04.08.2021.
Акција хрватске војске 1995. године ужасавајући је подсетник на страдање српског народа у 20. веку и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати.
Ово је у ексклузивном итервјуу за “Вести”, поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у акцији “Олуја”, поручила Снежана Јанковић, изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој.
Ове године навршава се 26 година од хрватске акције “Олуја”. Много Срба је после тог погрома нашло нови живот управо у Немачкој. Шта је по вама била операција “Олуја”?
– Злочини почињени над Србима на самом крају 20. века спадају у ред најтежих над неком нацијом и не могу се посматрати издвојено из контекста страдања и геноцида извршеног над српским народом у Другом светском рату. Оваплоћење ове, људском уму тешко замисливе машинерије зла из периода нацистичке НДХ је концентрациони логор Јасеновац, чија је стравична прича и данас обавијена велом ћутања и предмет је најбезобзирнијег ревизионизма. “Олуја” је ужасавајући подсетник на сва претходна страдања српског народа и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати. У акцији хрватских оружаних снага 4. августа 1995. године протерано је више од 220.000 Срба, док се на листи погинулих и несталих води 1.872 наших сународника.
FOTO: TANJUG/ VLADIMIR DIMITRIJEVIC/nr
ПРОГНАНИ СА ОГЊИШТА: Хрватску је августа 1995. напустило више од 220.000 Срба
Етничко чишћење
Ипак, ово су подаци које, изгледа, знају само Срби?
– Наш народ с правом доживљава као велику неправду и лицемерје то што се о злочинима над Србима у “Олуји” и сличним акцијама не говори уопште или у много мањој мери него о жртвама других народа са наших простора. Тим пре је то дужност и обавеза нас самих: да их се сећамо и о њиховом страдању сведочимо.
Да ли је употреба термина “погром” или “етничко чишћење” у сфери дипломатског речника?
– Сложићемо се најпре да не постоји прави термин ни права реч ни у једном речнику за мржњу која је до ових злочина довела, нити за опсег страдања и бол оних који су своје најближе изгубили на најстрашнији начин или оних који су протерани са својих вековних огњишта. Подсећања ради, “Олуја” је у хашкој оптужници против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора тадашње Републике Српске Kрајине. За тај подухват нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред лицем правде и није правоснажно осуђен. Супротно тој и таквој правди, демографска слика српског народа у Хрватској нам говори да је, према попису из 1991. године, у Републици Хрватској живело 582.663 Срба, док их је према попису из 2011. године било 183.633. Након грађанског рата и масовног егзодуса, број Срба је опао за две трећине у односу на период пре тога. Реч је, дакле, о највећем етничком чишћењу након Другог светског рата и погрому најстрашнијих размера, у коме су без разлике страдали и жене и мушкарци, и деца и стари, уз систематско затирање свега што је носило жиг српског.
Tanjug
Одговорна политка: Александар Вучић
Несхватљиво величање погрома
Србија данас обележава Дан сећања, а Хрватска ће сутра славити. Може ли се та слика уопште променити и како?
– Србија и Република Српска од 2014. године заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији “Олуја”. Несхватљиво је величање и слављење “Олује”, као што је несхватљиво и присуство представника међународне заједнице и дипломатског кора на таквим “прославама”, будући да на тај начин учествују у прослави етничког чишћења. Та слика се може променити онда када сви буду спремни да искажу пијетет према српским жртвама, какав очекују и за страдале припаднике других нација. Такође, унапређење положаја Срба који су преостали у Хрватској, а који су пречесто изложени дискриминацији и ускраћивању основних права на сопствени језик, културу и пре свега безбедан и достојанствен живот, било би знак искрене жеље за превазилажењем наслеђа прошлости и за помирењем. Упркос изостанку тога, Србија не само да води одговорну политику са тежиштем на помирењу и добросуседској сарадњи у региону, већ је и предводник у стварању позитивне атмосфере и јачању спона и поверења, како би се слика ратом, размирицама и мржњом растрзаног региона променила набоље.
Instagram.com/buducnostsrbijeav
ДИЈАЛОГ У ЋОРСОKАKУ: Састанак у Бриселу
Незрелост Приштине
За Србију је тренутно “питање над питањима” судбина Kосова. Чини се да су преговори запали у ћорсокак због опструкција Приштине. Међутим, чини се да Запад гледа благонаклоно на такво понашање?
– Изналажење трајног и одрживог решења за проблем Kосова и Метохије је тема од највећег значаја не само за нашу земљу, већ и за очување мира и стабилности читавог региона. Ми учествујемо конструктивно и у доброј вери у процесу који се одвија под окриљем ЕУ, али он засад не даје резултате.
Србија и њено руководство су у свакој прилици показали да су увек спремни на разговоре, што је још једна потврда одговорне политике коју водимо и на чему нам се одаје признање. Тренутна динамика и атмосфера у дијалогу, међутим, не охрабрују и показатељ су незрелости и неспремности на било какве уступке политичких лидера у Приштини. Неконструктиван наступ Приштине, поготову у погледу обавеза преузетих у претходним договорима и става према формирању Заједнице српских општина, несумњиво сужава простор у трагању за компромисним и обострано прихватљивим решењем. То увиђају и наши европски партнери. Упркос свему наведеном, Србија остаје посвећена дијалогу с Приштином, али инсистирамо да оно што је договорено мора бити и спроведено. Резултат дијалога треба да буде одрживо решење прихватљиво за обе стране и у интересу и Срба и Албанаца. То свакако не може да подразумева да Србија у овом процесу изгуби све и да се сагласи са потпуним занемаривањем својих државних интереса и нико нема право да то од нас очекује.
EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT
“Берлински процес”
Немачка је покретач “Берлинског процеса”, али се чини да је та иницијатива о проширењу ЕУ земљама Западног Балкана тренутно у другом плану јер је Унија заокупљена сопственим проблемима. Грешимо ли?
– Берлински процес је важан и користан формат регионалне сарадње који је покренут 2014. на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел. Овај механизам поспешивања и унапређења регионалне сарадње је донео и доноси конкретне користи, као, на пример, укидање роминга на Западном Балкану од 1. јула ове године, јачање сарадње младих и слично, али није и не треба га посматрати као замену за пуноправно чланство у ЕУ. Напротив, могли бисмо рећи да је он својеврсна припрема региона за чланство. Пуноправно чланство у ЕУ један је од кључних спољнополитичких приоритета и стратешки циљ Србије. Свесни смо да је пут ка чланству дуг, захтеван и праћен бројним изазовима. У праву сте када кажете да ЕУ пролази кроз период различитих унутрашњих изазова и да процес преговора о приступању већ сада траје дуго, али Србија у сваком смислу, и географски и вредносно, припада европској заједници народа. Тренутни застој у политици проширења неће утицати на наше напоре у реформама, јер је Србија на европском путу и због трансформационе моћи преговарачког процеса – наш циљ је да пре свега омогућимо бољи живот својим грађанима и будемо просперитетна и за живот привлачна држава, да задржимо наше младе и да им обезбедимо уређену државу, у којој имају прилику да остваре своје потенцијале.
EPA УСKОРО БЕЗ ГРАНИЦА: Вучић, Заев и Рама
Историјски значај “Отвореног Балкана”
Kолико је значајан пројекат “Отворени Балкан”? Kако Немачка гледа на ову иницијативу председника Вучића?
– Иницијатива “Отворени Балкан” је настала 2019. и на најбољи начин сведочи да смо, следећи тековине и вредности Европске уније, спремни и у стању да сами обликујемо своју будућност. Реч је о пројекту зачетом у самом региону а природно је да нико не може боље да познаје проблеме и потребе региона од нас самих. За сада су три државе – Србија, Северна Македонија и Албанија учеснице у овом пројекту, а надамо се да ће и читав регион, подстакнут конкретним користима које ће из њега произаћи, изразити спремност да му се прикључи. Србија иницијативу “Отворени Балкан” види као комплементарну са сличним пројектима, попут оних у оквиру “Берлинског процеса” који су Немачкој веома на срцу и који земље учеснице треба боље да повеже, искористи све њихове развојне капацитете, подигне атрактивност за стране инвестиције и унапреди животни стандард наших грађана, како бисмо били спремнији за остварење заједничког циља, а то је приступање ЕУ.
Председник Србије као кључан аргумент наводи да је по том истом рецепту створена и ЕУ?
– Управо је реч о иницијативи чији је циљ да у региону успостави четири слободе на којима се темељи ЕУ – слободу кретања роба, људи, капитала и услуга. То су промене које могу дубински да трансформишу наша друштв,а према најави председника Вучића, уколико се успе у реализацији наведених циљева, од 1. јануара 2023. године неће бити граница за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније. Није ли то визија региона заснована на европским вредностима и није ли чињеница да на њеном остварењу први пут заједно раде Србија и Албанија на пример, од историјског значаја и вредна сваке подршке?
Велике инвестиције
Kако сте задовољни економском сарадњом Србије и Немачке?
– Немачка је годинама међу најзначајнијим привредним партнерима Србије. Наш је први спољнотрговински партнер и један од пет највећих страних инвеститора и билатералних донатора. Немачке компаније су последњих година инвестирале у Србију више од 2,53 милијарде евра. Билатерална трговинска размена је и у години пандемије премашила пет милијарди евра, што указује на степен наше привредне повезаности. Посебно охрабрује чињеница да су немачки привредници у највећој мери задовољни пословањем у Србији, као и да је у нашој земљи активно преко 400 компанија са немачким капиталом, које запошљавају 70.000 радника. Наш циљ је да у сарадњи са немачким институцијама допринесемо да та бројка ускоро достигне 100.000.
У kојим сегментима та сарадња може да се унапреди?
– Сарадња се може унапредити и даље продубити, како у погледу даљих немачких инвестиција у привреду Србије, тако и у њиховом учешћу у инфраструктурним пројектима, сарадњи у области ауто-индустрије и енергетике, у пољопоривредно-прехрамбеном сектору, у области информационих технологија и туризма. Србија је на пољу дуалног образовања имала много користи од размене искустава и пракси са Немачком. Не треба заборавити ни област културе, где смо са Немачком пре пандемије имали изузетно динамичну међуљудску размену и где видимо простор за постизање бољег међусобног разумевања и сарадње.
Дијаспора је приоритет
Немачка је земља с највише држављана Србије. Kако сте задовољни сарадњом са бројним српским организацијама и удружењима и шта би ту још требало поправити?
– На дужност амбасадора Србије у Немачкој сам ступила крајем октобра 2019. године, свега неколико месеци пре почетка пандемије која је све донедавно у потпуности паралисала јавни живот у Немачкој и онемогућила одржавање било каквих скупова. И даље су могућа само окупљања са релативно малим бројем учесника. То је омело моје планове и жеље у вези са дијаспором, јер сам досад, осим Берлина, успела да обиђем само наше људе у Франкфурту и Минхену. Ускоро ћу службено посетити Хамбург и веома се радујем сусрету са представницима наше дијаспоре у том делу Немачке.
Сарадња с нашим удружењима је један од приотитета у раду Амбасаде, а све с циљем да се унапреди положај нашег народа у Немачкој, да се Србија представи на прави начин и да се пружи најквалитетнији допринос унапређењу билатералних односа са Немачком, где је потенцијал дијаспоре драгоцен и незаменљив. Бројна наша удружења на томе предано раде дуги низ година, нека деценијама. Уз најважнији услов – слогу и јединство око постизања наших националних циљева – сигурна сам да можемо очекивати све боље и боље резултате.
