2.8.2024

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић je дала интервју за берлински „Дипломатски магазин“ у оквиру серијала посвећеног женама амбасадорима у Немачкој.

15.7.2024

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић примила је у Амбасади Астрид Бемиш, директорку Сајма књига у Лајпцигу, на којем Србија традиционално учествује већ дуги низ година.

29.06.2024.

Први саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину Драган Поповић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положили су 29. јуна на гробљу у граду Лукенвалде ловоров венац на заједнички споменик подигнут страдалима током Другог светског рата у логору Шталаг 3 А, где почивају остаци 60 наших сународника, припадника Југословенске војске.

27.6.2024.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић је у име председника Александра Вучића уручила Златну медаљу за заслуге проф. др Весни Цидилко, на свечаном пријему у Амбасади 27. јуна 2024. године.

18.5.2024.

У Берлину је 18. маја 2024. године  одржано прво донаторско вече хуманитарне организације „Срби за Србе“, на којем су прикупљана средства за куповину куће шесточланој породици Нешковић из Власенице у Републици Српској.

13.4.2024.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић присуствовала је, заједно са другим представницима дипломатског кора, комеморацији поводом 79. годишњице ослобођења концентрационог логора „Бухенвалд“, организованој 13. и 14. априла 2024. године.

24.3.2024.

У Храму Васкрсења Христовог у Берлину је 24. марта 2024. године одржан помен невино страдалим жртвама НАТО агресије током 78 дана бомбардовања СР Југославије 1999. године.

23.3.2024.

На Сајму књига у Лајпцигу је 23. марта 2024. године представљена 100. књига у оквиру пројекта „Сто словенских романа“, роман „Филио није код куће“ Берте Бојету.

16.3.2024.

Министар саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину Саша Динић и конзул у ГK Републике Србије у Диселдорфу присуствовали су свечаном скупу Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој у суботу 16 марта у Kелну.

13.3.2024.

Амбасада је 13. марта 2024. године учествовала на Годишњој скупштини Савезног удружења малих и средњих предузећа (BVMW), на којој је било присутно више од хиљаду чланова удружења.

7.3.2024.

У оквиру Међународног сајма туризма у Берлину, у представништву немачке савезне покрајине Баден-Виртемберг je 7. марта 2024. године одржан 9. по реду Дунавски салон, на којем су учествовали представници Амбасаде и Туристичка организације Србије.

6.3.2024.

Амбасадорка др Снежана Јанковић посетила је 6. марта штанд Туристичке организације Србије, који је веома репрезентативан и нуди преглед богате туристичке понуде Србије.

15.2.2024.

„Једнострана акција представља системски напад на српско становништво, посебно на његов најсиромашнији део, и има за циљ протеривање српског становништва са Косова и Метохије. Међународна заједница мора одлучно да спречи протеривање Срба.“

21.11.2023.

Приликом службене посете Диселдорфу 20. и 21. новембра амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је компаније Хенкел и Метро, чије је седиште у овом граду. У разговору са представницима ових компанија указала је на значај даљег унапређења одличних привредних односа и сарадње између Србије и Немачке, којима ове компаније дају велики  допринос.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 20. и 21. новембра Диселдорф, где је имала сусрет са градоначелником др Штефаном Келером.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је 20. новембра у Кући универзитета у Диселдорфу свечано отворила изложбу „Вук и Немци“, коју је Амбасада организовала у сарадњи са Вуковом задужбином из Београда и Универзитетом Хајнрих Хајне, у склопу обележавања два значајна јубилеја: 140. годишњице потписивања Трговинске и Конзуларне конвенције између Србије и Немачке и два века од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој.

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић учествовала је путем видео линка на првом састанку Пословног савета за дијаспору Привредне коморе Србије, одржаном 27. септембра 2023. године у Београду.

Aмбасадор Републике Србије у Немачкој  др Снежана Јанковић учестовала је у дискусији страних амбасадора са председницом Бундестага Бербел Бас на тему већег учешћа жена у спољној политици. Бербел Бас је представила учесницима садржај и циљеве „феминистичке спољне политике“ као дела спољнополитичке платформе Савезне владе Немачке.

На позив градоначелника Нојбранденбурга Силвиа Вита, министар саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину у Саша Динић присуствовао је обележавању 75-огодишњице затварања логора Финфајхен у месту Нојбранденбург у покрајини Мекленбург-Предња Померанија.

У склопу активности којима Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој обележава 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције, 22. септембра 2023. године је у просторијама Амбасаде отворена изложба српске савремене уметнице Наталије Рибович под називом „Infinito Dance“.

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић иступала је на конференцији амбасадора Западног Балкана у организацији Фондације Конрад Аденауер 20. септембра 2023. године. Амбасадор Јанковић је иступала на панелу под називом „Западни Балкан и промењена геополитичка динамика“

У Амбасади је 15 септембра свечано обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе. На наш позив, културно-уметнички програм су приредили ђаци Допунске школе на српском језику у Берлину и чланови Културно-уметничког друштва „Младост“

У месту Гросберен у Бранденбургу, 09. септембра о.г. одржан је помен жртвама нацизма у том граду током Другог светског рата. Том приликом, Иво Војводић, први саветник у Амбасади Србије у Немачкој, положио је венац на споменик настрадалима у некадашњем радном логору где је међу војницима 24 националности било 28 југословенских заробљеника.

У онлајн издању Ваших новина од 28.  августа  прочитали смо текст под називом „Спрема ли Србија нови рат на Балкану?“ Александра Ротерта, који по нашој оцени може да доведе ваше читаоце у заблуду, почев од сензационалистичкoг и узнемирујућег наслова.

Амбасада Републике Србије у Берлину је послала писмо уредништву новина "Берлинер Цајтунг" као рекацију на чланак Муамера Бећировића објављеног у електронском издању новина, 13. августа.

Амбасада је 6. августа 2023. године, заједно са Српском православном црквом у „Храму Васкрсења Христовог“ у Берлину-Темпелхоф, организовала скуп поводом Дана сећања на прогнане и страдале Србе.

У месту Рибниц-Дамгартен у покрајини Мекленбург-Предња-Померанија 19. о.м. отворен је 31. по реду међународни фестивал фолклора, који ће трајати до 23.07. На фестивалу учествују фолклорне групе из Рибниц-Дамгартена, Шпаније, Пољске, Украјине и Србије, коју по трећи пут на овом фестивалу представља КУД „Душан Вукасовић Диоген“ из Београда.

У склопу настојања Амбасаде да одржава контакте и унапреди сарадњу са Лужичким Србима, амбасадорка др Снежана Јанковић је на позив удружења Лужичких Срба „Домовина“ присуствовала 14. Лужичкосрпском међународном фестивалу фолклора у Кросвицу надомак Бауцена. На фестивалу је поред лужичкосрпских ансамбала наступило и 10 културно-уметничких друштава из света, међу којима и српско друштво „Анђели“ из Јелашнице код Ниша.

Амбасадор др Снежана Јанковић дала је 8.7.2023. године интервју за лист српске дијаспоре у Немачкој франкфуртске „Вести“, у којем је говорила о билатералним односима Србије и Немачке, великим јубилејима, ситуацији на Косову и Метохији и активностима Амбасаде према српској дијаспори.

У Амбасади Републике Србије у Берлину је 24. јуна одржана Видовданска свечаност уз доделу ђачких књижица ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину. У културно-уметничком програму је учествовало око 130 ђака Допунске школе који су рецитовали српске народне песме и одиграли драмски приказ вечере уочи Косовског боја, а програм је употпуњен и наступом гуслара Светозара Копривице и сплетом игара из Шумадије у извођењу српско-немачке заједнице „Младост“.

Први саветник у Амбасади Републике Србије у Берлину Иво Војводић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положили су 24. јуна на гробљу у граду Лукенвалде ловоров венац на заједнички споменик подигнут страдалима током Другог светског рата у логору Шталаг III А, где почивају остаци 60 наших сународника, припадника Југословенске војске. Том приликом свештеници Српске православне цркве из Берлина одржали су Видовдански помен. Помену су присуствовали представници града Лукенвалде, као и 30-ак верника Српске православне цркве и представника српске дијаспоре.

У Државној библиотеци у Берлину јуче је пред великим бројем гостију свечано отворена изложба „Вук и Немци – градитељи мостова између култура“, којом Амбасада Републике Србије обележава 200 година од боравка Вука Стефановића Караџића у Немачкој. Изложба је реализована у сарадњи Амбасаде са Државном библиотеком у Берлину, Вуковом задужбином и Музејом Вука и Доситеја у Београду.

Амбасада је 21. јуна организовала књижевно вече посвећено српско-немачким књижевним везама.
Скуп је отворила амбасадор др. Снежана Јанковић рекавши да имамо драгоцену прилику да угостимо реномиране слависте из Србије и Немачке, који својим свакодневним научним, књижевним и преводилачким радом обогађују иначе богате српско-немачке књижевне везе.

У склопу редовних напора Амбасаде са циљем неговања и промоције српског језика међу ученицима Допунске школе на српском језику у Берлину и друге деце српског порекла која су рођена и живе у Немачкој, 10. јуна одржана је поетска радионица са награђиваним дечијим песником и књижевником Дејаном Алексићем. У радионици је учествовало педесетак ученика Допунске школе на српском језику у Берлину.

Амбасадор др Снежана Јанковић је 1. јуна дала интервју за немачки портал Redaktionsnetzwerk Deutschland, поводом последњих дешавања на северу КиМ. Интервју је пренео Дојче веле, као и портали Deutschlandfunk и Ludwigsburg24.

Поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, представници Амбасаде су 09. маја о.г. посетили гробље на месту бившег логора за ратне војне заробљенике из Другог светског рата Шталаг III А, у граду Лукенвалде, Бранденбург. Том приликом је изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић положио ловоров венац, са текстом „Славом овенчаним прецима“ исписаним на ленти, на заједнички споменик подигнут у знак сећања на страдале у логору, међу којима je 60 припадника Југословенске војске.

27.04.2023.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић јуче је на чувеном Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу свечано отворила догађај којим наша Амбасада у Берлину обележава два изузетно значајна јубилеја у српско-немачким односима: 240 година од боравка просветитеља и првог српског министра просвете Доситеја Обрадовића на овом универзитету и 200 година од доласка реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића у Немачку. Овом приликом отворена је изложба „Вук Стефановић Караџић – Путешествије по Средњој Немачкој", настала у сарадњи Универзитета у Халеу, Амбасаде Србије у Берлину, Вукове задужбине и Музеја Вука и Доситеја. Истовремено је, на иницијативу амбасадорке Јанковић, Универзитету у Халеу свечано уручена биста Доситеја Обрадовића, поклон Српске академије наука и уметности, коју је у име Академије уручио потпредседник академик Миодраг Марковић.

Обраћајући се присутнима, амбасадорка Јанковић је истакла да нас Доситејев и Вуков боравак у Немачкој и сарадња са знаменитим Немцима, Гетеом, Шилером, браћом Грим, Ранкеом, Хердером и другима, инспиришу и данас, два века касније, и подстичу да са још већом енергијом и ентузијазмом радимо на зближавању наших народа и на јачању културно-просветне сарадње између Србије и Немачке. Истакавши централни значај Вука и Доситеја за целокупну српску културу и историју, као и за афирмацију српске али и јужнословенске књижевности у Европи и свету, она је указала да нас ове две личности повезују кроз векове и подсећају да наши билатерални односи са Немачком, који су кроз историју често стављани пред тешке изазове, садрже и овакво богатство контаката, међусобног разумевања и жеље за бољим упознавањем двају народа и култура. Она је захвалила свим српским  и немачким институцијама на изузетној сарадњи, чији је резултат данашњи јединствен догађај, којим у Немачкој славимо двојицу великана српске културе.

Присутнима су се испред Универзитета у Халеу обратили ректорка Универзитета проф. др Клаудија Бекер, као и аутори изложбе професорка славистике др Катрин Шлунд и проф. Дирк Шал, директор Централне кустодије и Универзитетског архива. Они су нагласили да је Универзитет одувек био место окупљања студената из разних земаља, те да им је част што може да се подичи и чињеницом да су на њему  боравиле и овакве значајне личности српске културе.

Уручујући бисту Доситеја Обрадовића у име САНУ, публици се обратио потпредседник Академије Миодраг Марковић, који је говорио о значају Доситеја Обрадовића за развој научне мисли и високог школства у Србији, као и о рецепцији његовог дела међу научницима у Немачкој.

Стручна предавања су одржали проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине и аутор изложбе „Вук и Немци“ (која се тренутно приказује на Универзитету „Фридрих Шилер“ у Јени), чијом љубазношћу је Универзитету у Халеу уступљен материјал за изложбу, као и проф. др Ангела Рихтер, професорка у пензији Универзитета у Халеу, која је говорила на тему „Вук Караџић у Немачкој: индивидуална мобилност и рани облици (интер-) културне размене“.
Посебну вредност овој изложби даје чињеница да су архивска документа, фотографије, записе и друга изложена артефакта уступиле бројне немачке  научне и културне институције, из Јене, Лајпцига, Касела, Вајмара, Гетингена и других градова.
Међу многобројним посетиоцима, овом изузетном догађају су присуствовали  званичници Града Халеа, професори и студенти славистике Универзитета „Мартин Лутер“ у Халеу, представници шире академске и научне заједнице, представници културних и образовних институција из Халеа, као и представници српске дијаспоре из овог града и покрајина Саксонија Анхалт и Саксонија.
Изложба „Вук Стефановић Караџић – Путешествије по Средњој Немачкој“ приказиваће се на Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу до 09. јула 2023. године. У сусрет свечаном отварању изложбе, Универзитет у Халеу је на предлог наше амбасаде уписао име Доситеја Обрадовића у сталну изложбену поставку Универзитета, сврставајући га тако међу најзначајније алумнисте, од  оснивања Универзитета до данас.

13.4.2023.

У Амбасади је 13. априла одржано књижевно вече посвећено Стевану Тонтићу, српском писцу пореклом из Босне и Херцеговине. Стеван Тонтић се током рата у бившој Југославији, 1993. године преселио из Сарајева у Берлин где је живео и стварао у егзилу наредних 9 година. Поред писања лирике, прозе и есеја бавио се и превођењем дела немачких писаца на српски, а превео је и дело Милоша Црњанског „Лирика Итаке“ на немачки језик. Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године, као и члан српског и немачког ПЕН центра, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Преминуо је у Новом Саду 12. фебруара 2022. године.

Књижевно вече организовано је у сарадњи са др Весном Цидилко, славистом и професором у пензији Хумболт универзитета. Након што је веома информативно и надахнуто говорила о животу и делу Стевана Тонтића, посебно о његовим берлинским годинама она је заједно са колегиницама др Сабине Кирфел, др Анке Лудевиг и др Сабине Фал, гостима читала одломке из најпознатијих Тонтићевих дела на српском и немачком језику.
Књижевној вечери присуствовали су поштоваоци дела Стевана Тонтића, а међу њима је било и оних, како Срба тако и Немаца, који су га и лично познавали.
Након књижевне вечери за госте је приређен пригодан коктел у Амбасади.

6.4.2023.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић отворила је на Универзитету „Фридрих Шилер“ у Јени изложбу „Вук Караџић и Немци“, којом српска  амбасада у Немачкој обележава велики јубилеј - два века од боравка Вука Караџића на немачким универзитетима и његове сарадње са знаменитим Немцима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других.
Изложбу је на иницијативу амбасадорке Јанковић сачинила група аутора на челу са проф. др Бошком Сувајџићем, председником Управног одбора "Вукове задужбине", уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Амбасадорка Јанковић је на свечаном отварању изразила  задовољство одржавањем изложбе у Јени, граду који је, уз суседни Вајмар, представљао један од најзначајнијих културних и интелектуалних центара  Немачке у 19. веку. Истакла је значај и место које Универзитет у Јени има у обележавању овог изузетног јубилеја и сећању на Вуков боравак у Немачкој, будући да је управо овај универзитет Вуку Kараџићу доделио титулу почасног доктора филозофије 1823. године, као једном од највећих лингвиста тог доба. Навела је да је Вук Караџић љубазним писмом захвалио Филозофском факултету у Јени на указаној му части, а добијену титулу истицао је потом у својим књигама на првом месту. Амбасадорка Јанковић је подвукла да су Амбасада Србије у Берлину и „Вукова задужбина“ овом изложбом желеле да представе публици у Немачкој драгоцене информације о једном изузетно плодоносном периоду српско-немачких односа, који, упркос повременим изазовима и тешким моментима, садрже једно овакво културно благо као сведочанство интелектуалног и културног прожимања српског и немачког народа.

У име Универзитета у Јени присутнима су се обратили проф. др Теде Kал са Института за славистику и кавкаске студије и проф. др Kлаудија Хилингер, шеф Сектора за међународну сарадњу. Проф. Кал је представио животни пут и опус Вука Караџића, као лингвисте и реформатора језика, али и као антрополога, преводиоца и дипломате. Нагласио је да се ради о изузетно свестраној личности, чији је значај за српску културу, али и за српску националну идеју, немерљив. Указао је да је управо Вук својим контактима са немачким писцима отворио пут српској народној и јужнословенској књижевности и њеној афирмацији у Немачкој и Европи.

Др Клаудија Хилингер је истакла да изложба открива занимљиве  информације о везама познатих личности из Србије и Немачке у 19. веку, као и о њиховој сарадњи која је на плану књижевности, али и шире културне и интелектуалне делатности, оставила далекосежни утицај. Указала је да и данас постоје чврсте интелектуалне везе између две земље, да на Универзитету у Јени тренутно студира тринаесторо студената из Србије, док Универзитет остварује сарадњу са  универзитетима у Београду, Новом Саду и Нишу.

Међу многобројним посетиоцима, отварању изложбе присуствовали су професори и студенти Универзитета „Фридрих Шилер“ у Јени, као и представници српске дијаспоре из Јене и покрајине Тирингија, а најава о изложби објављена је у водећим медијима овог дела Немачке.
Изложба ће се на Универзитету у Јени приказивати до 19. маја 2023. године. Ово је њено треће приказивање у Немачкој, после гостовања у Баварској државној библиотеци у Минхену и на Универзитету у Хамбургу. Након Јене изложба се сели у друге културне и универзитетске  центре, међу којима су Универзитет “Мартин Лутер” у Халеу (отварање 27. априла о.г.) и Државна библиотека у Берлину (отварање 22. јуна о.г.).

25.3.2023.

У Берлину је 25. марта ове године одржана 27. смотра српског фолклора Немачке. У главном граду Савезне Републике Немачке одржава се први пут после 20 година. Пред многобројним посетиоцима наступило је око 300 учесника из 13 културно-уметничких друштава са територије Немачке.  Смотру је отворио председник Савеза српских удружења Немачке Саша Ивановић.

Амбасадорка др Снежана Јанковић се обратила присутнима истакавши важност одржавања оваквих манифестација у циљу неговања српске традиције и културе и очувања српског идентитета. Захвалила је свим учесницима на посвећености неговању српске традиције и ван граница отаџбине и изразила посебно задовољство чињеницом да ће ове године бити одржана и Европска смотра српског фолклора у Новом Саду под покровитељством председника Александра Вучића.
Испред Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону гостима се обратио В. Котуровић, преневши поздраве првогпотредседника Владе и министра спољних послова Ивице Дачића и директора управе Арно Гујона. Истакао је да је Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону током 2022. године подржала преко 20 пројеката српских културно-уметничких друштава у Немачкој и дала свој допринос очувању српског кола, језика, традиције и српског идентитета. Изразио је наду да ће сарадња између матице и српских друштава у иностранству и у будућности бити успешна.

Смотри су присуствовали и генерални конзули Републике Србије из Минхена и Штутгарта, Божидар Вучуровић и Драган Димитријевић.

23.3.2023.

У Берлину су 23. марта одржане консултације шефова свих шест дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Савезној Републици Немачкој. Поред домаћина скупа амбасадора Србије у Немачкој Снежане Јанковић, консултацијама су присуствовали генерални конзули у Минхену, Франкфурту, Диселдорфу, Штутгарту и Хамбургу Божидар Вучуровић, Бранко Радовановић, Бранислава Перин Јарић, Драган Димитријевић и Наташа Рашевић.

Шефовима дипломатско-конзуларних мисија се у име Министарства спољних послова Србије обратила в.д. генералног секретара амбасадор Сузана Бошковић Продановић, која је говорила о значају билатералних односа Србије и Немачке и координацији активности дипломатско-конзуларне мреже у свим сегментима њиховог деловања. Присутнима се обратила и амбасадор Мирјана Живковић, в.д. помоћника министра за конзуларне послове, са којом су вођене консултације о унапређењу рада на конзуларној проблематици и пружања услуга грађанима Републике Србије који бораве у Немачкој.

9.3.2023.

Амбасадорка Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 9. марта штанд Србије на Међународном сајму туризма у Берлину ITB. На штанду, који је веома репрезентативан и нуди преглед богате туристичке понуде Србије, амбасадорка је разговарала са представницима Туристичке организације Србије, Туристичке организације Беорада, регионалних туристичких организација и бројним излагачима из наше земље. Они су је информисали је да је штанд Србије и ове године веома добро посећен, те да су остварили велики број састанака са немачким и другим страним партнерима.

Србија је све чешћа дестинација за туристе из Немачке, који су према најновијим статистичким подацима четврта најбројнија група туриста у нашој земљи. Учешће Србије на Међународном сајму туризма у Берлину, једном од најпрестижнијих у свету, веома је значајно и корисно за промовисање Србије као туристичке дестинације, посебно имајући у виду да се Сајам одржава после двoгодишње паузе условљене пандемијом.

8.3.2023.

Представници Амбасаде Републике Србије у Берлину  су 8. марта, заједно са представницима Туристичке организације Србије, учествовали на 8. Дунавском салону који је организован у представништву немачке покрајине Баден-Виртемберг у Берлину.
Дунавски салон одржава се као пратећи догађај Међународног сајма туризма ITB у Берлину, а гости овог догађаја имали су прилике да на штанду Србије пробају нашу традиционалну храну и пиће, као и да се увере у богату туристичку понуду Србије.
Учешће Србије на Дунавском салону део је напора да се унапреди привредна, културна и научна сарадња, као и међуљудски контакти и размена међу земљама Подунавског региона, где и Немачка и Србија играју истакнуту и важну улогу.

7.3.2023.

Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој је јуче, уз спектакуларан концерт нашег чувеног виолинисте Немање Радуловића у Берлинској филхармонији, обележила Дан државности Републике Србије и 140 година од потписивања Tрговинске и Kонзуларне конвенције. Уз званице из Службе канцелара, Министарства иностраних послова, Министарства привреде, Привредне коморе, политичких, привредних, медијских и културних кругова Немачке, као и из дипломатског кора, прослављен је наш национални празник и велики јубилеј у билатералним односима Србије и Немачке. Пре концерта Амбасада је уприличила пријем у просторијама Берлинске филхармоније, а гости су имали прилике да уживају у бравурозном извођењу нашег прослављеног виолинисте Немање Радуловића.

1.3.2023.

Представници Амбасаде Републике Србије у Берлину представили су на Годишњој скупштини немачких малих и средњих предузећа 1. марта 2023. године потенцијале за инвестирање у Србији. Заинтересованим немачким компанијама као и представницима дипломатског кора представљене су могућности за инвестирање у Србији, и подстицаји Владе Републике Србије за инвестиције.

15.2.2023.

На иницијативу Амбасаде Републике Србије у Берлину, Пошта Србије је, поводом великог јубилеја у нашим билатералним односима са Немачком, објавила пригодно филателистичко издање „Србија – Немачка: 140 година од потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције“.

Убрзо након Берлинског конгреса 1878. године, Србија и Немачка су кренуле путем успостављања званичних односа, а прве споразуме, Трговински уговор и Конзуларну конвенцију, потписале су у јануару 1883. године. Након тога су отпочеле прве немачке инвестиције у српску привреду, пре свега у рударство и индустрију. До 1914. године Србија и Немачка су закључиле укупно 10 споразума, који су за циљ имали пре свега унапређење конзуларних и трговинских односа.

9.2.2023.

Амбасадор Републике Србије у Берлину др Снежана Јанковић посетила је и ове године штандове српских излагача на сајму Fruit logistica. На веома репрезентативним штандовима је 17 излагача из Србије представило своје висококвалитетне производе, који су привукли велики број посетилаца. Сајам Fruit logistica представља водећи глобални сајам произвођача свежих биљних производа и одржава се од 8. до 10. фебруара у Берлину. У разговору са српским излагачима, амбасадорка Јанковић је истакла значај који овакве привредне манифестације имају за промоцију наших производа. Излагачи су изразили задовољство због интересовања за њихове производе, као и због прилике да склопе нова пословна партнерства на немачком тржишту.

6.2.2023.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић отворила је Инвестициону и пословну конференцију за дијаспору, која је одржана у Штутгарту 4. и 5. фебруара 2023. године, у организацији Привредне коморе Србије, Међународног центра за развој миграционе политике и Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту. Амбасадор Јанковић је у уводном обраћању истакла веома успешну привредну сарадњу коју Србија има са Немачком, као и са немачком савезном покрајином Баден-Виртемберг, у којој живи и ради преко 80 хиљада наших грађана. Истакла је да немачке компаније у Србији запошљавају 78 хиљада радника, док се очекује да трговинска размена две земље ове године пређе 10 милијарди евра. То уједно ствара могућности за повратак наших људи из иностранства и проналажење посла у матици, као и за улагања наше дијаспоре у привреду Србије, поручила је амбасадорка и истакла да Амбасада у Берлину и генерални конзулати Републике Србије у Немачкој стоје на располагању и пружају безрезервну подршку таквим плановима наших људи у расејању.

На конференцији су иступали и Ђорђе Милићевић, министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за дијаспору, градоначелница Ниша Драгана Сотировски, као и представници регионалних привредних комора из Војводине и Подунавског региона, који су учесницима конференције представили бројне могућности за улагања у Србији, као и за пословну сарадњу дијаспоре са матицом.

26.1.2023.

Амбасадор Рeпублике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић састала се данас у Берлину са Мелани Хумл, министарком за европске и међународне послове Баварске. У разговору је било речи о дугој и плодној сарадњи Србије и Баварске, пре свега у области привреде. Обострано је истакнут значај рада Заједничке комисије за привредну сарадњу, која је формирана пре више од 50 година, и наглашен интерес да се ускоро организује њено заседање.
Амбасадорка Јанковић је информисала министарку Хумл о даљим плановима за унапређење привредне сарадње, привлачење нових инвестиција из Баварске, о процесу реформи и напретку у европским интеграцијама Србије, као и о мерама на сузбијању ирегуларних миграција. Министарка Хумл је изразила подршку европском путу Србије, подвукавши спремност Баварске да даље унапређује привредну сарадњу са Србијом, као и да подржи снажење система дуалног образовања у нашој земљи, који је веома битан за привлачење нових улагања.
Амбасадорка Јанковић је овом приликом упутила позив министарки Хумл и председнику Владе Баварске Маркусу Зедеру да посете Србију.

12.1.2023.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој Њ. Е.  др Снежана Јанковић учествовала је јуче на новогодишњем пријему за амбасадоре акредитоване у Берлину који је приредио савезни председник Франк-Валтер Штајнмајер. Председник Штајнмајер је, примајући честитке и најбоље жеље амбасадорке Јанковић за 2023. годину, упутио поздраве председнику Републике Александру Вучићу и пожелео срећу и успех у Новој години. Амбасадор Јанковић је имала прилику и за краћи одвојен разговор са председником Штајнмајером, у коме је било речи о плановима за даље унапређење билатералних односа и сарадње између Србије и Немачке.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић дала је интервју за "Берлинер цајтунг" поводом ситуације на Косову и Метохији и рањавања српске деце код Штрпца.

У тексту објављеном у овом дневном листу амбасадорка је истакла да је рањавање Срба, једанаестогодишњег детета и двадесетједногодишњег младића, од стране Албанца, припадника тзв. Косовских снага безбедности, на православни Бадњи дан, доказ да Срби на Косову и Метохији живе у страху, несигурности и суочени са сталним претњама. То је такође знак да међународна заједница мора хитно да реагује како би се зауставиле антисрпске акције и терор над српским становништвом на Косову и Метохији. Нагласивши да је за Србију апсолутно највиши приоритет очување мира и стабилности како би наставила свој привредни раст и развој и привукла нове инвестиције, осудила је опасне унилатералне потезе Приштине који доводе до ескалације тензија. Они су, уз све остале проблеме са којима се суочавају Срби на Косову и Метохији, и уз одбијање Аљбина Куртија да оснује Заједницу српских општина и испуни обавезу Приштине из Бриселског споразума потписаног још 2013. године, довели до изласка Срба из привремених институција. Амбасадорка Јанковић је напоменула да Сједињене Америчке државе траже да Приштина коначно приступи оснивању Заједнице српских општина, али и да нажалост нисмо оптимистични у погледу ситуације на Косову и Метохији. "Стога је изузетно важно да ЕУ појача притисак на Приштину у циљу испуњавања ове обавезе", нагласила је амбасадорка.

На питање новинара о захтеву Европске уније да се Србија прикључи санкцијама против Русије, амбасадорка је одговорила да је Србија јасно осудила напад Русије на Украјину. "Србија зна шта значи напад на суверену земљу супротан међународном праву, јер је и сама била жртва таквог напада 1999. године, као и санкција, читавих десет година", истакла је амбасадорка. Србија се санкцијама није прикључила због заштите сопствених националних интереса и велике енергетске зависности од Русије, као и из моралних разлога и сопственог искуства да санкције, чији легитимитет мора да буде потврђен у Уједињеним нацијама, највише погађају обичне грађане, нагласила је она.

10.11.2022.

На Универзитету у Хамбургу je 10. новембра о.г. отворена изложба „Вук и Немци“, коју организују Амбасада Републике Србије у Берлину и „Вукова задужбина“.

Изложба, коју је на иницијативу амбасадора Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежане Јанковић сачинила „Вукова задужбина“ под покровитељством Министарства културе Р.Србије, представља својеврсно сведочанство о сарадњи Вука Стефановића Караџића са знаменитим Немцима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других, као и о времену које је пре готово 200 година провео у Немачкој.

На свечаном отварању на Универзитету у Хамбургу, у име ове институције присутнима се обратио проф. др Роберт Ходел, директор Института за славистику, који је указао на значај преводилачког опуса Гетеа, Јакоба Грима и читаве плејаде преводилаца који су дошли после њих за упознавање немачке и европске јавности са српском и јужнословенском народном књижевношћу.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић је, обраћајући се присутнима, истакла да је сарадња Вука Караџића са великанима немачке културе пре читава два века резултирала духовним и културним прожимањем наших народа, обогативши немачки културни простор знатижељом и интересовањем за српску народну књижевност. Она је рекла да су Амбасада Србије у Берлину и „Вукова задужбина“ овом изложбом желеле да приближе публици, како оној у Немачкој, тако и оној у Србији, чињеницу да испод талога историје и тешких момената, којима су повремено обележени српско-немачки односи, постоји једна оваква ризница међусобног разумевања, уважавања и жеље за бољим упознавањем.

У име „Вукове задужбине“, публици у Хамбургу обратио се проф. др Бошко Сувајџић, један од коаутора изложбе и председник Управног одбора „Вукове задужбине“. Упознавши присутне са процесом настајања изложбе, проф. Сувајџић је провео публику кроз најважнија места, ликове и догађаје који су обележили Вукову сарадњу са интелектуалном елитом Немачке у 19 веку. Проф. Сувајџић је нагласио да је Вукова сарадња са немачким писцима, филозофима и историчарима тог доба рађала плодове и генерацијама касније, стварајући прву подлогу за плодоносан преводилачки рад и упознавање немачке јавности са српском књижевношћу.

Гост на отварању била је и др Јасмина Митровић Марић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Данској, која је публику упознала са Вуковим контактима и са данским писцима тог доба, илуструјући утицај и домете Вуковог рада међу интелектуалном елитом ондашње Европе.

Међу многобројним посетиоцима, отварању изложбе присуствовали су професори и студенти славистике Универзитета у Хамбургу, представници немачких културних и образовних институција, међу којима је била и др Олга Елермајер Животић, истакнути слависта и доцент у пензији Универзитета у Хамбургу. Такође, отварању је присуствовала и генерални конзул у Хамбургу Наташа Рашевић, а одазвали су се и бројни угледни представници српске дијаспоре, међу којима су били и чувени лекар проф. др Надежда Басара, представници друштава „Никола Тесла“ и „Младост“ из Хамбурга, Српског културног центра из Бремена, свештеници из црквене општине у Хамбургу, наставници Допунске школе на српском језику из Хамбурга и Бремена и многи други. 

Отварање изложбе у Хамбургу је подржало немачко Друштво за Југоисточну Европу  (Südosteuropa - Gesellschaft).

Изложба ће се на Универзитету у Хамбургу приказивати до 10. децембра 2022. године, након чега се сели у друге културне и универзитетске  центре у Немачкој, као што су Берлин, Јена, Хале и други.

5.11.2022.

У Амбасади је 05. новембра одржана свечаност поводом доделе награда ученицима Допунске школе на српском језику у Савезној Републици Немачкој за најбоље радове написане у оквиру литерарног конкурса „Српски језик, чувар нашег идентитета“. Овај конкурс је, на иницијативу амбасадорке др Снежане Јанковић, реализован другу годину за редом у Амбасади у Берлину.

На конкурсу је учествовало 56 ученика од 1. до 8. разреда основне школе из свих делова Немачке, од којих је награђено њих 12. Најбољи радови награђени су захвалницама и књигама наших чувених писаца које је обезбедила Амбасада, док је осталој деци Амбасада доделила пригодне похвалнице за учешће.

Циљ конкурса је био да код наше деце која су рођена, расту и школују се у Немачкој, подстакнемо размишљања о томе зашто је битно да негују знање српског језика и ћириличног писма.

Обраћајући се присутнима, амбасадорка др Снежана Јанковић је, између осталог, истакла да је заједнички задатак Амбасаде и Допунске школе на српском језику да код наше деце у расејању негују српски језик и ћирилично писмо, чувајући на тај начин и њихов идентитет и свест о коренима. Захвалила се родитељима, који поред бројних обавеза значајно доприносе раду допунских школа у Немачкој и издвајају време како би њихова деца редовно похађала наставу српског језика.

Свечаности у Амбасади су присуствовали награђени ученици из Берлина, Хамбурга, Франкфурта на Мајни и Минхена, њихови родитељи и наставници, као и координатор Допунске школе за српски језик у Немачкој Биљана Букинац.

4.11.2022.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић је дала интервју за „Rozhlad“, културни часопис Лужичких Срба из Бауцена, који је објављен у најновијем издању овог часописа. У интервјуу је истакла да су Срби у културолошком погледу веома блиски и историјски повезани са Лужичким Србима, али да већина наших грађана до сада није имала прилике да се подробније упозна са културом Лужичких Срба. Стога сматра веома битним да интересовање за наше боље међусобно упознавање и те како постоји, као добар темељ на којем можемо да градимо ближе односе.

Имајући у виду изразиту културолошку блискост, која се огледа и у језику, обичајима и ношњи, амбасадорка Јанковић је истакла да би било добро да обе стране начине озбиљнији напор да једни друге боље упознамо, између осталог и кроз сарадњу наших културних и образовних институција. Своје интересовање за сарадњу са Лужичким Србима објаснила је осећајем велике блискости у језичком и културолошком смислу, али и чињеницом да упркос томе до сада није било много контаката између наших народа. Простор за сарадњу види у бројним областима, од просвете, науке и културе па до економије, истакавши да је посебно важно пре свега се фокусирати на културну сарадњу, која нам пружа прилику да се боље упознамо и увидимо све сличности које нас повезују.

Амбасадорка Снежана Јанковић се осврнула и на своју посету Доњој Лужици  у мају ове године, оценивши је изузетно успешном. Нагласила је да је то био само први корак ка успостављању сарадње са Лужичким Србима и изразила наду да ће имати прилике да посети и друге регионе у којима живе Лужички Срби и да ће из тих контаката произаћи обострано корисна, духовно обогаћујућа сарадња двају блиских народа, Срба и Лужичких Срба.

Интервју можете погледати ОВДЕ.

29.10.2022.

На позив председнице Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој др Бранкице Ђаволовић, амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић присуствовала  је годишњој скупштини и свечаној вечери поменутог Друштва, који су одржани у Келну. Обративши се скупу, амбасадор Снежана Јанковић је истакла значај сарадње чланова овог Друштва са образовним и здравственим институцијама у Србији. Изразила је захвалност за њихове активности на едукативном и хуманитарном плану, имајући у виду да се уз помоћ Друштва српских лекара и стоматолога у Немачкој лекари из Србије усавршавају на немачким клиникама, као и да је Друштво донирало медицинске апарате здравственим институцијама у Србији. Пренела је спремност Амбасаде да пружи помоћ у реализацији сличних пројеката, са жељом да сарадња овог Друштва са институцијама у матици буде још снажнија. Годишњој скупштини су присуствовали чланови Друштва из читаве Немачке.

24.10.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са министарком за европске послове и климатска питања Савезне Републике Немачке Аном Лирман о билатералним односима, наставку европских интеграција Србије, дијалогу Београда и Приштине, као и о енергетској сарадњи.

Брнабић је упознала саговорницу са плановима свог новог кабинета, истакавши да посвећеност пуноправном чланству у Европској унији остаје приоритет.

Она је навела да је привредна и економска сарадња са Немачком одлична, као и да немачке компаније запошљавају 78.000 људи у Србији, што изузетно ценимо.

Према њеним речима, изазови који су пред Србију, као и друге европске земље постављени када је реч о енергетици, захтевају нови приступ том проблему, што подразумева велика улагања у развој енергетске инфраструктуре, а посебно у нове изворе зелене енергије.

Премијерка је навела да ће међусобна сарадња по том питању бити од значаја.

Говорећи о наставку дијалога са Приштином, Брнабић је још једном указала на то да је Београд учинио све што је Бриселским споразумом предвиђено и да очекује да Приштина формира Заједницу српских општина.

Лирман се сагласила са председницом Владе да српско-немачка сарадња има простора за развој, посебно истакавши значај наставка сарадње у оквиру Берлинског процеса, која је важна за будућност свих људи који живе на овом простору, посебно младих.

Уједно, министарка је исказала захвалност за предузете кораке по питању усаглашавања са визном политиком ЕУ, и уједно истакла важност већег усаглашавања Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

24.10.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са државном министарком за европске послове и климатска питања Савезне Републике Немачке Аном Лирман, са којом је разговарао о дијалогу Београда и Приштине, европским интеграцијама, енергетској кризи и климатским променама.

Председник Вучић је истакао да је Србија посвећена дијалогу као начину за решавање свих отворених питања, неугрожавајући своје државне и националне интересе.

Говорећи о енергетској и климатској кризи, председник Вучић је рекао да ће Србија убудуће више улагати у обновљиве изворе енергије, по узору на бројне немачке компаније у Србији, које су много уложиле у соларне панеле, a у циљу уштеде и производње електричне енергије за своје потребе.

Министарка Лирман је позвала Србију да се усагласи по питању спољне политике и визног режима Европске уније.

21.10.2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Берлину на састанку министара спољних послова учесница "Берлинског процеса", на коме је било речи о припреми самита ове иницијативе 3. новембра, али и о енергетској безбедности, мигрантској кризи и европским интеграцијама западног Балкана.

Министар Селаковић је после састанка изјавио да је на том скупу, коме је председавала министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок, било речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану.

Kако је навео шеф српске дипломатије, састанку су, осим министара са западног Балкана, присуствовали и министри спољних послова Аустрије, Чешке, Грчке, Хрватске и Бугарске, али и представници Италије, Уједињеног Краљевства, Француске и Пољске.

"На састанку је било речи о припреми самита 'Берлинског процеса' који ће бити одржан 3. новембра у Берлину, али се посебна пажња посветила питањима као што су енергетска безбедност, мигрантска криза, свакако европске интеграције западног Балкана. Било је речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је пренео да је састанак у Берлину био прилика и за билатералне сусрете и да је са министрима спољних послова Северне Македоније и Грчке, Бујаром Османијем и Никосом Дендијасом разговарао о безбедносној, енергетској кризи у Европи, кризи која је изазвана повећаном стопом инфлације која је резултат рата.

Према његовим речима, са колегама из Северне Македоније и Грчке разговарао је и о изазовима са којима ћемо се сусретати у будућности.

Министар Селаковић је навео да је једна од посебних тема била мигрантска криза, зато што се Северна Македонија, Грчка и Србија налазе на југиосточној европској мигрантској рути, односно мигрантској рути која нашу позицију чини врло парадоксалном.

Шеф српске дипломатије је објаснио да мигранти долазе у Србију и Северну Македонију са територије земаља ЕУ, не са циљем да у њима остану, већ да би опет отишли у земље ЕУ.

"Још једном сам истакао важност заузимања и дефинисања јединствене европске позиције по овом питању, како би се заиста нашао ефикасан, делотворан и добар одговор на овај велики изазов и велики проблем са којим се суочава цела Европа", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић се на маргинама скупа састао и са државним министром за Европу у Министарству иностраних послова Уједињеног Краљевства Леом Докертијем.

21.10.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадоре земаља Квинте, као и шефа Делегације ЕУ на њихов захтев. Том приликом амбасадори су председнику Вучићу уручили заједнички документ у коме изражавају забринутост због могућег нарушавања стабилности у региону, а уочи истицања рока за пререгистрацију возила са српским таблицама на Косову и Метохији.

Председник Вучић је рекао да дели забринутост због могућих тензија, додавши да је Србија посвећена дијалогу као начину за решавање отворених питања, на корист Срба и Албанаца који живе на Косову и Метохији, неугрожавајући своје државне и националне интересе. Председник Вучић је указао на то да су досадашње напетости настајале због једностраних потеза Приштине, као и на то да Приштина не поштује одредбе Споразума о слободи кретања, закљученог уз посредство ЕУ.

Амбасадори Квинте и шеф Делегације ЕУ су захвалили председнику Вучићу на конструктивном ангажовању Србије у испуњавању Мапе пута за примену споразума о енергетици, као дела дијалога са Приштином.

Састанак је делом био посвећен и дешавањима у региону, као и кретањима на глобалној сцени.

18.10.2022.

Поштовани председниче Савета безбедности,
Уважени чланови Савета безбедности,
Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији. 

Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену. 

И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине. 

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба. 

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.   

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти. 

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине. 

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда. 

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима. 

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу. 

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону? 

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана. 

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана. 

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију. 

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,
Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању. 
Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.
Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.

20.12.2022

Амбасадор Републике Србије у Немачкој др Снежана Јанковић имала је састанак са државном министарком у Министарству спољних послова Немачке др Аном Лирман. У разговору је било речи о даљем напретку Србије у процесу евроинтеграција. Такође, амбасадорка Јанковић је обавестила државну министарку Лирман о напорима Србије ка јачању удела обновљивих извора енергије у укупној енергетској потрошњи, као и напорима за диверсификацију снабдевања енергентима. Подсетивши да Република Србија има потписан Меморандум о разумевању о климатском партнерству са Немачком, као једна од свега неколико земаља у свету и једина земља из Европе, амбасадорка Јанковић је истакла да то пружа основ за још снажнију сарадњу Србије и Немачке у области Зелене агенде и еколошких пројеката. Државна министарка Лирман је изнела спремност Министарства спољних послова Немачке да на том пољу тесно сарађује са Србијом.

У разговору је било речи и о другим актуелним темама у региону Западног Балкана, попут састанака у оквиру Берлинског процеса, дијалога Београда и Приштине и даљих реформи у Србији у области европских интеграција. Обострано је изнето очекивање да ће на самиту Берлинског процеса бити усвојени значајни договори, који ће допринети даљем повезивању и јачању сарадње на Западном Балкану.

20.10.2022.

У јутрашњем издању дневног листа Süddeutsche Zeitung објављен је интервју са амбасадором С. Јанковић у оквиру ширег текста под насловом „Србија најављује строже визне мере“.

На почетку чланка је дат осврт на недавну изјаву МУП СР Немачке Н. Фејзер да Србија „мора да усклади своју визну политику са ЕУ сада, а не некад“, уз наводе да се број ирегуларних миграната значајно повећао у Немачкој, између осталог и због безвизног режима који Србија има према неким земљама попут Индије, Кубе, Туниса и Бурундија, одакле мигранти долазе у Србију, па затим настављају свој пут према ЕУ. Такође је наведена изјава МУП Фејзер да би ова пракса могла да угрози евроинтеграције Србије, као и изјава комесара ЕУ И. Јохансoн да би Србија морала да буде „кажњена“ укидањем безвизног режима за грађане Србије за путовања у ЕУ.

Амбасадор С. Јанковић је у интервјуу истакла забринутост због оваквог извештавања, рекавши да се стиче утисак да је визна политика Србије главни проблем у вези са ирегуларним миграцијама према ЕУ. Негирала је такав наратив, указујући на званичну статистику Србије, по којој је највећи број миграната од почетка године у Србију ушао из Бугарске, С. Македоније и Албаније, док је само 6,67% њих ушло преко аеродрома у Београду. Навела је да још увек највећи број миграната долази из Авганистана, Сирије и Пакистана. Амбасадор С. Јанковић је такође истакла да је Србија разумела забринутост немачких и европских партнера и да жели да заједно са њима допринесе решењу овог проблема. Нагласила је да су већ пооштрена правила за улазак у земљу за држављане Индије, Бурундија, Кубе и Туниса, који сада, приликом уласка у авион на почетној дестинацији, морају, између осталог, да покажу и своју повратну авионску карту. Подсетила је на изјаву председника А. Вучића да ће Србија до краја године значајно ускладити своју визну политику са визном политиком ЕУ, као и да је у ту сврху формирана посебна радна група Владе.

Амбасадор С. Јанковић се оштро супротставила инсинуацијама у појединим немачким медијима да је такав визни режим уперен против држава ЕУ које су признале независност тзв. Косова, као и да Србија то ради по налогу Москве како би се мигранти циљано усмеравали ка ЕУ, рекавши да такав визни режим са многим земљама датира још из времена бивше Југославије и представља наслеђе из тог доба.

У тексту се додаје да је Југославија била земља оснивач Покрета несврстаних будући да у време хладног рата није желела да се прикључи ниједном од блокова.“

7.10.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас церемонији отварања новог објекта компаније MTU Maintenance Serbia, који ће постати витални део глобалне мреже за одржавање компаније MTU и у којем ће се вршити поправке делова мотора за авионе, и том приликом истакао да су немачке инвестиције од изузетног значаја за раст и развој наше земље и да ће настојати да их у будућности буде више.

Председник Вучић је уочи отварања одржао састанак са представницима компаније, а  током обиласка фабрике изразио одушевљење новим погонима и истакао да оваква инвестиција мења Србију. 

„Не постоји лепша и важнија вест за Србију од овога данас. MTU је више од свега што смо досад имали, важније за нас, корак напред, сигнал више за Србију и оно што је данас уз нижу цену енергената наша кључна предност - људи, дуално образовање на којем смо инсистирали“, рекао је председник Вучић и додао да је Влада Србије немачку инвестицију у Новој Пазови, на којој се радило шест година, подржала са 14,6 милиона евра, али да ће се то вишеструко исплатити. Он је истакао и да смо поносни на инвестиције и изграђене приступне саобраћајнице у Новој Пазови, али и да ће се наставити са радовима на инфраструктури.

Председник Вучић је навео да ће компанији MTU, као и другим инвеститорима у Србији, бити потребни радници који се тешко налазе на тржишту, због чега ће се више радити на дуалном обазовању.

"Радници да знају да је на њима још већа одговорност да остваре своје снове и снове својих породица, али и целе Србије зато што овај сан заједно са вашим породицама сневамо и ми", поручио је председник Вучић.

Амбасадорка Савезне Републике Немачке Анке Kонрад нагласила је колико је добра сарадња Србије и Немачке на економском нивоу.

„Инвестиције немачких компанија су велика могућност за Србију и успехе у будућности“, поручила је немачка амбасадорка.

4.10.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је данас, у разговору са новопостављеним директором Немачко-српске привредне коморе Александром Маркусом, да је Немачка један од најзначајнијих економских партнера и инвеститора у српску привреду.

Брнабић је, говорећи о даљој сарадњи и инвестицијама немачких компанија на наше тржиште, истакла да је наш циљ повећање немачких инвестиција и јачање сарадње у кључним областима, које су покретач српске привреде.

Имајући у виду то да је држава успела да обезбеди повољну инвестициону климу и добар законодавни оквир за компаније које желе да инвестирају и прошире своје пословање у Србији, премијерка је подвукла да ће опредељење и нове владе бити значајна подршка сарадњи са Немачко-српском привредном комором.

Представници ове привредне коморе су оценили привредну климу у Србији као веома добру и указали на то да постоји пораст поверења немачких компанија у нашу државу, те да су процене да би готово 95 одсто компанија које већ раде у Србији поново инвестирале.

Према њиховим речима, скоро половина ових предузећа планира увећање инвестиција.

Позитивно је оцењен и ефекат улагања у дуално образовање, у којем учествују и немачке компаније, уз напомену да је неопходна његова интензивнија промоција, јер постоји стална потреба за образованим кадровима.

Немачке фирме у Србији, како је објашњено, запошљавају више од 76.000 српских радника, а циљ је да се број радних места у наредним годинама повећа.

Брнабић је навела да ће држава наставити са овим моделом образовањем, којим је до сада обухваћено 10.000 ученика и 800 компанија, што је од изузетне важности за привреду и лакше запошљавање младих.

У дуално образовање је, како је објаснила, инвестирано више од 191 милион евра, а планирана су и нова улагања, јер је препознато да је ово добар пут да се дође до школованог кадра који ће моћи да одговори на потребе компанија на нашем тржишту.

На састанку је закључено да заинтересованост немачких компанија за инвестирање, повољна пословна клима и позитивна сарадња двеју држава у области економије отварају могућности за даље јачање сарадње у бројним областима.

30.09.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са специјалним изаслаником Владе Савезне Републике Немачке за државе Западног Балкана Мануелом Сарацином са којим је разговарао о наставку дијалога Београда и Приштине и актуелној ситуацији у региону.

Председник Вучић је поновио став и позицију Србије у погледу свих питања на Западном Балкану истичући да се наша земља залаже за додатно унапређење међусобног повезивања и економске сарадње у региону. Председник Вучић је такође нагласио да Србија наставља са политиком одговорног приступа свим регионалним питањима, јер је то најбољи пут за очување стабилности и напредак целог региона.

Саговорници су се посебно осврнули на наставак дијалога Београда и Приштине, као и на припреме докумената и значај самог састанка у оквиру Берлинског процеса, као и на остваривање права на четири слободе – слободно кретање људи, робе, услуга и капитала.

Том приликом, председник Вучић је поновио да се Србија посвећена политичком дијалогу као примарном начину решавања свих изазова на Балкану, али да ће наставити да штити свој територијални интегритет и суверенитет уз доследно залагање за поштовање међународног права. 

Председник Вучић је исткао да Србија цени и подржава Берлински процес, као формат који на конкретан начин даје подстрек евроинтеграцијама Западног Балкана.

29.09.2022.

Састанак са државном секретарком Mинистарства за економске послове и климатску акцију СР Немачке

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са државном секретарком Министарства за економске послове и климатску акцију Савезне Републике Немачке Франциском Брантнер, са којом је разговарао o билатералним и економским односима, енергетици, као и немачким инвестиционим пројектима у Србији.

Председник Вучић и државна секретарка Брантнер су разматрали и потенцијале за даљу сарадњу Србије и Немачке, посебно у сфери зелених инвестиција и борбе против климатских промена, са освртом на еколошке стандарде, техничке контроле и експертизе у области рударства и енергетике.      

Председник Вучић је истакао да је Немачка међу водећим привредним партнерима и најважнији билатерални донатор Србије, да су компаније те земље присутне у свим виталним секторима привреде, као и да међусобна економска сарадња све више укључује инвестиције у високо-технолошком сектору.

Двоје саговорника су изразили чврсту вољу да наставе блиску и директну сарадњу у областима од значаја за обе земље, нарочито у секторима енергетике и животне средине, у које Немачка улаже највећи део својих средстава.

26.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас акредитивна писма новоименоване амбасадорке Савезне Републике Немачке Анке Конрад и пожелео јој добродошлицу и успешан мандат у Београду.

Током састанка, председник Вучић и амбасадорка Конрад разговарали су о даљем развоју билатералних односа и додатном интензивирању економске сарадње.

Председник Вучић је истакао да је Немачка водећи привредни партнер Србије због чега је наш кључни интерес повећање немачких инвестиција. 

Амбасадорка Конрад је рекла да је Србија важан партнер Немачке, као и да очекује да наша земља уведе санкције Русији.

Према речима председника Вучића, регионална сарадња и очување стабилности у региону су спољнополитички приоритети Србије.

Предајући акредитивна писма председнику Републике Србије, амбасадорка Конрад је истакла да Немачка снажно подржава европски пут Србије и политику регионалне стабилности.

24.9.2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума. 

"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије. 

Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН. 

"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић. 

Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН. 

"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић. 

Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане. 

"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.

22.09.2022.

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије. 

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину. 

Eкселенције, 

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.

Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла. 

Даме и господо, 

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.

Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства. 

Даме и господо, 

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

14.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са специјалним изаслаником Владе Савезне Републике Немачке за државе Западног Балкана Мануелом Сарацином, са којим је разговарао о актуелној ситуацији у региону, као и о могућностима за додатно унапређење међусобног повезивања и свеобухватне сарадње земаља Западног Балкана, пре свега у области економије.

Председник Вучић је поновио позицију Србије у погледу свих питања на Западном Балкану, а то су доследно залагање за поштовање међународног права, територијалног интегритета свих земаља и непрестано ангажовање на свим пољима како би се очувао мир неопходан за даље јачање поверења и свестранију регионалну сарадњу.

Председник је посебно истакао да је Србија до сада показала да је регионално повезивање итекако могуће, јер је иницијатива Отворени Балкан пример изузетно добре сарадње, о чему сведочи и недавно одржани Самит лидера ове иницијативе, као и Први међународни сајам Винска визија Отвореног Балкана, који је у Београду окупио велики број привредника из земаља региона, учврстио постојећа и етаблирао нова партнерства.

Председник Вучић је нагласио да Србија наставља са политиком озбиљног и одговорног приступа свим регионалним питањима и да је посвећена политичком дијалогу као примарном начину решавања свих изазова, али и најбољем путу за очување стабилности у циљу што бржег развоја и напретка свих земаља у окружењу.

„Управо зато Србија цени и подржава и Берлински процес као формат који на конкретан начин и путем конкретних пројеката подржава евроинтеграције Западног Балкана“, поручио је председник и додао да је Србија проактиван учесник свих форума који препознају напоре наше и земаља региона на европском путу.

13.9.2022.

У септембарском броју часописа "Ruhr Wirtschaft" који издаје Привредна комора у Дортмунду, објављен је интервју са амбасадором Србије у Немачкој др Снежаном Јанковић. У тексту под насловом "Чланство у Европској унији има највиши приоритет", наводи се да је амбасадорка Јанковић посетила Привредну комору у Дортмунду и разговарала са Штефаном Шрајбером, генералним директором, и Вулфом Кристијаном Ерихом, надлежним за спољну трговину у овој комори, која је међу привредним коморама у Северној Рајни Вестфалији надлежна за сарадњу са Србијом.

На питање каква је актуелна економска ситуација у Србији, амбасадорка Јанковић је одговорила да је привреда Републике Србије у кризним временима, изазваним најпре пандемијом а затим и сукобом у Украјини, показала велику отпорност и виталност. Истакавши да је Влада Републике Србије још 2014. године предузела снажне  мере  фискалне стабилизације, навела је да је пад БДП у 2020. години, у односу на претходну годину, био занемарљив, износећи свега -1,0%, док је  у 2021. години остварен раст од чак 7,0%. Наша привреда је у првом кварталу ове године наставила са растом од 4,4%, што је у поређењу са многим другим земљама изузетан успех. Наш најзначајнији спољнотрговински партнер је годинама уназад Немачка, размена роба и услуга између Србије и Немачке расте по годишњој стопи од скоро 10%, а на крају прошле године је износила 6.514,2 милијарде евра. Немачке инвестиције су довеле до запошљавања 76200 хиљада радника у Србији, а наш циљ је да тај број ускоро достигне 100.000, истакла је амбасадорка Јанковић.

У вези са процесом европских интеграција Србије и новим могућностима које произилазе из потребе за стабилним ланцима снабдевања, амбасадорка Јанковић је указала на чињеницу да је чланство у ЕУ циљ Републике Србије од 2000. године до данас и наш највиши спољнополитички приоритет. Преговори о чланству су почели 2014. године и одвијају се темпом за који и Србија и ЕУ сматрају да може и мора бити динамичнији. Србија искрено дели  вредности на којима почива ЕУ и спремна је да европској породици народа пружи свој допринос, а не да само од ње профитира, рекла је амбасадорка. Што се тиче ланаца снабдевања, пандемија и актуелни проблеми су показали да су близина и поузданост снабдевања веома важни фактори и да би Србија и Западни Балкан требало да буду у фокусу немачких пословних партнера. Не само географска близина, већ и развијена инфраструктура, те културолошка блискост и познавање немачког језика код доброг дела становништва чине снажну основу за  још бољу и интензивнију сарадњу са Немачком. 

Амбасадорка је такође нагласила да је Северна Рајна Вестфалија традиционално једна од најважнијих покрајина у Немачкој када је реч о нашим свеукупнуим билатералним односима. Постоји изузетно развијена и богата економска сарадња и велики број инвеститора долази из ове покрајине, са којом Србија остварује 17,4% укупне трговинске размене са Немачком. Сектори који, по нашем мишљењу, имају највећи потенцијал да допринесу даљем унапређењу економских односа су пољопривредно-прехрамбени сектор, посебно био-храна, металска, текстилна, грађевинска и дрвна индустрија, као и ИТ сектор, при чему област информационо-комунукативних технологија у Србији бележи висок раст последњих година и један је од највећих потенцијала земље, навела је амбасадорка. Такође је истакла да Србија доста улаже у унапређење постојеће путне и железничке инфраструктуре и да бисмо желели да немачке компаније више учествују у стратешким инфраструктурним пројектима у Србији.

Посебно се осврнувши на иницијативу Отворени Балкан, која је за кратко време и упркос изазовима пандемије допринела унапређењу свеукупне сарадње између трију земаља покретача иницијативе – Србије, Северне Македоније и Албаније, амбасадорка је напоменула да се Отворени Балкан, као и Европска унија, заснива на четири слободе – кретања робе, услуга, људи и капитала - и  да је у питању  отворена и инклузивна иницијатива, којој су добродошли да се прикључе сви из региона. 

Амбасадорка Јанковић је на крају нагласила да се Србија налази у јеку снажног привредног развоја и да је у питању растуће, перспективно тржиште које пружа бројне погодности. То довољно илуструје податак да је  Србија привукла готово 70% свих директних страних инвестиција у региону Западног Балкана, као и да је 2021. годину завршила са 3,9 милијарди евра директних страних инвестиција, што је више него рекордне 2019. године. Изразила је уверење да ће се тај тренд наставити и убудуће, између осталог захваљујући и улагањима немачких компанија.

13.9.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са специјалним представником Владе Савезне Републике Немачке за Западни Балкан Мануелом Зарацином о ситуацији у региону и предстојећем самиту Берлинског процеса, који ће бити одржан у новембру ове године.

Брнабић је истакла да је сарадња у региону, као и са свим партнерима који допринoсе тој сарадњи, стратешко опредељење Србије у циљу не само економског развоја региона, већ и као идеје повезивања и уједињења Западног Балкана и његовог приближавања Европској унији.

Наша земља пружа подршку Берлинском процесу, истакла је премијерка, подсећајући на то да је Србија снажно подржала идеју заједничког регионалног тржишта у оквиру процеса, која се односи на слободно кретање људи, робе, услуга и капитала, а за које је усвојен и акциони план у новембру прошле године.

Зарацин је успостављање заједничког тржишта означио као тренутно најзначајнији пројекат и изразио очекивање да ће ове и сличне иницијативе омогућити стварање просперитетнијег окружења и дати конкретне резултате и бенефите за становнике региона.

Специјални представник Немачке за Западни Балкан је истакао да је Немачка посвећена напретку Западног Балкана и подршци европским интеграцијама региона.

Он је, говорећи о предстојећем самиту, навео и да ће, у светлу актуелне ситуације, важне теме бити климатска заштита и енергетска безбедност региона.

Када је у питању дијалог Београда и Приштине, Брнабић је навела да се Београд залаже за наставак разговора под окриљем Европске уније, који је и једини могући пут за постизање одрживог договора и нормализацију односа.

Зарацин је честитао председници Владе на новом мандату и изразио уверење да ће се политички дијалог и сарадња и свеукупни односи са Немачком и даље развијати.

13.9.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић примио је данас амбасадоре САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Норвешке при НАТО у Бриселу.

Министар Селаковић је истакао да Србија, као војно неутрална земља, жели да настави да унапређује партнерску сарадњу са НАТО, будући да је очување мира и стабилности у региону од заједничког интереса.

Селаковић је саговорнике упознао са политичком и безбедносном ситуацијом у региону, истакавши да Србија остаје чврст и поуздан стуб мира и стабилности на западном Балкану.

Србија, како је додао, своју чврсту опредељеност за стабилност у региону и мирно решавање свих отворених питања потврђује, између осталог, и кроз иницијативу „Отворени Балкан“, преко које економском сарадњом земаља у региону превазилазимо политичке несугласице.

Шеф српске дипломатије посебно се осврнуо на ситуацију на Косову и Метохији, поновивши опредељеност Београда за дијалог под окриљем ЕУ и постизање компромисних и одрживих решења.

Селаковић је упозорио на образац деловања Приштине, која повлачи једностране потезе на штету српског народа на Косову и Метохији, чиме дестабилизује ситуацију на терену, истовремено одбијајући да спроведе обавезе које је преузела Бриселским споразумом.

Министар је упознао амбасадоре и са положајем српског народа на КиМ и серијом међуетничких инцидената против Срба, истакавши синоћни напад Албанаца и рањавање двојице Срба у Бабином Мосту.

Нагласивши значај ангажовања КФОР-а, у оквиру мандата који му је поверен Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, Селаковић је упозорио да би свака наредна провокација Приштине могла да изазове несагледиве последице.

Саговорници су разговарали и о актуелној ситуацији у региону западног Балкана, као и о геополитичким последицама рата у Украјини.

Састанку су присуствовали и амбасадори САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Норвешке у Србији као и специјални изаланик Норвешке за западни Балкан.

10.9.2022.

На позив представника Лужичких Срба М. Тадић је у име Амбасаде присуствовао обележавању 70 година од оснивања Лужичкосрпске гимназије у Котбусу, 10. септембра. У свечаном делу програма приређен је концерт омладинског хора Лужичких Срба из Бауцена „Сербска културна бригада“. Хор основан 1949. године изводио је дела најпознатијих лужичкосрпских композитора и текстописаца Х. Зејлера и К. А. Коцора који су заједнички стварали током 19. века, а који су између осталог компоновали и химну Лужичких Срба „Лепа Лужица“. Након званичног дела за госте је приређен и концерт модерне лужичкосрпске музике.

Свечаности су, поред великог броја посетилаца, присуствовали и представници Лужичких Срба из Горње и Доње Лужице, као и званичници Министарства културе Бранденбурга на чијој територији се Котбус налази. Организатори су најсрдачније захвалили на присуству представника Амбасаде Србије и изразили интерес за даљим јачањем контаката и сарадње.

12.9.2022.

Амбасадорка Србије у Немачкој  др Снежана Јанковић сусрела се данас са др Криштофом Хојзгеном, председавајућим Минхенске безбедоносне конференције и бившим амбасадором Немачке при Уједињеним нацијама. У разговору је обострано оцењено да се српско-немачки односи развијају узлазном путањом, наручито у економској сфери. Амбасадорка Јанковић је истакла значај одржавања интензивног политичког дијалога са Немачком и захвалила за подршку Савезне Републике Немачке европским интеграцијама Србије. Такође су размењена мишљења о ситуацији на Косову и Метохији.

Амбасадор Хојзген је обавестио амбасадорку Јанковић о предстојећим активностима у оквиру Минхенске безбедоносне конференције везаним за Западни Балкан и изразио очекивање да ће на следећем годишњем скупу у фебруару 2023. године у Минхену имати прилику да угости наше највише званичнике.

5.9.2022.

У просторијама Више школе у Лагенхагену (Хановер), 5. септембра отворена је изложба фотографија посвећена Новом Саду као Европској престоници културе за 2022. годину. Изложба је организована од стране Више школе и српске дијаспоре из Лагенхагена у сарадњи са представницима Новог Сада који су обезбедили фотографије.

Свечаности поводом отварања изложбе присуствовало је око 40 гостију који су имали прилике да се ближе упознају са знаменитостима Новог Сада, попут Петроварадинске тврђаве, синагоге, Дунавског парка, Трга слободе и др. Посебан осврт је дат и на новосадске мостове, имајући у виду да је мото Новог Сада као Европске престонице културе за 2022. годину „За нове мостове“. Међу бројним немачким посетиоцима били су и кандидати за посланике Парламента покрајине Доња Саксонија из Лагенхагена Р. Фредерман и Т. Вок.

На позив организатора, М. Тадић је као представник Амбасаде присуствовао отварању изложбе.

4.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је заједничко писмо председника Републике Француске Емануела Макрона и канцелара Савезне Републике Немачке Олафа Шолца. У писму се каже:

„Упућујемо Вам ово заједничко писмо у тренутку од пресудног значаја за безбедност на европском континенту и стабилност у региону Западног Балкана. Уверени смо да, у светлу руске агресије над Украјином, морамо да уложимо још снажније напоре, како би европска перспектива земаља Западног Балкана постала реалност и како би се решили дуготрајни билатерални и регионални спорови. Пуна нормализација односа Косова и Србије је од суштинског значаја за Западни Балкан.

Обраћамо Вам се као лидеру Ваше земље, како бисмо апеловали на Вас да покажете максималну одлучност и спремност да доносите тешке одлуке, које воде ка напретку у дијалогу између Косова и Србије, под окриљем ЕУ. Недавне тензије су показале да су конструктивни кораци напред хитно потребни, како на практичном, тако и на политичком нивоу.

Стога смо задужили наше саветнике за спољну и безбедносну политику, Јенса Плетнера и Емануела Бона, да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима. Предлажемо да наши саветници, заједно са Мирославом Лајчаком, посете Косово и Србију, како би истражили могућности да се процес брзо покрене напред.

Искрено се надамо да ће ова иницијатива наићи на Ваше интересовање и подршку“, наводи се у заједничком писму Макрона и Шолца.

2.9.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.

Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

                  07.08.2022.                  

Амбасада је 7. августа 2022. године, заједно са Српском православном црквом у „Храму Васкрсења Христовог“ у Берлину-Темпелхоф, организовала скуп поводом Дана сећања на прогнане и страдале Србе.

Старешина Храма протојереј-ставрофор Драган Секулић је, најпре, одржао помен страдалим Србима у акцији „Олуја“. Рекао је да је у акцији хрватске војске пре 27 година дошло до егзодуса Срба из Хрватске, да је протерано око 250 хиљада Срба, док је преко 1500 страдало или нестало. Подсетио је, између осталог, на Христове речи „могу да убију тело, али не и душу“ и позвао вернике да не забораве овај страшан злочин.  Присутним верницима, нашим грађанима и грађанима српског порекла се обратио министар саветник С. Динић, изразивши задовољство да се овакав скуп организује заједно са СПЦ у Берлину. Подвукао је да су владе Р. Србије и Републике Српске донеле одлуку о заједничком обележавању 5. августа као Дана сећања на прогнане и страдале Србе. Позвао је присутне да не забораве страдале у акцији „Олуја“, као ни патње прогнаних Срба у избегличким колонама ка Србији, где су неки привремено, а неки трајно нашли спас.

01.07.2022.

Изложба, коју је на иницијативу амб. С.Јанковић сачинила Вукова задужбина у Београду, представља својеврсно сведочанство о сарадњи Вука Стефановића Караџића са знаменитим Немцима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других, као и о времену које је пре готово 200 година провео у Немачкој.

Изложба се одржава уживо (најава на: https://www.bsb-muenchen.de/veranstaltungen-und-ausstellungen/ausstellungen/kabinettpraesentationen/ ), као и у дигиталном формату, и трајаће до 30. децембра 2022. године.

Ово је прво приказивање изложбе „Вук и Немци“, која ће, поред Баварске државне библиотеке, гостовати и у другим универзитетским и културним центрима широм Немачке.

Она је такође прва у низу активности које Амбасада планира да организује у сусрет 140. годишњици од потписивања Конзуларне и Трговинске конвенције и успостављања односа између Краљевине Србије и Немачког Царства.

28.06.2022.

Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој расписала је поводом Видовдана литерарни конкурс за избор најбољих радова на тему „Језик, чувар нашег идентитета – зашто је битно да учимо српски језик“, намењен ученицима Допунске школе на српском језику и деци српског порекла у Савезној Републици Немачкој.

Циљ литерарног конкурса био је да код наше деце која живе у Немачкој подстакне жељу за неговањем српског језика и ћирилице, да их мотивише да уче о српској култури, да читају дела наших писаца, као и да у што већем броју похађају Допунску школу на српском језику. 

Награђени ученици литерарног конкурса „Језик, чувар нашег идентитета – зашто је битно да учимо српски језик“ у категорији од 1. до 4. разреда су:

1. место: Лука Кукић, 4. разред, Бад Филбел
2. место: Невена Маринковић, 2. разред, Минхен
3. место: Огњенка Којадиновић, 4. разрeд, Берлин
4. место: Тадија Рашић, 4. разред, Хамбург
5. место: Ђурђа Патковић, 3. разред, Халдензлебен

Специјална награда: Вероника Јовичевић, 4. разред, Гравенбрух

У категорији од 5. до 8. разреда, награђени ученици су:

1. место: Атанасије Перишић, 6. разред, Берлин
2. место: Теа Радивојац, 7. разред, Франкфурт
3. место: Магдалена Јовичевић, 6. разред, Гравенбрух
4. место: Софија Зеленовић, 8. разред, Хамбург
5. место: Ника Журкић, 5. разред, Ешборн

Специјална награда: Јована Валентина Гроб, 5. разред, Хамбург

Честитамо награђеним ученицима и захваљујемо се свима који су учествовали на конкурсу!

Свечана додела награда ће се одржати у суботу 24. септембра 2022. године, у 15.00 часова, у Амбасади Републике Србије у Берлину (Taubertstrasse 18, 14193 Berlin).

25.6.2022.

На гробљу на месту бившег логора за ратне војне заробљенике из Другог светског рата Шталаг III А,  у граду Лукенвалде, 25. јуна 2022. године свештеници Српске православне цркве из Берлина одржали су Видовдански помен. Помену су присуствовали представници града Лукенвалде, као и 30-так верника СПЦ. Испред Амбасаде Р.Србије у Берлину помену су присуствовали први саветник Иво Војводић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић, који су положили ловоров венац на заједнички споменик подигнут свим страдалима у логору током рата, међу којима се налазе остаци 60 наших сународника, припадника Југословенске војске.

И.Војводић је, захваливши се домаћинима на бризи о гробљу и спомен обележју, истакао да се и данас, након више деценија, са дубоким пијететом чува сећање на наше невино настрадале сународнике у једном суровом рату. Међутим, то није само неговање културе сећања на страдале, већ уједно и опомена о томе какву патњу рат доноси, као и да борба за мир не сме да има цену.

Присутнима је такође прочитан говор градоначелице града Лукенвалде Елизабет Херцог фон дер Хајде, која ове године није била у могућности да присуствује.

10.06.2022.

Председник Вучић је, на заједничкој конференцији за медије, захвалио Немачкој на све бољој економској сарадњи и изразио очекивање да трговинска размена између две земље ове године буде већа него прошле.

„Немачке компаније у овом тренутку у Србији запошљавају 77 хиљада људи. Надам се да ћемо ускоро моћи да дођемо и до 10 милијарди укупне трговинске размене, као и 100 хиљада запослених у немачким компанијама. Немачка је наш, не само први спољнотрговински партнер, већ и први партнер по услугама, али и извозу и увозу роба. Дакле, она је први билатерални донатор. Друга је по величини партнер у извозу услуга, а то све говори колико је за Републику Србију значајна сарадња са Савезном Републиком Немачком“, истакао је председник Вучић.  

Председник Вучић је напоменуо да је са немачким високим званичником разговарао и о  темама о којима нису имали исте ставове, али и о европским интеграцијама Србије, те да сматра да је Шолц донео нову наду за све на Западном Балкану.

„Он не само да разуме, већ жели да чује и саслуша све на Западном Балкану и показује да постоји стварна перспектива проширења Европске Уније. То је важна и изванредна порука за све“, рекао је председник Вучић додајући да ће Србија морати много брже да напредује по питањима владавине права, демократизације друштва, људских права и слобода.

Једна од тема била је и дијалог Београда и Приштине, а председник Вучић је подвукао да је разумео поруку канцелара Шолца о важности „прављења много малих корака, како би се једног дана дошло до некаквог решења“.

Председник Вучић је посебно нагласио да је немачки званичник на веома децидан, јасан и оштар начин тражио да се Србија прикључи санкцијама, које је против Руске Федерације увела Европска Унија.

„Ја сам говорио о нашој позицији, специфичности ситуације око Косова и Метохије, енергетике, али и традиционалних односа са Руском Федерацијом“, истакао је председник Вучић додајући да је Шолц понудио апсолутну помоћ и подршку у проналажењу решења за кризу по питању изградње енергетских капацитета, који би требало да нас повежу са остатком региона.

Канцелар Савезне Републике Немачке Олаф Шолц је, у обраћању медијима, истакао да се економски односи две земље развијају добро, те изразио уверење да ће тренд раста броја радних места, које немачке компаније у Србији стварају, наставити да иде узлазном путањом.

Он је, такође, указао на то да је са председником Србије разговарао и о другим регионалним темама, те да Немачка жели да додатно подржи европску перспективу Западног Балкана.

10.6.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб потписали су данас Споразум о сарадњи између влада двеју земаља у области културе, образовања и науке.

Брнабић је, након потписивања поменутог документа, навела да је ово резултат дуготрајног рада на усаглашавању свега онога што овај свеобухватни споразум садржи, додавши да је на томе рађено више од десет година.

Премијерка је истакла да ће тај споразум највише користити образовним институцијама, научним институтима, културним установама, филмској продукцији, али и младима, јер се тиче и сарадње у области омладинског предузетништва и спорта.

Она је подсетила на то да је Немачка наш најважнији трговински партнер и највећи билатерални донатор, при чему компаније уз те земље тренутно у Србији запошљавају више од 76.000 људи.

Прошле године смо са Немачком достигли рекордну робну размену, која је прешла 6,5 милијарди евра, а ако погледамо свеукупну размену и роба и услуга, она је у 2021. години достигла готово осам милијарди евра, навела је Брнабић.

Председница Владе је изразила задовољство због тога што се потписивањем споразума у области културе, образовања и науке додатно продубљује сарадња Србије са Немачком и стварају основе за још успешније партнерство у наредним годинама.

Захваљујем читавом тиму у Амбасади и Влади Немачке који су заједно са нама радили на овоме, испратили сваки корак и били довољно упорни како бисмо дошли данас до овога, рекла је премијерка.

Сада нам остаје, како је навела, лепши део посла, а то је имплементација, која ће бити пре свега на добробит младим људима, студентима, ученицима, научним и културним институцијама.

Шиб је изразио захвалност Влади Србије и премијерки на доприносу потписивању овог споразума, оценивши да се на овај начин сарадња у области културе, образовања и науке између две земље подиже на виши ниво.

Он је рекао да ће се Србија и Немачка, поред економског и технолошког повезивања, још више повезати и на друштвено-културном нивоу, додавши да сарадња у спорту треба да олакша олимпијским комитетима размену тренера, али и да споразум пружа основу за сарадњу музеја, младих и слично.

Амбасадор је, између осталог, навео да ће 26. јуна у Новом Саду бити одржан „Бетовен маратон“, када ће филхармоничари из Дортмунда и чланови Београдске филхармоније изводити све Бетовенове симфоније, истакавши да ће то продубити међусобно познавање култура.

8.6.2022.

У Амбасади је 8. јуна одржано књижевно вече посвећено нашем чувеном писцу и лекару Лази Лазаревићу. Овај догађај организован је са циљем представљања његовог дела широј публици након постављања спомен-плоче у Шумановој улици у центру Берлина, на згради где је живео од 1872. до 1879. године,  током студија медицине на Универзитету Фридрих Вилхелм. Скупу су присуствовали гости из немачких институција, културних и академских кругова, слависти, студенти српског језика, као и представници дијаспоре и медија.

Поздрављајући госте, амбасадор Снежана Јанковић је говорила о великом доприносу Лазе Лазаревића као зачетника реализма у српској књижевности, али и о трагу који је оставио у медицини. Истакла је да смо данас,  140 година након његовог боравка у  Берлину, поносни што славимо његово дело и његову хуманост, осветљавајући на тај начин и богату традицију културно-просветних веза између Србије и Немачке.

Др Весна Цидилко, слависта и професор у пензији Хумболт универзитета и проф. Гордана Илић-Марковић са Института за славистику Универзитета у Бечу говориле су о животу и раду Лазе Лазаравића, као и о перцепцији његовог дела у Немачкој, док су њихови студенти читали одломке из најпознатијих Лазаревићевих дела на српском и немачком језику. Овом приликом, први пут је представљен  превод чувене приповетке „Швабица“, која до сада није била преведена на немачки језик, а превод су сачинили проф. Г. Илић-Марковић и студенти Института за славистику Универзитета у Бечу.

Гостима су се обратили и Вулф фон Молтке, власник зграде на којој је постављена спомен плоча Лази Лазаревићу, као и Милан Чобанов, председник Централног савета Срба, који је говорио о плановима за организацију изложбе о Лази Лазаревићу и другим знаменитим Србима.

31.5.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са представницима Одбора немачке привреде за исток о јачању економске сарадње, пословању немачких компанија у Србији и перспективама улагања инвеститора из ове земље у нове области на српском тржишту.

Брнабић је, указујући на чињеницу да је Немачка међу водећим привредним и спољнотрговинским партнерима, оценила да је ова земља и један од најзначајнијих страних инвеститора у Србији.

Она је истакла да је Србија, захваљујући спроведеним реформама, поуздан партнер за немачке компаније које су, истовремено и инструмент успеха за српску економију у погледу система рада и технологија које доносе на наше тржиште.

Осим тога, економска сарадња све више укључује и инвестиције у високотехнолошком сектору, што представља, како је објаснила премијерка, и један од приоритетних задатака ове и будуће владе.

Представници Одбора немачке привреде за исток оценили су да је сарадња са Србијом веома добра и да постоји позитиван тренд раста, и то не само када је у питању долазак немачких компанија у Србију, већ и у квалитету њихових инвестиција.

На састанку је било речи и о сарадњи на пољу образовања, имајући у виду да Немачка представља једног од главних партнера Србије у развоју система дуалног образовања.

Дефинисане су и потенцијалне области сарадње, као што су енергетска транзиција, заштита животне средине и дигитализација.

Размењена су и мишљења о будућим корацима који би додатно олакшали пословање немачких инвеститора и допринели да будућа сарадња буде још успешнија.

Састанку је, поред представника Одбора немачке привреде за исток, присуствовао и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.

Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.

Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.

Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.

Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.

У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.

Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.

Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.

Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.

Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.

Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

30.5.2022.

A

Амбасадор Србије у Немачкој Снежана Јанковић посетила је Сајам индустријских производа у Хановеру и разговарала са председником Привредне коморе у Хановеру Герхардом Оперманом и директорком Маике Билфелт.

У разговору је било речи о могућностима за даље унапређење привредне сарадње, као и о будућим заједничким активностима на том плану. Амбасадорка Јанковић је изразила задовољство поводом Kонференције посвећене Србији као пословној дестинацији која треба да буде одржана у другој половини године у Хановеру. Упутила је позив руководству Привредне коморе у Хановеру да заједно са привредницима из Доње Саксонике посете Србију.

Овом приликом амбасадорка Јанковић обишла је штанд Србије и разговарала са представницима српских компанија-излагачима на сајму.

25.5.2022.

Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.

"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.

Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.

Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.

На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.

Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

20.05.2022.

Селаковић је истакао да је тим поводом у Торину разговарао са генералном секретарком СЕ Маријом Пејчиновић Бурић, која је, како је подсетио, показала велико разумевање за наше ставове још када је почетком године бавила у званичној посети Србији, а министар је навео и да је разговарао са министрима спољних послова Данске, Ирске, Исланда, Азербејџана, Јерменије, Грузије, Молдавије, као и заменицима шефова дипломатија Украјине и Словачке.

"Ово је била прилика да их ближе упознам са нашим ставовима и позицијом по питању захтева тзв. Косова за чланство у СЕ", рекао је Селаковић, указавши да је реч о убедљивој већини држава које су до сада увек биле на нашој страни и које су имале јасан и принципијелан став подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, док је, према речима министра, сусрет са колегама из Ирске и Исланда био мотивисан тиме што су те државе чланице Бироа комитета министара СЕ, додавши и да је Ирска данас од Италије преузела председавање Комитету министара СЕ за период од наредних шест месеци.

"И овом приликом Србија је потврдила да је једна од ретких европских држава која има врло јасне ставове по питању основних начела спољне политике, односно, да се руководи основним начелима Повеље УН, да поштује територијални интегритет и суверенитет других држава и да поштује међународно признате границе", рекао је Селаковић, нагласивши да су данас неки говорници, представници седам или осам држава, на један непринципијелан начин говорили о поштовању територијалног интегритета и суверенитета неких европских држава, док неке друге државе чији је територијални интегритет нарушен, као што је Србија, нису ни поменули.

Селаковић је казао да је евентуални захтев за пријем Приштине у СЕ директно у супротности са најмање два члана Статута СЕ, указавши да је то је акт који је у супротности са Резолуцијом СБУН 1244, као и да је то акт директно уперен против очувања јединства СЕ, а да је јединство међу државама једно од кључних начела које је дефинисано Сатутом СЕ.

"Свака врста аргументације да је тзв. Косово 'црна рупа' у Европи, где апсолутно није присутан СЕ са свим оним вредностима које заступа, није тачна, јер СЕ се у статусно неутралном присуству налази и на територији наше јужне покрајине, где учествује у организацији и спровођењу различитих пројеката", рекао је Селаковић поновивши да то никако не може да буде аргумент који користи супротна страна.

"Уколико дође до развоја ситуације у том смеру, Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против тога, а уверен сам да у тој борби нећемо бити сами", закључио је Селаковић.

У обраћању Селаковић је подвукао да се спољна политика Србије заснива на поштовању начела међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да сматрамо веома погрешним нарушавање ових принципа у случају било које државе, али и у случају Србије.

„Наш однос према овим принципима је веома јасан. Иако се чини да су неке државе вођене начелом „Quod licet Iovi non licet bovi" (Што приличи богу, не приличи волу), Србија остаје посвећена основним принципима међународног права“, нагласио је министар. Он је додао да је поштовање ових принципа данас важније него икада, уједно, указавши и да Комитет министара Савета Европе у својим одлукама и декларацијама често експлицитно инсистира  на њима.

„Разматрање захтева тзв. Косова за чланство у Организацији, који је правно недопустив, довело би у питање њен кредибилитет. Нагласићу да је овакав потез Приштине за нас апсолутно неприхватљив, а на грубо кршење нашег територијалног интегритета бићемо принуђени да снажно одговоримо свим расположивим дипломатским средствима“, истакао је Селаковић.

Министар је навео да Србија подржава сваки ангажман Савета Европе на КиМ који има за циљ унапређење стандарда у домену људских права, владавине права и демократије, а који је у складу са Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244 и статусно неутралним приступом Савета Европе.

Према речима министра, приштинске власти нису показале заинтересованост за поштовање обавеза преузетих у дијалогу у Бриселу, посебно када је у питању заштита права Срба и других неалбанских заједница, на шта се константно упозорава и у извештајима генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

„Захтев за чланство за Приштину представља политички циљ, а не вредносно опредељење и јесте покушај да се ова организација злоупотреби. То је дубоко у супротности са нормама и правилима Савета Европе, других међународних организација и међународног права“, истакао је шеф српске дипломатије, додавши да је ово још један јасан показатељ да Приштина нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога, већ се по ко зна који пут одлучила за унилатерални приступ.

Селаковић је казао да се Србија залаже и промовише начела и вредности Савета Европе, указујући да је то важан сегмент нашег пута ка чланству у  ЕУ, којем смо у потпуности посвећени.

Министар је нагласио да Србија са посебном пажњом прати последице трагедије у Украјини, пре свега на цивилно становништво, као и да ће наставити да пружа хуманитарну помоћ и уточиште онима који се нађу на територији наше земље.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

19.5.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој Снежана Јанковић посетила је Лужичке Србе који живе у покрајини Бранденбург, у области Доње Лужице. У жељи за продубљивањем контаката и сарадње са овим народом, по језику, обичајима и култури веома блиским нашем, амбасадорка Јанковић је обишла град Губен/Губин на немачко-пољској граници и град Котбус, где је разговарала са градоначелницима и представницима културних институција и удружења Лужичких Срба. 

Током посете Музеју Лужичких Срба у Котбусу уверила се у велику језичку и културолошку сличност коју делимо са овим народом.

У разговорима је било речи о унапређењу контаката и сарадње, могућностима за представљање културе Лужичких Срба у Србији и српске културе у крајевима Немачке где живе Лужички Срби. Једна од првих активности на том плану биће посета представника града Губен/Губин Новом Саду као Европској престоници културе, крајем септембра.

17.05.2022.

Овај пројекат, који је требало да буде реализован у јуну 2020. године али је због пандемије одложен, предвиђа извођење девет Бетовенових симфонија током једног дана, 19. јуна 2022. у Дортмунду и 26. јуна 2022. у Новом Саду,  у сарадњи филхармонијских оркестара из Београда и Дортмунда,  као и хора Словачке филхармоније.

Амбасадор Јанковић је захвалила Габријелу Фелцу на напорима и труду да овај изузетно значајан и захтеван пројекат доведе до реализације. Нагласила је његов значај за свеукупне билатералне односе, као и за презентацију културе Републике Србије и Града Новог Сада као Европске престонице културе у немачкој јавности.

17.05.2022.

У склопу посете покрајини Северна Рајна Вестфалија, амбасадор Снежана Јанковић посетила је и Индустријску и трговинску комору у Дортмунду, која је задужена за привредну сарадњу ове покрајине са Републиком Србијом, и разговарала са директором Штефаном Шрајбером и његовим замеником Вулф-Kристијаном Ерихом. Разговору је присуствовала и генерални конзул Републике Србије у Диселдорфу Бранислава Перин.

Штефан Шрајбер и Вулф-Кристијан Ерих су изразили задовољство због посете амбасадора Снежане Јанковић и информисали о комори у Дортмунду, која има око 65 хиљада чланова и покрива подручје од око 1,2 милиона становника. Фокус коморе и њених чланица је у овом тренутку на технолошки оријентисаним компанијама, савременој индустрији, иновацијама и сектору услуга. Економске односе са Србијом су оценили као традиционално добре. Чланови Коморе у Дормунду имају дугу и добру сарадњу са партнерима из Србије, а потенцијалне области за унапређење сарадње су металска индустрија, пољопривреда, индустрија намештаја и ИТ, као и област безбедности животних намирница.

Амбасадор Снежана  Јанковић је, захваливши на пријему, информисала о веома доброј укупној  економској сарадњи између Србије и Немачке, све већем обиму спољнотрговинске размене и немачким инвестицијама у Србији, које су довеле до запошљавања преко 76 хиљада радника. Нагласила је нашу спремност за даље унапређење свих облика билатералне сарадње са Немачком, првенствено економске. Подвукла је  спремност да кроз организацију директних контаката привредника и тематских скупова посвећених појединим гранама индустрије подржимо њихово боље повезивање и упостављање пословних односа, у вези са чим су договорене конкретне активности.

16.5.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој Снежана Јанковић посетила је српски штанд и излагаче из Републике Србије на сајму „ProWein“ у Диселдорфу.

У организацији Привредне коморе  и  Развојне агенције Србије, на овогодишњем сајму, који је један од највећих и најзначајнијих сајмова вина и алкохолних пића, учествовало је четрнаест излагача из Србије – шест дестилерија („Јелички дукат“ из Чачка, „R.B. Global“ из Ужица, „Simex Оriginal“ из Суботице, „Promont Group“ из Новог Сада, „Akov“ из Краљева и „Veljko i sinovi 1994“ из Београда) и осам винарија („Aleksić“ из Врања, „Trivanović“ из  Шида, „Doja“ из Блаца, „Rubin“ из Крушевца, „Temet“ из Јагодине, „Virtus“ из Жабара, „Čoka“ из Суботице и „Erdevik“ из Ердевика).

Амбасадор Јанковић је разговарала са свим излагачима и упознала се са њиховим плановима и очекивањима од наступа на сајму и од немачког тржишта. Излагачи су изнели задовољство учешћем на сајму, као једном од најбољих видова презентације њихових производа у Немачкој, уз напомену да неки од њих већ имају и своје дистрибутере за немачко тржиште.

Штанд српских излагача посетио је и директор Сајма у Диселдорфу Михаел Деген, са којим су амбасадор Снежана Јанковић, генерални конзул у Диселдорфу Бранислава Перин-Јарић и представници Привредне коморе и Развојне агенције Србије разговарали о будућој сарадњи и наредним наступима наших излагача на овом сајму.

11.05.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.

11.05.2022.

Данас је амбасадора Србије у Немачкој др Снежану Јанковић примила председница Бундестага Бербел  Бас. У отвореном и пријатељском разговору било је речи о укупној билатералној сарадњи Србије и Немачке, као и о европским интеграцијама Србије.

Истакавши да је Немачка наш најважнији партнер са којим имамо интензиван политички дијалог и изузетно развијену привредну сарадњу, амбасадор Јанковић је указала на значај даље подршке Немачке интензивирању европских интеграција Србије. Такође је упознала председницу Бундестага са резултатима у реформском процесу, као и са дијалогом Београда и Приштине, указавши на неопходност формирања Заједнице српских општина и испуњавања обавеза из Бриселског споразума од стране Приштине.

Оценивши билатералне односе Србије и Немачке као изузетно добре, председница Бундестага је изнела и личну спремност да се ангажује у подршци европским интеграцијама Србије и Западног Балкана. Исказала је разумевање за потребу грађана Србије да се европска перспектива учини конкретнијом и достижном у предвидљивијем временском року.

На крају разговора, амбасадор Јанковић је упутила позив председници Бундестага Бербел Бас да посети Србију, што је она са задовољством прихватила.

10.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са специјалним изаслаником Савезне владе СР Немачке за државе Западног Балкана Мануелом Сарацином, са којим је разговарао о економској сарадњи и билатералним односима, европским интеграцијама Србије, као и о регионалној ситуацији и иницијативама за повезивање земаља Западног Балкана.

Председник Вучић је истакао да ће Србија још интензивније наставити да следи свој европски пут и изразио очекивање да ће ангажман специјалног изасланика Сарацина дати додатни замах сарадњи међу земљама Западног Балкана, што би у знатној мери допринело очувању мира и стабилности у региону. У том контексту, председник је нагласио да је Србија својим озбиљним и одговорним приступом регионалној политици препозната као поуздан и одговоран партнер у региону, посвећен политичком дијалогу и даљем развоју регионалних односа у свим областима.

У том смислу, председник је истакао да Србија придаје велики значај Берлинском процесу, као форуму за јачање регионалне сарадње, унапређење процеса помирења и превазилажење наслеђених проблема из прошлости, као и форуму који пружа подршку евроинтеграцијама Западног Балкана кроз конкретне пројекте и мере.

„Србија се снажно ангажује у свим активностима организованим у оквиру Берлинског процеса, а иницијатива „Отворени Балкан“ представља још један проактивни приступ наше земље регионалном повезивању“, нагласио је председник и додао да је од кључног значаја да се ови напори препознају и у самој Европској унији, како би се земљама региона пружили подстицај и охрабрење на европском путу.

Говорећи о економској сарадњи, председник је поновио да је Немачка највећи спољнотрговински партнер Србије и да је наша земља заинтересована за додатно јачање ове сарадње, будући да се Србија све више профилише као једна од најатрактивнијих и најсигурнијих светских дестинација за инвестирање.

Председник је нагласио да се Србија залаже за пуну и доследну примену Дејтонског споразума, али се противи наметнутим решењима која не уживају сагласност сва три конститутивна народа, сматрајући да овакве одлуке никако не могу да воде просперитету и стабилности БиХ.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, саговорници су се сагласили да је разговор једини прави пут за решавње отворених питања, као и за постизање одрживог договора. Председник је нагласио да очекује конструктивну подршку дијалогу и проналаску компромисног решења које ће омогућити трајну стабилност региона уз примену постојећих договора, а пре свега формирања Заједнице српских општина, које изостаје већ више од 9 година.

Специјални изасланик Сарацин је истакао да ће политика проширења и рад на снажењу сарадње међу државама Западног Балкана бити један од приоритета немачке спољне политике у наредним годинама, при чему је нагласио жељу и  за јачим ангажманом целе Уније у нашем региону.

05.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са министарком одбране Савезне Републике Немачке Кристин Ламбрехт, са којом је разговарао о сарадњи у области одбране, актуелним регионалним и геополитичким темама.

Захваливши министарки на посети и садржајном,  отвореном и искреном разговору, председник Вучић је још једном подсетио на чињеницу да је Немачка најважнији партнер Србији, као и да су ставови о могућности за брже придруживање Европској унији, које је изнела министарка Ламбрехт, али и канцелар Олаф Шолц и министарка спољних послова Аналена Бербок, веома важан сигнал за нашу земљу.

„Чини ми се да ангажман, који Немачка показује у региону Западног Балкана, говори о њиховој жељи да се сви придружимо Европској унији. Разговарали смо и о ситуацији у региону. Рекао сам да ће Србија чувати мир и стабилност, да је то наша политика и трајно опредељење. Пружио сам личне, политичке и гаранције државе Србије да ћемо се тако и понашати“, истакао је председник Вучић у обраћању новинарима након завршеног састанка.

Председник Републике Србије је поручио да постоји велики простор за развој заједничких одбрамбених механизама и сарадњу са Немачком у области одбране.

„Потписали смо кровни споразум у јуну 2021. године, на основу којег можемо да развијемо много тога. Већ ове године имамо значајно више активности него прошле године у различитим областима, од војне медицине, школовања, обуке, сарадње у области контроле наоружања, заједничког ангажовања у више мултинационалних операција, па до свих других облика сарадње“, рекао је председник Вучић додајући да је било говора и о сукобима у Украјини, као и о преговорима са Приштином.

Подсећајући на тренутне економске изазове са којима се сусреће цео свет, председник Вучић је нагласио да су отворени и добри разговори са немачким партнерима јако важни за Србију.

05.05.2022.

Академска српска асоцијација из Ниша позива припаднике српске дијаспоре од 18 до 22 године да се пријаве на „Летњи камп српског као завичајног језика“ који ће се под покровитељством Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Р. Србије одржати од 11.07. до 17.07.2022. године у Нишу.

Након завршетка кампа, сви учесници ће добити потврде о похађању летњег кампа које издаје Академска српска асоцијација.

Заинтересовани могу да се пријаве до 28.05.2022. године путем сајта Академске српске асоцијације.

04.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са канцеларом Савезне Републике Немачке Олафом Шолцом, са којим је разговарао о билатералним односима, економској сарадњи, ситуацији у региону, као и кризи у Украјини.

Председник Вучић је након састанка изразио захвалност на срдачном гостопримству и прилици да говори о ставовима Србије, као и на искрености, отворености и добром разговору који је данас имао са немачким канцеларом, напомињући да је заједнички констатован велики успон у билатералним, а пре свега економским односима између Немачке и Србије.

 „Немачка је највећи и најзначајнији трговински партнер Србије исто као што је и Србија највећи трговински партнер Немачке на Западном Балкану. Пре само осам година, Немачка је Републици Србији била партнер број четири, док је данас убедљиво прва“, истакао је председник Вучић.

Председник Републике Србије је нагласио увереност канцелара Шолца у европску будућност целог региона Западног Балкана, напомињући да је то важно обећање за све људе на овим просторима, посебно за Србију.

„Говорили смо о још две велике и важне теме. Једна се тиче односа Србије према рату у Украјини. Указао сам на опредељивање наше земље о природи тог сукоба, два пута током важног гласања у Уједињеним нацијама, као и Организацији за европску сарадњу. Говорио сам о свим проблемима са којима се Србија суочава, уз кључно питање о регионалним односима. Имали смо отворен и садржајан разговор и захвалан сам на томе“, поручио је председник Вучић истичући да је немачком канцелару дао обећање да Србија неће бити узрочник било каквих проблема и да ће Западни Балкан имати и мир и стабилност.

Председник Вучић напоменуо је да се вечерас наставља дијалог са Приштином, те да се нада да ће се доћи до одређеног напретка по том питању.

„Даћемо све од себе да идемо ка компромисном решењу, да покушамо да проналазимо та компромисна решења, али она не могу бити само наша жеља, већ бих рекао да је реч компромис довољно јасна и нама, а и онима другима који у дијалогу учествују“, поручио је председник Вучић додајући да се радује скорој посети канцелара Шолца Београду.

Канцелар Савезне Републике Немачке Олаф Шолц је истакао да је разговор са председником Вучићем био плодотворан, те да је на путу за чланство у Европској унији најважније да Србија остане доследна на путу спровођења реформи.

„Немачка влада изричито потврђује европску перспективу земаља Западног Балкана. У интересу региона и Евроспке уније је да оне буду пуноправне чланице“, поручио је немачки канцелар.

27.04.2022.

Амбасада Србије у Берлину организовала је 27. априла “Вече српске културе”, на коме су гости били представници дипломатског кора, Министарства иностраних послова и других немачких институција, као и академских и пословних кругова. Током вечери, чији значајан део је био посвећен промоцији Новог Сада као носиоца титуле Европске престонице културе, гости из Немачке, Финске, Сједињених Америчких Држава, Израела, Пољске, Казахстана, Мјанмара и других земаља имали су прилике да се упознају са  фолклором, туристичком понудом и богатом културном баштином Србије.

Обраћајући се присутнима, амбасадор Србије у Немачкој Снежана Јанковић указала је и на дугу и богату историју билатералних односа Србије и Немачке, нагласивши да ћемо крајем године обележити 140 година од потписивања Трговинске и Конзуларне конвенције и успостављања дипломатских односа. Такође је истакла да су многе знамените личности српске културе као што су Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић део свог образовања стицале у Немачкој и сарађивале са немачким великанима попут Гетеа, Шилера, браће Грим и других.

Гости Амбасаде имали су прилике да уживају у народним песмама и играма у изузетном извођењу чланова КУД “Златни опанак” из Берлина. Током вечери приказани су кратки филмови Туристичке организације Србије, као и промотивни филм Новог Сада као Европске престонице културе.

26.04.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој Снежана Јанковић састала се 26. априла са Свеном Гиголдом, државним секретаром у Министарству привреде и заштите климе Савезне Републике Немачке.

Амбасадор Јанковић је у разговору истакла висок ниво економских односа између Србије и Немачке, која је наш најважнији спољнотрговински партнер и један од највећих инвеститора, чије фирме доприносе привредном развоју и расту извоза Србије. Указала је и на наш интерес за развој сарадње у области енергетике и заштите климе.

Државни секретар Гиголд је истакао интерес Немачке да даље развија привредну сарадњу са Србијом, указавши на значај  наставка  реформи како би наша земља даље напредовала у европским интеграцијама и представљала још повољнији и атрактивнији пословни амбијент за немачке компаније. Такође је изразио спремност Немачке да буде од помоћи Србији у области обновљивих и еколошки чистих извора енергије, као и у заједничкој борби за сузбијање климатских промена.

23.04.2022.

У Цајтајну у Саксонији је 23. априла о.г. одржана Комеморација поводом 77. годишњице ослобођења ратних заробљеника у логору Шталаг 304 Цајтајн, где је  било и заробљеника из тадашње Југославије, припадника Војске Краљевине Југославије.

У име Амбасаде Србије у Берлину комеморацији је присуствовао Иво Војводић, први саветник, који је уочи комеморације посетио и војничко гробље Нојбурксдорф (Soldatenfriedhof Neuburxdorf) у месту Бад Либенверда у Бранденбургу, где почива дванаест наших сународника. Реч је о ратним заробљеницима, припадницима Војске Краљевине Југославије, који су страдали у логору Цајтајн 1944. године, где су првобитно били и сахрањени, а затим накнадно пребачени на војничко гробље Нојбурксдорф.

20.04.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је 20. априла са Андреасом Михаелисом, државним секретаром у Министарству иностраних послова Немачке. Разговор је био прилика за размену мишљења о најважнијим питањима билатералних односа Србије и Немачке, али и о актуелним међународним темама.

Пре свега, истакнут је значај даљег напретка Србије у процесу европских интеграција, при чему је амбасадор Јанковић захвалила на континуираној немачкој подршци и заложила се за отварање нових кластера у преговорима. Било је речи и о регионалној сарадњи, као и о укупној ситуацији на Западном Балкану.

Обострано је истакнут значај даљег наставка успешне економске сарадње, имајући у виду да је Немачка један од највећих инвеститора у Србији, чије фирме запошљавају преко 73.000 радника.

Државни секретар Михаелис је указао и на потенцијале културне сарадње, посебно истичући значај чињенице да Нови Сад ове године носи титулу Европске престонице културе.

20.04.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је и честитку канцелара Савезне Републике Немачке Олафа Шолца, у којој се каже:  

„Честитам Вам поновни избор за председника Републике Србије. Желим Вам да Вам предстојећи задаци, уз много среће и успеха, пођу за руком”, наводи се у честитки Олафа Шолца.

12.4.2022.

Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре можете погледати на сајту Министарства спољних послова или на сајту Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

11.04.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је и честитку председника Савезне Републике Немачке Франк-Валтера Штајнмајера, у којој се каже:

„Честитам Вам поновни избор за председника Републике Србије. Немачка подржава Србију и све државе западног Балкана као поуздан партнер. Радује ме што наше две земље настављају да граде и продубљују међусобне односе у свим областима. Србија је део Европе и део европске породице. На путу ка интеграцији Србије у ЕУ можете рачунати на подршку Немачке.

Усклађивање спољне политике Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, посебно у погледу одлука ЕУ које се односе на Руску Федерацију, укључујући увођење санкција, при том ће, поред реформи у области владавине права и дијалога о нормализацији односа између Србије и Косова, бити од кључног значаја.

Препреке на путу у будућност испуњену слогом, миром, сигурности и благостањем ћемо успешно превазићи само уколико у Европи поново постанемо свесни својих заједничких темеља, а то су демократија и владавина права.

У обављању Ваше одговорне дужности желим Вам много успеха и среће“, наводи се у честитки председника Штајнмајера.

8.4.2022.

Aмбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је данас у Берлину, у присуству представника Министарства иностраних послова Немачке,  српских удружења и медија, свечано открила спомен-плочу посвећену чувеном српском писцу и лекару Лази Лазаревићу. Ово спомен-обележје постављено је на иницијативу Амбасаде Републике Србије у Немачкој, у Шумановој улици у  центру Берлина, на згради у којој је Лаза Лазаревић живео током студија медицине на Универзитету Фридрих Вилхелм, данашњем Хумболту, између 1872. и 1879. године, када је докторирао.

Откривајући спомен-плочу, амбасадор Снежана Јанковић је истакла да је ово велики дан за све Србе у Берлину, за Амбасаду Републике Србије у Немачкој и за српско-немачке односе и сарадњу у области културе. Захвалила је Хумболт универзитету на обавештењу о адреси на којој је Лаза Лазаревић као студент био пријављен, као и Вулфу фон Молткеу, власнику зграде у којој је наш писац становао, за разумевање значаја и места које Лаза Лазаревић заузима у српској култури и медицини. Истакла је да данас славимо овог великог писца, лекара и хуманисту, који је за свог кратког живота оставио неизбрисив траг у српској књижевности и медицини. Навела је да је Лаза Лазаревић био изузетна и племенита личност, те да је извор инспирације за генерације Срба.

Скупу се обратио и Вулф фон Молтке, рекавши да је са задовољством прихватио иницијативу Амбасаде о постављању спомен плоче на згради која се налази под заштитом државе и у којој је, поред Лазе Лазаревића, живело више познатих немачких књижевника, а међу њима је био и Ерих Кестнер.

Присутне је поздравила и др Весна Цидилко, слависта и професор у пензији Хумболт универзитета, која је надахнуто говорила о месту које Лаза Лазаревић као зачетник српског реализма заузима у нашој књижевности, о његовим делима, као и о његовом научном доприносу у психијатрији и другим медицинским областима.

07.04.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић посетила је штандове Србије и АП Војводине на једном од најзначајнијих сајмова воћарства у Немачкој и у свету, који се под називом  “Fruit Logistica 2022” од 5. до 7. априла одржава у Берлину. На сајму учествује 21 компанија из Србије, а у питању су реномирани произвођачи воћа и поврћа, као и младе фирме које крче пут на страним тржиштима својим иновативним решењима у воћарству. Амбасадорка Јанковић разговарала је са излагачима из Србије, који су изразили задовољство чињеницом да се сајам одржава после једногодишње паузе условљене пандемијом, као и сусретима и пословним контактима које су остварили у Берлину.

На овогодишњем сајму своје производе и услуге представило је око 2000 излагача из 87 земаља света,  уз учешће посетилаца из 115 држава.

Штандови са излагачима из Србије били су веома атрактивно уређени и изузетно добро посећени."

28.3.2022.

Амбасадорка Србије у Немачкој др Снежана Јанковић отворила је данас циклус виртуелних радионица за српске предузетнике под називом „Трансфер знања – Предузетничка дијаспора као генератор прекограничне економске сарадње са Немачком“.

Радионице су намењене малим и средњим предузећима која имају намеру да се ангажују на немачком тржишту.  У предстојећа три дана у радионицама ће учествовати пословни људи из Чачка, Kраљева и Kрушевца, а пројекат се реализује кроз иницијативу Централног савета Срба у Немачкој уз финансијску подршку ГИЗ-а, односно Савезног министарства за развојну сарадњу Немачке.

У свом уводном обраћању, амбасадорка Јанковић је указала да у врло добрим свеукупним билатералним односима Србије и Немачке привредна сарадња заузима посебно високо место. Преко 500 компанија са немачким капиталом послује у Србији и запошљава око 73 хиљаде људи. Амбасада је сведок да се сваким даном јављају нове компаније заинтересоване за улагање у Србији или успостављање неке врсте пословне сарадње са нашом земљом и за очекивати је да наши привредни односи са Немачком и надаље буду у успону. То је свакако веома повољан амбијент за пословно повезивање и ширење нашег наступа на немачком тржишту.

Амбасадорка Јанковић је као веома значајно истакла искуство које у том погледу могу да пренесу наши пословни људи из Немачке, као традиционално предузетнички оријентисане привреде, не само у јачању предузетништва, већ и у успостављању система дуалног образовања којим Србија настоји да трансформише образовни систем и радикално смањи стопу незапослености међу младима.

Указала је да су могућности наше пословне дијаспоре веома велике и у интернационалном контексту, те да би умрежавање српских пословних удружења и привредника у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Америци, Kанади и другим земљама где је наша дијаспора бројна, умногоме помогло и донело запажене резултате у наступу наших малих и средњих предузећа и пласману њихових производа на страним тржиштима.

На крају, поручила је да је Амбасада Републике Србије у Немачкој увек на располагању свим нашим заинтересованим пословним људима, да пружи информације и подршку у њиховом настојању да обезбеде наступ на немачком тржишту, али и у оном другом смеру, да пословни људи из дијаспоре размотре улагања и пословање са партнерима у Републици Србији.

24.3.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је у Бундестагу са портпаролом за европска питања посланичке групе Либерала Михаелом Георгом Линком.

Амбасадорка Јанковић је упознала саговорника са напретком у процесу европских интеграција и развојем српско-немачких билатералних односа, нарочито у економској сфери, а размењена су мишљења и о ситуацији у региону Западног Балкана.

Михаел Линк је изразио подршку европским интеграцијама Србије, указавши да је његова странка поборник проширења Европске уније на Западни Балкан. Рекавши да тренутне сложене геополитичке околности налажу да се Западни Балкан чвршће интегрише у ЕУ, истакао је значај испуњавања критеријума за приступање.

У разговору је било речи и о дијалогу Брограда и Приштине.

23.3.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је данас са  Луцијом Путрих, министром за савезне и европске послове покрајине Хесен, у представништву ове покрајине у Берлину.

Амбасадорка Јанковић је упознала министарку Путрих са током европских интеграција Србије, нагласивши неопходност интензивирања процеса приступања ЕУ и посвећеност Србије спровођењу реформи.

Указавши на дугогодишњу одличну сарадњу и партнерство Хесена са АП Војводином,  амбасадорка Јанковић је пренела интерес Србије за даљим јачањем економске сарадње, као и сарадње у области културе и образовања, подсетивши да је Нови Сад изабран за европску представницу културе за 2022. годину.

Министарка Путрих је нагласила подршку Владе Хесена европским интеграцијама Србије, рекавши да је покрајина Хесен спремна да нам пружи конкретну помоћ у реформском процесу.

Такође, пренела је намеру да посети Србију и Војводину и да, после периода у коме су лични контакти због пандемије били у највећој мери редуковани, са партнерима у Војводини разговора о заједничким активностима и наставку сарадње.

Посебно је изразила интерес за интензивирањем привредних односа, али и за заједничке активности у области промовисања дуге традиције културних и просветних веза Србије и Немачке.

21.03.2022.

Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој има задовољство да објави расписивање литерарног конкурса за избор најбољих радова на тему „Језик, чувар нашег идентитета – зашто је битно да учимо српски језик“, намењен ученицима Допунске школе на српском језику и деци српског порекла у Савезној Републици Немачкој, са циљем неговања српског језика и ћирилице.

Радови, који могу бити у прози или у стиховима, треба да обраде тему зашто је битно учити и говорити српски језик у страној средини и како знање српског језика обогаћује свет, размишљања, идентитетску свест и спону са матицом код ученика.

Услови конкурса: Радове могу да шаљу сви ученици српског порекла и Допунске школе на српском језику у Немачкој, од 1. до 8. разреда. Сваки ученик може да пошаље само по један рад, који раније није објављиван у електронским и штампаним медијима, нити награђиван на другим конкурсима.

Учесници конкурса су подељени у две старосне категорије: од 1. до 4. разреда и од 5. до 8. разреда.

Технички услови за литерарне радове: Дужина текста може бити најмање 1 страна, а највише 3 стране формата А4, фонт Times New Roman 14. Текстови треба да буду штампани на ћирилици. За старосну групу од 1. до 4. разреда, прихватају се и радови писани руком.

Потребно је да на раду буде назначено следеће: име, презиме, разред, адреса и и-мејл адреса учесника конкурса.

Kрајњи рок за пријем радова: 14. јун 2022. године.

Радове са назнаком „За конкурс“ слати мејлом на адресу: konkurs@botschaft-serbien.de

или поштом на адресу: Botschaft der Republik Serbien, Taubertstr. 18, 14193 Berlin.

Резултати конкурса ће бити објављени на Видовдан, 28. јуна 2022. године, на интернет страници Амбасаде Републике Србије у Cавезној Републици Немачкој, а сви награђени ће о томе бити обавештени поштом или мејлом.

За три најбоља рада у свакој од категорија од 1. до 4. и од 5. до 8. разреда предвиђене су награде и плакете.

О датуму и месту свечане доделе награда обавестићемо накнадно.

За сва додатна питања, можете нам се обратити путем мејла: konkurs@botschaft-serbien.de

18.3.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је 18. марта са др Нилсом Шмидом, портпаролом за спољну политику посланичке групе Социјалдемократске партије у Бундестагу.

Теме разговора обухватиле су европске интеграције Србије и Западног Балкана, регионалне односе и сарадњу, као и билатералне односе Србије и Немачке, са  фокусом на економску сарадњу. Н. Шмид је изразио подршку процесу приступања Србије Европској унији, посебно имајући у виду геополитичке разлоге који изискују да се овај процес интензивира и убрза. Истакао је интерес за унапређење парламентарне сарадње, као и других области наших билатералних односа, а посебно економских, који су на високом нивоу.

Амбасадорка Јанковић је саговорника упознала са реформским процесом у Србији, истакавши да је придруживање Европској унији најзначајнији спољнополитички циљ наше земље. Такође, информисала је др Шмида о дијалогу Београда и Приштине, као и о иницијативи “Отворени Балкан”, чији је циљ унапређење регионалне сарадње и повезивање региона у просперитетно и атрактивно тржиште увођењем слобода Европске уније.

11.3.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са министарком спољних послова Савезне Републике Немачке Аналеном Бербок, са којом је разговарао о актуелним питањима у региону и свету, као и о европском путу Србије, зеленој агенди и борби против климатских промена, али и о даљем јачању економске сарадње између Србије и Немачке, те другим важним темама од обостраног интереса.

Председник Вучић је истакао да је Немачка најважнији и кључни партнер наше земље у погледу економске сарадње и европских интеграција, иако по одређеним питањима имамо другачије ставове. Председник је посебно нагласио да Србија и Немачка имају одличне економске односе, што се огледа у више од 75.000 радних места у немачким компанијама које послују у нашој земљи, као и у бројним великим пројектима Немачке у Србији.

"Трговинска размена износи 6,5 милијарди евра, а немачке компаније су највећи инвеститор у Србији и на томе сам им веома захвалан", рекао је председник Вучић и додао да ће Србија наставити да унапређује односе са Немачком.

Председник је истакао да је са министарком Бербок разговарао и о стању у региону, при чему је нагласио да је Србија доследна у погледу политике која подржава очување мира и стабилности у целом региону.

"Недвосмислено сам говорио о поштовању територијалног интегритета Босне и Херцеговине и позиције Републике Српске унутар Босне и Херцеговине. Имамо различите ставове о односима Београда и Приштине, али смо закључили да дијалогом треба да решимо проблеме", рекао је председник, истакавши да је Србија у том погледу увек показивала спремност.

"Србија је посвећена дијалогу и не само да се увек одазивала, већ, чини ми се, на најбољи и најконструктивнији начин доприносимо напретку тог процеса, када постоји воља на свим странама", поручио је председник Вучић и додао да је једна од тема разговора са министарком Бербок била и ситуација у Украјини.

„Србија ће бити и остати на позицији поштовања међународног јавног права,“ нагласио је председник Вучић, захваливши се немачкој министарки спољних послова на томе „што је желела да чује ставове Србије“.

Председник је додао да се разговарало и о зеленој агенди и борби против климатских промена, као и о другим значајним темама од интереса за обе стране.

Министарка иностраних послова Савезне Републике Немачке Аналена Бербок је истакла да ће Немачка у будућности бити присутнија на Западном Балкану, као и да ће наставити да се залаже за постизање свеобухватног споразума између Београда и Приштине. Она је указала да се Србија са великим амбицијама креће европским путем, као и да у оквиру Берлинског процеса постоје четири спремна споразума која треба да се усвоје, нагласивши да Немачка и Србија планирају велики број  заједничких пројеката, те да две земље имају и добру билатералну сарадњу, на чијем развоју ће се и даље радити.

Kада је у питању актуелна ситуација у Украјини, министарка Бербок је оценила да је Србија дала важан сигнал одлуком да прими украјинске избеглице и додала да жели да Србија постане пуноправни члан Европске уније, те још једном подвукла да ће Западни Балкан остати један од кључних приоритета владе у Берлину.

„Убеђени смо да грађани Србије имају исто право на живот у слободи, безбедности, миру, у нашем заједничком дому, Европи“, поручила је министарка Бербок.

11.3.2022.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министарком спољних послова Савезне Републике Немачке Аналеном Бербок.

Изразивши задовољство због посете немачке министарке, министар Селаковић је истакао да, иако се реализује у изузетно сложеним међународним околностима, ова посета сведочи о високој посвећености Немачке нашем региону.

Селаковић је поручио да је наша земља опредељена за наставак високог нивоа политичког дијалога и јачање укупне сарадње током мандата канцелара Олафа Шолца и министарке Бербок, додавши да Србија, са своје стране, жели да буде препозната као поуздан, одговоран и предвидив партнер у региону западног Балкана.

Министар је указао да је Немачка један од најзначајнијих економских партнера и највећих инвеститора у српску привреду, нагласивши да смо заинтересовани за даље унапређење економске сарадње кроз континуиран раст спољнотрговинске размене и коришћење инвестиционих потенцијала.

Шеф српске дипломатије је подвукао да је наша земља јасно и чврсто на свом европском путу, напоменувши да очекујемо даљу подршку Немачке за отварање кластера и убрзање наших европских интеграција.

Саговорници су се осврнули на прилике у региону, а министар Селаковић је нагласио да је за Србију очување мира и стабилности на западном Балкану од кључног значаја.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Селаковић је поновио да са наше стране постоји опредељеност за дијалог и постизање компромисног решења.

У разговору је било речи и о ситуацији на истоку Европе, а министар Селаковић је истакао да Србија доследно инсистира на поштовању међународног права и територијалног интегритета и суверенитета држава.

1.3.2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованим у Србији.

Министар Селаковић упознао је присутне амбасадоре са Закључком Савета за националну безбедност, који је Влада Србије усвојила 27. фебруара поводом ситуације у Украјини.

Шеф српске дипломатије је поручио да Србија изражава најискреније жаљење због избијања кризе и сукоба у Украјини, истакавши да сматрамо веома погрешним нарушавање територијалног интегритета и суверенитета сваке државе, па самим тим и Украјине. С тим у вези, Селаковић је подсетио да наша земља веома јасно позива на поштовање принципа међународног права, указавши да је то основа наше спољне политике.
 
Селаковић је подвукао да наша земља даје пуну подршку преговорима две стране и свим кредибилним међународним напорима за изналажење мирног и политичког решења кризе у Украјини.

Србија ће, како је истакао, у овим изазовним временима наставити да доследно чува мир и стабилност у Југоисточној Европи, истакавши да и савремени изазови показују да се све несугласице на нашем континенту морају решавати мирним средствима и дијалогом.

25.02.2022

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић имала је видео конференцију са др Томасом Штефеном, државним секретаром у Министарству здравља Немачке, током које су размењена мишљења о тренутној епидемиолошкој ситуацији, као и о сарадњи министарстава здравља Србије и Немачке.

Амбасадорка Јанковић је упознала саговорника са напорима Владе Србије да се успешно супротстави пандемији корона вируса, изградњом потпуно нових болница специјализованих за ковид пацијенте, промптном набавком различитих вакцина, као и упорном кампањом да се грађани мотивишу за вакцинацију. Изразила је интерес Министарства здравља Републике Србије да настави иначе одличне контакте и сарадњу са немачким министарством у погледу превазилажења пандемије, али и размене искустава у вези са лечењем ретких болести, израдом здравствених политика и стратегија, као и даљим унапређењем сарадње најпрестижнијих здравствених институција у обе земље.

Државни секретар Т. Штефен је изнео податке у вези са епидемиолошком ситуацијом у Немачкој, указујући да је најважнији елемент у савладавању пандемије међународна сарадња и координација. Пренео је заинтересованост министра здравља Немачке Карла Лаутербаха за редовну размену информација и искустава са Министарством здравља Србије, као и своју личну спремност да са партнерима у Министарству здравља Србије одржи састанак у онлајн формату, на коме би били присутни и представници Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут и Роберт Кох у Немачкој.

23.2.2022.

Mинистарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, који ће трајати од 23. фебруара до 09. марта 2022. године. Услове и потребну документацију за пријављивање на конкурс можете погледати овде.

18.2.2022.

Поводом Дана државности Републике Србије, 15.02.2022.године, потпредседница Парламента покрајине Саксоније, Андреа Домбоа и представници Савезног немачког удружења за старање о ратним гробљима, др Дирк Рајц и Детлеф Фрич, положили су венац на споменик српском војнику из Првог светског рата у Kенигсбрику (Дрезден).

https://sachsen.volksbund.de/aktuell/nachrichten/detailseite/kranzniederlegung-in-koenigsbrueck

16.2.2022.

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име и презиме бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије.

Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.

15.2.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

 „Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

 „Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

 „Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

15.2.2022.

14.02.2022.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић учествовала је на видео конференцији са др Аном Лирман, државном министарком за Европу и климатска питања у Министарству иностраних послова Немачке, заједно са представницима региона Западног Балкана.

У разговору је било речи о сарадњи Немачке са регионом, као и о напретку земаља кандидата за чланство у Европској унији у процесу европских интеграција.

Амбасадор Јанковић је истакла веома добре билатералне односе Србије и Немачке и захвалила на континуираној подршци Немачке европском путу Србије, изразивши наду да ће нова немачка влада унети додатну  енергију и убрзати динамику нашег приступања Европској унији. Такође је нагласила да смо једна од првих земаља која је са Немачком успоставила климатско партнерство, те да на том пољу очекујемо интензивну сарадњу и снажну подршку Немачке.

Државна министарка Лирман је подвукла значај даљег напретка региона у спровођењу реформи у области владавине права, борбе против корупције и организованог криминала. Указала је на значај и могућности сарадње у оквиру Зелене агенде, истакавши да сарадња са Западним Балканом спада у приоритете рада како Министарства иностраних послова, тако и Министарства за привреду и климу Немачке.

13.2.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је данас честитку Франк-Валтеру Штајнмајеру поводом поновног избора на функцију председника Савезне Републике Немачке. 

У честитки се, између осталог, каже:

„Дозволите ми да Вам у своје и у име грађана Републике Србије упутим срдачне честитке на поновном избору за председника Савезне Републике Немачке, уз најбоље жеље за успех у вршењу одговорних дужности шефа државе, на чијем се ангажовању и снази добрим делом темељи и благостање целе Европске уније.

Ваше надлежности и обавезе у данашњем свету захтевају посебну доследност и ентузијазам, који Вама не мањкају. Сам реизбор сведочи о чврстом поверењу у Ваш посвећен рад, док државничко искуство, које поседујете, представља гаранцију за успешан пут Ваше земље ка новим циљевима.

Дозволите ми да и овом приликом нагласим значај партнерства наших двеју земаља, будући да и развој српске економије у великој мери почива управо на немачким инвестицијама и изузетном пословању компанија из Немачке у Србији, што сведочи о међусобном поверењу, заснованом на уважавању и узајамном ангажовању на пројектима од обостраног интереса.

Биће ми изузетна част да наставим сарадњу са Вама, како бисмо заједно радили на промоцији мира и стабилности, као и европских вредности, а посебно на јачању духа сарадње и економског просперитета, на добробит свих наших грађана.

Уверен да би Ваша посета Србији дала додатни импулс унапређењу свеукупних билатералних односа између наших земаља, користим ову прилику да изразим очекивање да ћу имати прилику да Вас угостим у Србији.

Уз најбоље жеље да, као и до сада, успешно водите Савезну Републику Немачку, примите, екселенцијо, изразе мог посебног уважавања“, наводи се у честитки председника Вучића.

11.2.2022.

Амбасадор др Снежана Јанковић имала је видео конференцију са Мајке Билфелт, генералном директорком Индустријске и трговинске коморе Хановера. Имајући у виду да из Доње Саксоније долазе значајни инвеститори у српску привреду, међу којима је један од највећих компанија Континентал из Хановера, амбасадорка Јанковић је предложила да се интензивирају контакти и сарадња између Привредне коморе Србије и Индустријске и трговинске коморе Хановера. Представљајући резултате у досадашњој привредној сарадњи Србије и Немачке, амбасадорка је истакла да преко 400 немачких фирми послује у Србији и запошљава преко 75 хиљада људи, те да међу немачким инвестицијама има све више оних који уз производне отварају и своје развојно-истраживачке центре. Нагласила је да Србија ставља фокус на сектор информационих технологија и да је управо потписан споразум са Светским економским форумом о оснивању међународног Центра за четврту индустријску револуцију у Србији. Указала је да, превасходно захваљујући немачким компанијама, све успешнији постаје модел дуалног образовања, који је у Србији заживео последњих година и захваљујући којем је значајно смањена стопа незапослености међу младима. Предложила је да Индустријска и трговинска комора Хановера заједно са Привредном комором Србије организује презентацију потенцијала српске привреде, уз могућност директних контаката између привредника. Амбасадорка је упутила позив генералној директорки Индустријске и трговинске коморе Хановер Мајке Билфелт да, на челу привредне делегације, посети Србију.

Мајке Билфелт је захвалила на позиву и рекла да би се посета могла планирати следеће године. Истакла је да би било веома интересантно за представнике пословних кругова у Доњој Саксонији и Хановеру да посете Србију и учествују на заједничкој презентацији потенцијала за привредну сарадњу. Упутила је позив амбасадорки да се у организацији  Индустријске и трговинске коморе Хановер обрати привредницима у Доњој Саксонији и додатно им приближи предности улагања у српску привреду. М. Билфелт је изразила и наду да ће фирме из Србије учествовати на престижном Светском сајму индустријских технологија у Хановеру, који се одржава 31 маја и 1. јуна ове године.

7.2.2022.

Амбасадор др Снежана Јанковић имала је данас видео конференцију са Оливером Шенком, министром за савезна питања и шефом државне канцеларије Саксоније.

У разговору је било речи о даљем унапређењу билатералне сарадње између Србије и Саксоније. Амбасадорка Јанковић је посебно истакла потенцијале које пружа привредна сарадња, узимајући у обзир да је већ 400 немачких компанија присутно у Србији и да запошљава 75 хиљада радника. Нагласила је да Србија, као и Саксонија, посебну пажњу поклања кластеру информационих технологија и микроелектронике и навела да премијерка Србије Ана Брнабић данас у Женеви са Светским економским форумом потписује Споразум о изградњи Центра за четврту индустријску револуцију. Министар Шенк се сложио да у овој области постоје велики потенцијали и предложио да се успостави ближа сарадња између привредних комора и релевантних научно-истраживачких институција у Србији и Саксонији.

У разговору је, такође, било речи о културној сарадњи у светлу важних јубилеја којима се обележава 200 година од сарадње Вука Стефановића Караџића и 240 година од сарадње Доситеја Обрадовића са Универзитетом у Лајпцигу, који се налази управо у Саксонији.

Као даље области потенцијалне сарадње идентификоване су  и борба против климатских промена, енергетска транзиција и иновације, у вези са чим је договорена подробнија размена мишљења у циљу конкретизације сарадње Србије и Саксоније.

7.2.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг

4.2.2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас са послаником Социјалдемократске партије Немачке и известиоцем за западни Балкан у Спољнополитичком одбору Бундестага Адисом Ахметовићем.

Селаковић је поручио да је Србија јасно опредељена да са Немачком остварује што је могуће бољу сарадњу на свим пољима, као и да жели да висок ново политичког дијалога буде настављен и током мандата канцелара Олафа Шолца.

Честитавши на именовању на функцију известиоца посланичке групе СПД за западни Балкан, министар је изразио наду да ће Ахметовић својим ангажманом допринети даљем унапређивању веза Немачке и нашег региона, као и јачању дијалога унутар самог региона.

Шеф српске дипломатије подвукао је да је Немачка један од наших најзначајнијих економских партнера и највећих инвеститора у српску привреду, те је, у том смислу, казао да очекујемо да се настави позитиван тренд у спољнотрговинској размени и коришћењу инвестиционих потенцијала.

Министар је захвалио Немачкој на подршци нашем европском путу, али и поручио да очекујемо њену даљу подршку у отварању нових кластера.

Такође, навео је да Србија придаје велики значај „Берлинском процесу“ као форуму који пружа подршку ЕУ интеграцијама западног Балкана кроз конкретне пројекте и мере, али и указао на нашу посвећеност иницијативи „Отворени  Балкан“.

Селаковић је истакао да је регион у фокусу наших спољнополитичких приоритета и да ће Србија наставити да буде промотер мира и стабилности у региону.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, министар је поновио да је Србија опредељена и спремна за наставак дијалога, али да га друга страна упорно опструира и избегава да спроведе своје обавезе.

У том контексту, Селаковић је изразио нашу забринутост због тога што Приштина није дозволила гласање на референдуму о измени Устава Републике Србије, али и нагласио да очекујемо да ће утицајни актери у међународној заједници уложити напоре како би грађанима Србије на КиМ било омогућено гласање на предстојећим председничким и парламентарним изборима.

3.2.2022

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас Адиса Ахметовића, посланика Социјалдемократске партије Немачке и известиоца за Западни Балкан у Спољнополитичком одбору Бундестага, са којим је разговарао о потенцијалима за јачање билатералне сарадње Србије и Немачке, европском путу наше земље, као и о регионалним питањима.

Председник Вучић је рекао да цени намеру известиоца Ахметовића да подржи јачање сарадње на Западном Балкану, а што ће да допринесе очувању мира и стабилности у региону.

Немачки посланик Ахметовић је истакао да му је један од циљева у будућем раду, између осталог, да помогне да Западни Балкан нађе пут до Европске уније. Он је констатовао изванредан економски развој Србије, којем значајно доприносе немачки инвеститори.

Председник Вучић је рекао да су немачки инвеститори и економска сарадња са Немачком од највећег значаја за развој Србије. Он је такође рекао да ће наша земља наставити са реформама које стварају сигурну инвестициону атмосферу, попут реформи у области владавине права, подсетивши с тим у вези на недавни успех референдума о уставним променама у правосуђу.

Председник Вучић је замолио посланика Ахметовића да пренесе поздраве немачком канцелару Шолцу, изразивши уверење да ће се наставити успешан развој сарадње Србије и Немачке.

11.1.2022.

Амбасадор др Снежана Јанковић имала је видео конференцију са Нином Леџава, будућом директорком Регионалне канцеларије Задужбине „Хајнрих Бел“ у Београду, и Валтером Кауфманом, начелником Сектора за Источну и Југоисточну Европу у седишту ове задужбине у Берлину.

Задужбина „Хајнрих Бел“ је блиска партији Зелених и у Србији је присутна од 2006. године, а нова директорка преузеће дужност на пролеће ове године. У разговору је било речи о бројним темама од значаја за спровођење реформи и напредак у евроинтегацијама Републике Србије. Представници Задужбине нагласили су да се они и партија Зелени снажно залажу за чланство Србије и региона у Европској унији и са тим циљем су и критични према оним областима у којима је неопходно појачати реформске напоре и достићи европске стандарде. Посебно је било речи о реформама у области владавине права, где је заједнички наглашена важност успеха предстојећег референдума о уставним променама у области правосуђа. Такође, размењена су мишљења и о питањима климатске заштите, која су у посебном фокусу рада Задужбине, али којима и Србија посвећује све већу пажњу.

Амбасадорка Јанковић је истакла да нова директорка ступа на дужност у периоду када рачунамо на појачану подршку немачке Савезне владе и партије Зелених нашем европском путу. У том смислу, очекујемо да ће нам Задужбина „Хајнрих Бел“ бити партнер и саговорник у спровођењу реформи, и да ће нам пружити конкретну и искрену подршку. Сугерисала је да по ступању на дужност нова директорка оствари контакте са ресорним министарствима јер је конструктивни дијалог основни предуслов за боље међусобно разумевање и сарадњу и остварење циљева попут пуноправног чланства Србије у Европској унији.

6.1.2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадорима Француске, Италије, Немачке и САД и отправницима послова Уједињеног Kраљевства и Делегације Европске уније у Србији о предстојећем референдуму о промени Устава, који је заказан за 16. јануар ове године.

Председница Владе је навела да је Србија учинила велике помаке у области владавине права и да је промена Устава најважнија реформа у тој области.

Представници земаља Квинте истакли су важност владавине права и позвали на даљи напредак у реформи правосуђа.

У том контексту, констатовали су да правосудне реформе предложене на референдуму представљају важне кораке у јачању независности правосуђа и унапређивању владавине права у Србији.

То је, такође, важно у контексту обавеза Србије у процесу приступања ЕУ, закључено је на састанку.

Брнабић је исказала незадовољство ставом привремених институција у Приштини да не дозволе одржавање референдума на територији Косова и Метохије.

20.12.2021.

Ауторски чланак објављен у новинама Фракфуртер Алгемајне Цајтунг, 20. децембра 2021. године

Еди Рама, премијер Албаније,

Александар Вучић, председник Србије и

Зоран Заев, премијер Северне Македоније

Европа није само континент, већ и визија. Међутим, грађани Западног Балкана, који су саставни део континента и ове визије, предуго су запостављени. Жеља наших људи да буду дочекани од стране чланица ЕУ више пута је осујећена унутрашњом политиком држава чланица, неиспуњавањем обећања и страхом од будућности. То је довело до разочарања, нестабилности, емиграције и немогућности привлачења великих инвестиција.

Ми, као политички лидери тих земаља, можемо или да се жалимо - или да урадимо нешто по том питању. Изабрали смо ово друго. У новембру 2019. потписали смо провизорни споразум о унапређењу Берлинског процеса преузимањем одговорности за продубљивање сарадње у региону.

Наша визија је да превазиђемо друштвене, економске и трговинске баријере које ометају економски раст нашег региона применом четири европске слободе у нашим земљама. Зато смо потписали споразуме који укидају граничне контроле како би роба могла да прође готово без одлагања и који омогућавају нашим грађанима да слободно раде у нашим земљама. Споразуми који успостављају механизме да наши грађани слободно путују између наших земаља – баш као што грађани ЕУ путују између својих земаља. Наша иницијатива, коју називамо „Отворени Балкан“, показала се ефикасном и корисном у превазилажењу тешког периода пандемије. 

Иако иницијатива „Отворени Балкан“ за сада обухвата само Србију, Албанију и Северну Македонију, отворена је за све чланице Западног Балкана. Користимо ову прилику и још једном позивамо све наше суседе да се придруже и понуде свом становништву погодности које ми нудимо нашим. Кроз слободно кретање људи, робе, капитала и услуга, наша сарадња може подстаћи трговину и раст и олакшати живот свима у нашем суседству. 

Често критиковани као „буре барута Европе“, као одговорни политичари не можемо дозволити да се наш регион врати у ноћне море прошлости, док ЕУ није у стању да учини више за своје проширење у овој фази. Имамо своје разлике, не слажемо се око неких политичких питања – али се сви слажемо да су европска економија и четири слободе пут који нашем региону даје наду у трајни мир. „Отворени Балкан“ није утешна награда уместо чланства у ЕУ; напротив, то је велики корак ка чланству. Као што је Европска заједница за угаљ и челик после Другог светског рата обележила рођење Европске уније, иницијатива за „Отворени Балкан“ остаће упамћена као прекретница која је наше народе приближила Европској унији – и пуноправном чланству у највећем светском трговинском блоку.

Надамо се да ће нова Влада Савезне Републике Немачке прихватити и подржати иницијативу  „Отворени Балкан“ као допринос пуној имплементацији Берлинског процеса. Неколико европских лидера и америчка влада су већ изразили своју подршку. Захваљујемо им се на томе. Предузетници и студенти из целог Западног Балкана су такође изразили своју подршку.Они су нам инспирација.

Сада би цела ЕУ требало да се придружи пуној подршци овој иницијативи и подстакне наше суседе да њену пуну имплементацију претворе из неопходности у чињеницу. Крајње је време да се сви народи и људи у региону удруже за бољу заједничку будућност. Ону која нуди стабилност, мир и виши животни стандард за све. Ону који се уздиже изнад сукоба прошлости и даје нашој деци наду и земље у којима заслужују да живе.

21.12.2021.

У ланцу посластичарница „Wolf“ у Аугзбургу можете присуствовати необичној изложби српске уметнице Наталије Рибовић под називом „Љубав на поглед - Uno&Due“.

Новосадска уметница је студије уметности завршила у Бечу, а иза себе има богат уметнички ангажман у престижним светским престоницама.

Наталија Рибовић је показала да и у доба пандемије и бројних ограничења која су на снази у Немачкој култура увек пронађе пут до својих поштовалаца.

Главни мотив изложбе  „Љубав на поглед- Uno&Due“ је управо да ограничења и дистанца коју држимо поштујући мере не би требало да нас отуђе.

Са задовољством Вас позивамо на изложбу Наталије Рибовић коју можете видети у излозима посластичарнице „Wolf“ у Аугзбургу.

14.12.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.

10.12.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је данас у Амбасади са Адисом Ахметовићем, послаником СПД у Бундестагу.

Приликом посете Амбасади, посланик Ахметовић изразио је велико задовољство сарадњом са српском заједницом у својој изборној јединици у Хановеру.

Будући да је пореклом из нашег региона, а да је рођен у Немачкој, поља његовог интересовања су сарадња Немачке и Западног Балкана, као и чланство нашег региона у ЕУ, при чему Србија, као највећа и геостратешки најзначајнија држава региона заузима посебно место.

Честитајући посланику Ахметовићу на његовом избору у Бундестаг, амбасадорка Јанковић је истакла да су два важна спољнополитичка циља Републике Србије чланство у ЕУ и регионална сарадња. Упознала га је са напретком у процесу евроинтеграција, изразивши очекивање да ће нови сазив Бундестага, као и нова немачка влада, унети додатну динамику у преговарачки процес и још снажније подржавати Србију и регион на нашем европском путу.

Као један од примера посвећености Србије регионалној сарадњи и напретку навела је иницијативу Отворени Балкан.

Позвала је посланика Ахметовића да посети Србију и да негује контакте са колегама из Народне скупштине Републике Србије.

8.12.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је данас са Гертом Рабовим, новопостављеним директором за Србију Немачке привредне коморе у иностранству и Катарином Витке из Индустријске и привредне коморе Немачке.

Герт Рабов је обавестио амбасадорку да ће почетком 2022. године преузети дужност у Београду.

У разговору су размењена мишљења о могућим заједничким активностима и начинима за даље унапређење привредне сарадње између Србије и Немачке.

Амбасадорка Јанковић је господина Рабова упознала са настојањима Амбасаде да привуче нове инвестиције из Немачке, као и да повећа обим трговинске размене. Указала је да Србија већ има значајно искуство у сарадњи са немачким компанијама, којих у нашој земљи има преко 400 и које запошљавају више од 73 хиљаде људи. Имајући у виду предности српске привреде и њен регионални значај, сматрамо да постоје бројне могућности за подизање привредне сарадње на још виши ниво.

Сложивши се са изнетим, Герт Рабов је рекао да ће Немачка привредна комора у иностранству веома активно радити у правцу даљег унапређења привредне сарадње, имајући у виду да је највећи број немачких компанија изузетно задовољан условима пословања у Србији. Изнео је жељу да у сарадњи са Амбасадом Србије у Немачкој организује презентације српске привреде, као и сусрете привредника двеју земаља.

4.12.2021.

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu

 29.11.2021.

Aмбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић и конзул Милица Топаловић посетиле су 28. новембра Културно-уметничко друштво “Златни опанак“ из Берлина и са руководством и члановима разговарале о активностима овог културно-уметничког друштва и плановима за предстојећи период, као и о начинима за продубљивање сарадње.

Руководство је у разговору истакло да су због пандемије отказане многе активности и манифестације које су биле планиране, али да се пробе фолклора и извођења етно музике и даље одржавају, уз придржавање здравствених мера. Упознали су амбасадорку са активностима и историјатом КУД који је основан пре десет година и броји око 100 чланова, од чега је само у фоклорној секцији њих 80.

Амбасадорка С. Јанковић је руководству КУД изразила захвалност за труд да се на овим просторима одржи српска култура и традиција и млади људи вежу за своје корене, упркос одрастању у страној средини. Пренела је спремност и жељу да Амбасада, у мери у којој то здравствена ситуација у Немачкој дозвољава, подржи пројекте и учествује у заједничким програмима, посебно оним са циљем неговања српског језика, традиције и културе. Истакла је да је важно да наша култура буде презентована и немачкој публици, што би допринело већој видљивости и препознатљивости наше заједнице.

29.11.2021.

Супруга председника Републике Србије Тамара Вучић дала је ексклузивни интервју једном од најзначајнијих медија у дијаспори, Франкфуртским вестима.

Текст интервјуа под називом „Да деца расту здрава и срећна“ можете прочитати ОВДЕ.

29.11.2021.

Приликом недавне званичне посете Доњој Саксонији, амбасадор др Снежана Јанковић је имала састанак са представницима српске дијаспоре из Доње Саксоније, који је уприличен у Храму Светог Саве у Хановеру. На састанку је било речи о потребама и положају српске заједнице у Хановеру и  Доњој Саксонији, која броји неколико хиљада наших грађана. Представници Храма Светог Саве и наше дијаспоре говорили су о својим активностима са циљем да додатно ојачају видљивост наше заједнице у овој немачкој покрајини, али и да допринесу унапређењу билатералних односа са Доњом Саксонијом у области привреде, културе и спорта.

Амбасадор Јанковић је захвалила присутнима на њиховом дугогодишњем ангажовању у остварењу важних циљева за српску заједницу у  Доњој Саксонији. Упознала их је са пројектима подршке дијаспори које пружа Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Министарство спољних послова Србије, позивајући их на сарадњу са Амбасадом приликом организације значајних манифестација. Захваливши на гостопримству протонамеснику Храма Светог Саве Александру Перковићу и протојереју-ставрофору Браниславу Чортановачком, амбасадор Јанковић је изразила жељу за одржавањем блиских контаката и сарадње са представницима наше дијаспоре из Доње Саксоније.

29.11.2021.

Амбасадор др Снежана Јанковић је приликом посете Доњој Саксонији 25. новембра 2021. године обишла компанију „Континентал“, која је један од највећих инвеститора у аутомобилској индустрији у Србији. У разговору са чланом Управног одбора Филипом Нелесом размењена су мишљења о досадашњим искуствима и проширењу обима пословања ове компаније у Србији.

Компанија „Континентал“, која има традицију дугу 150 година, у Србији запошљава преко 2.000 људи на три локације - у Суботици, Новом Саду и Великим Црљанима, при чему у Новом Саду има развојно-истраживачки центар за напредне технологије и софтвер у аутомобилској индустрији. Ф. Нелес је изразио велико задовољство сарадњом са нашим институцијама и резултатима пословања у Србији, уз констатацију да је намера „Континентала“ да дуго буде присутан на српском тржишту, као и да даље улаже у производне капацитете у нашој земљи.

Амбасадор Снежана Јанковић је истакла да смо веома поносни на чињеницу да једна тако значајна немачка компанија са великим успехом послује на српском тржишту и изнела спремност Амбасаде Републике Србије у Немачкој да подржи и помогне све будуће активности компаније „Континентал“ у Србији.

26.11.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић боравила је 25. новембра у званичној посети Доњој Саксонији, где је имала састанак са Берндом Алтхусманом, министром привреде, рада, саобраћаја и дигитализације ове немачке покрајине. У разговору је било речи о даљем унапређењу привредне сарадње и улагања немачких компанија у Србију.

Амбасадор Јанковић је обавестила министра Алтхусмана о погодностима улагања и предностима српске привреде, као и резултатима наше економије, коју очекује раст од преко 7 % БДП за 2021.  годину. Такође је навела да немачке компаније у Србији запошљавају преко 73.000 радника и да међу њима значајно место заузима фирма „Континентал“ из Доње Саксоније, која у Србији запошљава преко 2.000 радника. Упутивши позив министру Алтхусману да заједно са делегацијом привредника посети Србију, амбасадор Јанковић је изразила наду да ће услови пословања у Србији привући и друге компаније из ове немачке покрајине, која је и седиште аутомобилске индустрије.

Министар Алтхусман је одговорио да је Србија у Немачкој препозната као веома погодна дестинација за инвестиције. Нагласио је да су изузетно позитивна искуства немачких инвеститора у нашој земљи најбоља препорука и за друге компаније да следе њихов пример. Пренео је спремност да се Привредна комора Доње Саксоније и његово министарство ангажују на даљем унапређењу привредних односа и повећању обима трговинске размене између Србије и Немачке.

20.11.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић и конзул Милица Топаловић су 20. новембра 2021. године посетиле Српско-немачку заједницу „Младост“, како би са руководством и члановима Заједнице разговарале о њиховим активностима и плановима за предстојећи период.

Будући да је због пандемије дошло до застоја у раду удружења и клубова и отказивања многих догађаја и манифестација, амбасадорка се интересовала за тренутно стање у СНЗ „Младост“ и начине на које то удружење превазилази потешкоће у раду и окупљању припадника наше дијаспоре у Берлину.

Амбасадорка Јанковић је руководству заједнице пренела спремност и жељу да Амбасада, у мери у којој то здравствена ситуација у Немачкој дозвољава, подржи и подстакне будуће пројекте и учествује у заједничким програмима у просторијама заједнице или Амбасаде, посебно оним са циљем неговања српског језика, традиције и културе.

19.11.2021.

У просторијама Амбасаде Републике Србије у Берлину је 19. новембра 2021. године одржана промоција књиге „Шталаг 3Б“, ауторке Татјане Милановић. Роман, који је заснован на истинитој причи, прати живот Бошка Станковића који је у Другом светском рату одведен у логор „Шталаг 3Б“ у Фирстенберг, на граници Немачке и Пољске. Књига на веран начин описује живот у логору, као и мучење и тортуру коју су заробљеници свакодневно проживљавали.

Уводну реч на промоцији одржао је први саветник Амбасаде Иво Војводић, који је истакао важност оваквих књига у култури сећања нашег народа. Певачка група Српско-немачког друштва „Младост“ из Берлина увеличала је промоцију књиге извођењем неколико српских изворних песама.

19.11.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас свечаном отварању фабрике немачке компаније BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, која спада у водеће светске произвођаче издувних система за аутомобилску индустрију, и поручио да су управо такве фабрике, у којима је процес рада роботизован и аутоматизован, потребне нашој земљи.

„Ово је за наше унуке, за оне који долазе. Ово је најмодернија фабрика коју имамо у Србији данас, све је роботизовано и аутоматизовано. У Србији овако нешто није постојало. Разговарао сам и са радницима, из Суботице, Бачке Тополе, неки су из Пожаревца. У овој фабрици радиће 500 људи и ти радници су наш понос. Војводина мора да ухвати корак са Београдом, ако треба и да га престигне, мора да напредује“, рекао је председник Вучић и додао да су немачки инвеститори сигурни инвеститори, јер пружају додатну стабилност Србији. Он је истакао да је важно да Србија настави да привлачи инвеститоре и верује у себе и навео да наша земља, посматрано за 2020. и 2021. годину, може да буде најбоља у Европи по кумулативној стопи раста.

Амбасадор Савезне Републике Немачке Томас Шиб је истакао да је нова фабрика у Суботици још један узорни пројекат неког немачког инвеститора и "симбол изузетних економских односа две земље".

„Немачка предузећа су све активнија, а инвестиција су од 2000. године премашиле 3,5 милијарди евра. Немачка предузећа су створила на десетине хиљада радних места у Србији. Србија постаје све занимљивија за стране инвеститоре, посебно за аутомобилску индустрију, а кључ за развој српске привреде је потврђен и у белој књизи страних инвеститора“, навео је амбасадор Шиб.

18.11.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се са шефом Делегације Европске уније Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованих у нашој земљи.

Селаковић је нагласио да је чланство у ЕУ апсолутни приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење, преневши да смо у потпуности посвећени реформском процесу и унапређењу свих сегмената нашег друштва.
 
Оценио је да динамика приступних преговора треба да буде у складу са нашим реформским напорима, али да охрабрује што је овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије позитивније интониран у поређењу са претходним, те да, у том смислу, очекујемо да ће до краја словеначког председавања Савету ЕУ бити одржана Међувладина конференција на којој ће бити отворена два кластера.

Министар је рекао да Србија одржава интензиван дијалог са званичницима ЕУ и додао да веома позитивно гледамо на одлуку Савета за спољне послове да се размотри начин да се партнери са западног Балкана укључе у дискусију о спољној и безбедносној политици.
 
Шеф српске дипломатије нагласио је да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, информисавши саговорнике да је за последњих седам година трговинска размена Србије и ЕУ повећана 52 одсто, а извоз српских производа у ЕУ увећан 64 одсто, што је, како је оценио, заједнички резултат.

Селаковић је казао да је Србија у потпуности посвећена очувању мира и стабилности у региону кроз сарадњу и отворени дијалог, истакавши иницијативу „Отворени Балкан“ као начин за економско повезивање региона.
 
Када је реч о процесу нормализације односа Београда и Приштине, министар Селаковић је рекао да је наша страна у потпуности опредељена за дијалог, као и да смо испунили преузете обавезе, али да Приштина упорно избегава да испуни своје, наводећи као пример да осам и по година није ништа урађено по питању оснивања ЗСО. Поред тога, према његовим речима, Приштина једностраним потезима на терену, четири у последња два месеца, додатно угрожава мир и стабилност.

Министар је информисао шефове мисија о борби Србије против пандемије, изразивши спремност за даљу сарадњу са партнерима из Европе и света у заједничкој борби против корона вируса.

Амбасадор Жиофре је захвалио министру спољних послова Селаковићу на пријему амбасадора Европске уније у Палати Србија. Амбасадор Жиофре је поздравио досадашњи ниво сарадње ЕУ и Србије у области заједничке безбедносне и одбрамбене политике, као и важан допринос Србије мисијама и операцијама ЕУ.

"Заиста се надамо да ћемо моћи даље да развијамо усклађивање спољне политике Србије са Европском унијом", изјавио је амбасадор.

Савет за спољне послове ЕУ је имао стратешки разговор о Западном Балкану у понедељак, политички дијалог о спољној и безбедносној политици је одржан у Београду пре два дана, пар недеља након објављивања Годишњег извештаја, истакао је амбасадор Жиофре.

"У Савету за спољне послове постоји широка подршка снажном ангажовању ЕУ у региону и даљем придруживању региона у наше спољнополитичке напоре. Имали смо добру размену мишљења о томе данас, и радићемо на даљој интеграцији Србије и региона на свим нивоима", закључио је амбасадор.

18.11.2021.

12.11.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Паризу да очекује позитивне вести и подршку Француске за отварање једног или два кластера на међувладиној конференцији која ће бити одржана у децембру.

Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.

Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.

Она је истакла да јој је Макрон рекао да пренесе поздраве председнику Републике Александру Вучићу и читавој Србији, као и да се са радошћу сећа посете Београду.

Имала сам данас добре разговоре са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.

Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.

Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.

11.11.2021.

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, амбасадор Снежана Јанковић и војни изасланик Ненад Милојевић положили су венац на споменик српском војнику у Кенигсбрику, подигнут у спомен на 176 српских заробљеника из Првог светског рата који су страдали у том радном логору. Делегацију Амбасаде је дочекао градоначелник Кенигсбрика, Хајко Дризнак, који је такође положио венац на споменик.

На иницијативу Амбасаде, овај споменик српском војнику стар више од сто година је обновљен, а 01.09.о.г. је у организацији Удружења за старање о ратним гробљима одржана свечаност уз присуство представника Амбасаде, званичника града Кенигсбрика и покрајине Саксоније и уз интонирање српске химне и извођење композиције „Тамо далеко“, о чему је Амбасада обавестила.

12.11.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

04.11.2021.

У организацији Индустријске и трговинске коморе Источни Бранденбург  данас је, у оквиру програма „Источни Бранденбург се састаје са Балканом“ одржана онлајн Конференција о сарадњи са Србијом, на којој је уводно излагање имала амбасадор Снежана Јанковић.

Поред ње, иступали су и Франк Алетер, директор Немачко-српске привредне коморе из Београда, Ања Хилдебранд из компаније ALCA Mobil Logistics+Services GmbH из места Шторков и Марлен Беневиц из ИТК Источни Бранденбург, а учествовали су представници фирми из Србије и Немачке које су заинтересоване за сарадњу.

Амб. С. Јанковић је говорила о билатералним односима Р. Србије и Немачке, наглашавајући висок ниво политичког дијалога и његову динамику, као и одличне економске односе. Истакла је приоритете Владе Републике Србије и институционалну подршку јачању економске сарадње Р. Србије и СРН преко Привредне коморе и Развојне агенције Србије. Посебно је нагласила потенцијале за сарадњу које нуди иницијатива Отворени Балкан и позвала немачке компаније да прате њен развој и учествују у пројектима.

Истакла је да је, упркос пандемији, одржан изузетно висок ниво политичког дијалога са Немачком, што доказује и посета канцеларке Меркел Србији у септембру, као и посета потпредседнице Бундестага Клаудије Рот у октобру ове године.

Амбасадор Јанковић је истакла да је Немачка најважнији трговински партнер Србије, један од највећих инвеститора и донатора, са којим је обим спољнотрговинске сарадње у константном порасту, чак и у години пандемије. Подвлачећи да је преко 400 немачких компанија активно на српском тржишту, амбасадор Јанковић је рекла да оне запошљавају око 75 хиљада људи, уз напомену да је наш циљ да ускоро тај број достигне 100 хиљада. Важан фактор је и дуално образовање, које се реализује у сарадњи са бројним фирмама из СРН.

Наши грађани који живе и раде у Немачкој, којих је према званичним немачким статистикама око 237 хиљада, а по нашој процени, узимајући у обзир порекло, између 500 и 700 хиљада, представљају снажан кохезиони фактор и потенцијал за унапређење свеукупних односа две земље.

Амбасадор Јанковић је нагласила да је чланство Србије у ЕУ најважнији спољнополитички приоритет Р. Србије, уз уверење да ће нова методологија имати подстицајни ефекат и да ће убрзати преговарачки процес. Поред европских интеграција, регионална сарадња је у самом врху наших приоритета, при чему Немачка у томе има важну улогу кроз иницијативу Берлински процес, у коме је Србија један од најактивнијих чланова. Важан корак у унапређењу регионалне сарадње је и иницијатива Отворени Балкан, коју је Србија покренула заједно са Северном Македонијом и Албанијом али је отворена за све са ЗБ, и која има за циљ повезивање региона и његову припрему за интегрисање у ЕУ када се за то створе услови. Позвала је немачке компаније да искористе могућности које пружа иницијатива Отворени Балкан учешћем у њеним пројектима.

Нагласила је и да Привредна комора Србије и Развојна агенција подржавају учешће наших привредника на неким од најважнијих сајмова који се одржавају у Немачкој.

На крају, истакла је спремност Амбасаде Р. Србије у Берлину да пружи сваку помоћ и подршку немачким и српским компанијама које су заинтересоване за успостављање сарадње.

У оквиру програма „Источни Бранденбург се састаје са Балканом“, поред  онлајн конференције о сарадњи са Србијом, одржане су у истом формату и конференције са Хрватском и Бугарском, а сутра је на реду Босна и Херцеговина."

2.11.2021.

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,

драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

22.10.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са министaрком за европске интеграције и главним преговарачем Јадранком Јоксимовић, састала се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ.

Теме састанка биле су Пакет проширења ЕУ за 2021. годину и посебно Извештај Европске комисије о Србији за ову годину, као и наредни кораци у процесу приступања Унији.

Брнабић је указала на то да je овај састанак одржан по објављивању Извештаја ЕК, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Она је истакла да Србија има континуирану комуникацију са Делегацијом ЕУ и свим државама чланицама и да отворено разговара у вези са даљим реформама, а пре свега у области владавине права.

Премијерка је оценила да је у овогодишњем Извештају о напретку Србије објективно сагледано све што је Влада Србије постигла на убрзању политичких и економских реформи, чиме је реализован и један од стратешких приоритета.

Према њеним речима, посебно је важно то што је Европска комисија јасно дала препоруку да је Србија достигла критеријуме неопходне за отварање два кластера поглавља.

Данас смо у прилици да вама, као представницима ЕУ и држава чланица Уније пружимо и додатне информације о усвајању и спровођењу свих неопходних реформи, навела је председница Владе.

Брнабић је нагласила да је због тога значајно то што се овај састанак одржава одмах након Извештаја о напретку, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Председница Владе је изразила уверење да ће и та додатна појашњења допринети да Србија добије сагласност за формални наставак преговора до краја ове године.

Она је, такође, истакла да је препорука Европске комисије за даље отварање кластера политички веома значајна, не само као подстицај Влади да настави мотивисано и одговорно да реализује своје реформске планове, већ и грађанима Србије, али и свима у региону, који још једном и на овај начин добијају јасну потврду о перспективи чланства у ЕУ.

Нашим грађанима посебно је важно што је постигнут напредак у свим сегментима владавине права, као и то што је тај напредак резултат снажнијег политичког лидерства и заједничког деловања свих институција државе Србије, предочила је Брнабић.

Премијерка је указала на то да се жели додатни напредак у свим областима, а нарочито у владавини права и да је управо за то значајна континуирана комуникација са Делегацијом ЕУ у Србији и свим државама чланицама.

Јоксимовић је навела да Извештај обезбеђује потребну равнотежу у оцени свега што је Србија остварила у претходном периоду.

Према њеним речима, веома је важно за даљи реформски процес да је евидентирано да смо испунили све критеријуме за отварање свих 12 поглавља у два кластера: кластера 3, који се односи на инклузивни раст и компетитивност и кластера 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Такође, како је подвукла, у већ отвореном кластеру 1, који се односи на основе владавине права, констатован је напредак у свим областима – у реформи правосуђа, слободе изражавања и медија, борбе против корупције, основних људских и мањинских права, борбе против организованог криминала.

Према њеним речима, у неким сегментима спровођење реформи је брже, у другим је та динамика нешто спорија, али је напредак уочен у свим областима и забележен је и у самом извештају.

Она је изразила уверење да ће опште оцене Европске комисије, које говоре у прилог искрености, посвећености и способности Владе да у доба глобалне пандемијске кризе спроводи политике од значаја за процес приступања, бити довољан оријентир државама чланицама да се усагласе око даљег отварања кластера.

Амбасадор Жиофре је изразио захавалност Влади на томе што је сазвала овај састанак са амбасадорима држава чланица ЕУ, оценивши то као позитиван показатељ посвећености Србије јачању дијалога о реформама ради решавања приоритета и неопходних активности идентификованих у годишњем Извештају ЕК.

Он је подсетио на то да Извештај одражава повећан број иницијатива Владе за испуњавање критеријума ЕУ последњих месеци, које имају потенцијал да се преточе у опипљив напредак када се у потпуности спроведу.

Жиофре је подсетио на то да су ЕУ и њене чланице раније овог месеца, на Брду код Крања, поново потврдиле посвећеност Уније европској перспективи Србије и процесу придруживања.

Како је истакао, новом методологијом они подстичу Србију да настави реформе и очекују да Србија испуни своје обавезе, посебно у области владавине права.

Према његовим речима, лидери ЕУ су на Брду изразили очекивање да ће партнери на Западном Балкану, укључујући Србију, јасном и доследном јавном комуникацијом пренети предности приступања ЕУ и подршке Уније и њених инвестиција.

21.10.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са потпредседницом Бундестага Клаудијом Рот, са којом је разговарао о наставку политичке и економске сарадње са Немачком, као и о напретку који је Србија остварила у разним областима на путу ка пуноправном чланству у Европској унији.

Председник Вучић је захвалио потпредседници Рот на томе што ће данас посетити Крагујевац, где ће у Шумарицама присуствовати обележавању Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату и 80. годишњици од стрељања 3.000 недужних цивила, којима ће одати почаст како би нагласила значај заједничког сећања.

Председник је истакао да је Србија окренута будућности, у којој су неки од приоритетних циљева унапређење економске сарадње са Унијом, а посебно са Немачком која је један од главних економских партнера наше земље и један од највећих инвеститора у српску привреду, као и први спољнотрговински партнер.

Саговорници су констатовали да је Србија у последњих неколико година остварила изузетан економски резултат, али и напредак у разним областима политичког и друштвеног живота, што је и Европска комисија препознала у свом најновијем извештају. Председник Вучић и потпредседница Бундестага Рот, сагласили су се да су владавина права и зелена агенда једне од главних области у којима треба додатно радити, при чему је Немачка спремна да се интензивније ангажује како би се убрзао процес реформи у овим сегментима.

Потпредседница Бундестага упознала је председника Вучића са актуелном политичком ситуацијом у Немачкој након одржаних парламентарних избора, те је изразила наду да ће учешће партије Зелених у новој Влади Немачке помоћи у реализацији „Зелене агенде за Западни Балкан“, која је усвојена у Софији прошле године, а за коју су већ опредељена средства из фодова ЕУ.

20.10.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са потпредседницом немачког Бундестага Клаудијом Рот о билатераним односима, наставку политичке и економске сарадње, напретку Србије ка пуноправном чланству у Европској унији и активностима на реализацији Зелене агенде.

Брнабић је изразила захвалност гошћи на томе што ће сутра посетити Крагујевац у којем се обележава 80 година од када су немачке окупационе снаге убиле више хиљада цивила, међу којима и ђаке Крагујевачке гимназије.

Рот је рекла да у посету том граду одлази са поруком да се тако нешто више никада не понови и да би нагласила значај заједничког сећања.

Премијерка је истакла да је један од два главна приоритета Владе коју води, осим владавине права, Зелена агенда и да је, у вези са тим, посебно задовољна досадашњом сарадњом са Немачком на пројектима у области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије.

Немачка је, нагласила је председница Владе, један од главних економских партнера Србије и један од највећих инвеститора у српску привреду - најважнији билатерални донатор и први спољнотрговински партнер.

Према њеним речима, подршка Немачке на европском путу је од изузетног значаја, посебно када је реч о отварању два нова кластера, што се ускоро очекује.

Председница Владе је саговорници пренела да је Србија постигла напредак у области владавине права, што је потврдила и Европска комисија у свом извештају, као и да је лично посвећена раду у области безбедности новинара и слободи медија.

Рот је указала на то да су током пандемије у Немачкој приоритети стављени на имунизацију становништва и здравље људи, али да је уверена да ће Зелена агенда остати високо на лествици и влади која треба ускоро да буде формирана.

Брнабић је поручила да се у Србији једнака пажња поклања како зеленој енергетској транзицији тако и заштити животне средине.

15.10.2021.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић посетила је 15. октобра учеснике Дунавског салона младих из Србије. Дунавски салон младих је манифестација коју организује Влада покрајине Баден-Виртемберг и која окупља представнике 14 земаља подунавског региона. Вишедневни скуп у Берлину одржан је у хибридном формату јер је део учесника присуствовао лично, док је део учествовао виртуелно. Циљ скупа је да млади из подунавског региона размене мишљења о будућности Европе, проблемима са којима се сусрећу глобално и у својим срединама, као и да унапреде међусобне контакте.

Амбасадорка др Снежана Јанковић је поздравила учеснике из Београда и Шапца, као и српског представника из Улма, који су имали излагања на различите теме и представили се, између осталог, и кратким филмом о очувању животне средине. Представници Србије пренели су амбасадорки Јанковић веома позитивне утиске са овог скупа.

15.10.2021.

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

 Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

 Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.

11.10.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао је да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.

"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изутену част Србији, као домаћину.

06.10.2021.

Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре можете погледати ОВДЕ или на адреси - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

06.10.2021.

Амбасада ђачка кућа

Важна карика у очувању српског језика и културе у дијаспори су Допунске школе на српском језику, у организацији Министарства просвете Србије.

Мрежа допунских школа распрострањена је широм Немачке, чиме многи наши грађани имају могућност да њихова деца додатно и ван породица уче српски језик, али и стекну сведочанство о завршеној основној школи, које се признаје и у Србији. Ученици допунских школа у Немачкој ретко имају прилику да се окупе, као протеклог викенда, у Амбасади Србије у Берлину. Може се рећи да се ту нашла будућа српска литерарна елита, јер је повод окупљања било уручење награда најбољим учесницима конкурса “Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик” који је крајем прошле школске године, поводом дана Словенске писмености покренула др Снежана Јанковић, амбасадор Републике Србије у Немачкој.

04.10.2021.

У Амбасади је 02. октобра о.г. одржана свечаност поводом доделе награда ученицима Допунске школе на српском језику у СРН за најбоље радове написане у оквиру литерарног конкурса „Мој језик, мој свет - зашто учим српски језик“. Овај конкурс је, на иницијативу амб. С.Јанковић, расписан поводом Дана словенске писмености 24. маја. Амбасада је намеравала да свечаност организује раније, одмах након проглашења резултата конкурса, али епидемиолошке мере у Берлину то до скоро нису дозвољавале.

На конкурсу је учествовало 115 ученика од 1. до 8. разреда основне школе из свих делова Немачке, од којих је награђено њих 12. Деци која су освојила награде припале су захвалнице и књиге наших чувених писаца које је обезбедила Амбасада, док је осталој деци Амбасада доделила пригодне похвалнице за учешће (које су им достављене по њиховим наставницама и координаторима за наставу који су присуствовали свечаности).

Циљ конкурса „Мој језик, мој свет - зашто учим српски језик“ био је да код наше деце која су рођена, расту и школују се у СРН, подстакнемо размишљања о томе зашто је битно да негују знање српског језика и ћириличног писма.

Амб. С.Јанковић је, обраћајући се присутнима, између осталог истакла да је важно да наша деца у расејању, користећи српски језик и у страној средини, ослушкују свој унутрашњи свет оличен у матерњем језику и језику њиховог порекла, да ослушкују скуп врлина, моралних и духовних карактеристика садржан у њему и све оно што чини српски идентитет, те да препознају његове вредности у себи и те вредности даље негују и прeносе.

Свечаности у Амбасади су присуствовали награђени ученици из Берлина, Хамбурга, Бремена, Штутгарта, Фрајбурга, Франкфурта на Мајни, Минхена и Гетингена, њихови родитељи и наставници, затим координатор Допунске школе за српски језик у Немачкој Биљана Букинац и координатор за покрајине Баден-Виртемберг и Баварска Татјана Поповић. Свечаности су присуствовали и генерални конзул РС у Минхену Божидар Вучуровић и генерални конзул РС у Штутгарту Драган Димитријевић. Присутни су били и представници медија - Телевизије српске дијаспоре из Минхена и Вести из Берлина.

Конкурс је наишао на веома леп пријем код деце, родитеља и наставника.  На свечности поводом доделе награда родитељи и наставници су посебно изразили захвалност Амбасади, оценивши да је ова иницијатива подстицајно деловала на њихову децу и изразили очекивање да ће таквих и сличних активности бити још више у будућности.

03.10.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић честитао је немачком министру иностраних послова Хајку Масу Дан немачког јединства.

„Протекли период карактерише унапређење наших билатералних односа и јачање међусобног поверења и дијалога. Желим посебно да нагласим задовољство што смо имали више сусрета и прилика да разговарамо, не само о сарадњи и везама наших земаља, већ и о европским интеграцијама Републике Србије, ситуацији у региону и другим важним глобалним питањима“, наводи се у честитки.

Селаковић је истакао да Србија цени подршку Немачке на путу ка пуноправном чланству у Европској унији, и додао да процес реформи остаје један од главних приоритета Владе Србије.

„Надамо се да ћемо и убудуће моћи да рачунамо на помоћ и разумевање Савезне Републике Немачке“, поручио је министар Селаковић.

30.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен присуствовали су данас церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац на међународном железничком Коридору 10, као и потписивању Уговора између Јавног предузећа Коридори Србије и Конзорцијума STRABAG AG и STRABAG д.o.o. Београд о изградњи прве фазе Ауто-пута мира на деоници Мерошина – Мерошина 1.

„У Доњем Међурову гради се пруга од 23 км, коју ће 75 одсто да финансира Европска унија. То је за нас огроман новац, велики подстрек и поштовање. Ова пруга и пут за нас су важни, за Европу су важни. Дугујем огромну захвалност госпођи Фон дер Лајен што је данас дошла у Ниш, који нама постаје центар, средиште свих балканских коридора, постаје балканска раскрсница“, истакао је председник Вучић и додао да је Србија у потпуности посвећена имплементацији до сада потписаних споразума чији је покровитељ ЕУ.

„Даћемо све од себе не само да очувамо мир, него да постигнемо још споразума који ће значити сигурност свих на Балкану и бољи живот и економију за све нас. Знамо шта је наш посао. Колико можемо, имајући у виду тешкоће због односа са Приштином, ми ћемо да чинимо све да напредујемо на европском путу“, рекао је председник Вучић и захвалио председници Европске комисије на лепим речима и жељи да Србију види у ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је данас да је Србија већ превалила дуг пут ка чланству у ЕУ, да је забележила невероватан напредак и залагање последњих година и унапредила услове у различитим секторима. Она је поручила да снажно подржава европске интеграције Србије.

„Ово је веома посебан моменат. Потписивање овог уговора је симбол наше сјајне сарадње и пројеката повезивања кроз које заједнички градимо нашу европску будућност, зато што је боља будућност Србије у Европској унији. Kоридор повезује Србију са Аустријом и Грчком и заиста је покретач привреде. Ово је покретач за привреду Србије, инвестиције, економски план који већ функционише у Србији“, рекла је председница Европске комисије.

30.09.2021.

Приликом јучерашњег сусрета амбасадорке Републике Србије у Немачкој др Снежане Јанковић са државним секретаром у Министарству спољних послова Мигуелом Бергером размењена су мишљења о бројним темама од значаја за даљи напредак и развој билатералних односа Републике Србије и Савезне Републике Немачке, али и o питањима од ширег регионалног значаја. Изражен је обострани интерес за наставком одличних привредних односа и сарадње, као и за имплементацијом пројеката у области културе, образовања, заштите животне средине и других сфера билатералне сарадње Србије и Немачке.

Амбасадорка Јанковић је саговорнику пренела ставове Републике Србије у вези са ситуацијом на северу Косова и Метохије и затражила да Немачка изврши утицај на привремене институције самоуправе у Приштини, како би се ситуација стабилизовала.

У разговору је изражен интерес и за унапређењем регионалне сарадње на Западном Балкану, коју Немачка подстиче у оквиру Берлинског процеса, чему Република Србија даје важан допринос.

27.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадоре земаља чланица Квинте – Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске, Италије и Немачке, као и шефа Делегације Европске уније, који су затражили деескалацију кризе на северу Косова и Метохије.

 Председник Вучић је овом приликом објаснио позицију Србије. „Посвећени смо очувању мира и поштовању Бриселског споразума, али никако нећемо да дозволимо понижење ни Србије, нити њених грађана“, рекао је председник Вучић.

27.09.2021.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић боравила је 21-23. септембра 2021. године у званичној посети покрајини Баден-Виртемберг.

Амбасадорка Јанковић се у Штутгарту срела са Флоријаном Хаслером, државним секретаром за политичку кооординацију и Европу у Влади Баден-Виртемберга, са којим је разговарала о даљем унапређењу привредне, културне, образовне и других облика сарадње Србије са овом немачком покрајином.

Амбасадор Јанковић је имала и састанак са представницима Привредне коморе покрајине Баден-Виртемберг, којом приликом је истакнут висок ниво привредне сарадње  са Србијом, као и заинтересованост компанија из ове покрајине за пословање са нашом земљом.

Током посете Баден Виртембергу, амбасадорка Јанковић се срела и са представницима српске дијаспоре, на састанку који је одржан у просторијама Генералног конзулата Србије у Штутгарту.

27.09.2021.

Амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој др Снежана Јанковић  је заједно са сарадницима и представницима Генералног конзулата Републике Србије у Штутгарту 23. септембра 2021. године посетила меморијал посвећен српским заробљеницима страдалим у концетрационом логору у Улму током Првог светског рата.

На овом месту леже посмртни остаци 142 српска заробљеника. Споменик су подигли њихови ратни другови и преживели заробљеници овог концентрационог логора.

Амбасадор Јанковић је одала пошту страдалим војницима и положила венац на њихов гроб.

Слава им!

26.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

25.09.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.

25.09.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

 Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11.маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

22.09.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

 На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

 Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

 Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

 Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

 Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

 Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

 Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

 Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

 Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

16.09.2021.

Одлуку о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре можете погледати ОВДЕ или на адреси - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

15.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу. 

 "Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

 Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци. 

 Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

 Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

 Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

 Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо. 

 То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

 Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

 Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

 Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

 И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

 Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

 То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

 И себи, и другима. 

 Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

 Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

 И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

 У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

 Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

 Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

 Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

 И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

 И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

 Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

 И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

 Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

 Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

 И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање. 

 То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

 То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других. 

 И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

 И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

 А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

 Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност. 

 И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

 И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

Живела Србија!" 

15.09.2021.

На Дан Српског Јединства поносним истицањем српске тробојке шаљемо поруку јединства нашег народа, заједничког сећања на наше претке и славну историју којој дугујемо понос и слободу!

13.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас  у званичну посету канцеларку Савезне Републике Немачке Ангелу Меркел, са којом је разговорао о свим важним друштвеним и политичким питањима, о европским интеграцијама Србије и региона, али и о усклађености спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ.

"Лично сам поносан што сам после много година сарадње имао прилику да будем један од учесника, домаћина канцеларке Меркел на крају њеног мандата. Хвала канцеларки на свему што је учинила како за Западни Балкан, тако и за Србију. За разлику од многих других, код нас захвалност не траје кратко", рекао је председник Вучић и истакао да су разговори са немачком канцеларком били отворени и конкретни. Он је навео да су разговарали и о Берлинском процесу. 

 "Ових дана имаћемо прилику да видимо најконкретније наслеђе рада Ангеле Меркел и на томе сам захвалан. Вечерас ћемо додатно разговарати и представићу иницијативу  Отворени Балкан. Верујем да ћемо од предложених решења за заједничко регионално тржиште имати резултат у периоду који долази“, истакао је председник Вучић и подсетио да је 2014. године, када је постао председник Владе, 17.000 људи радило у немачким компанијама у Србији, а данас ради око 72.000. Он је додао да је Немачка највећи спољнотрговински партнер Србије, истичући да верује да ће трговинска размена ове године бити шест милијарди евра. 

 "То је три пута увећано. А више од та три пута увећан је извоз, опет захваљујући немачким компанијама", рекао је председник Вучић, додајући да је веома важна подршка Немачке и у образовању. 

 „Верујем да искреност у нашим разговорима и способност да се друга страна слуша одликује наше односе. Кроз године наше заједничке сарадње заиста смо дошли до отвореног односа, пуног поверења, и постигли смо на том путу низ резултата. Још предстоји дугачак пут пред Србијом и целим регионом док сви постану државе чланице ЕУ, што је наш заједнички циљ", рекла је немачка канцеларка и истакла да важну улогу на путу приближаваља ЕУ има Берлински процес. 

Управa за сарадњу с дијаспором и Србима у региону je објавилa почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из Федерације БиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске.

У Федерацији БиХ је у току усклађивање података о некретнинама катастра и земљишним књигама, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа би могли да изгубе право на имовину која је у њиховом власништву или поседу.

У многим случајевима се као власник уписује држава, ентитет, кантон или општина или лице које неовлашћено користи српску имовину, тако да избегли и расељени Срби, те њихови наследници, немају сазнања да је њихово земљиште или земљиште предака предмет поступка. Око 400.000 лица српске националности и даље полажу права на непокретности у Федерацији БиХ (у власништву или у поседу). Уколико се грађанин изјасни да није имао сазнања о распису могуће је продужење  рока за пријаву до годину дана, а имајући у виду да власничка тужба код имовине не застарева, накнадне исправке погрешних уписа су могуће само кроз судски процес.

Имајући све наведено у виду, Управa за сарадњу с дијаспором и Србима у региону позива све припаднике српског народа пореклом из Федерација БиХ који се налазе у дијаспори да се јаве на:

Телефон: +387 55490940

Viber и WhatsApp: + 387 65 090-040

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc

Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:

odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

FB @srbiufederacijibih

TW @OdborF

11.09.2021.

 У организацији општине Гросберен, данас је одржана комеморација и полагање венаца жртвама фашизма у Другом светском рату.

Наиме, у Гросберену је од 1942. године па све до 19. априла 1945. године постојао транзитни логор Гестапоа, који се користио за привремени боравак затвореника пре пребацивања у друге логоре.

На овом месту у нељудским условима је животе изгубило преко 1.300 затвореника из 24 земље.

Испред Амбасаде венац је на споменик жртвама из Србије положио Иван Ковачевић, други секретар.

08.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадора Савезне Републике Немачке Томаса Шиба у оквиру припрема за посету канцеларке Ангеле Меркел.

Председник Вучић је рекао да је посета канцеларке Меркел велика част за нашу земљу и прилика да јој изразимо захвалност за све што је током дугог и успешног мандата урадила за Србију и регион. С тим у вези је истакао да је покретањем Берлинског процеса, на предлог немачке канцеларке, на Западном Балкану створена другачија атмосфера и отворене су нове могућности за сарадњу, што регион чини мирнијим и стабилнијим.

Амбасадор Шиб је рекао да је посета канцеларке Меркел, без обзира на то што је пред крај њеног мандата, снажан сигнал да Србија и регион остају високо на агенди Немачке.

Двојица саговорника су размотрили теме за разговор председника Вучића и канцеларке Меркел, међу којима је и приближавање Србије ЕУ, и изразили задовољство што су односи Србије и Немачке на веома високом нивоу, посебно економска сарадња, имајући у виду вредност немачких инвестиција, као и то да је број наших радника у немачким компанијама у Србији премашио 70.000. 

Председник Вучић је зато истакао да је економска сарадња са Немачком значајно допринела економском расту Србије. Овом приликом је речено да две земље припремају споразум о стратешкој сарадњи у области климатских промена и Зелене агенде.

Председник Вучић је и овом приликом изразио саучешће поводом смрти Јана Хекера, амбасадора СР Немачке у НР Кини, који је, као спољнополитички саветник немачке канцеларке, својим дипломатским умећем и разумевањем региона, оставио снажан печат на српско-немачке односе.

06.09.2021.

Амбасадорка С. Јанковић је 05.09.2021.г. др Сандри Лазић из Клинике у Зенфтенбергу и др Сузани Митић из Клинике у Либену, држављанкама Р. Србије, уручила захвалнице за исказану хуманост и несебичну помоћ пружену студентима и грађанима Србије повређеним у тешкој саобраћајној несрећи код Берлина 30. јула 2021. године.

Студенти који су били у болницама др Лазић и др Митић су најлепшим речима говорили о двема докторкама и колико им је у тим првим, трауматичним моментима, значило њихово присуство. Због тога је Амбасада одлучила да им се на овај начин захвали и изрази признање за пожртвованост и несебично залагање.

Др Лазић и др Митић су у разговору у Амбасади изјавиле да су дирнуте и почаствоване позивом и гестом којим им је изражена захвалност, те да им је посебно драго што су се младим људима из Србије нашле при руци у изузетно драматичним тренуцима када су били од далеко од своје земље.

03.09.2021.

Уз звуке “Боже правде” и “Тамо далеко” у извођењу војног оркестра из Дрездена, данас је у Кенигсбрику одржана свечаност поводом обнове Споменика српском војнику у Првом светском рату, подигнутог 1918. године. На иницијативу Амбасаде Србије у Берлину, немачко Удружење за старање о ратним гробљима је обновило споменик који се налази на месту некадашњег логора у Кенигсбрику, недалеко од Дрездена. У логор је транспортовано 4000 ратних заробљеника из Србије, од којих је 176 преминуло од последица тешког рада, болести и исцпљености.

Споменик српском војнику је дело француског вајара Edmonda Delphauta, који га је извајао према лику двојице српских заробљеника, а фигура, одевена у тадашњу војну униформу, приказана  је у положају војника извиђача. Током рата, у овај логор су интернирани и совјетски, француски и италијански заробљенци, али је српски споменик једини у том коплексу који приказује људску фигуру.

Данашњој свечаности су у име Амбасаде Републике Србије у Немачкој присуствовали конзул Милица Топаловић и изасланик одбране пуковник Ненад Милојевић, а са немачке стране присутнима су се обратили председник и потпредседница Парламента покрајине Саксонија др Матиас Реслер и Андреа Домбоис, градоначелница Kенигсбрика Грит Трукса Рихтер, као и представници Удружења за старање о ратним гробљима, бригадни генерал Дирк Бакен и др Дирк Рајц. 

Данашњим свечаним и достојанственим скупом покрајина Саксонија одала је почаст српским заробљеницима који су у Првом светском рату интернирани у логоре на њеној територији.

30.08.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је на свечаном пријему у Амбасади 27. августа, у својству личног изасланика председника Републике Србије Александра Вучића, професору Роберту Ходелу, директору Института за славистику на Универзитету у Хамбургу, уручила Златну медаљу, којом га је председник Републике одликовао за изузетан допринос у култури и промоцији пријатељских односа Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Професор Роберт Ходел je током своје богате каријере највећи део свог рада усмерио на српску и јужнословенску књижевност, првенствено на реализам и модерну. Студирао је славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу, Москви и Новом Саду. Аутор је великог броја публикација, превода, антологија и коментара о српској и јужнословенској књижевности, са посебним фокусом на писце Иву Андрића, Момчила Настасијевића и Драгослава Михаиловића.

Уручујући одликовање лауреату, амбасадор Јанковић је истакла да високо ценимо што у свом свакодневном раду преноси ентузијазам и љубав према српском језику, култури и књижевности на будуће генерације слависта у Немачкој. Изразила је захвалност на посвећености професора Ходела јачању културних и научних веза између Србије и Немачке и промоцији српског језика и књижевности на читавом немачком говорном подручју, чиме се истовремено јачају немачко-српске везе.

Професор Роберт Ходел je рекао да му је велика част што прима ово високо одликовање Републике Србије. Нагласио је да је превођењем српске поезије искусио посебну врсту љубави и повезаности са српским језиком и Србијом.  Говорио је о необичном богатству и вредности наше књижевности, о којој се у свету још увек недовољно зна. На крају говора, истакао је вредност разноликости језика и култура, цитирајући члан 22 Повеље Евроске уније о темељним правима, који се залаже за поштовање културних, верских и језичких различитости.

Пријему су уз  породицу професора Ходела присуствовали и најистакнутији представници наше и немачке академске заједнице и медија из дијаспоре.

У програму након доделе одликовања окупљени су уживали у извођењу српске поезије по личном избору професора Ходела, на српском и у његовом преводу на немачки језик, а посебно је било запажено извођење изворних српских песама чланица културно-уметничког друштва Златни опанак из Берлина.

25.08.2021.

На позив Армина Лашета, председника Владе Северне Рајне Вестфалије, амбасадор Снежана Јанковић је учествовала на пријему поводом 75. рођендана ове савезне покрајине.
У срдачном сусрету са А. Лашетом, уједно и кандидатом Хришћанско-демократске уније за будућег канцелара, оцењено је да су укупни односи Србије и Немачке одлични и изражен обострани интерес за даљим развојем конкретних облика сарадње Србије са Северном Рајном Вестфалијом. Било је речи и о размени посета у наредном периоду, а председник Владе  Лашет упутио је срдачне поздраве председнику Републике Србије Александру Вучићу, коме је био домаћин током посете Диселдорфу 2018. године.

11.08.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић је 9. и 10. августа боравила у званичној посети Хамбургу, где је разговарала са првим градоначелником и председником Владе др Петером Ченчером. На састанку је било речи о даљем унапређењу билатералних односа, економској сарадњи, као и о европским интеграцијама Републике Србије. Изражен је обострани интерес за унапређење сарадње са Хамбургом у широком спектру области.

Амбасадорка Јанковић је такође посетила Трговинску комору Хамбурга и са председником Норбертом Аустом разговарала о интензивирању економске сарадње између Србије и Хамбурга и могућностима за презентацију потенцијала српске привреде.

У Генералном конзулату у Хамбургу амбасадорка Јанковић је имала и веома добар састанак и размену мишљења са представницима српске дијаспоре о положају наше заједнице у Немачкој и њеном доприносу даљем развоју билатералних односа са Немачком.

05.08.2021.

„Страшни подсетник на сва страдања српског народа“

1. Како српска Влада види операцију „Олуја“ данас?

Пре него што одговорим на Ваше питање, дозволите да најпре кажем како Србија данас види регион Западног Балкана и своју улогу у њему - као регион мира, стабилности и просперитета за све, чему се садашње руководство Србије труди да у највећој могућој мери допринесе. Основ наше политике је искрено помирење и добросуседска сарадња, а то подразумева и пијетет за често прећуткиване српске жртве.

О акцији „Олуја“ коју су пре 26 година извеле хрватске оружане  снаге најречитије говоре чињенице: у тој акцији, која је почела 4. августа 1995. године, из Хрватске је са својих вековних огњишта протерано више од 220.000, док се на листи погинулих и несталих лица  води 1.872 Срба.  Од тога је 1200 цивила, међу њима деветоро деце до 18 година старости, као и 908 лица преко 60 година старости. Уништено је преко 25000 кућа, 78 цркава, 96 музеја, 920 споменика, 52домова здравља....

Злочини почињени над Србима на самом крају 20. века, једнако као и они почињени у нацистичкој творевини Независна Држава Хрватска у Другом светском рату, чији је симбол концентрациони логор Јасеновац, спадају у ред најтежих злочина извршених над једним народом.

"Олуја" је за нас страшни подсетник на сва страдања српског народа, који с правом доживљава као болну неправду то што се о злочинима над Србима изван Србије готово и не говори. У Србији се 4. август  од 2014. године обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе у овој оружаној акцији.

2. Шта је значило освајање Српске Крајине од стране Хрватске тада, а шта данас?

Тог 4. августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске су извршиле напад на део тадашње Републике Српске Крајине. Напад је извршен упркос чињеници да је та област била под заштитом УН и да су представници Републике Српске Крајине дан раније у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба. За неколико дана борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине и народ је кренуо у збег у правцу Србије и Републике Српске.

            "Олуја" је у хашкој оптужници против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора тадашње Републике Српске Крајине. За тај подухват нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред лицем правде. А демографска слика српског народа у Хрватској нам говори следеће: према попису из 1991. године у Републици Хрватској живело је 582.663 Срба, док их је према попису из 2011. године било 183.633. То значи да је након грађанског рата и масовног егзодуса, број Срба опао за две трећине, што је и био нескривени циљ операције Олуја и спроведеног етничког чишћења.

3. Како се развијао однос према Хрватској?

Сматрамо да су односи Србије и Хрватске такве природе да су од великог значаја за цео регион. Политички односи су још увек оптерећени тешким наслеђем деведесетих година прошлог века и  различитим схватањем прошлости, али су економски односи далеко бољи и интензивнији од политичких. Будући да обе државе спадају у водеће економије овог региона, јасно је колики је допринос њихове сарадње просперитету читавог тог подручја.

            Србија, такође, предузима све да унапреди положај хрватске мањине у Србији и желела би да и Срби у Хрватској уживају исти ниво поштовања сопствених права.

            Желела бих да истакнем улогу Хрватске у настојањима да се поспеши процес евроинтеграција Западног Балкана. Хрватска је прошле године, у јеку пандемије, организовала Самит ЕУ - Западни Балкан. Залагања Хрватске у том смислу  веома ценимо и очекујемо њену још снажнију подршку, као чланице ЕУ из самог региона.

4. Да ли постоји процес помирења?

Процес помирења траје, практично, од почетка овог века, улажу се посебни напори последњих година, али је нажалост још увек  оптерећен нерешеним питањима. У циљу решавања свих отворених питања  и унапређења процеса помирења, Србија и Хрватска су основале више заједничких комисија и радних тела, које чине експерти из одговарајућих области. Придајемо посебан значај раду Комисије за питања несталих лица, јер је то, пре свега, цивилизацијско и хуманитарно питање.

5. Да ли постоји могућност заједничког сагледавања прошлости?

Сматрамо да су поменуте заједничке комисије и радна тела добар механизам у том смислу. Република Србија је чврсто опредељена за јачање односа са Хрватском и не само са њом, већ са свима у региону јер сматрамо да  унапређење свеукупне  сарадње, на основама узајамног уважавања и поштовања европских вредности, може да донесе само добро грађанима нашег региона.

6. Да ли би чланство Србије у ЕУ ојачало стабилност региона?

Главни спољнополитички циљ ове и свих српских влада у последњих двадесет година је чланство у ЕУ. У остваривању тог циља Р. Србија рачуна и на помоћ својих суседа чланица ЕУ, међу њима и на Хрватску. Србија је највећа земља на Западном Балкану и у том смислу кључна за стабилност читавог региона. Она и географски и културно и  вредносно припада европској заједници народа. Тренутни застој у политици проширења неће утицати на наше напоре у реформама, јер је Србија на европском путу и због трансформационе моћи преговарачког процеса - наш циљ је да  пре свега омогућимо бољи живот својим грађанима и будемо просперитетна и за живот привлачна држава, да задржимо наше младе и да им обезбедимо уређену државу, у којој имају прилику да остваре своје потенцијале. Приступање Србије ЕУ би по мом чврстом уверењу снажно допринело стабилности,  јачању европских вредности и напретку читавог региона. Србија је веома захвална Немачкој на подршци политици проширења и помоћи који нам пружа на нашем европском путу.

7. Да ли постоје друге могућности сарадње са држава у региону?

Регионална сарадња и чвршћа повезаност региона је, такође, један од главних приоритета наше земље.  Србија је један од најактивнијих учесника Берлинског процеса, који сматрамо изузетно корисним форматом сарадње у региону. Из Београда долазе и нове иницијативе и идеје за јачање регионалне сарадње. Најсвежији пример је иницијатива Отворени Балкан”. Реч је о пројекту у коме за сада учествују три државе - Србија, Северна Македонија и Албанија. Надамо се да ће и читав регион, подстакнут конкретним користима које ће из њега произаћи, изразити спремност да му се прикључи. Србија иницијативу Отворени Балкан види као комплементарну и допуњујућу са сличним пројектима, попут оних у оквиру Берлинског процеса за који се Немачка веома залаже. Циљ је да  земље учеснице буду међусобно што боље повезане, како би искористиле све своје развојне капацитете, постале атрактивније за стране инвестиције и побољшале животни стандард грађана, односно како би се што боље припремиле за остварење заједничког циља - приступање ЕУ.

05.08.2021. 

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

04.08.2021.

Акција хрватске војске 1995. године ужасавајући је подсетник на страдање српског народа у 20. веку и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати.

Ово је у ексклузивном итервјуу за “Вести”, поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у акцији “Олуја”, поручила Снежана Јанковић, изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој.

Ове године навршава се 26 година од хрватске акције “Олуја”. Много Срба је после тог погрома нашло нови живот управо у Немачкој. Шта је по вама била операција “Олуја”?

– Злочини почињени над Србима на самом крају 20. века спадају у ред најтежих над неком нацијом и не могу се посматрати издвојено из контекста страдања и геноцида извршеног над српским народом у Другом светском рату. Оваплоћење ове, људском уму тешко замисливе машинерије зла из периода нацистичке НДХ је концентрациони логор Јасеновац, чија је стравична прича и данас обавијена велом ћутања и предмет је најбезобзирнијег ревизионизма. “Олуја” је ужасавајући подсетник на сва претходна страдања српског народа и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати. У акцији хрватских оружаних снага 4. августа 1995. године протерано је више од 220.000 Срба, док се на листи погинулих и несталих води 1.872 наших сународника.

FOTO: TANJUG/ VLADIMIR DIMITRIJEVIC/nr

ПРОГНАНИ СА ОГЊИШТА: Хрватску је августа 1995. напустило више од 220.000 Срба

Етничко чишћење
Ипак, ово су подаци које, изгледа, знају само Срби?

– Наш народ с правом доживљава као велику неправду и лицемерје то што се о злочинима над Србима у “Олуји” и сличним акцијама не говори уопште или у много мањој мери него о жртвама других народа са наших простора. Тим пре је то дужност и обавеза нас самих: да их се сећамо и о њиховом страдању сведочимо.
Да ли је употреба термина “погром” или “етничко чишћење” у сфери дипломатског речника?
– Сложићемо се најпре да не постоји прави термин ни права реч ни у једном речнику за мржњу која је до ових злочина довела, нити за опсег страдања и бол оних који су своје најближе изгубили на најстрашнији начин или оних који су протерани са својих вековних огњишта. Подсећања ради, “Олуја” је у хашкој оптужници против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора тадашње Републике Српске Kрајине. За тај подухват нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред лицем правде и није правоснажно осуђен. Супротно тој и таквој правди, демографска слика српског народа у Хрватској нам говори да је, према попису из 1991. године, у Републици Хрватској живело 582.663 Срба, док их је према попису из 2011. године било 183.633. Након грађанског рата и масовног егзодуса, број Срба је опао за две трећине у односу на период пре тога. Реч је, дакле, о највећем етничком чишћењу након Другог светског рата и погрому најстрашнијих размера, у коме су без разлике страдали и жене и мушкарци, и деца и стари, уз систематско затирање свега што је носило жиг српског.

Tanjug

Одговорна политка: Александар Вучић

Несхватљиво величање погрома
Србија данас обележава Дан сећања, а Хрватска ће сутра славити. Може ли се та слика уопште променити и како?

– Србија и Република Српска од 2014. године заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији “Олуја”. Несхватљиво је величање и слављење “Олује”, као што је несхватљиво и присуство представника међународне заједнице и дипломатског кора на таквим “прославама”, будући да на тај начин учествују у прослави етничког чишћења. Та слика се може променити онда када сви буду спремни да искажу пијетет према српским жртвама, какав очекују и за страдале припаднике других нација. Такође, унапређење положаја Срба који су преостали у Хрватској, а који су пречесто изложени дискриминацији и ускраћивању основних права на сопствени језик, културу и пре свега безбедан и достојанствен живот, било би знак искрене жеље за превазилажењем наслеђа прошлости и за помирењем. Упркос изостанку тога, Србија не само да води одговорну политику са тежиштем на помирењу и добросуседској сарадњи у региону, већ је и предводник у стварању позитивне атмосфере и јачању спона и поверења, како би се слика ратом, размирицама и мржњом растрзаног региона променила набоље.

Instagram.com/buducnostsrbijeav

ДИЈАЛОГ У ЋОРСОKАKУ: Састанак у Бриселу

Незрелост Приштине
За Србију је тренутно “питање над питањима” судбина Kосова. Чини се да су преговори запали у ћорсокак због опструкција Приштине. Међутим, чини се да Запад гледа благонаклоно на такво понашање?

– Изналажење трајног и одрживог решења за проблем Kосова и Метохије је тема од највећег значаја не само за нашу земљу, већ и за очување мира и стабилности читавог региона. Ми учествујемо конструктивно и у доброј вери у процесу који се одвија под окриљем ЕУ, али он засад не даје резултате.
Србија и њено руководство су у свакој прилици показали да су увек спремни на разговоре, што је још једна потврда одговорне политике коју водимо и на чему нам се одаје признање. Тренутна динамика и атмосфера у дијалогу, међутим, не охрабрују и показатељ су незрелости и неспремности на било какве уступке политичких лидера у Приштини. Неконструктиван наступ Приштине, поготову у погледу обавеза преузетих у претходним договорима и става према формирању Заједнице српских општина, несумњиво сужава простор у трагању за компромисним и обострано прихватљивим решењем. То увиђају и наши европски партнери. Упркос свему наведеном, Србија остаје посвећена дијалогу с Приштином, али инсистирамо да оно што је договорено мора бити и спроведено. Резултат дијалога треба да буде одрживо решење прихватљиво за обе стране и у интересу и Срба и Албанаца. То свакако не може да подразумева да Србија у овом процесу изгуби све и да се сагласи са потпуним занемаривањем својих државних интереса и нико нема право да то од нас очекује.

EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT

“Берлински процес”
Немачка је покретач “Берлинског процеса”, али се чини да је та иницијатива о проширењу ЕУ земљама Западног Балкана тренутно у другом плану јер је Унија заокупљена сопственим проблемима. Грешимо ли?

– Берлински процес је важан и користан формат регионалне сарадње који је покренут 2014. на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел. Овај механизам поспешивања и унапређења регионалне сарадње је донео и доноси конкретне користи, као, на пример, укидање роминга на Западном Балкану од 1. јула ове године, јачање сарадње младих и слично, али није и не треба га посматрати као замену за пуноправно чланство у ЕУ. Напротив, могли бисмо рећи да је он својеврсна припрема региона за чланство. Пуноправно чланство у ЕУ један је од кључних спољнополитичких приоритета и стратешки циљ Србије. Свесни смо да је пут ка чланству дуг, захтеван и праћен бројним изазовима. У праву сте када кажете да ЕУ пролази кроз период различитих унутрашњих изазова и да процес преговора о приступању већ сада траје дуго, али Србија у сваком смислу, и географски и вредносно, припада европској заједници народа. Тренутни застој у политици проширења неће утицати на наше напоре у реформама, јер је Србија на европском путу и због трансформационе моћи преговарачког процеса – наш циљ је да пре свега омогућимо бољи живот својим грађанима и будемо просперитетна и за живот привлачна држава, да задржимо наше младе и да им обезбедимо уређену државу, у којој имају прилику да остваре своје потенцијале.

EPA УСKОРО БЕЗ ГРАНИЦА: Вучић, Заев и Рама
Историјски значај “Отвореног Балкана”

Kолико је значајан пројекат “Отворени Балкан”? Kако Немачка гледа на ову иницијативу председника Вучића?

– Иницијатива “Отворени Балкан” је настала 2019. и на најбољи начин сведочи да смо, следећи тековине и вредности Европске уније, спремни и у стању да сами обликујемо своју будућност. Реч је о пројекту зачетом у самом региону а природно је да нико не може боље да познаје проблеме и потребе региона од нас самих. За сада су три државе – Србија, Северна Македонија и Албанија учеснице у овом пројекту, а надамо се да ће и читав регион, подстакнут конкретним користима које ће из њега произаћи, изразити спремност да му се прикључи. Србија иницијативу “Отворени Балкан” види као комплементарну са сличним пројектима, попут оних у оквиру “Берлинског процеса” који су Немачкој веома на срцу и који земље учеснице треба боље да повеже, искористи све њихове развојне капацитете, подигне атрактивност за стране инвестиције и унапреди животни стандард наших грађана, како бисмо били спремнији за остварење заједничког циља, а то је приступање ЕУ.

Председник Србије као кључан аргумент наводи да је по том истом рецепту створена и ЕУ?

– Управо је реч о иницијативи чији је циљ да у региону успостави четири слободе на којима се темељи ЕУ – слободу кретања роба, људи, капитала и услуга. То су промене које могу дубински да трансформишу наша друштв,а према најави председника Вучића, уколико се успе у реализацији наведених циљева, од 1. јануара 2023. године неће бити граница за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније. Није ли то визија региона заснована на европским вредностима и није ли чињеница да на њеном остварењу први пут заједно раде Србија и Албанија на пример, од историјског значаја и вредна сваке подршке?

Велике инвестиције
Kако сте задовољни економском сарадњом Србије и Немачке?

– Немачка је годинама међу најзначајнијим привредним партнерима Србије. Наш је први спољнотрговински партнер и један од пет највећих страних инвеститора и билатералних донатора. Немачке компаније су последњих година инвестирале у Србију више од 2,53 милијарде евра. Билатерална трговинска размена је и у години пандемије премашила пет милијарди евра, што указује на степен наше привредне повезаности. Посебно охрабрује чињеница да су немачки привредници у највећој мери задовољни пословањем у Србији, као и да је у нашој земљи активно преко 400 компанија са немачким капиталом, које запошљавају 70.000 радника. Наш циљ је да у сарадњи са немачким институцијама допринесемо да та бројка ускоро достигне 100.000.

У kојим сегментима та сарадња може да се унапреди?

– Сарадња се може унапредити и даље продубити, како у погледу даљих немачких инвестиција у привреду Србије, тако и у њиховом учешћу у инфраструктурним пројектима, сарадњи у области ауто-индустрије и енергетике, у пољопоривредно-прехрамбеном сектору, у области информационих технологија и туризма. Србија је на пољу дуалног образовања имала много користи од размене искустава и пракси са Немачком. Не треба заборавити ни област културе, где смо са Немачком пре пандемије имали изузетно динамичну међуљудску размену и где видимо простор за постизање бољег међусобног разумевања и сарадње.

Дијаспора је приоритет
Немачка је земља с највише држављана Србије. Kако сте задовољни сарадњом са бројним српским организацијама и удружењима и шта би ту још требало поправити?

– На дужност амбасадора Србије у Немачкој сам ступила крајем октобра 2019. године, свега неколико месеци пре почетка пандемије која је све донедавно у потпуности паралисала јавни живот у Немачкој и онемогућила одржавање било каквих скупова. И даље су могућа само окупљања са релативно малим бројем учесника. То је омело моје планове и жеље у вези са дијаспором, јер сам досад, осим Берлина, успела да обиђем само наше људе у Франкфурту и Минхену. Ускоро ћу службено посетити Хамбург и веома се радујем сусрету са представницима наше дијаспоре у том делу Немачке.
Сарадња с нашим удружењима је један од приотитета у раду Амбасаде, а све с циљем да се унапреди положај нашег народа у Немачкој, да се Србија представи на прави начин и да се пружи најквалитетнији допринос унапређењу билатералних односа са Немачком, где је потенцијал дијаспоре драгоцен и незаменљив. Бројна наша удружења на томе предано раде дуги низ година, нека деценијама. Уз најважнији услов – слогу и јединство око постизања наших националних циљева – сигурна сам да можемо очекивати све боље и боље резултате.

03.08.2021.

23.07.2021.

22.07.2021.

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

 Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

 „Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

 На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

 „Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

 „Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

 „Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

 С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

 „Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

 Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

 „Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

 Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

 Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

 „Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

 Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

 Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

 Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

 „Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

 Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

 Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

 Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

 Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

 Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

 „Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

 Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

 „Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

 Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

 „Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

 На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

 „Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

 Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

 На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

 „Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

 Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

 „Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

22.07.2021.

У Оснабрику је 21. јула 2021. године отворена изложба „Судбине и казивања: Чудо у Оснабрику“, посвећена сећању на југословенске официре који су између 1941. и 1945. године интернирани у Официрски логор VI ц у Оснабрику. Изложбу је уприличило Удружење „Барака 35“ на челу са кустосом изложбе др Жељком Драгићем, историчарем, и Петром Милорадовићем, инжењером, потомком заробљеног официра Војске Краљевине Југославије.

Изложба, која садржи фотографије и сећања на судбине официра и њихових породица, одржана је у јединој преосталој бараци некадашњег логора коју Удружење намерава да претвори у историјско-културни центар, а касније и у музеј. Отварању изложбе је присуствовао министар унутрашњих послова и спорта Доње Саксоније Б. Писторијус, представници града Оснабрика, Јеврејске заједнице, Амбасаде Р. Србије у Берлину и Генералног конзулата Р. Србије у Хамбургу.

20.07.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

15.07.2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић упутио је телеграм саучешћа министру спољних послова Немачке Хајку Масу поводом временских неприлика и поплаве које су погодиле ту земљу, приликом којих је је настрадао велики број особа и причињена знатна материјална штета.

„У име Министарства спољних послова и у своје име, упућујем изразе најдубљег саучешћа Вама, грађанима Немачке и породицама које су изгубиле своје ближње“, наводи се у телеграму шефа српске дипломатије.

Министар је истакао да Србија саосећа са немачким народом у овим тешким тренуцима, као и да је у духу пријатељских односа спремна да пружи подршку у оквирима расположивих могућности.

15.07.2021.

Председник Србије Александар Вучић је поводом поплава у Немачкој упутио поруку следеће садржине: "Дубоко сам потресен страшним сценама катастрофе која је задесила Немачку. Изражавам искрено саучешће због људских жртава и снажну подршку онима који су у потрази за својим најмилијима. У овим тешким тренуцима можете да рачунате на пријатељску помоћ Србије.".

14.07.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је данас инжењерски центар у фабрици „ZF Serbia“, где је разговарао са домаћим инжењерима, упознао се са новим технологијама и могућностима најсавременијег истраживачког центра у Србији и поручио да ће наша држава, заједно са немачким партнерима, стварати будућност европске аутомобилске индустрије.

Председник Вучић је рекао да је компанија ZF у Србији за само три године запослила у фабрици 900 људи и већ око 100 стручњака у развојно-истраживачком центру.

„Овде сам видео невероватну посвећеност младих људи са којима сам разговарао, сви су веома добро обучени и припремљени“, навео је председник Вучић и присетио се да је немачка канцеларка Ангела Меркел била веома изненађена када јој је рекао да је Србија успела да привуче инвеститора као што је ZF и да тек сада разуме зашто је она била толико изненађена и зашто му је честитала.

„Када уђете у просторије развојног центра, као да сте ушли у најсавременију фармацеутску компанију и најбоље опремљену апотеку“, рекао је председник Вучић и додао да је данас видео и мерцедес и волво на хибридни и електрични погон, који не би ни постојали да није било учешћа Србије.

„Ми правимо будућност европске аутомобилске индустрије заједно са немачким партнерима. Поносан сам на ову дивну фабрику и величанствени истраживачки центар“, навео је председник Вучић и додао да је Србија у првој половини године привукла 1,72 милијарде евра страних директних инвестиција.

„Верујем да ћемо до краја године тај тренд да наставимо. У немачким компанијама радило је 17.000 људи када сам постао премијер. Данас их је 71.000. То је огроман напредак, јер су немачке компаније препознале Србију као добру локацију за свој бизнис“, истакао је председник Вучић у свом обраћању приликом посете инжењерском центру у фабрици „ZF Serbia“ у Панчеву.

05.07.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас на онлајн Самиту лидера Берлинског процеса на којем је било речи о конкретним резултатима постигнутим у току његовог седмогодишњег трајања, плановима за наредни период и иницијативама чији је циљ пружање подршке Западном Балкану на његовом путу ка Европској унији.

Фокус самита био је на изградњи заједничког регионалног тржишта који се односи на четири темељне слободе: слободно кретање људи, робе, услуга и капитала, за које је усвојен Акциони план у новембру прошле године, а од којег би регион имао посебне бенефите.

На самиту је речено да је саобраћајна и енергетска инфраструктура проширена током последњих година и повезана са саобраћајницама Европске уније, а похваљена је имплементација споразума о укидању накнада за роминг на Западном Балкану, која је почела са применом овог месеца.

Као важан пројекат процеса издвојенa је Регионалнa канцеларија за сарадњу младих (RYCO) у циљу повезивања и изградње разумевања и толеранције у региону.

Похваљене су и активности Већа за регионалну сарадњу (РЦЦ) и Секретаријата Средњоевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА) за напоре у спровођењу  Акционог плана за заједничко регионално тржиште.

Оцењујући да се Берлински процес, чврсто заснива на темељном уверењу да је економија Западног Балкана део Европе, немачка канцеларка Ангела Меркел је истакла, да он умногоме доприноси стабилности и повезивању региона западног Балкана што је и уједно и интерес Европске уније.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, у свом данашњем обраћању, захвалила је немачкој канцеларки Ангели Меркел на снажној подршци и активном приступу регионалној сарадњи.

Захваљујући подршци Немачке и канцеларке Меркел, али и унутрашњим иницијативама представника Србије, Албаније и Северне Македоније, како је објаснила премијерка, имплементација Акционог плана омогућиће даље ширење економске и трговинске сарадње региона, што ће га уједно учинити привлачнијим за стране инвеститоре и убрзати економски раст.

Брнабић је истакла да Србија снажно подржава Берлински процес, не само у циљу економског развоја региона, већ и као идеју повезивања и уједињења Западног Балкана и његовог приближавања Европској унији.

Она је закључила да је подршка у региону била нарочито видљива кроз солидарност са суседима током пандемије и помоћ у вакцинама и медицинској опреми.

На самиту, који је отворила немачка канцеларка Ангела Меркел, осим представника региона, учествовали су и премијер председавајуће ЕУ Словеније Јанез Јанша, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, аустријски канцелар Себастијан Курц, председник Француске Емануел Макрон, премијер Италије Марио Драги, премијер Пољске Матеуш Јакуб Моравјецки и генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу (RCC) Мајлинда Брегу.

05.07.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас церемонији поводом почетка радова на изградњи постројења за поправке компаније MTU Maintenance Serbia d.o.o. (део компаније MTU Aero Engines AG) и поручио да ће та фабрика донети велике промене и пуно значити не само за Пазову, већ и Београд, Срем и целу Србију.

„Реч је о компанији која предњачи у авио-индустрији. Три године ми разговарамо о овоме и сањамо овај дан. Сваких пет дана смо пратили извештаје да видимо каква је ситуација са МТU – шта смо учинили и шта треба још да убрзамо“, навео је председник Вучић и додао да иза доласка таквог инвеститора у Србију стоји напоран рад. Он је истакао да ће Нова Пазова, која има незапосленост испод пет одсто, додатно повећати запосленост, као и да ће имати много више прихода за изградњу путева и локалне и комуналне инфраструктуре.

02.07.2021.

Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић је током посете Немачкој 24-25. јуна 2021. године дао интервју за Deutsche Welle, у коме је сублимирао утиске након посете Берлину и говорио о темама значајним за регион Западног Балкана, попут дијалога Београда и Приштине.

Интервју можете прочитати – ОВДЕ.

30.06.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је телефоном са канцеларком Савезне Републике Немачке Ангелом Меркел, а уочи Самита Берлинског процеса 5. јула, на ком ће нашу земљу представљати премијерка Ана Брнабић.

 Председник Вучић је захвалио канцеларки Меркел што је покренула Берлински процес и тиме допринела да се на Западном Балкану створи другачија атмосфера и отворе нове могућности за сарадњу, што регион чини мирнијим и стабилнијим. Он је поновио снажну подршку тој иницијативи, јер је, како је рекао, „политика сарадње у региону у врху спољнополитичких приоритета Србије“.

 Председник Вучић је истакао да је наша земља конструктиван партнер Берлинског процеса и да, као таква, жели да допринесе успеху предстојећег Самита, као и да својим деловањем унапређује свакодневицу свих у региону. С тим у вези је изнео задовољство због укидања роминга на Западном Балкану, које сутра ступа на снагу, као важну олакшицу за грађане и економије. Такође је изразио наду да ће бити реализован и пројекат ауто-пута Ниш-Приштина, који би допринео стварању услова за, пре свега, економску сарадњу Срба и Албанаца.

 Председник Вучић је обавестио канцеларку Меркел и о договорима у оквиру заједничке иницијативе за сарадњу Србије, Албаније и Северне Македоније, познатој као мини шенген, наводећи да је она сродна Берлинском процесу и идеји Заједничког регионалног тржишта, као и то да је отворена за остале учеснике из региона који би препознали важност слободе кретања људи, робе и услуга.

 Председник Вучић је са канцеларком Меркел разговарао и о дијалогу Београда и Приштине. Он је нагласио да је увек спреман да се одазове позиву на састанак у Бриселу, јер сматра да се само дијалогом може наћи компромисно решење за отворена питања.

 Председник Вучић је изразио наду да ће ситуација дозволити да канцеларка Меркел још једном, пре завршетка свог дугог и успешног канцеларског мандата, још једном посети Србију, која са Немачком има веома добре односе, посебно економску сарадњу. Председник је, с тим у вези, канцеларку обавестио о економским резултатима које постиже наша земља, као и томе да је број наших радника у немачким компанијама у Србији премашио 70000.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

29.06.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваo је данас путем видео-линка на конференцији „Мини Шенген“ са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевим. Званичници су разговарали о даљим корацима у регионалној сарадњи, као процесу од виталног значаја за напредак Западног Балкана и европског пута у целини.

Саговорници су се сагласили да је земљама Западног Балкана потребно чланство у Европској унији, али и да је исто толико Европској унији потребан Западни Балкан, будући да је регион и окружен границама ЕУ, а земље које стреме чланству деле заједничке европске вредности.

28.06.2021.

У најновијем броју часописа Друштва за Југоисточну Европу објављен је као уводни чланак ауторски текст министра спољних послова Републике Србије Н. Селаковића под насловом „Допринос Србије уједињеној Европи“.

У тексту се истиче да се спољна политика Србија заснива на две основне премисе, а то су принципијелност и руковођење суштинским вредностима које се налазе у основи савремених западних цивилизација.

Указује се да су дипломатске активности Србије усмерене ка остваривању основних циљева и приоритета наше спољне политике, а то су: очување суверенитета и територијалног интегритета земље, наставак преговарачког процеса са Европском унијом и остваривање пуноправног чланства у што скоријој будућности, развој билатералних односа како са водећим актерима глобалне политичке сцене, тако и са свим осталим државама у свету, очување мира и стабилности у региону, добросуседски односи и војна неутралност.

Министар Селаковић недвосмислено наглашава да је пуноправно чланство у Европској унији један је од кључних спољно-политичких приоритета и стратешки циљ свих влада Србије у протеклих 20 година, укључујући и актуелну.

Подсећа да је изналажење трајног и одрживог решења за проблем Косова и Метохије тема која је од највећег значаја не само за нашу земљу, већ и очување мира и стабилности читавог региона. Истиче се да резултат дијалога треба да буде компромисно одрживо решење, прихватљиво за обе стране и у интересу свих - и Срба и Албанаца. Ипак, то не може да подразумева да Србија у овом процесу изгуби све и да се сагласи са потпуним занемаривањем својих државних интереса. Београд остаје посвећен дијалогу са Приштином, али инсистира да све оно што се договори, мора стриктно и без изузетка бити и спроведено. Министар Селаковић указује се и да је Београд у претходном периоду реализовао и имплементирао тешке одлуке, док Приштина одбија да примени део који се тиче оснивања Заједнице српских општина.

У свом ауторском тексту, министар Селаковић посебно издваја позитивне економске показатеље  омогућене реформским мерама које је Влада Србије предузела 2014. године и захваљујући којима Србија упркос пандемији и њеним последицама има знатно бољи економски раст од многих држава чланица Европске уније.
Министар Селаковић је указао и на опредељеност Србије унапређењу односа са суседима, помирењу и укупном развоју на путу региона ка пуноправном чланству у Европској унији.

На крају, уз подсећање на изазове узроковане пандемијом, која показује да самостални напори држава нису довољни у суочавању са глобалним кризама и проблемима, министар спољних послова Србије Н. Селаковић наглашава да будућност морамо да планирамо заједно. Такође, указује на важност јединства европске породице, истичући спремност Србије да допринесе даљем јачању и јединству Европе.

25.06.2021.

Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић боравио је 25. јуна 2021. године, на позив председника Бундестага В. Шојблеа, у радној посети Немачкој.

Посета председника Народне скупштине Србије је од изузетне важности за даље продубљивање билатералних веза Србије и Немачке. У разговорима са председником Бундестага В. Шојблеом, члановима Парламентарне групе пријатељства Немачке и Југоисточне Европе и посланицима Петером Бајером и Јоханом Вадефулом размењена су мишљења о могућностима за даље јачање и интензивирање парламентарне сарадње.

Немачки саговорници истакли су пуну подршку реформском процесу Србије на европском путу, изражавајући спремност и за конкретну експертску подршку у различитим областима. Заједнички је констатован стабилан развој и напредак билатералних односа Србије и Немачке.

25.06.2021.

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић разговарао је данас са будућим изасланицима одбране, који у Министарству спољних послова Србије обављају припреме за одлазак у иностранство. 

Министар Селаковић је пожелео будућим изасланицима одбране Републике Србије успех у раду, истакавши да ће у обављању свог посла имати пуну подршку Министарства спољних послова и наше дипломатско-конзуларне мреже. 

Селаковић је групу будућих изасланика одбране, који ће службовати у Црној Гори, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Хрватској, Белгији, Италији и Румунији, упознао са приоритетима спољне политике Србије. 

Посебну пажњу министар Селаковић поклонио је објашњавању праваца наше регионалне политике, истичући да су очување регионалне стабилности и промовисање економске сарадње приоритетни циљеви.

09.06.2021.

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!

08.06.2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић учествовао је данас на онлајн састанку министара спољних послова учесница „Берлинског процеса“.

 Селаковић је истакао да Србија придаје велики значај овој иницијативи која се показала као добар форум за јачање регионалне сарадње, развоја, промовисање политике помирења и превазилажења наслеђених проблема из прошлости.

 „Србија ће увек бити заговорник политике мира и повезивања, јер то је једини начин да се створи стабилност која је предуслов економског раста и прогреса. Нажалост неки још нису схватили право значење и суштину Берлинског процеса, и да прво треба да почну да поштују међународно преузете обавезе као што је Договор о регионалном представљању“, рекао је Селаковић, реагујући на чињеницу да је представница Приштине истакла заставу самопроглашеног „Косова“.

 Додао је да „Берлински процес“ пружа подршку ЕУ интеграцијама Западног Балкана кроз конкретне пројекте и мере, посебно указујући да је окосница регионалне сарадње усмерена на економско повезивање, као и да се то подудара са спољнополитичком оријентацијом Владе Србије.

 „Одговорном и добро осмишљеном економском политиком, Србија је остварила највећи раст у региону, a по стопи раста БДП-а у првом кварталу 2021. године од +1,7%, наша земља се налази на првом месту у Европи“, нагласио је министар.

 Министар је као најактуелнији пример сарадње ове иницијативе истакао успостављање Заједничког регионалног тржишта на Западном Балкану.

 „Србија поздравља Акциони план за Заједничко регионално тржиште. Овај документ је у значајној мери базиран на конкретним предлозима проистеклим из иницијативе коју је председник Србије Александар Вучић покренуо у сарадњи са премијерима Албаније и Северне Македоније“, рекао је Селаковић и додао да ће његовом применом бити проширене могућности за унапређење економске сарадње у региону.

 Такође, осврнуо се и на одлуку о успостављању „Зелених коридора“ који су омогућили да се у кризи изазваној пандемијом Ковид-19 медицинска опрема и храна неометано транспортују кроз регион, без застоја на граничним и административним прелазима.

 „Своје опредељење за унапређење регионалне сарадње, Србија је демонстрирала и солидарношћу са суседима у региону, слањем пошиљки вакцина и омогућавањем вакцинације у Србији, укључујући и за секретаријате регионалних иницијатива у којима Србија учествује“, нагласио је шеф српске дипломатије.

 Селаковић је указао и на друге конкретне резултате регионалне сарадње у оквиру ове иницијативе као што су: Регионална канцеларија за сарадњу младих, Транспортна заједница у Југоисточној Европи, са седиштем у Београду, Коморски инвестициони форум Западног Балкана и Споразум о снижавању цена роминга у региону ЗБ.

 Селаковић је овом приликом поновио да је пуноправно чланство у ЕУ кључни спољно-политички и стратешки циљ Србије. Такође, истакао је да је политика проширења једна од најуспешнијих политика ЕУ, да треба остати на том курсу и закључио да је Србији и читавом региону место у ЕУ.

 Састанак је одржан у оквиру председавања Немачке овој иницијативи у форми видео-конференције.

 У свом излагању Селаковић је захвалио Немачкој и министру Масу на снажној подршци коју пружају читавом Западном Балкану, поручивши да је управо та посвећеност допринела повезивању и продубљивању сарадње региона.

 „Визија и подршка Немачке, и канцеларке Меркел лично, исказана пре готово седам година, када је покренут Берлински процес у значајној мери је допринела стварању неопходних услова за ближе повезивање у нашем региону, рекао је Селаковић и додао да су подршка и активан приступ немачких партнера од непроцењивог значаја. Такође, шеф српске дипломатије рекао је да је веома значајно што су и друге чланице Европске уније препознале значај „Берлинског процеса“.

07.06.2021.

Амб. С.Јанковић је дала интервју за „Behörden Spiegel“, који се бави актуелним темама из спољне политике, безбедности, економије и финансија.

У дужем интервјуу који је објављен у јунском издању овог листа у штампаном и дигиталном издању, амб. С.Јанковић је, између осталог, истакла да су билатерални односи Р.Србије и СР Немачке веома добри, а у појединим областима изузетно динамични и плодотворни. Посебно је издвојила њихов економски сегмент – СР Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије, а спољнотрговинска размена је у 2020. години, упркос кризи изазваној пандемијом, другу годину за редом премашила 5 милијарди евра. У Србији послује више од 400 немачких компанија, којe запошљавају скоро 70 хиљада радника. Навела је и изузетно добре економске показатеље у Србији као што је чињеница да је у години пандемије пад БДП износио свега 1%, да је незапосленост за последњих осам година опала са 26,9% на 7,3%, док је стопа јавног дуга опала са 79% у 2014. години на 58% у прошлој години. Такође је нагласила да односе две земље карактерише све боље међусобно разумевање и све већи број области у којима проналазимо заједнички интерес. Важан фактор у нашим односима је и неколико стотина хиљада добро интегрисаних грађана српског порекла у Немачкој.

Амб. С.Јанковић је подвукла да је чланство у ЕУ најважнији приоритет спољне политике Републике Србије. Србија је не само географски, већ и културно и историјски, али пре свега кроз привредне, друштвене и међуљудске везе део Европе, те је, следствено томе, природно да грађани Србије теже чланству у ЕУ. Наше везе су ојачане кроз генерације Срба које су се образовале у Европи, али и кроз све бројније европске компаније које  производе на српском тржишту. Додала је да наши преговори о чланству ипак морају бити бржи. С тим у вези је информисала да је Србија прихватила нову методологију преговора о проширењу, уверена да је то у најбољем интересу и Уније и кандидата. Такође, истакла је уверење у искрену сарадњу са нашим европским партнерима и захвалност СР Немачкој на много пута исказаној подршци у остваривању нашег најважнијег спољнополитичког циља, чланства у ЕУ.

На интересовање новинара, амб. С.Јанковић је истакла да је од изузетне важнности за Србију и њене грађане изналажење трајног и одрживог компромисног решења за питање КиМ. Србија остаје посвећена дијалогу између Београда и Приштине уз посредовање Европске уније, при чему инсистирамо да оно што се у оквиру дијалога договори, мора бити и спроведено. Нагласила је да је за Србију кључно формирање Заједнице српских општина, али, на жалост, по том питању, још увек, ни седам година после постизања договора, нема напретка. Србија је спремна да настави разговоре, у доброј вери да резултат дијалога треба да буде одрживо компромисно решење, прихватљиво за обе стране.

Амб. С.Јанковић је, говорећи о борби против пандемије вируса корона у Србији, истакла успех мера које је Србија брзо увела, изградивши, између осталог, две специјализоване болнице само за ковид пацијенте. Такође, брзо је обезбедила четири вакцине (Biontech/Pfizer, Astra Zeneca, Sputnik V и Sinopharm), за које су грађани могли да се определе по свом избору и за чије примање је уведена једноставна и брза процедура, навевши да смо по броју вакцинисаних на 2. месту у Европи.

Амб. С.Јанковић је истакла да амбасада улаже значајне напоре на стварању праве слике о Србији и српском народу у Немачкој, додајући да је, на пример, у немачкој јавности мало познато да су кључне личности српске и немачке културе, реформатор српског језика Вук Стефановић Караџић и Јохан Волфганг Гете, као и браћа Грим и фон Хумболт, тесно сарађивали.

Амб. С.Јанковић је на крају позвала читаоце листа да посете Србију и открију њене природне лепоте, као и пријатељство и гостољубивост нашег народа.

26.05.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са делегацијом немачке компаније „Бизерба“ и присуствовао је потписивању Уговора о подстицајима за инвестицију компаније „Бизерба“ у град Ваљево, који су потписали министарка привреде Анђелка Атанацковић и представник компаније Франк Рајнхарт.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да је долазак немачке породичне компаније „Бизерба“ у Ваљево од огромног значаја за тај град, који је био у ћорсокаку, али и цео Колубарски округ и околна места.

 „Срећан сам зато што данас могу да кажем да је све завршено и ускоро се креће са изградњом погона једне фантастичне породичне компаније, који ће бити готов за нешто више од годину дана. Очекује се почетак производње најкасније у четвртом кварталу 2022. године“, рекао је председник Вучић и додао да је реч о великој инвестицији, која ће, за почетак, запослити 300 људи, са значајно већим платама од просечних.

 „Бизерба“ је синоним за високо прецизне инструменте. Радостан сам због Ваљеваца, Колубарског округа у целини. Ово значи драстичне промене и за Лајковац, Љиг, Мионицу, Осечину, Косјерић. Ово су темељне, велике промене. Ови људи доносе најпрецизнију технологију и запослиће високо плаћене инежењере и веома добро плаћене раднике“, навео је председник Вучић и приметио да је ово, после много година, нова инвестиција у Ваљеву, и то другачија од оних радно интензивних какве су биле до скора.

 „То је фантастична компанија, а ово је само почетак. Много сам бринуо за Ваљево пре овога. Изградњом брзе саобраћајнице и гасне мреже у Ваљеву, испунићемо све услове за долазак и рад „Бизербе“ и других инвеститора. У плану је и изградња комплетног водоводног система за Ваљево. Ово су све невероватне промене за овај град. Ништа не би било могуће без немачких инвеститора и хвала им на томе“, истакао је председник Вучић и додао да се нада још једној великој инвестицији у Ваљево.

 „Много сам срећан што сам упознао ове дивне људе. Схватио сам зашто они у пет генерација успевају да опстану, а то је својим радом. Желим им свима срећу и имаће сваку помоћ и подршку државе“, нагласио је председник Вучић. Он је подсетио да је када је постао премијер било 17.000, а данас је 70.000 људи запослених у немачким компанијама у Србији.

 „То говори како расту наши односи, како Србија расте економски и колико смо успели да променимо у земљи. Важно је да наставимо са променама, са дуалним образовањем, што смо обећали и за Ваљево“, закључио је председник Вучић.

24.05.2021.

Поводом Дана словенске писмености, 24. маја, Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој расписала је литерарни конкурс за избор најбољих радова на тему „Мој језик, мој свет - зашто учим српски језик“, намењен ученицима Допунске школе на српском језику и деци српског порекла у Савезној Републици Немачкој.

Циљ литераног конкурса био је да код наше деце која живе у Немачкој подстакне жељу за неговањем српског језика и ћирилице, да их мотивише да уче о српској култури, да читају дела наших писаца, као и да у што већем броју похађају Допунску школу на српском језику. 

Награђени ученици литерарног конкурса „Мој језик, мој свет – зашто учим српски језик“ у категорији од 1. до 4. разреда су:

1. место: Софија Димитриески, 4. разред, Берлин
2. место: Огњенка Којадиновић, 3. разред, Берлин
3. место: Софија Беслаћ, 4. разрeд, Гетинген
4. место: Ева Миланов, 3. разред, Линеберг
5. место: Нина Миленковић, 2. разред, Мајнтал

Специјална награда: Матија Милиновић, 1. разред, Бад Зоден ам Таунус

У категорији од 5. до 8. разреда, награђени ученици су:

1. место: Дуња Тадић, 7. разред, Фрајбург
2. место: Ана Ивањи, 7. разред, Штутгарт
3. место: Летициа Фридрих, 6. разред, Бремен
4. место: Мила Трипковић, 6. разред, Штутгарт
5. место: Давид Јоковић, 8. разред, Минхен

Специјална награда; Никола Стевић, 7. разред, Хамбург

Честитамо награђеним ученицима и захваљујемо се свима који су учествовали на конкурсу !

Време и начин доделе награда објавићемо накнадно, у зависности од развоја епидемиолошке ситуације у СР Немачкој и могућности организовања скупова.

20.05.2021.

Министарка за европске интеграције Србије Ј. Јоксимовић боравила је у билатералној посети Немачкој 19. маја 2021. године. У бројним разговорима са државним министром за Европу у МИП СР Немачке М. Ротом и посланицима Бундестага фокус је био на представљању конкретног напретка у реформском процесу у Србији, а министарка Јоксимовић је саговорнике обавестила и о корацима које је Влада Србије предузела у циљу припрема за примену нове методологије, која би требало да допринесе бржем приступању Србије ЕУ.

У разговорима је било речи и о успешном процесу вакцинације у нашој држави. У Немачкој је запажена и солидарност коју је Србија показала у борби против пандемије кроз донацију вакцина државама региона.

20.05.2021.

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

09.05.2021.

Поводом обележавања Дана победе над фашизмом, конзул Амбасаде Републике Србије у Берлину, Милица Топаловић, положила је 09.05.2021.године ловоров венац на спомен плочу пострадалим жртвама фашизма у месту Großberren. У некадашњем радном логору, међу војницима 24 националности, било је и 28 југословенских заробљеника.

08.05.2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку поводом, 9. маја, Дана Европе високом представнику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозепу Борелу у којој је изразио уверење да ће идеја уједињења различитости у миру и солидарности и даље бити идеја водиља Европске уније.

„Дубоко верујем да Република Србија, политиком мира и добросуседске сарадње, може допринети да Европска унија постане још боље место за живот, уз искрено уверење да ће наша достигнућа на путу ка чланству у европској породици народа бити адекватно вреднована”, наводи се у честитки министра Селаковића и додаје да европска перспектива нашој земљи представља снажан подстрек за свеобухватно спровођење политичких, економских и друштвених реформи са циљем да у догледно време постане пуноправна чланица Европске уније.

Шеф српске дипломатије подвукао је да Србија историјски, културно и вредносно припада кругу земаља уједињених под заставом Европске уније и изразио наду да ће наша земља и наши суседи на западном Балкану, бити у прилици да у блиској будућности постану део несумњиво најуспешнијег мировног, демократског и економског пројекта у историји нашег заједничког континента.

Сeлаковић је, такође, овом приликом у име Србије упутио захвалност Европској унији на пруженој помоћи у борби против заразне болести Ковид-19, нагласио да наша земља високо цени исказану солидарност и подршку у тешким тренуцима сузбијања пандемије, и изразио уверење да ћемо у наредном периоду заједничким снагама допринети проналажењу решења за превазилажење економских последица пандемије вируса корона.

08.05.2021.

Председник Александар Вучић рекао је вечерас да је визионарска идеја Роберта Шумана донела истинску победу новог поверења након Другог светског рата и веру у уједињење различитости у миру и солидарности, уз поруку да ту веру има и Србија, као и наду да ће постати земља која ће бити радо виђена у европској породици народа.

Вучић је, честитајући свима у Србији и ЕУ Дан Европе, подсетио да је 9. мај дан када се слави и велика победа слободе, извојевана уз огромне жртве.

„Док су ужаси рата тињали, а Европа лечила ране из Другог светског рата, она је имала и људе попут Роберта Шумана, који су схватали да се само на помирењу народа и њиховом заједништву може стварати будућност”, рекао је Вучић на пријему поводом Дана Европе.

Указао је да су европски народи имали храбрости да у недавним противницима види будуће савезнике.

06.05.2021.

Амбасадорка др Снежана Јанковић имала је срдачан и садржајан сусрет са посланицом Бундестага Ренатом Алт, чланицом Странке слободних демократа (ФДП). Амбасадорка Јанковић упознала је посланицу Алт са резултатима Србије у поцесу европских интеграција, са акцентом на три кључне области - владавину права, слободу медија и борбу против корупције. Рената Алт је, као добар познавалац региона, указала на значај европске перспективе Западног Балкана и охрабрила Србију да настави са реформама како би што брже испунила критеријуме за чланство у Европској Унији.

06.05.2021.

Њ.Е. амбасадорка др Снежана Јанковић је дала интервју за часопис „Business and Diplomacy“, који излази на тромесечном нивоу и бави се актуелним темама из области привреде и спољне политике. У интервјуу објављеном у најновијем броју овог часописа, амбасадорка др Снежана Јанковић је, између осталог, истакла је да је Немачка веома важан партнер за Србију, напоменувши значај недавне званичне посете МСП Н.Селаковића Берлину и разговора које је водио са МИП Х.Масом и другим саговорницима о билатералним односима Србије и Немачке, посебно на тему привредне сарадње две земље, као и пута Србије у ЕУ. Амбасадорка др Снежана Јанковић је истакла да је придруживање Србије ЕУ најважнији стратешки циљ земље, која припада европском културном простору.

Осврнувши се на привредну сарадњу Србије и Немачке, амбасадорка Јанковић је истакла чињеницу да је преко 450 немачких фирми активно у Србији, које су при томе допринеле отварању скоро 70.000 нових радних места. Указала је и да је немачки језик све популарнији у Србији, пре свега међу млађим људима. Такoђе, немачки универзитети имају добру репутацију међу српским студентима, а географска блискост је још само додатни елемент у прилог растућој привредној сарадњи између двеју земаља.

Говорећи о борби против пандемије, амбасадорка Јанковић је истакла да је Србија брзо и ефикасно реаговала у циљу заштите живота и здравља становништва. У процесу вакцинације постала је „вицешампион“ Европе (након В.Британије), при чему грађани Србије могу да бирају између четири вакцине: Biontech/Pfizer, Astra Zeneca, Sputnik V и Sinopharm.

23.04.2021.

Министар иностраних послова Савезне Републике Немачке Хајко Мас разговарао је са председником Републике Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министром спољних послова Николом Селаковићем у одвојеним сусретима у Београду.

Председник Вучић истакао је да је посета шефа немачке дипломатије Србији потврда значаја политичког дијалога и унапређења билатералне сарадње Србије и Немачке.

Током разговора са министром Масом, председник Вучић нагласио је да Србија има најтешње економске односе са Немачком и убедљиво највећу тровинску размену, која је расла и у време пандемије током прошле године, као и да не постоји ниједан спољни партнер који нам је у економском смислу важан као Немачка.

О успешности сарадње наших земаља говори податак да је Србија између 2010. и 2020. године чак за 2,5 пута увећала трговинску размену са Немачком, а за 2,9 пута повећала извоз, као и податак да је пре неколико година укупан број запослених у немачким компанијама у Србији био 17.000, а да је данас већи од 70.000, казао је председник.

Вучић је подвукао да ће Србија у региону имати апсолутно конструктивну улогу и да ће тежити очувању мира, као и да није заинтересована за територије других, већ за сарадњу у областима културе, спорта, економије, а да је наш циљ снажна, економски јака и успешна Србија.

У разговору о дијалогу Београда и Приштине, председник је нагласио да се суштина напретка налази у миру, истакавши да је важно да се испуне сви споразуми који су потписани, пре свега Бриселски, и да се успостави ЗСО.

Председник је захвалио министру Масу, али и немачкој канцеларки Ангели Меркел, за сву помоћ и подршку развоју Србије у свим областима, указавши на то да ће се Србија трудити да, чувајући стабилност и радећи марљиво у будућности, покаже да заслужује чланство у ЕУ.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је данас у разговору са министром спољних послова Немачке Хајком Масом да је Немачка један од најважнијих политичких и економских партнера и земља чија је подршка реформском процесу и европским интеграцијама од изузетног значаја за Србију. 

Председница владе је, указавши на чињеницу да је Немачка међу водећим привредним и спољнотрговинским партнерима, оценила, такође, да је ова земља и један од најзначајнијих страних инвеститора у Србији, с обзиром на то да у Србији послује око 400 компанија са немачким капиталом и да је она донела Србији подизање стандарда радне етике постигнувши значајан утицај на тржишту.

Брнабић је нагласила да је Србија чврсто опредељена за европски пут, као и наставак реформи и њихову имплементацију, како би се унапредио живот грађана, а да се пред Владом РС налазе важни задаци и велики изазови, пре свега, борба за здравље у јеку пандемије, која не може да успори завршетак реформи у области правосуђа, медијских слобода и важне реформе у области владавине права.

Влада Србије спремна је да направи крупне искораке у овим областима, уз подршку невладиног сектора и цивилног друштва, али и партнера из Европске уније и ОЕБС-а, и уз највећи друштвени консензус, закључила је премијерка.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић дочекао је шефа немачке дипломатије Хајка Маса, приликом његовог доласка у Београд, и са њим је данас, између осталог, разговарао о предстојећем министарском састанку Берлинског процеса, који ће се одржати 8. јуна, као и о пројектима и активностима у оквиру ове иницијативе.

Шеф српске дипломатије присуствовао је отварању нове Амбасаде Савезне Републике Немачке у Београду, након чега је испратио свог колегу, министра Маса.

23.04.2021.

Министар спољних послова Немачке Хајко Мас свечано је данас отворио нову зграду Амбасаде Немачке у Београду.

Поред министра Маса, врпцу су симболично пресекли министар спољних послова Никола Селаковић, председник Скупштине Ивица Дачић и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

Мас је том приликом рекао да је нова амбасада модерна зграда и симбол односа две земље и подсетио да је Немачка Србији највећи билатерални трговински партнер, да су немачке компаније инвестирале велике своте у Србију, а и да је развојна сарадња у Србији интензивирана, те је преко ње инвестирано две милијарде евра.

„Средиште је реч која најбоље описује ово лепо здање. Оно се налази у срцу Београда, близу динамичног центра, и политичког срца земље“, рекао је Мас у свом обраћању.

23.04.2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министром иностраних послова Савезне Републике Немачке Хајком Масом.

Министар Селаковић је констатовао да је Немачка један од најзначајнијих економских партнера Србије и један од највећих инвеститора у српску привреду, и да са наше стране постоји заинтересованост за даље унапређење економске сарадње.

Србија се, према речима шефа српске дипломатије, све више профилише као једна од најатрактивнијих светских дестинација за инвестирање, и у том смислу нам је веома драгоцена и корисна подршка Немачке у области дуалног образовања.

На састанку је било речи о предстојећем састанку на нивоу министара спољних послова у оквиру Берлинског процеса који ће се одржати 8. јуна, а саговорници су исказали интерес за што више конкретних пројеката и активности у оквиру ове иницијативе.

Министри су изразили наду да ће у наредном периоду доћи до закључивања споразума две државе у области културе.

Министар Мас поделио је задовољство због своје прве званичне посете Србији и чињенице да се она реализује поводом отварања нове зграде немачке амбасаде у Београду.

21.04.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

20.04.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

19.04.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

13.04.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.

13.04.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.

08.04.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је у Амбасади са Марианом Вентом, послаником Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Бундестагу.

У срдачном разговору било је речи о даљем унапређењу парламентарне сарадње, као и односа у области привреде и културе, са циљем интензивирања међуљудске размене и конкретних облика сарадње између Србије и Немачке.

02.04.2021.

Амбасадор др Снежана Јанковић разговарала је са државним секретаром у Савезном министарству иностраних послова Немачке Мигуелом Бергером. У дужем, пријатељском разговору, амбасадор Јанковић је представила постигнуте резултате у реформама и изразила очекивање да ће они уродити даљим напретком Србије у процесу европских интеграција, док је државни секретар Бергер истакао подршку Немачке европском путу Србије, уз испуњавање задатих критеријума.

Било је речи и о ситуацији у региону Западног Балкана, као и о сарадњи у оквиру Берлинског процеса. Посебна пажња посвећена је даљем унапређењу свеукупних билатералних односа Србије и Немачке, са нагласком на сарадњу у области привреде и културе.

26.03.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић разговарала је 25. марта 2020. године у Бундестагу са господином Kристијаном Натерером, послаником владајуће ЦДУ и чланом Одбора за Европску унију Бундестага.

На састанку је било речи о европским интеграцијама и подршци Немачке даљем напретку Србије у том процесу, као и о већем учешћу немачких и европских компанија у инфраструктурним пројектима у Србији и региону.

Амбасадорка Јанковић је посланика Натерера упознала и са процесом вакцинације против корона вируса у Србији, као и са стањем у дијалогу између Београда и Приштине, нагласивши потребу изналажења компромисног и одрживог решења.

24.03.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,

Владимир Милић, дванаест година,

Миомир Младеновић, четрнаест година,

Драган Димић, три године,

Јулијана Брудар, десет година,

Оливера Максимовић, дванаест година,

Мирослав Кнежевић, тринаест година,

Дајана Павловић, пет година,

Стеван Павловић, осам година,

Марко Симић, две године,

Милица Ракић, три године,

Иван Иванчић, седам година,

Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

23.03.2021.

Поводом Дана словенске писмености, 24. маја, Амбасада Републике Србије у Савезној Републици Немачкој расписује литерарни конкурс за избор најбољих радова на тему „Мој језик, мој свет - зашто учим српски језик“, намењен ученицима Допунске школе на српском језику и деци српског порекла у Савезној Републици Немачкој, са циљем неговања српског језика и ћирилице.

Радови, који могу бити у прози или у стиховима, треба да обраде тему како знање српског језика обогаћује свет, размишљања, идентитетску свест и спону са матицом код ученика.

Услови конкурса: Радове могу да шаљу сви ученици српског порекла и Допунске школе на српском језику у Немачкој, од 1. до 8. разреда. Сваки ученик може да пошаље само по један рад, који раније није објављиван у електронским и штампаним медијима, нити награђиван на другим конкурсима.

Учесници конкурса су подељени у две старосне категорије: од 1. до 4. разреда и од 5. до 8. разреда.

Технички услови за литерарне радове: Дужина текста може бити најмање 1 страна, а највише 3 стране формата А4, фонт Times New Roman 14. Текстови треба да буду штампани на ћирилици. За старосну групу од 1. до 4. разреда, прихватају се и радови писани руком.

Потребно је да на раду буде назначено следеће: име, презиме и разред учесника конкурса, адреса и и-мејл адреса ученика.

Крајњи рок за пријем радова: 17. мај 2021. године.

Радове са назнаком „За конкурс“ слати мејлом на адресу: konkurs@botschaft-serbien.de

или поштом на адресу: Botschaft der Republik Serbien, Taubertstr. 18, 14193 Berlin.

Резултати конкурса ће бити објављени на интернет страници Амбасаде Републике Србије у Cавезној Републици Немачкој (http://berlin.mfa.gov.rs), а сви награђени ће о томе бити обавештени поштом или мејлом.

За три најбоља рада у категоријама од 1. до 4. и од 5. до 8. разреда предвиђене су награде и плакете.

О датуму и месту свечане доделе награда, с обзиром на епидемиолошку ситуацију, обавестићемо накнадно.

За сва додатна питања, можете нам се обратити путем мејла: konkurs@botschaft-serbien.de.

17.03.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.

„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол

Република Србија, као придружена чланица Франкофоније, заједно са целом франкофоном заједницом у свету обележава "Месец франкофоније".

За све љубитеље српске културе и француског језика Министарство културе и информисања Републике Србије је приредило богат програм, а Амбасада Републике Србије у Немачкој вас позива да откријете разноликост и богатство српске културе на француском језику.

17.03.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас са шефом Делегације Европске уније амбасадором Семом Фабрицијем, са којим је разговарао о наставку борбе против пандемије Ковид-19 и изазовима у процесу масовне вакцинације, као и о динамици приступних преговора између Србије и ЕУ и стабилности у региону. 

13.03.2021.

Вино „Breg Cabernet Sauvignon 2017“ винарије „Доја“ из Блаца награђено је златном медаљом и проглашено за најбоље вино из Србије на пролећном Међународном фестивалу „Mundus Vini“ у Немачкој.

На тај фестивал годишње сваке године стигне око 11.000 узорака вина из целог света.

У жирију су били енолози, винари, трговци вином, сомелијери, новинари и други стручњаци за оцењивање квалитета вина. Овај фестивал се у Немачкој одржава два пута годишње у пролеће и јесен.

09.03.2021.

Амбасадор Србије у Немачкој др Снежана Јанковић имала је састанак са др Марком Шпајхом, државним секретаром за савезна, европска и међународна питања Северне Рајне - Вестфалије.

У разговору је било речи о сарадњи Србије и Северне Рајне -Вестфалије и могућностима за  даље унапређење, посебно кроз сарадњу градова и привредну размену.

Амбасадор Јанковић је информисала саговорника о напретку Србије у процесу европских интеграција.

08.03.2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ.

 „То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.

07.03.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас свечаном отварању фабрике компаније „Континентал аутомотив Србија“. Председник Вучић je поручио да је отварање једне од најмоћнијих компанија у Новом Саду велики дан, и да то показује колико су у последње три године напредовали Нови Сад, Војводина и цела Србија.

 04.03.2021.