13.9.2022.
U septembarskom broju časopisa "Ruhr Wirtschaft" koji izdaje Privredna komora u Dortmundu, objavljen je intervju sa ambasadorom Srbije u Nemačkoj dr Snežanom Janković. U tekstu pod naslovom "Članstvo u Evropskoj uniji ima najviši prioritet", navodi se da je ambasadorka Janković posetila Privrednu komoru u Dortmundu i razgovarala sa Štefanom Šrajberom, generalnim direktorom, i Vulfom Кristijanom Erihom, nadležnim za spoljnu trgovinu u ovoj komori, koja je među privrednim komorama u Severnoj Rajni Vestfaliji nadležna za saradnju sa Srbijom.
Na pitanje kakva je aktuelna ekonomska situacija u Srbiji, ambasadorka Janković je odgovorila da je privreda Republike Srbije u kriznim vremenima, izazvanim najpre pandemijom a zatim i sukobom u Ukrajini, pokazala veliku otpornost i vitalnost. Istakavši da je Vlada Republike Srbije još 2014. godine preduzela snažne mere fiskalne stabilizacije, navela je da je pad BDP u 2020. godini, u odnosu na prethodnu godinu, bio zanemarljiv, iznoseći svega -1,0%, dok je u 2021. godini ostvaren rast od čak 7,0%. Naša privreda je u prvom kvartalu ove godine nastavila sa rastom od 4,4%, što je u poređenju sa mnogim drugim zemljama izuzetan uspeh. Naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner je godinama unazad Nemačka, razmena roba i usluga između Srbije i Nemačke raste po godišnjoj stopi od skoro 10%, a na kraju prošle godine je iznosila 6.514,2 milijarde evra. Nemačke investicije su dovele do zapošljavanja 76200 hiljada radnika u Srbiji, a naš cilj je da taj broj uskoro dostigne 100.000, istakla je ambasadorka Janković.
U vezi sa procesom evropskih integracija Srbije i novim mogućnostima koje proizilaze iz potrebe za stabilnim lancima snabdevanja, ambasadorka Janković je ukazala na činjenicu da je članstvo u EU cilj Republike Srbije od 2000. godine do danas i naš najviši spoljnopolitički prioritet. Pregovori o članstvu su počeli 2014. godine i odvijaju se tempom za koji i Srbija i EU smatraju da može i mora biti dinamičniji. Srbija iskreno deli vrednosti na kojima počiva EU i spremna je da evropskoj porodici naroda pruži svoj doprinos, a ne da samo od nje profitira, rekla je ambasadorka. Što se tiče lanaca snabdevanja, pandemija i aktuelni problemi su pokazali da su blizina i pouzdanost snabdevanja veoma važni faktori i da bi Srbija i Zapadni Balkan trebalo da budu u fokusu nemačkih poslovnih partnera. Ne samo geografska blizina, već i razvijena infrastruktura, te kulturološka bliskost i poznavanje nemačkog jezika kod dobrog dela stanovništva čine snažnu osnovu za još bolju i intenzivniju saradnju sa Nemačkom.
Ambasadorka je takođe naglasila da je Severna Rajna Vestfalija tradicionalno jedna od najvažnijih pokrajina u Nemačkoj kada je reč o našim sveukupnuim bilateralnim odnosima. Postoji izuzetno razvijena i bogata ekonomska saradnja i veliki broj investitora dolazi iz ove pokrajine, sa kojom Srbija ostvaruje 17,4% ukupne trgovinske razmene sa Nemačkom. Sektori koji, po našem mišljenju, imaju najveći potencijal da doprinesu daljem unapređenju ekonomskih odnosa su poljoprivredno-prehrambeni sektor, posebno bio-hrana, metalska, tekstilna, građevinska i drvna industrija, kao i IT sektor, pri čemu oblast informaciono-komunukativnih tehnologija u Srbiji beleži visok rast poslednjih godina i jedan je od najvećih potencijala zemlje, navela je ambasadorka. Takođe je istakla da Srbija dosta ulaže u unapređenje postojeće putne i železničke infrastrukture i da bismo želeli da nemačke kompanije više učestvuju u strateškim infrastrukturnim projektima u Srbiji.
Posebno se osvrnuvši na inicijativu Otvoreni Balkan, koja je za kratko vreme i uprkos izazovima pandemije doprinela unapređenju sveukupne saradnje između triju zemalja pokretača inicijative – Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ambasadorka je napomenula da se Otvoreni Balkan, kao i Evropska unija, zasniva na četiri slobode – kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala - i da je u pitanju otvorena i inkluzivna inicijativa, kojoj su dobrodošli da se priključe svi iz regiona.
Ambasadorka Janković je na kraju naglasila da se Srbija nalazi u jeku snažnog privrednog razvoja i da je u pitanju rastuće, perspektivno tržište koje pruža brojne pogodnosti. To dovoljno ilustruje podatak da je Srbija privukla gotovo 70% svih direktnih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana, kao i da je 2021. godinu završila sa 3,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je više nego rekordne 2019. godine. Izrazila je uverenje da će se taj trend nastaviti i ubuduće, između ostalog zahvaljujući i ulaganjima nemačkih kompanija.