву или поседу.

У многим случајевима се као власник уписује држава, ентитет, кантон или општина или лице које неовлашћено користи српску имовину, тако да избегли и расељени Срби, те њихови наследници, немају сазнања да је њихово земљиште или земљиште предака предмет поступка. Око 400.000 лица српске националности и даље полажу права на непокретности у Федерацији БиХ (у власништву или у поседу). Уколико се грађанин изјасни да није имао сазнања о распису могуће је продужење  рока за пријаву до годину дана, а имајући у виду да власничка тужба код имовине не застарева, накнадне исправке погрешних уписа су могуће само кроз судски процес.

Имајући све наведено у виду, Управa за сарадњу с дијаспором и Србима у региону позива све припаднике српског народа пореклом из Федерација БиХ који се налазе у дијаспори да се јаве на:

Телефон: +387 55490940

Viber и WhatsApp: + 387 65 090-040

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc

Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:

odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

FB @srbiufederacijibih

TW @OdborF



Полагање венаца на Споменик жртвама фашизма у Другом светском рату у Гросберену

11.09.2021.

 У организацији општине Гросберен, данас је одржана комеморација и полагање венаца жртвама фашизма у Другом светском рату.

Наиме, у Гросберену је од 1942. године па све до 19. априла 1945. године постојао транзитни логор Гестапоа, који се користио за привремени боравак затвореника пре пребацивања у друге логоре.

На овом месту у нељудским условима је животе изгубило преко 1.300 затвореника из 24 земље.

Испред Амбасаде венац је на споменик жртвама из Србије положио Иван Ковачевић, други секретар.



Састанак са амбасадором Савезне Републике Немачке

08.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадора Савезне Републике Немачке Томаса Шиба у оквиру припрема за посету канцеларке Ангеле Меркел.

Председник Вучић је рекао да је посета канцеларке Меркел велика част за нашу земљу и прилика да јој изразимо захвалност за све што је током дугог и успешног мандата урадила за Србију и регион. С тим у вези је истакао да је покретањем Берлинског процеса, на предлог немачке канцеларке, на Западном Балкану створена другачија атмосфера и отворене су нове могућности за сарадњу, што регион чини мирнијим и стабилнијим.

Амбасадор Шиб је рекао да је посета канцеларке Меркел, без обзира на то што је пред крај њеног мандата, снажан сигнал да Србија и регион остају високо на агенди Немачке.

Двојица саговорника су размотрили теме за разговор председника Вучића и канцеларке Меркел, међу којима је и приближавање Србије ЕУ, и изразили задовољство што су односи Србије и Немачке на веома високом нивоу, посебно економска сарадња, имајући у виду вредност немачких инвестиција, као и то да је број наших радника у немачким компанијама у Србији премашио 70.000. 

Председник Вучић је зато истакао да је економска сарадња са Немачком значајно допринела економском расту Србије. Овом приликом је речено да две земље припремају споразум о стратешкој сарадњи у области климатских промена и Зелене агенде.

Председник Вучић је и овом приликом изразио саучешће поводом смрти Јана Хекера, амбасадора СР Немачке у НР Кини, који је, као спољнополитички саветник немачке канцеларке, својим дипломатским умећем и разумевањем региона, оставио снажан печат на српско-немачке односе.



Уручене захвалнице српским докторкама запосленим у немачким болницама

06.09.2021.

Амбасадорка С. Јанковић је 05.09.2021.г. др Сандри Лазић из Клинике у Зенфтенбергу и др Сузани Митић из Клинике у Либену, држављанкама Р. Србије, уручила захвалнице за исказану хуманост и несебичну помоћ пружену студентима и грађанима Србије повређеним у тешкој саобраћајној несрећи код Берлина 30. јула 2021. године.

Студенти који су били у болницама др Лазић и др Митић су најлепшим речима говорили о двема докторкама и колико им је у тим првим, трауматичним моментима, значило њихово присуство. Због тога је Амбасада одлучила да им се на овај начин захвали и изрази признање за пожртвованост и несебично залагање.

Др Лазић и др Митић су у разговору у Амбасади изјавиле да су дирнуте и почаствоване позивом и гестом којим им је изражена захвалност, те да им је посебно драго што су се младим људима из Србије нашле при руци у изузетно драматичним тренуцима када су били од далеко од своје земље.



Свечаност поводом обнове Споменика српском војнику, Кенигсбрик, Дрезден

03.09.2021.

Уз звуке “Боже правде” и “Тамо далеко” у извођењу војног оркестра из Дрездена, данас је у Кенигсбрику одржана свечаност поводом обнове Споменика српском војнику у Првом светском рату, подигнутог 1918. године. На иницијативу Амбасаде Србије у Берлину, немачко Удружење за старање о ратним гробљима је обновило споменик који се налази на месту некадашњег логора у Кенигсбрику, недалеко од Дрездена. У логор је транспортовано 4000 ратних заробљеника из Србије, од којих је 176 преминуло од последица тешког рада, болести и исцпљености.

Споменик српском војнику је дело француског вајара Edmonda Delphauta, који га је извајао према лику двојице српских заробљеника, а фигура, одевена у тадашњу војну униформу, приказана  је у положају војника извиђача. Током рата, у овај логор су интернирани и совјетски, француски и италијански заробљенци, али је српски споменик једини у том коплексу који приказује људску фигуру.

Данашњој свечаности су у име Амбасаде Републике Србије у Немачкој присуствовали конзул Милица Топаловић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић, а са немачке стране присутнима су се обратили председник и потпредседница Парламента покрајине Саксонија др Матиас Реслер и Андреа Домбоис, градоначелница Kенигсбрика Грит Трукса Рихтер, као и представници Удружења за старање о ратним гробљима, бригадни генерал Дирк Бакен и др Дирк Рајц. 

Данашњим свечаним и достојанственим скупом покрајина Саксонија одала је почаст српским заробљеницима који су у Првом светском рату интернирани у логоре на њеној територији.



Уручење златне медаље за изузетан допринос у култури и промоцији пријатељских односа Републике Србије и Савезне Републике Немачке професору Роберту Ходелу

30.08.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је на свечаном пријему у Амбасади 27. августа, у својству личног изасланика председника Републике Србије Александра Вучића, професору Роберту Ходелу, директору Института за славистику на Универзитету у Хамбургу, уручила Златну медаљу, којом га је председник Републике одликовао за изузетан допринос у култури и промоцији пријатељских односа Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Професор Роберт Ходел je током своје богате каријере највећи део свог рада усмерио на српску и јужнословенску књижевност, првенствено на реализам и модерну. Студирао је славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Москви и Новом Саду. Аутор је великог броја публикација, превода, антологија и коментара о српској и јужнословенској књижевности, са посебним фокусом на писце Иву Андрића, Момчила Настасијевића и Драгослава Михаиловића.

Уручујући одликовање лауреату, амбасадор Јанковић је истакла да високо ценимо што у свом свакодневном раду преноси ентузијазам и љубав према српском језику, култури и књижевности на будуће генерације слависта у Немачкој. Изразила је захвалност на посвећености професора Ходела јачању културних и научних веза између Србије и Немачке и промоцији српског језика и књижевности на читавом немачком говорном подручју, чиме се истовремено јачају немачко-српске везе.

Професор Роберт Ходел je рекао да му је велика част што прима ово високо одликовање Републике Србије. Нагласио је да је превођењем српске поезије искусио посебну врсту љубави и повезаности са српским језиком и Србијом.  Говорио је о необичном богатству и вредности наше књижевности, о којој се у свету још увек недовољно зна. На крају говора, истакао је вредност разноликости језика и култура, цитирајући члан 22 Повеље Евроске уније о темељним правима, који се залаже за поштовање културних, верских и језичких различитости.

Пријему су уз  породицу професора Ходела присуствовали и најистакнутији представници наше и немачке академске заједнице и медија из дијаспоре.

У програму након доделе одликовања окупљени су уживали у извођењу српске поезије по личном избору професора Ходела, на српском и у његовом преводу на немачки језик, а посебно је било запажено извођење изворних српских песама чланица културно-уметничког друштва Златни опанак из Берлина.



Сусрет амбасадора Снежане Јанковић и Армина Лашета, председника Владе Северне Рајне Вестфалије и кандидата за канцелара, на прослави 75. рођендана СРВ

25.08.2021.

На позив Армина Лашета, председника Владе Северне Рајне Вестфалије, амбасадор Снежана Јанковић је учествовала на пријему поводом 75. рођендана ове савезне покрајине.
У срдачном сусрету са А. Лашетом, уједно и кандидатом Хришћанско-демократске уније за будућег канцелара, оцењено је да су укупни односи Србије и Немачке одлични и изражен обострани интерес за даљим развојем конкретних облика сарадње Србије са Северном Рајном Вестфалијом. Било је речи и о размени посета у наредном периоду, а председник Владе  Лашет упутио је срдачне поздраве председнику Републике Србије Александру Вучићу, коме је био домаћин током посете Диселдорфу 2018. године.



Посета амбасадорке др Снежане Јанковић Хамбургу

11.08.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је 9. и 10. августа боравила у званичној посети Хамбургу, где је разговарала са првим градоначелником и председником Владе др Петером Ченчером. На састанку је било речи о даљем унапређењу билатералних односа, економској сарадњи, као и о европским интеграцијама Републике Србије. Изражен је обострани интерес за унапређење сарадње са Хамбургом у широком спектру области.

Амбасадорка Јанковић је такође посетила Трговинску комору Хамбурга и са председником Норбертом Аустом разговарала о интензивирању економске сарадње између Србије и Хамбурга и могућностима за презентацију потенцијала српске привреде.

У Генералном конзулату у Хамбургу амбасадорка Јанковић је имала и веома добар састанак и размену мишљења са представницима српске дијаспоре о положају наше заједнице у Немачкој и њеном доприносу даљем развоју билатералних односа са Немачком.



Интервју Њ.Е. амбасадорке др Снежане Јанковић за дневни лист "Berliner Zeitung"

05.08.2021.

„Страшни подсетник на сва страдања српског народа“