8.9.2023.

U onlajn izdanju Vaših novina od 28.  avgusta  pročitali smo tekst pod nazivom „Sprema li Srbija novi rat na Balkanu?“ Aleksandra Roterta, koji po našoj oceni može da dovede vaše čitaoce u zabludu, počev od senzacionalističkog i uznemirujućeg naslova.


Ne može biti dalja od istine maliciozna insinuacija da „Srbija priprema novi rat na Balkanu“. Srbija se, naprotiv, priprema za budućnost - privrednim razvojem, građenjem infrastrukture za bolju regionalnu povezanost i pokretanjem regionalnih inicijativa sa ciljem da svi u regionu bolje živimo. Srbija se priprema za samit Berlinskog procesa u oktobru u Tirani. Ratifikacijom tri sporazuma u okviru ove inicijative pokazala je svoju posvećenost osnivanju zajedničkog regionalnog tržišta. Priprema se za domaćina specijalizovane izložbe EXPO 2027. godine, na kojoj će predstaviti dostignuća naše zemlje, ali i prednosti čitavog regiona. Iako mala zemlja, prednjačimo i postižemo zavidne rezultate u digitalizaciji. Zahvaljujući i brojnim nemačkim i drugim stranim investicijama, Srbija se nalazi u fazi snažnog ekonomskog razvoja i želi da nastavi  privredni i tehnološki uspon. Za to su joj potrebni mir, stabilnost i saradnja u regionu. Ovo su teme koje zaokupljaju našu svakodnevicu i ovako mi vidimo našu budućnost - sušta suprotnost onome kako to predstavlja autor pomenutog članka.


Srbija, kao i svaka država, brine o svojoj bezbednosti i modernizuje svoju vojsku, no isključivo u svrhu odvraćanja. Vojnu opremu prodajemo i kupujemo u skladu sa međunarodnim normama, takođe i od partnera sa Zapada. Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo je navode o kupovini dronova od Irana. Imamo dobru vojnu saradnju sa SAD, NATO-om i КFOR-om, dok Vojska Srbije učešćem u mirovnim misijama EU daje doprinos miru i stabilnosti u svetu.


Autor teksta iznosi da „nedavno slanje oklopnih trupa na granicu sa Кosovom otvara pitanje naoružavanja Srbije“ ali ne kaže da je podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije bio iznuđeni odgovor na zapaljive i opasne poteze političara u Prištini, a ne uzrok krize. Uzrok je bilo nasilno instaliranje nelegitimnih albanskih „gradonačelnika“ u srpske opštine na severu КiM, izabranih sa jedva 3% glasova, u pratnji naoružanih pripadnika tzv. kosovske policije. EU je u saopštenju od 3. juna zahtevala od Prištine da smesta suspenduje policijske operacije u blizini opštinskih zgrada i da „gradonačelnici“ privremeno vrše dužnost izvan opštinskih prostorija. Da li se to do danas dogodilo? Nije.


Najoštrije odbacujemo zapanjujuću tvrdnju da Beograd u svojim „velikosrpskim pretenzijama“ posebno ima u vidu „delove Кosova, Republiku Srpsku i Crnu Goru“ i pitamo da li je za autora pretnja to što se Srbija diplomatskim i političkim sredstvima bori za ugrožena  prava srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, u svojoj bespravno otcepljenoj pokrajini koja je unilateralno proglasila nezavisnost devet godina nakon okončanja sukoba i NATO bombardovanja Jugoslavije, izvršenog bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN?


Srbija poštuje teritorijalni integritet svih članica UN. U slučaju Bosne i Hercegovine podržava svaki dogovor predstavnika triju naroda sa ciljem boljeg funkcionisanja BiH.


Spočitavanje hegemonističkih ambicija, zajedno sa pozivom na uvođenje sankcija  Srbiji,  narativ je iz koga pojedinci ne žele da izađu još od devedesetih godina.


Rukovodstvo Srbije se u svakoj prilici zalaže da se sva otvorena pitanja u regionu rešavaju mirnim putem i dijalogom. Po našem čvrstom uverenju, ključ mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu leži u uvažavanju interesa i jednakosti prava svih naroda koji u njemu žive.

Dr Snežana Janković
Ambasador Republike Srbije